Još smo davno provalili (mislim da je to bio Delija?) da su biciklističke staze naknadno ucrtane u sasvim drugom programu za crtanje. Lepo se vidi da je renderovanje kosih linija različito, i daleko grublje, SAMO na biciklističkoj stazi, i nigde drugde. Slao sam uvećane fotografije
Sećeš se priče o brzim i sporim biciklističkim stazama? Ceo proces je izgleda išao ovim redom:
1. Prvo je neko nacrtao master plan Beograda na Vodi.
2. Onda je domaćim robovima naređeno da proizvedu prostorni plan koji odgovara maketi i tom master planu (do sada se limiti za visine zgrada i zauzeća sumnjivo slažu, maltene u dlaku (obično minus 5 metara za visine, za antene i slične dodatke), u prostornom planu i na objektima koji se grade.
3. Onda su biciklistička udruženja (punim pravom) tražila da staza i dalje ide pored reke jer su tuda oduvek vozili, i to se u svetu računa kao jedino normalno mesto za nju i za svu drugu rekreaciju.
4. Zatim je neko shvatio da su biciklisti jedini dobro organizovani, za razliku od građana (da ne spominjem arhitekte koji uglavnom gledaju samo sopstvene interese, da se što više gradi), pa je lakše prividno im udovoljiti nego u samom početku imati problema.
5. Tako su naknadno ucrtali stazu na obali koja je inače već bila projektovana bez nje, uz napomenu da je to takozvana "spora staza", a da će prava, "brza staza", biti negde u unutrašnjosti.
6. Tako će se isti cilj opet postići, iako sporije. Kad narod, a i sami biciklisti, vide da je ta staza zbog gužve u praksi neupotrebljiva, a narod počne da napada bicikliste jer su opasni za decu i samo smetaju, onda će se bicklisti sami postepeno povući na već pripremljenu rezervnu stazu negde u unutrašnjosti. Oni uporni i principijelni će ostati u manjini i nemoćni bez masovne podrške.
7. Na kraju, u neko doba, nadležni kažu da se staza ionako skoro ne koristi, da narod traži da se ona ukloni, pa tako zaista nema smisla da ostane tu, i onda je lepo uklone.
8. Cilj postignut.
A sve zato što nisu ostavili dovoljnu širinu obale, kao što se danas u svetu radi na svim novim i većim projektima gde za to ima uslova, već su želeli da unovče i privatizuju što veći deo nekada javnih površina Beograda, odnosno onih koje to iz istorijskih razloga nisu bile (probalna industrija i šine), a trebalo bi da budu (deo priobalja Savskog amfitertra, deo desne obale Save do Ušća, i deo desne obale Dunava).