Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

vladanc » 20 Mar 2018 09:56 am[/url]":vxsc9vsu]
Никаква доонација ЕУ не постоји за ово, све се плаћа, вероватно из кредита, осим за ове две у БГ на води. Њих финансира фирма БГ на води, шта год то значило. Вероватно значи да то плаћамо сви ми а да то и не знамо.

Plaćamo mi, ugovor je tu jasan. Osnovni princip je da sve što će na kraju završiti u vlasništvu zajedničke firme plaća zajednička firma. Što ustvari znači opet mi i partner u odnosu 1:2. A sve što će na kraju završiti u vlasništvu grada plaćamo mi. I to, ako je izvan granica projekta mi sve vodimo i odmah plaćamo, a ako je unutar granica projekta onda nas u početku finansira zajednička firma (tj. investitor je mi:oni 1:2), a mi im pozajmicu posle vraćamo kroz njihovo neplaćanje dažbina. Što znači da sve što će formalno biti naše plaćamo mi (iako delom toga ne upravljamo bar 99 godina).

 

[Aleksandar1]

milos.tro » Sat Mar 17, 2018 10:31 pm[/url]":c33965xw]Ove barijere za zastitu od poplava bi trebalo da idu do SSM-a znači uklanjanje ploča u nastavku i ugradjivanje nosača :roll:
Postavljaj ploče,seci ploče,ugradjuj osnovu,menjaj behaton ploče granitnim.... :roll:

Kakav je zaista projektovan raspored nivoa duz desne obale Save od Gazele do Brankovog mosta? Da li neko zna?

 

[Aleksandar1]

Interesuje me da li je zaista tacno da ce jos neka poplocavanja morati da se doradjuju.

 

[Nebojsa]

Ove godine u najavi pocetak gradnje 3 do 6 novih objekata.

http://www.republika.rs/vesti/beograd/4 ... gradu-vodi

 

[milos.tro]

https://www.youtube.com/watch?v=11EIH9e4YPA&app=desktop
BEOGRAD NA VODI SAOBRAĆAJNICA
Millennium Media Team
Објављено је 20.03.2018.

 

[abrines]

direktor » Уто Мар 20, 2018 11:06 am[/url]":3fnz4yy2]Uspjesno je unisten minel sad se tamo gradi ada mol
Sve smo uspjesno unistili toliki pogoni minela

Раде и даље трансофрматоре итд, мислим да су у Сопоту или Рипњу, нисам сигуран. Имају послове по Русији ако се не варам.

 

[Zuma]

Aleksandar1 » 20 Mar 2018 10:16 pm[/url]":h82eq0l8]
Kakav je zaista projektovan raspored nivoa duz desne obale Save od Gazele do Brankovog mosta? Da li neko zna?

Stari savski most je u prostornom planu izabran da bude granica dva nivoa odbrane desne obale Save od vode. Rešeno da je da se deo starog Nemačkog teretnog pristaništa uzvodno od mosta kompletno poruši i podigne do kote 77m gde neće biti potrebne mobilne odbrane od vode. To važi sve do uzvodne granice plana, tj do starog železničkog mosta. Nizvodno od Starog savskog mosta su već postojale kvalitetne obaloutvrde. Prvo Nemačka do Brankovog mosta, a nizvodno od njega naše staro pristanište. Da ne bi to (previše) dirali, tu je za fiksni deo odbrane od vode izabrana kota 76m, tj metar niže od uzvodnog dela, pa su tu potrebne još i mobilne odbrane. Međutim pošto je zemljište dela obale između Brankovog i Starog savskog bilo i nagnuto po poprečnom profilu, a ponegde niže i od 76m, onda su taj deo prvo nasuli, izravnali i tako povisili nekih pola metra onom nazubljenom egzibicijom od betona, pa se sada na to stavljaju osnove mobilne odbrane tako da od 76m dobace do 77m, kao uzvodno. Ali, ako sam dobro shvatio ideju, jednog dana će te mobilne odbrane morati da se produže sve do Dunava (dakle od Starog savskog mosta do ušća), pošto grad svuda mora (nekako) biti zaštićen do kote 77m. Tj ako je šteta dirati neku staru obaloutvrdu (recimo kod beton hale ili Kalemegdana). A ako je nije šteta rušiti ili nadograđivati (ako takva mesta postoje), onda će se valjda raditi nova i viša fiksna obaloutvrda do 77m. Međutim nizvodno od Brankovog mosta je već izvan granice projekta, pa to neće biti u okviru ovog posla.

Ukratko, uzvodno od Starog savskog mosta svuda će postojati samo fiksna odbrana na koti 77m, a nizvodno fiksna ide do kote (oko) 76m, a iznad toga mobilna odbrana visine 1 metar koja se stavlja po potrebi.

Struktura osnove mobilnih, verovatno staklenih, zaštitnih panela.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Vlad000]

Nadam se da neće biti potrebe za testiranje barijere dugo vremena, a ako i bude da neće biti Austiran style

 

[milos.tro]

Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
izvor.Ferokov

 

[Zuma]

Odlična slika. Pokušajte zanemariti žuti kran, i obratite pažnju na proporcije betonskog zida pored reke, same za sebe i u odnosu na nju.

 

[louderick]

ne bih precenjivao panoramu grada.... ona, na zalost, ima karakteristicnih objekata u broju prstiju jedne ruke (beogradjanka, saborna crkva, hram, istocna kapija).

 

[Bulbulderac17]

aman...panoramu ne cine specificni objekti..panoramu cine cak i nacickane nemalterisane kuce u kaludjerici...ne razumem kako vi ne razumete


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Bukira]

Miloše, samo da napomenem da ne bude zabune, među tvojim slikama iz Savskog amfiteatra, verovatno greškom, uletela je i jedna sa gradilišta tržnog centra kod Ade.

 

[milos.tro]

Hvala Bukira prva je Ada mol.

 

[Armatura]

milos.tro » Pet Mar 23, 2018 11:46 am[/url]":3v6lmpmd]Hvala Bukira prva je Ada mol.

Druga

 

[milos.tro]

:kk:

 

[Bukira]

Vodostaj Save je u porastu, zasad je nivo vode stigao do donjih terasa na šetalištu:

Pogledajte prilog 12
Šetalište je danas bilo prazno, ali su ipak vredno čistili sneg, znaju se prioriteti u ovom gradu:

Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 9
Postavljaju se bandere:

Pogledajte prilog 10
Meni lično se dizajn ovih bandera ni malo ne sviđa. Sreća pa će ih ovo drveće sakriti jednog dana:

Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 2
Prvo se čisti sneg do „promotivnog štanda”, u slučaju da naiđu ozbiljni kupci

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 1
Zašto ovako sruše do pola i ostave? Ovo može kompletno da se sruši za par sati, zašto su stali? Pruga je na samo metar od ruševina i jači vetar ili sneg mogu da obore polusrušeni krov na prugu. Ako u tom trenutku naiđe voz (koji još uvek prevozi opasne materije ovuda), eto ekološke katastrofe. Da li iko od odgovornih razmišlja o tome?

 

[Igor]

Bukira » Pet Mar 23, 2018 4:54 pm[/url]":muqxe745]
Šetalište je danas bilo prazno, ali su ipak vredno čistili sneg, znaju se prioriteti u ovom gradu:

"Setaliste ne sme pasti" tj "Na setalistu niko ne sme pasti"

 

[dragan]

Šetalište možda i neće pasti, ali ovi blokovi su počeli svoj pad u reku.

 

[milos.tro]

 

[RioBL]

Zuma » Thu Mar 22, 2018 1:16 am[/url]":1sdsovco]
Struktura osnove mobilnih, verovatno staklenih, zaštitnih panela.

Pogledajte prilog 3

Jesi li siguran Zuma da je ovo dio sistema za zastitu od poplave? Meni lici na diletacionu spojnicu koja se stavlja na sastavima dijelova objekta.

 

[Zuma]

Ja mogu da ti garantujem samo da je to slikano na ivici Promenade, kod Brankovog mosta.

 

[RioBL]

Mozda neko ko se s ovim susretao zna. Ja te spojnice nisam vidjao uzivo a primjetio sam po ranijim postovima da postoji problem pomjeranja "deckinga" (da upotrebim ovaj izraz) a u gradjevinarstvu ako se dva konstruktivna elementa pomjeraju onda se na njihovom sastavu stavlja spojnica.

 

[marone]

Koliko znam ne ugradjuju se zlje*******ovi u tlo u svrhu formiranja barijere za poplave. Imao sam priliku da se sretnem sa sistemom zastite od poplava posto sam radio u jednom Austrijskom gradicu na obali Dunava. Nisam obracao mnogo paznje na detalje ali sigurano sam da u tlu nije bilo nikakvih zlje*******ova posto sam cesto setao uz reku. Na donjem delu zastitne barijere se nalazi gumeni 'dihtung' (princip je isti kao i sa dzakovima - potrebno je dobro naleganje na podlogu). Evo jednog primera, nemacka firma je u pitanju:

http://www.hochwasserschutz.de/de/k...e-hochwasserschutzwaende-hochwasserbarrieren/

Na ovoj grafici se lepo vidi 'dihtung traka', dok se na gornjem delu nalaze zavrtnji koji vrse pritisak na istu zbog boljeg naleganja na podlogu

 

[milos.tro]

Verovatno da će se postavljati mobilni elementi sa "osnovom,zlje*******om" kao u Golubcu npr.
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
http://www.navodi.com/2014/05/zar-i-ovo-imamo-u-srbiji/
Mobilna odbrana od poplava je predvidjena od SSM pa sve do Gazele što bi eventualni rizik od poplave svelo na statističku grešku.