Не! Ово је метастазирана турбо мешетарска картелска нетржишна економија.
Под "ово" сам мислио на то "капање новца од капитала док се испија кафа". Докле год постоји робоновчана размена где особа А добровољно даје новац особи Б за Х у питању је тржишна економија. И да, то значи да особе који су власници станова на Врачару могу да их издају и од тога зарађују, ти станови представљају капитал и они приходују од туђе употребе тог капитала што их чини капиталистима. А такав систем капиталистичким.
Можемо да дискутујемо да овај систем код нас није фер тржишни систем јер одређене особе на основу политичких веза или употребе насиља могу да лакше стекну и користе капитал и то је валидна критика али то само не значи да сам процес профитирања од издаје станова није чист капитализам. Јесте. И да, ствара неједнакост у економији што је једна од основних и универзално најприхваћенијих одлика тржишне економије.
Само преписати пореску политику иоле здравих капиталистичких држава и опорезивати друге, треће итд станове неколико процената и све долази на своје. Батице у кафићу по цели радни дан су ствар прошлости, тржиште некретнина би преко ноћи добило огромну понуду станова, економија би постала далеко здравија, цене станова би се неминовно вратиле у нормалу а одвратне, неквалитетне мегаспаваонице као бнв се више никада не би десиле.
Капитализам је капитализам са и без казнене пореске политике. Ти заступаш оно што у тим "здравим капиталистичким државама" заступају комунисти, тј. државно мешање у тржиште како би се исправила економска неједнакост на тржишту. Дакле левичарску економску политику, бар у контексту некретнина.
Мој проблем са тим приступом јесте чињеница да је то улагање у другу, трећу некретнину био једини начин да се обична раја дочепа икаквог капитала у Србији. Чак и да твој план успе (занемаримо стране власнике некретнина), чак и да не погађа само обичне људе док га политичка класа (Мали, Вучић, Табаковић итд.) лако заобилази још лакше се богативши, чак и да се стварно ослободи велика понуда станова - како ће то економију учинити здравијом? Успорила би новоградња из очигледних разлога (што је бонус по теби генерално), грађевински сектор би трпео а са њим и послови у њему, људи са вишком новца не би више постајали власници
икаквог капитала већ би сви били осуђени да раде за капиталисте из тих здравих капиталистичких држава где се деонице компанија и фабрика купују као кокице. Тај вишак новца би могли да држе на рачуну у банци да га поједе инфлација или би реалистично расипали и самим тим оставши сиромашни. Као што већина грађана и јесте, баш зато што и кад има месечна примања не може да их уложи у трајну вредност већ само да троши. Једино за шта може сад да уложи да се богати су некретнине, ако се и то укине неће имати у шта.
По мени је бољи систем решавања нереалних цена на тржишту тај где држава није ни власник капитала нити генерално тежи да хендикепира тржиште већ га намерно "хлади" и, ако постоји мехур постепено испумпава. А то ради тако што уђе на тржиште као непрофитни играч чиме ставља доњи праг од 0% профита за робу коју продаје и стога обара или успорава цене. На пример, уместо да држава отима или присиљава људе да продају више некретнина, крене да масивно сама гради некретнине и продаје их људима који нису власници за 0% профита или им дозвољава да тамо живе за 0 динара кирије. Тиме задовољава део тражње, стога се тражња смањује и цене успоравају раст или чак крећу да опадају. Дакле, у оба случаја је повећање понуде али на овај начин не мора нико да осиромашује већ се понуда повећава државним улагањем. Слично је било након 2008. са државним привременим непрофитним маркетима где су цене свих производа биле ниже јер их је држава водила за 0% марже.
