Šta je novo?

Sava centar

Stim sto 25 mil nije ni izbliza dovoljno da se upristoji zgrsda stakla klimatizacija itd ...
 
Tačno toliko je koštala obnova Interkontinentala i pretvaranje u Crown plazu....
 
Сава центрар апокс. 70.000 м2 , Плаза апрокс. 33.000 м2
 
Sto znaci da za SC treba duplo vise nego za kraun plazu
 
To nikako ne može da se zaključi tako linearno. Rekonstrukcija hotela i kongresnog centra imaju sličnosti, ali daleko više različitih specifičnosti.
 
Pa nemoze ali znam ljude koji su radili racunicu i dosli su do 35 mil evra pod uslovom da netreba staticka sanscija plus za neke djelove konstrukcije se zna da ce se morati sanirati
 
Divim se firmi koja se bude upustila u posao rekonstrukcije svih instalacija. To uopste nije lagana stvar na ovom objektu.
 
20180206_110858.jpg


Kad smo vec kod sava centra 1 od 11 svezaka glavnog projekta
 
Nazalost ne za malo drugi su bili brzi da tako kazem
 
Divan objekat, milion puta lepši od sofijskog NDK. Sramota što je u takvom stanju..
 
Mišković vlasnik i „Sava centra”
M. STANOJKOVIĆ | 21. mart 2018. 22:15 | Komentara: 1

Na poziv za rekonstrukciju kongresne dvorane po principu javno-privatnog partnerstva javila se samo kompanija "Delta holding". U Gradu navode da neće biti produženja roka za zainteresovane investitore

NAKON tri neuspela tendera za javno-privatno partnerstvo za rekonstrukciju i upravljanje najvećim kongresnim objektom u prestonici, juče je na produženi konkurs pristigla samo jedna ponuda. Komapanija "Delta holding" Miroslava Miškovića jedina je zainteresovana da uloži novac u Sava centar. A kako navode u Gradu, dodatnog produženja roka neće biti.

Iako je "Delta" još na početku bila voljna da investira u rekonstrukciju Sava centra i svoje uslove predočila u neobavezujućoj ponudi 2016. godine, od prethodnog kruga tendera odustala je zbog promenjenih uslova. Ipak, ovoga puta rešena je da Gradu postane partner i zajednički obnove ovu kongresnu dvoranu. U "Delti" opširniji komentar na to što su jedini koji su konkurisali nisu imali, a, kako kažu, sada je odluka na Gradu. Dok i zvanično ne bude saopšteno ime izabranog partnera, neće se oglašavati.


PROČITAJTE JOŠ: Vazduh prve kategorije

Produženi rok za dostavljanje dokumentacije u prvoj fazi ovog javnog poziva istekao je juče, a, kako se navodi na portalu javnih nabavki Grada, u skladu sa tim, blagovremeno će biti produžen i rok za drugu fazu.

U prvoj fazi zainteresovana firma imala je obavezu da dostavi dokaze o ispunjenju pravnog i kadrovskog kapaciteta. Takođe, mora da ispuni i finansijski, odnosno da ima ostvarene prihode na godišnjem nivou od najmanje 20 miliona evra. Ukoliko ispune uslove u prvoj, u drugoj fazi moraju da dostave finansijsku ponudu da su spremni da ulože 12,5 miliona evra, biznis plan za period od deset godina, kao i plan rekonstrukcije.

Da podsetimo, ranije su za preuređenje Sava centra bili zainteresovani i konzorcijum koji čine Aerodrom "Nikola Tesla", "Energoprojekt" i "Beogradski sajam". Tada su bili voljni da ulože 30 miliona evra u početnoj fazi, a kasnije još novca. Prema tadašnjim planovima, kada bi Aerodrom preuzeo rekonstrukciju, objekat bi promenio ime u "Kongresni centar Aerodrom Nikola Tesla".

U jednom trenutku, kada na tržištu nije bilo zainteresovanih investitora, i Grad je razmatrao mogućnost da novcem iz budžeta obnovi ovaj objekat.


ISKUSTVO U OBLASTI TURIZMA

POD rekonstrukcijom se podrazumeva kompletno renoviranje kongresne i opšte infrastrukture, sa posebnim naglaskom na mogućnost izgradnje novih sadržaja i unapređenje energetske efikasnosti.

Za upravljanje je neophodan profesionalni menadžment sa iskustvom u turizmu i sa iskustvom upravljanja kongresnim centrima slične veličine.


PROČITAJTE JOŠ: Kocke po Knezu - mine za pešake

OTPIS DUGOVA

SKUPŠTINA grada u novembru prošle godine usvojila je zaključak kojim se nalaže od gradskih komunalnih preduzeća da otpišu dugovanja koja Sava centra ima prema njima.

Među preduzećima od kojih je zatraženo da otpišu potraživanja su "Beogradske elektrane", "Gradska čistoća" i "Beogradski vodovod i kanalizacija". To je oko 80 odsto ukupnih obaveza prema gradskim javnim preduzećima.


http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ava-centra
 
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1373793

Биће потребне још деценије да народ схвати шта значи домаћи капитал, но бојим се прекасно. Још мало па читав један век смо потрошили на сузбијање домаћег предузетништва које је заправо питање опстанка овог народа.
 
Drzava postaje bogata samo ako postoje domace firme koje prave visak kapitala, tj profit. Pravljenje kablova ili outsourcing programiranja, moze poboljsati donekle ekonomsku moc pojedinaca, ali daleko od toga da moze da bude izvor dugotrajnog ekonomskog prosperiteta.

Socijalizam je napravio od Srbije samo ekonomski prilepak Evrope i unistio preduzetnicki duh. Dok se drugi takmice, Srbi gledaju samo kako da rade za takmicare. Preduzetnistvo je kao sport, izadji na crtu. Kad Srbi to shvate, videce da mogu da rade biznis bolje od mnogih (uspavanih) naroda u Evropi.
 
Da socijalizam u kojem je napravljeno gro infrastrukturalnih objekata je kriv sto se 30 godina nakon socijalizma ti objekti ne mogu okreciti... mojne znojne.... :bash:
 
Socijalizam moze da funkcionise izolovano, i to je sve dobro funkcionisalo dok je postojala gvozdena zavesa. Onda kada je ona spala, kapitalizam je oduvao socijalizam, posto je 5 puta efikasniji.

Mozemo dugo da diskutujemo koji je sistem bolji, nisam ni protiv socijalizma, ali jednostavno nije konkurentan i efikasan kao kapitalizam. U zatvorenom trgovinskom sistemu nas je socijalizam ucinio ranjivim i nekonkurentnim, i danas kada smo se otvorili smo samo obicne sluge tog kapitalizma. Na dnu piramide radimo za male pare dok drugi uzimaju profit.

Postoje dva puta, jedan je da se stalno zalis i da ostanes na dnu te piramide ili da probas da se na nju popnes. Ja sam uvek za ovo drugo, piramidu da menjamo smo suvise mali.
 
Србија никада није била социјалистичка него државно-капиталистичка земља за време Тита а то је и сада само без протекционизма који је тада глобална политичка клима омогућавала
 
Vrh