Ne znam nijednu drugu zemlju gde su lokal patriotizam i šovinizam prema sugrađanima toliko izraženi i još gore - toliko rasprostranjeni kao ovde u Srbiji.
Kao što Beograd služi Srbiji da joj bude dežurni džak za udaranje i pljuvanje, i glavni krivac za sve probleme, istu tu ulogu u kontekstu samog Beograda ima centar za ostale opštine. Moj najbolji drug, nesuđeni brat kako ga ja zovem, živi u predgrađu. Niti on meni soli pamet o kompleksnosti života u predgrađu, niti ja njemu propovedam o skupoći života u centru. Zato što nema potrebe. Zato što obojica savršeno znamo sve aspekte obe situacije, i da i jedno i drugo ima svoje prednosti i mane. Štaviše, kao što je meni lepo kad odem tamo kod njega u mir i prirodu, tako je i njemu lepo kad dođe ovde u centar zbivanja i srce grada. Opet, baš zato što smo na dve krajnosti, pa smo pričali o tome nekoliko puta. I shvatili da, kao i sve drugo u životu, i te stvari imaju uvek po dve strane priče, odnosno i prednosti i mane. I poštujemo oba mesta i načina življenja, kao što poštujemo jedan drugog.
To večito deljenje Beograda na ''đubrad iz centra/kruga dvojke'' i ostatak grada, odnosno prebacivanje i rafalisanje po nekome što se usuđuje da u 21. veku živi u srcu grada (za neupućene, pogledati na internetu definiciju, istorijat i funkciju grada)... to jedino može da se meri sa zatucanim i zajedljivim pogledima koje neki krajevi zemlje gaje i pumpaju prema Beogradu. Ono čuveno deljenje Srbije na Beograd i ostatak. Naravno, uz obavezno ispišavanje po Beogradu i Beograđanima, kao da su grad i građani krivi što zemlju već vekovima vode lopovi i majmuni, i to uglavnom rodom iz unutrašnjosti, a ne Beograda. Sve to je samo manifest balkanskog plemenskog mentaliteta, koji se uglavnom svodi na zavist, zajedljivost, zluradost, ljubomoru, baksuščinu i slična stanja uma.