Šta je novo?
Od:
Filteri

Spomenici

Vozde fino bi bilo da uz fotografiju koju postavis napises izvor ukoliko nije tvoja i lokaciju onoga sto je na fotografiji ;)
 
Наравно, no problemo.. :wink:

Да подсетим, вечерас на РТВ Студио Б, гошћа код Веље Павловића је наша Звездарка Врачарић..
 

Ограда Војне Гимназије, Петра Чајковског
 
Za razliku od generala Trifunovica koji jeste heroj, Milan Tepic je obicna komunjarska budalcina. Dici u vazduh celu kasarnu i ugroziti ceo grad nije nikakav herojski vec kukavicki cin.
 
Mozda iz pogleda ovih iz agrama i odkud ti to da je grad bio ugrozen tako oni upravo to vide a cudime da mu za tenkove nisu dali orden danice hrvacke kao natasi kandic
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=438227#p438227:elf46ect je napisao(la):
loyola » Tue Mar 07, 2017 8:01 pm[/url]":elf46ect]Za razliku od generala Trifunovica koji jeste heroj, Milan Tepic je obicna komunjarska budalcina. Dici u vazduh celu kasarnu i ugroziti ceo grad nije nikakav herojski vec kukavicki cin.
Kliknite za proširenje...

Не, него ти с...ш о нечему о чему немаш појма.

Контекст је општи напад РСУПа СР Хрватске, тзв. ЗНГ и ТО СР Хрватске на Југословенску Народну Армију по одлуци политичког врха СР Хрватске.

У питању је складиште муниције у шуми Беденик ван града, а не касарна, наменски грађено да у случају експлозије околина не буде угрожена.

Што се тиче града, сваки објекат из кога се дејствује је легитиман војни циљ.

Јединица из Бјеловара којој је складиште припадало се предала, након чега су официри ЈНА стрељани одмах, а нешто војника неколико дана касније код Малог Коренова.

Да је садржај магацина пао у руке непријатељу, био би употребљен против ЈНА.

Мајор Тепић је херојски страдао у експлозији, изазвавши губитке код непријатеља. Војник Мирковић је страдао пре експлозије на месту оператора у БВП М - 80, приликом покушаја одбране складишта, а командир страже је стрељан после предаје, пошто су изашли из склоништа после експлозије.

Генерал Трифуновић би вероватно урадио исто да је био у ситуацији у којој се нашао мајор Тепић, међутим то су потпуно различити случајеви.


И да, јесу ли Стеван Синђелић или поручници Спасић и Машера "комуњарске будалчине", или српски и југословенски хероји..?
 
И још нешто, они већ од како су кренули у неонаци правцу 1990. на сваком ћошку дижу споменике разноразним случајевима попут "бугојанске скупине", атентаторима на амбасадора Роловића и другим послератним терористима или самим Усташама на Блајбургу, нашли су да протествују, шта би било да смо се ми само сетили капетана Милоша Поповића и осталих жртава терористичких напада оних којима они дижу споменике и на којима им почива национални идентитет..
 
Blajburg danas osuđuje čak i na "antifašizmu bazirana" EU, ali ono što se zaboravlja jeste da je Blajburg bio nekoliko sati razumljive odmazde za sve što su ustaše radile pune 4 godine. Toliko o tome.
 
Mozete da opravdavate Blajburg?
Jel zato sto su tamo bez sudjenja uglavnom stradali 'njihovi'?

Kakva je svest ljudi koji ne umeju da povuku znak jednakosti za zlocin u Lori (Split) i zlocin u Ovcari (Vukovar)??

Zlo se zlom hrani. Samo realan pogled na dogadjanja iz proslosti, moze prekinuti taj niz zlocina, stradanja i patnji.
Na ovim prostorima, kroz istoriju nema ko kome nije cinio zlocine.
Da, da i mi Srbi, nista manje nego drugi.
Drugima oprostiti , ali ne zaboraviti, a za svoje zlocine traziti oprost.
Samo tako mozemo dalje.
U protivnom, istorija ce nam se iznova i iznova ponavljati.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Uvjeki ima ona ko je prvi poco nesjecam se da je srbima bas bilo do ratovanja nego vratimo se na temu
 
Лаки да се разумемо, свако нормалан осуђује злочине, али мораш разумети контекст који је врло битан..

На овом простору се током Другог светског рата није догађао сукоб у коме су учествовале "класичне" војске, (осим Војске Краљевине Југославије до капитулације) већ агресија и окупација од стране нацистичких или фашистичких војски и других органа и грађански рат између народа и разних оружаних формација и ту правила једноставно нема.

Шта се догодило у Блајбургу ми заправо не знамо, потребно је подробно истражити тај случај па након тога доносити закључке. Али одлично знамо шта се догађало на простору НДХ од 1941. до 1945. а то се зове геноцид..


Такође се мора узети и контекст грађанског рата из деведесетих.
Пре самог почетка, на територији СР Хрватске припадници српског народа, припадници ЈНА и припадници других народа који су били пројугословенски орјентисани су отимани и бесправно затварани и мучени и убијани, те масовно протеривани. Тада су настала стратишта попут Пакрачке пољане, Сиска, Осијека, Госпића итд. па на концу и "Лоре". Да је то био план политичке врхушке постоје бројни докази.

Овчара се налази на једном од простора на коме су и пре почетка рата и током њега Срби и други убијани од стране органа СРХ. Колико ми је познато, после ослобођења, догодио се злочин из освете локалних Срба и добровољаца над једном групом заробљених хрватских терориста.
Ја тај чин осуђујем јер није у складу са генерално позитивним циљем и деловањем ЈНА и Срба из СРХ на тим просторима. Али такође осуђујем и масовне злочине над Србима који су се дешавали све време док су РСУП РХ и ЗНГ ту претходно држали власт. Осуђујем и неделовање правосудних органа СРХ по овом питању. Осуђујем и масовно пуштање заробљених хрватских терориста из притвора, без суђења за велики дијапазон кривичних дела од масовних убистава до удруживања ради непријатељске делатности.

Тема је врло комплексна и поједностављивањима се разводњава до бесмисла.

Колико је злочина, па и геноцида почињено од пада српских држава под турску, млетачку, угарску, аустријску, или неку другу власт, преко балканских и светских ратова до данас?

Лаки превише смо праштали и заборављали, не треба се светити али такође треба знати са ким се има посла и бити спреман и способан спречити да се исто не понови.
 
Svašta.

800px-Spomen_obelezje_pocetka_gradnje_N_Beograda.jpg


Postojao je jedan mali spomenk kod bočnog ulaza u SIV, sa strane prema Zemunu. Gde li je on danas?
 
Sa velikim zadovoljstvom mogu da prenesem da je konačno rešena misterija spomenika koji se nalazio na mestu današnje grobnice narodnih heroja na Kalemgdanu.

Prenosim poruku člana "Beogradska tvrđava" sa foruma Politikinog zabavnika

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/cont ... ment-91677

Велики поздрав форумашима „Забавника“,

Ево , после неког времена да и ја,са пар података,допринесем квалитету овог изузетног форума.

Још пре пар година покушавали смо да распетљамо историјат једне скулптуре на Калемегдану. Ради се о раду вајара Фране Кршинића „ Молитва“ , где сте сви ви успели да пронађете прилично фотографија поменуте скулптуре ,које сте презентовали на форуму( верујте да Народни музеј није имао никакве податке , па сам ја имао слободу да скенове фотки које сте приложили им подарим,на чему су вам они изузетно захвални) .

Тада сам ( 15. мај 1915)пробао да изанализирам саму скулптуру и њен каснији пут до депоа Народног музеја али нам је остало неутврђено( осим гласина и предпоставки) коме је заиста посвећена и када је постављена.

Захваљујући помоћи студента Филозофског факултета из Љубљане Ивана Смиљанића прилично смо напредовали и ја вам сад износим те податке.

Показала се тачна индиција да је скулптура посвећена Урлиху другом Цељском .

Урлих је биоожењен Катарином ,кћерком деспота Ђурђа Бранковића, а у моменту смрти био најутицајнији великаш Угарске краљевине. Управо та моћ му је у Београду дошла главе где је на превару убијен од стране Угарског краља Ладислава Хуњадија 9.новембра 1456.

Он је био последњи из лозе грофова Цељских ( у браку са Катарином сва деца су им помрла). На тај начин се угасила и последња велика словеначка великашка породица ( зато су се звезде са његовог грба и нашле на грбу Краљевине СХС као елемент који је представљао Словеначки народ ).

Посебно је питање у којој мери је он уистну био словенац ( или се осећао таквим) ал сад да не потежемо расправу о томе.

У духу свих ових података , али и тренутне ситуације у Краљевини Југославији ( атентат у Скупштини на Стјепана Радића , Шестојануарска диктатура, покушај краља Александра да заигра на карту југословенства и зближавању конститутивних народа краљевине ) један словеначки политичар је дошао на идеју да Београду поклони скулптуру која ће симболично повезати престоницу са једним великим човеком словеначке историје.

Тако је др Иван Швегел ( Ivan Shwegel), који је био министар без портфеља у влади Петра Живковића ( мај 1930-фебруар 1931) а потом министар на располагању, одлучио да Београдској општини поклони поменуту скулптуру , коју је одкупио од Кршинића и посвети Урлиху другом Цељском.

Исечци из новина најављују тај догађај ( код нас скромније , Политика 31.мај 1931, Време 1.јун1931) понајвише у словеначкој штампи током јуна 1931.



Ипак још нисам наишао на извештај са самог постављања или бар тачан датум постављања.

Новине нам дају податке о тексту који се нашао на постаменту ( та плоча се види на фотографијама).

„ На успомену Урлиха Цељског,претече уједињења јужних Словена,који погибе у овом граду године 1456. од непријатељске руке, ово дело кипара Франа Кршинића из Загреба дарова Општини града Београда Иван Швегл, са Бледа, 1931. године.

Др Иван Швегл је потом постављен за посланика Краљевине Југославије у Аргентини , где остаје до 1933. године.

Велики поздрав за Звездарку неуморног сакупљача споменичког наслеђа Београда , као и за све остале трудбенике овога форума.

Не одустајте. Нема предаје.

Molitva_zpsrlvncfyn.jpg_original.jpg


Ivan_%C5%A1vegel.jpg


kalis_skulptura.jpg


mol1.png


mol2.png
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh