Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Ем би се ту скупљало грање и остали нанос смећа што плута, ем би при варијацијама водостаја то изгледало ружно при ниском водостају а при високом би Сава преливала, а узводно би се стварао талог муља све до Аде што би изузетно смрдело.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751344#p751344:q7a2o1vi je napisao(la):
Kailan » 25 Јун 2020 07:14[/url]":q7a2o1vi]Слажем се у потпуности, док се све фасаде у граду не среде и успостави систем редовног одржавања изричито бих забрано употребу сиве боје. Имамо је и превише због прљавштине и пропадања, не треба додатно да нам се усивљава град.
У појединим деловима града, човека да помисли да је ушао у црно-бели филм.
 
Ti ne razumes kako sve to kod nas funkcionise. Investitor postavlja uslove, tu se nase sjajne arhitekte nista ne pitaju. Dakle, siva boja je najjeftinija, a investitor zeli da izvuce sto vise para, zato se svuda postavljaju sivi plocnici. Oni u malo toplijim bojama na primer zuckasti ili crvenkasti su skuplji. To je razlog. Bar su meni tako neki na forumu objasnili, da ni za sta nisu krive nase arhitekte, nego sve diktira investitor.
 
Није никаква тајна да је већини инвеститора профит једини циљ постизање што већег профита.

Посао је државних служби и струке да обуздају и каналишу тај њихов нагон.

Често се заборавља да је архитектура је вид ликовне уметности; дакле, архитекте су уметници. Ако у њиховом послу нема места за естетику, и ако нису спремни ништа да ризикују за њу, ког врага се онда уопште баве овим послом? Пребацимо све на техничаре, затворимо Архитектонски факултет и погасимо разноразна друштва архитеката.
 
Није само то у питању. Инвеститори само испуњавају жеље својих озбиљних купаца. Неће свако да живи у кући у бојама папагаја.
 
Значи, сви „озбиљни купци” некретнина у саставу БнВ желе да живе у сивим здањима, и бела боја је боја папагаја? Добро.
 
Није у питању само један део Београда, у питању је цео Београд, али и шире, сива је у моди и по Европи, а то што тамо нема много запуштено сивих фасада, за разлику од наше животне средине, о томе се и не размишља. Многи и своје мале кућице боје у сиве нијансе иако би живе и светле боје са детаљима у другој боји, улепшали и учинили њихову најближу животну средину ведријом и лековитом. И већина храмова је у сивим нијансама и поред живописних примера наше средњовековне архитектуре са мешањем белог камена, жуте и окер опеке...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751829#p751829:33vy0fss je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 27 Јун 2020 00:51[/url]":33vy0fss]Није у питању само један део Београда, у питању је цео Београд, али и шире, сива је у моди и по Европи, а то што тамо нема много запуштено сивих фасада, за разлику од наше животне средине, о томе се и не размишља. Многи и своје мале кућице боје у сиве нијансе иако би живе и светле боје са детаљима у другој боји, улепшали и учинили њихову најближу животну средину ведријом и лековитом.
Ви овде мешате бабе и жабе: велике грађевинске пројекте који неповратно мењају изглед града, и приватне склепане куђерке који се не виде док не станете пред њих; сивкасте нијансе огољеног бетона или камена, и свесно изабрано сиветнило којекаквих фасадних панела.

И нигде на свету се не гради тако да једно читаво насеље буде у безброј нијанси сиве, чија боја није последица природне боје неког материјала, већ је (ваљда?) свесно изабрана.

И већина храмова је у сивим нијансама и поред живописних примера наше средњовековне архитектуре са мешањем белог камена, жуте и окер опеке...
Говорите, разуме се, о парохијским храмовима најнижег ранга, чији иглед је диктирала нужда а не естетика.

Па, и међу њима, сивих је понајмање, тако да заиста не видим шта Вам је поента и зашто сте уопште осетили потребу да устанете у одрбану сиветнила.
 
Поштовани, ја сам много пре вас, пре читавих десет година писао на тему значаја боја за здравље и штетности сивила, а да си боље пазио на часу, како каже наш угледни дирецтор, приметио би то и из претходне две поруке.

После писања чланова овог форума, 2011. тек обојене сиве клупе су пребојене у маслинасто зелену, мада ни саме клупе ни та боја нису најсрећнији избор...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751837#p751837:d8ngnlm7 je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 27 Јун 2020 01:18[/url]":d8ngnlm7]Поштовани, ја сам много пре вас, пре читавих десет година писао на тему значаја боја за здравље и штетности сивила, а да си боље пазио на часу, како каже наш угледни дирецтор, приметио би то и из претходне две поруке.
Биће да сами нисте „пазили на часу” док сте писали те поруке, јер у њима нема ничега осим поптуно бесмислене одбране сивила за које погрешно тврдите да је „по жељи озбиљних купаца” и „европски тренд”.

После писања чланова овог форума, 2011. тек обојене сиве клупе су пребојене у маслинасто зелену, мада ни саме клупе ни та боја нису најсрећнији избор...
Лепо. Зашто онда браните сиветнило у које ће цели град морати да гледа, деценијама, уместо да покушате да утичете на архитекте и инвеститоре?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751829#p751829:3hj8tcv3 je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 26 Jun 2020 04:51 pm[/url]":3hj8tcv3]Није у питању само један део Београда, у питању је цео Београд, али и шире, сива је у моди и по Европи, а то што тамо нема много запуштено сивих фасада, за разлику од наше животне средине, о томе се и не размишља. Многи и своје мале кућице боје у сиве нијансе иако би живе и светле боје са детаљима у другој боји, улепшали и учинили њихову најближу животну средину ведријом и лековитом. И већина храмова је у сивим нијансама и поред живописних примера наше средњовековне архитектуре са мешањем белог камена, жуте и окер опеке...
Kakva moda sivilo u Evropi? Pogledajte germanske a pogotovu anglo zemlje. Tamo se forsiraju prirodne boje poput svih nijansi braon i smedje, zatim boja cigle, trula visnje itd. Pogledajte kako je tamo sredjen ulicni mobilijar. U nemackoj i Austriji pa i Skandinaviji preovladjuju bez, bela, nijanse zute i oker. Sve su to prirodne boje i nema lepsih fasada od tih. Svakako ima i sivih ali to tamo nije garez sivilo kao ovde, tu se slazemo.
Po meni boje fasada u anglo protestantskim zemljama su najidealnije i najbolje, primer kod nas su recimo hotel Amsterdam i buduci W hotel.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751529#p751529:2pllhocq je napisao(la):
spatiotecte » Čet Jun 25, 2020 4:53 pm[/url]":2pllhocq]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751366#p751366:2pllhocq je napisao(la):
PetarPetrovic » 25 Jun 2020 02:38 am[/url]":2pllhocq]Mega Giga zgrada...po mojoj proceni možda i 2000 stanova
file.php

BW Golubac


Da li je iko primetio da je zgrada levo, što je pola zaklonjena kulom, u stvari BW Metropoliten koji je bačen tu nasumično? Zbog toga mislim da je za verovati da je taj render i dalje veoma nereprezentativan kada je u pitanju finalni proizvod. Dok ne puste tu parcelu u prodaju, sve može a ništa ne mora
 
Nije Metropoliten, već sasvim nova zgrada koja će se tu zidati, pored Terase.
 
Šta god bude, biće dva puta ružnije od rendera... po običaju :(
 
Ovaj deo po mojem mišljenju moze da bude interesantan za kupovinu...
 

Prilozi

  • ycyc.JPG
    ycyc.JPG
    445,6 KB · Pregleda: 2.769
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751856#p751856:37w8o65x je napisao(la):
Nebojsa » Пет Јун 26, 2020 7:40 pm[/url]":37w8o65x]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751829#p751829:37w8o65x je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 26 Jun 2020 04:51 pm[/url]":37w8o65x]Није у питању само један део Београда, у питању је цео Београд, али и шире, сива је у моди и по Европи, а то што тамо нема много запуштено сивих фасада, за разлику од наше животне средине, о томе се и не размишља. Многи и своје мале кућице боје у сиве нијансе иако би живе и светле боје са детаљима у другој боји, улепшали и учинили њихову најближу животну средину ведријом и лековитом. И већина храмова је у сивим нијансама и поред живописних примера наше средњовековне архитектуре са мешањем белог камена, жуте и окер опеке...
Kakva moda sivilo u Evropi? Pogledajte germanske a pogotovu anglo zemlje. Tamo se forsiraju prirodne boje poput svih nijansi braon i smedje, zatim boja cigle, trula visnje itd. Pogledajte kako je tamo sredjen ulicni mobilijar. U nemackoj i Austriji pa i Skandinaviji preovladjuju bez, bela, nijanse zute i oker. Sve su to prirodne boje i nema lepsih fasada od tih. Svakako ima i sivih ali to tamo nije garez sivilo kao ovde, tu se slazemo.
Po meni boje fasada u anglo protestantskim zemljama su najidealnije i najbolje, primer kod nas su recimo hotel Amsterdam i buduci W hotel.

Сивих фасада има заиста више по Европи и на кућама у класичним стиловима и на савременим, али и даље има и других боја, наравно. И за разлику од нас, многи градови имају препознатљиве боје које се најчешће користе иако има и других. Париз - беж, светли окер, бела, светло сива, Рим светли окер, нијансе наранџасте, Ница, Венеција, нијансе црвене, Севиља - бела и разне боје, често окер и наранџасте нијансе, па и плава, посебно за детаље... Амстердам, Лондон, Копенхаген имају црвену опеку често, која има топлину, али је трајна и добра за одржавање.

Иако се нама намеће бела боја као могући препознатљиви део неког београдског стила, очигледно постоји нека препрека у размишљању људи који се баве пословима који такву замисао могу да претворе у свакодневну стварност. Пример је поменута Севиља, некад се изговара и као Сивиља, а најмање је сива, беле фасаде су честе, али се успешно допуњују другим бојама, па не постоји досадна једноличност.

И најзад, не очекујем да свако може да чита све што је написано на темама, али свако би требало да зна, да у природи постоје све боје и да свако ко препознаје вредности природе, никада не би био на страни ширења сивила.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=751664#p751664:1t4ev226 je napisao(la):
Perkan » Pet Jun 26, 2020 8:11 am[/url]":1t4ev226]@vradovic
Odnela bi Sava tu plažu dok kažeš keks...
Moze nesto poput deking-plaze. To imaju Danci u Kopenhagenu na primer. Samo pitanje je kvalitet vode za kupanje ovde kod nas, morao bi neko strucniji da se pozabavi time kao i otpadnim vodama :laugh:
 

Prilozi

  • Islands Brygge Havnebad_Astrid Maria Rasmussen.jpg
    Islands Brygge Havnebad_Astrid Maria Rasmussen.jpg
    370,6 KB · Pregleda: 2.700
Odlican primer!
Vodu uzimas sa izvora jer tu se svakako uliva reka koja izvire gore negde na brdu.
Tako da ima konstantno kristalno cista voda. Sta prelije da ide u Savu ili da se izbacuje tokom noci i onda da se ponovo puni do ujutru.

Samo sto je BNV lux lokacija i kod nas su lezaljke bitnije od samog kupalista i ja bi iskreno stavio celom duzinom koliko ide BW Galerija sa pescanom plazom. Imas plus kafice i restorane u BW Galerija koji bi jedva cekali da imaju jos dodatna mesta.
200 lezaljki * 20e dan = 4000e dan * 100 dana = 400k eura i da taj novac pripadne gradu (jer promenada i jeste od grada).
Od tog novca da se pomaze odrzavanje promenade i tog plivalista. Ko hoce besplatno ima Adu.

Moze cak i da se napravi online mesecne rezervacija lezaljki gde neko ako hoce bukira lezaljku i suncobran za 600e mesecno i da zna da je to njegovo mesto u gradu a grad ne mora da se cima sa naplatom.
 

Prilozi

  • Pairs%2520Public%2520Pool.jpg
    Pairs%2520Public%2520Pool.jpg
    965 KB · Pregleda: 2.680
Ja se i dalje nadam da ce umesto ovog sifonjera ovde napraviti nesto ovakvo... sa jedno 100m visine,kad vec zaklanjaju stari grad da bar lici na nesto to
 

Prilozi

  • Capturert.JPG
    Capturert.JPG
    143,7 KB · Pregleda: 2.671
  • unnamed.jpg
    unnamed.jpg
    55,2 KB · Pregleda: 2.632
  • sasas.png
    sasas.png
    567,1 KB · Pregleda: 2.673
Обала БнВ није погодна за плажу зато што ту имамо огромну дубину (и мислим да је десетак метара) због некадашњег сидрења бродова, наносе муља због кривине и излив канализације на пар места успут.
 
Како на ком месту, мислим да на сајту Пловпута имају детаљније наутичке мапе.
 
Сада сам гледао на сајту пловпута, дубина Саве варира зависно од водостаја и локације, нпр. код Бранковог моста, на траси којом се плови што дође отприлике средина моста, па лева граница ширине пловног ка НБГ страни која је плића због облика корита је дубина при минималном водостају је 8, скоро 9 метара, а при највишем водостају је 14 метара. Е сад, најдубља тачка корита која је ка десној обали није обележена, али на основу цртежа ми изгледа као да је дубина скоро па дупла, значи 17-18 до 28 метара зависно од водостаја.
Код Трамвајског моста је исто лева граница ширине пловног ка НБГ страни и њена дубина је 11 при најнижем водостају док је при највишем 15 метара, с тим да је разлика плићег дна корита од дубљег мања него што је код Бранковог моста, предпоствићу да је ту дубина око 18 до 24 метара зависно од водостаја.
Обала је стрмија са десне стране него са леве целим током Саве кроз Београд због кривине. Мислим да би Драган могао да нам каже нешто више на ову тему. Ја се сећам приче када се одронила обалоутврда са малим багером да су га рониоци нашли на 16 метара дубине.

Ево и графика да мало боље схватите целу причу.
 

Prilozi

  • 2P7SA001001.JPG
    2P7SA001001.JPG
    135,6 KB · Pregleda: 1.966
  • 2P7SA001401.JPG
    2P7SA001401.JPG
    145,3 KB · Pregleda: 1.966
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=PzPI6iU0mek[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=cA7ngn_n3eA[/youtube]
 
Vrh