Rekonstrukcija kompleksa gradskih dvorova
- Začetnik teme Mile
- Datum pokretanja
Sto bi moralo da se srusi vise od pola zgrade? Taj, ajde da kazemo "novi" deo zgrade Starog Dvora nema veze niti dodirnih tacaka sa lokacijom gde bi se eventualno renovirala sredishnja zgrada.relja":5krvlqm8 je napisao(la):http://i127.photobucket.com/albums/p152/reljabgd/stdvor.jpg
http://i127.photobucket.com/albums/p152/reljabgd/dvor.jpg
http://i127.photobucket.com/albums/p152/reljabgd/StariDvorBeograd.jpg
Moralo bi da se sruši više od pola zgrade...nešto sumnjam u to
@Hazard: Slazem se za muzej, odlicna ideja!
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
Razumem tvoj entuzijazam "otkrićem" predratnog Beograda, ali ne razumem ovo loženje.
Tema je "rekonstrukcija kompleksa starih dvorova" - Stari će se jako teško rekonstruisati, čak ne vidim svrhu delimične rekonstrukcije jedne strane fasade kada je cela zgrada dozidana skoro dva sprata. To je kao postaviti "ukrasne" stubove i kablove na Brankov most da bi "podsećao" na Most kralja Aleksandra (neko je čak spominjao i nekakve "lance" )
"serdišnja" zgrada, "centralna" zgrada, "lučna" zgrada ...ima svoje ime - Maršalat dvora.
(sa SSC foruma)
Nikakve rekonstrukcije bilo čega neće biti barem narednih 10 godina.
To je neki minimum vremena da ovi "naši" odluče, sagrade i presele se u neku novu "Gradsku kuću". Do tada će vas proći.
A grad bi mogao, barem, da postavi malu ploču u parku na mestu gde su ubijeni kralja Aleksandar i kraljica Draga. Nije bio neki kralj, u stvari i nije bio stvoren za kralja, ali je ipak bio kralj Srbije i žrtva okrutnog zločina(a ako sam po ubeđenju nešto, onda sam republikanac).
Tema je "rekonstrukcija kompleksa starih dvorova" - Stari će se jako teško rekonstruisati, čak ne vidim svrhu delimične rekonstrukcije jedne strane fasade kada je cela zgrada dozidana skoro dva sprata. To je kao postaviti "ukrasne" stubove i kablove na Brankov most da bi "podsećao" na Most kralja Aleksandra (neko je čak spominjao i nekakve "lance"
)"serdišnja" zgrada, "centralna" zgrada, "lučna" zgrada ...ima svoje ime - Maršalat dvora.
(sa SSC foruma)
Nikakve rekonstrukcije bilo čega neće biti barem narednih 10 godina.
To je neki minimum vremena da ovi "naši" odluče, sagrade i presele se u neku novu "Gradsku kuću". Do tada će vas proći.
A grad bi mogao, barem, da postavi malu ploču u parku na mestu gde su ubijeni kralja Aleksandar i kraljica Draga. Nije bio neki kralj, u stvari i nije bio stvoren za kralja, ali je ipak bio kralj Srbije i žrtva okrutnog zločina(a ako sam po ubeđenju nešto, onda sam republikanac).
Relja,
Razumem tvoje argumente i u njima je puno realnosti. Medjutim, zasto malo ne mastati? Varsava je osamdesetih godina rekonstruisala, na osnovu starih planova, citav istorijski centar grada koji su Nemci razorili. A rec je o gradu sa puno istorijskih objekata. S druge strane, kod nas - gde su zaljubljenici u Moskvu rusili i ono malo sto je preostalo iza nemackih i americkih bombardera - cim neko pozeli da ponovo u gradu vidi nekadasnje lepotice (Marsalat, Narodnu biblioteku na Kosancicevom vencu, postu u Savskoj, Terazijsku fontanu...), odmah pocinje prica: nerealno, zasto sada, prevazidjeno itd.
Pa ja prvi put vidim sliku koju si postavio i ta zgrada mi je jos lepsa nego sto sam mislio. I uopste ne bi mnogo izgubili na prostoru kada bismo je ponovo sazidali, jer se ona nalazi na obodu pionirskog parka, izmedju dva dvora. I izgradnja takve zgrade ne bi bila falsifikovanje proslosti, vec obnova necega sto su bezumnici srusili. Muzej Beograda u takvoj zgradi - to bi mene ucinilo srecnim i ponosnim stanovnikom ovoga grada. Smesten u toj zgradi, on bi belezio sva razaranja, ali i obnovu naseg grada. Svedocio da nismo tikva bez korena i skup skorojevica, nesvesnih potrebe da cene ono sto su njihovi ocevi i dedovi pokusali da im ostave.
Razumem tvoje argumente i u njima je puno realnosti. Medjutim, zasto malo ne mastati? Varsava je osamdesetih godina rekonstruisala, na osnovu starih planova, citav istorijski centar grada koji su Nemci razorili. A rec je o gradu sa puno istorijskih objekata. S druge strane, kod nas - gde su zaljubljenici u Moskvu rusili i ono malo sto je preostalo iza nemackih i americkih bombardera - cim neko pozeli da ponovo u gradu vidi nekadasnje lepotice (Marsalat, Narodnu biblioteku na Kosancicevom vencu, postu u Savskoj, Terazijsku fontanu...), odmah pocinje prica: nerealno, zasto sada, prevazidjeno itd.
Pa ja prvi put vidim sliku koju si postavio i ta zgrada mi je jos lepsa nego sto sam mislio. I uopste ne bi mnogo izgubili na prostoru kada bismo je ponovo sazidali, jer se ona nalazi na obodu pionirskog parka, izmedju dva dvora. I izgradnja takve zgrade ne bi bila falsifikovanje proslosti, vec obnova necega sto su bezumnici srusili. Muzej Beograda u takvoj zgradi - to bi mene ucinilo srecnim i ponosnim stanovnikom ovoga grada. Smesten u toj zgradi, on bi belezio sva razaranja, ali i obnovu naseg grada. Svedocio da nismo tikva bez korena i skup skorojevica, nesvesnih potrebe da cene ono sto su njihovi ocevi i dedovi pokusali da im ostave.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
Postoje gradjevine I celine u Beogradu koje se mogu I koje je razumno obnoviti:
Staro Sajmište, ili barem ono što je od njega ostalo
Dumrukana
Karadjordjeva ulica
Palata apotekara Viktorovica na Terazijama
Fasada poste br. 6 kod žel. stanice (ne zgrada, fasada)
Elektrana na Dorćolu
Hotel Srpski Kralj (da ne ulazimo ponovo u tu priču, ali je očigledno da se iz nekog razloga odugovači sa acid-remixom te zgrade)
Ona zgrada na uglu Pariske i Karadjodjeve, itd, itd...
I ja bih voleo da se na Terazijama ponovo postavi ona fontana i oni elegantni stubovi, ali za to treba zatvoriti grad za automobile.
E, sad, za Narodnu biblioteku se nipošto ne slažem – to je zgrada, kao zgrada, je totalno nebitna i ako oko ičega postoji saglasnost kod inteligencije ove zemlje, onda je da o ideji ne treba ni razmišljati i da je to mesto gde treba podići spomenik.
Gubitak onoga što je izgorelo u toj zgradi je nenadoknadiv a ponovna izgradnja te kuće („Kartonaža“ pr nego što ju je država otkupila od Milana Vape, zmači nije ni namenski zidana za biblioteku) nema nikakvog smisla.
To je ožiljak koji nipošto ne treba sakrivati. Samo ne znam kakav bi spomenik to mogao da dočara.
A Maršalat – slažem se, bila je greška rušiti ga, ali ima tu jedna stvar –ako su uklonjene ograde, stražarnice, ako je taj dvorski park postao javni park otvoren za sve – zašto sada vraćati tu zgradu u park? Koja je svrha – da gledamo u njenu fasadu? Pazi, to je bila zgrada za poslugu, gardu, u prizemlju su bile -štale. Podignuta je da popuni mesto srušenog konaka u kojem su divljački ubijeni prethodni kralj i kraljica, da konak ne bi stalno podsećao Beograđane na jeziv zločin.
Uopšte ne shvatam zašto ste se uhvatili za tu zgradu. Samo zbog jedne fotografije....
O lokacijama za muzej smo toliko pričali, vala, svako ima svoju ideju. Samo još da neko nešto i uradi.
Staro Sajmište, ili barem ono što je od njega ostalo
Dumrukana
Karadjordjeva ulica
Palata apotekara Viktorovica na Terazijama
Fasada poste br. 6 kod žel. stanice (ne zgrada, fasada)
Elektrana na Dorćolu
Hotel Srpski Kralj (da ne ulazimo ponovo u tu priču, ali je očigledno da se iz nekog razloga odugovači sa acid-remixom te zgrade)
Ona zgrada na uglu Pariske i Karadjodjeve, itd, itd...
I ja bih voleo da se na Terazijama ponovo postavi ona fontana i oni elegantni stubovi, ali za to treba zatvoriti grad za automobile.
E, sad, za Narodnu biblioteku se nipošto ne slažem – to je zgrada, kao zgrada, je totalno nebitna i ako oko ičega postoji saglasnost kod inteligencije ove zemlje, onda je da o ideji ne treba ni razmišljati i da je to mesto gde treba podići spomenik.
Gubitak onoga što je izgorelo u toj zgradi je nenadoknadiv a ponovna izgradnja te kuće („Kartonaža“ pr nego što ju je država otkupila od Milana Vape, zmači nije ni namenski zidana za biblioteku) nema nikakvog smisla.
To je ožiljak koji nipošto ne treba sakrivati. Samo ne znam kakav bi spomenik to mogao da dočara.
A Maršalat – slažem se, bila je greška rušiti ga, ali ima tu jedna stvar –ako su uklonjene ograde, stražarnice, ako je taj dvorski park postao javni park otvoren za sve – zašto sada vraćati tu zgradu u park? Koja je svrha – da gledamo u njenu fasadu? Pazi, to je bila zgrada za poslugu, gardu, u prizemlju su bile -štale. Podignuta je da popuni mesto srušenog konaka u kojem su divljački ubijeni prethodni kralj i kraljica, da konak ne bi stalno podsećao Beograđane na jeziv zločin.
Uopšte ne shvatam zašto ste se uhvatili za tu zgradu. Samo zbog jedne fotografije....
O lokacijama za muzej smo toliko pričali, vala, svako ima svoju ideju. Samo još da neko nešto i uradi.
Zna li neko, planira li se rekonstrukcija Terazija i vraćanje prvobitnog izgleda? Bilo bi zaista predivno da dobiju onu nekadašnju veličanstvenu vizuru. Cijela ulica Kralja Milana je imala tramvaj, one secesijske stubove od kovanog željeza.
A koja je to zgrada: Palata apotekara Viktorovica na Terazijama? Ima li neko fotku?
A koja je to zgrada: Palata apotekara Viktorovica na Terazijama? Ima li neko fotku?
Što se tiče dvorskog kompleksa, to stepenište koje spominjete bilo je u Starom dvoru, a ne u zgradi maršalata. Zgrada je zaista bila znalački opremljena i raskošna, a Brašovan ju je uništio do neprepoznatljivoti, kao što je zaslužan i za rušenje maršalata.
Mislim da je to zgrada odmah do hotela Moskve, a za fotku sad stvarno nemam vremena da tražim po haotičnoj arhivi. Uglavnom zgrada je u svakom ratu bila bombardovana i trenutni je jednospratnica.inquiry":ikt4pe3k je napisao(la):
Ovo sve pod uslovom da sam ubo zgradu, Goldi mora da potvrdi.
U pravu si shmeksi. Ni ja nisam mogao da tražim po kompu a imam bar 20 raznih fotografija na temu pa sam na brzinu skenirao jednu, ne baš najbolju ali vidi se. U njenom prizemlju je i danas apoteka, doduše ''Ivo Lola Ribar'' a ne ''Viktorović''
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.808
- Pohvaljen
- 18.840
Preteče me Godstajn dok sam tražio slike po disku.
Jeste, u njoj je danas apoteka i Martinovićeva sajdžijska radnja.
Iz Goldijevog posta:
U I sv. ratu:
Izmedju dva rata (ne znam više od koga sam "pozajmio", ali mu se ovim putem zahvaljujem )
U II sv.ratu:
Ima ih na forumu koliko hoćeš, a ima ih na sličnom topcu na SSC forumu
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=101
Dodatak: 6. maj 2009.
Jeste, u njoj je danas apoteka i Martinovićeva sajdžijska radnja.
Iz Goldijevog posta:
U I sv. ratu:
Izmedju dva rata (ne znam više od koga sam "pozajmio", ali mu se ovim putem zahvaljujem
)
U II sv.ratu:
Ima ih na forumu koliko hoćeš, a ima ih na sličnom topcu na SSC forumu
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=101
Dodatak: 6. maj 2009.
Hvala puno na fotkama. Zaista je zgrada bila predivna. Slična je bila i pored Izvozne banke pa je srušena i izgrađena je ona košnica nakazna, nažalost. Valjda će se nekad nešto od toga i obnoviti. Ali najnaj jednostavnije od svega bilo bi vratiti nekadašnji izgled trga i tramvajske baštice.
A zna li neko zašto je novi dvori (zgrada predsedništva) posle 2. sv. rata također prepravljan? Jel bio oštećen ili je to isto bila socrealistička avantura? Ugaona kupola je drugačije izgledala, uklonjeni su svi dinastički simboli, dograđena je na sredini s onim stubovima? I ima li neko neke fotke enterijera oba dvora danas kako izgledaju?
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.116
- Pohvaljen
- 46.011
www.pretsednik.yu imaju slike unutrasnjosti inace prestona dvorana je obrijana skroz na skroz a na ssc u imas negdje stare slike unutrasnjosti
Evo nešto iz štampe o dvorovima na Terazijama:
Srpski Versaj
Srpski Versaj
Zdanje velikog konaka srušeno posle majskog prevrata 1903. godine Fotodokumentacija Politike
Srpski Versaj u najlepšim danima činile su tri zgrade – Veliki konak Stojana Simića, Stari i Novi dvor, kao i lepo uređen vrt sa letnjikovcem, baštom sa lalama, lepšim nego u Holandiji, paviljonom za muziku, ograđenim impozantnom ogradom od kovanog gvožđa. Od tadašnje raskoši i lepote malo toga je sačuvano. U dvorskom kompleksu u Ulici kralja Milana, prilično oštećenom u toku Prvog i Drugog svetskog rata, danas se jedna naspram druge nalaze Skupština grada, smeštena u Starom dvoru i predsedništvo Srbije, u Novom dvoru.
Kamen temeljac za Stari dvor, položen je 12. januara 1881. godine. Kralj Milan Obrenović ga je podigao za sebe, suprugu Nataliju i sina Aleksandra. Dvor je projektovao Aleksandar Bugarski. Ovaj arhitekta je autor i Narodnog pozorišta, kao i pola Knez-Mihailove ulice. Posle njegove prerane smrti dvor je 1883. godine završio arhitekta Jovan Ilkić, učenik slavnog Hansena. Ukrašen mnogim kubetima, karijatidama, terasama, balkonima, grbovima smatran je za najlepši dvor na Balkanu. U vreme kada je završen, nameštaj i sav enterijer u stilu rokokoa i renesanse, urađen je po porudžbini u čuvenoj bečkoj firmi "Dvorska firma Porto i Fiks". U dvoru se nalazila ogromna biblioteka sa 10.000 knjiga i zimska bašta u kojoj je kralj Milan rado boravio. Lepa dvorska kapela u vizantijskom stilu, nije mogla da ostane neprimećena.
Odmah pored dvora nalazila se kuća trgovca Simića, takozvani Veliki konak, u kome su Obrenovići živeli, sve do majskog prevrata 1903. godine kada su u njoj ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga. Najstarija građevina u dvorskom kompleksu, lepa kuća građena u stilu engleske porodične vile srušena je do temelja kada su na presto došli Karađorđevići, kako ne bi podsećala narod na krvoproliće.
– Kuća trgovca Simića podzemno je bila povezana sa ruskim poslanstvom ali kralj Aleksandar i kraljica Draga nisu uspeli da pobegnu. Najmlađa zgrada u dvorskom kompleksu takozvani Novi dvor, današnje sedište predsednika države, zidana je u maniru renesanse i baroka. Autor ovog zdanja bio je tada mladi arhitekta Stojan Titelbah. Dvor je uglavnom imao protokolarni karakter, budući da je kralj Petar živeo u vili na Senjaku. U današnjem Pionirskom parku postojao je i dom garde, ali je posle drugog svetskog rata na zahtev Moše Pijade ta zgrada porušena – kaže arhitekta Branko Bojović.
Prema pisanju "Politike" od 10. aprila 1921. godine može se saznati da dvor ima ukupno 60 prostorija. "Tu treba računati tri velika salona, jedan naročito udešen za zvanične prijeme, devet manjih kabineta za rad, pet kupatila. Aleksandar Karađorđević je u njemu kratko boravio. Karađorđevići su se veoma brzo preselili u dvor na Dedinju, a posle atentata na kralja Aleksandra, u ovom zdanju bio je muzej kneza Pavla."
Karađorđevići su Stari dvor koristili za prijeme i zabave budući da je imao luksuzan enterijer. Međutim, tokom Prvog svetskog rata je ozbiljno oštećen. U ovlaš popravljenom zdanju zasedala je Narodna skupština 1919. i 1920. godine. I tokom Drugog svetskog rata je prilično stradao. Popravke su trajale do 1947. godine, posle čega je u njemu bio Prezidijum Narodne skupštine, Vlada FNRJ, Savezno izvršno veće, a od 1961. godine Skupština grada. Enterijer je uradio Aleksandar Đorđević, projektant Belog dvora. Nova narodna vlast se nije libila da angažuje dvorskog arhitektu za uređenje unutrašnjosti zdanja. Tadašnje renomirane arhitekte Dragiša Brašovan i Momčilo Belobrk su uradili spoljašnost, ali ne tako uspešno. Potpuno su izmenili ulaz i, prema nekima, sasvim ga unakazili. Mnogo umetničkog blaga je nestalo iz ovog dvora, poput slika Van Goga, Gogena, Sezana, koje je kralj Milan kupovao u Parizu. Osim toga, dvor je ostao bez dva kubeta prema bašti i dvoglavog orla na kupoli. Tek 1997. godine u vreme kada je pokojni Zoran Đinđić bio gradonačelnik, dvoglavi orao je vraćen.
Novi dvor je takođe pretrpeo velike promene kako fasade, tako i enterijera. U prizemlju ovog zdanja se, između ostalog, nalaze trpezarija i šest salona za prijem kao i svečana sala. Na prvom i drugom spratu su kancelarije i kabineti za rad, kao i sala za sastanke. U njemu su stolovali predsednici republike, a od razlaza sa Crnom Gorom dvor na Terazijama je zvanična rezidencija predsednika države. Sadašnji predsednik Boris Tadić je predlagao da rezidencija bude preseljena sa te adrese, a da dvor bude pretvoren u muzej. Oba dvora povremeno otvoraju svoja vrata za posetioce.
Komunistička vlast je prostor između dvorova uredila kao javnu zelenu površinu. Bazen sa vodoskokom je porušen i zatrpan, kao i kapela, a monumentalna dvorska ograda sa dve prelepe kapije je uklonjena. Tek pre tri godine između dvorova je podignuta fontana, nalik na nekadašnju, a park je urađen po ugledu na dvorski vrt.
--------------------------------------------------------------------------
"Dejli telegraf" o Starom dvoru
Jedan od odabranih koji je mogao da kroči u dvorski kompleks bio je engleski novinar Herbert Vivijen, tadašnji dopisnik "Dejli telegrafa", koji je zabeležio svoje impresije o Starom dvoru:
"Ulazite na vrata od pozlaćenog gvožđa iznad kojih su orlovi starog srpskog carstva, a sa strane uniformisana straža sa dugačkim puškama na kojima su pričvršćeni bajoneti i stupate u stakleno predvorje sa zasvođenim prozorom iznad koga na suncu blista zasvođeni krst. Prolazeći kroz prostran i uzdignut središnji hol, gde snažni jonski stubovi podupiru predvorje, divite se dvorskom stepeništu, sa izrezbarenim i pozlaćenim rukohvatima. Sa leve strane se nalazi otmena dvorana za balove sa zidovima boje limuna i velikim belim lusterima od venecijanskog stakla. Kada prođete kroz tu prostoriju ulazite u salu za bankete, sa velikim mahagoni stolom za koji može da sedne pedesetak ljudi. Ovde pada u oči uvek prisutan dobar ukus, koji karakteriše svaku stvar, bila ona za upotrebu ili je ukrasna...".
Srpski Versaj
Srpski Versaj
Zdanje velikog konaka srušeno posle majskog prevrata 1903. godine Fotodokumentacija Politike
Srpski Versaj u najlepšim danima činile su tri zgrade – Veliki konak Stojana Simića, Stari i Novi dvor, kao i lepo uređen vrt sa letnjikovcem, baštom sa lalama, lepšim nego u Holandiji, paviljonom za muziku, ograđenim impozantnom ogradom od kovanog gvožđa. Od tadašnje raskoši i lepote malo toga je sačuvano. U dvorskom kompleksu u Ulici kralja Milana, prilično oštećenom u toku Prvog i Drugog svetskog rata, danas se jedna naspram druge nalaze Skupština grada, smeštena u Starom dvoru i predsedništvo Srbije, u Novom dvoru.
Kamen temeljac za Stari dvor, položen je 12. januara 1881. godine. Kralj Milan Obrenović ga je podigao za sebe, suprugu Nataliju i sina Aleksandra. Dvor je projektovao Aleksandar Bugarski. Ovaj arhitekta je autor i Narodnog pozorišta, kao i pola Knez-Mihailove ulice. Posle njegove prerane smrti dvor je 1883. godine završio arhitekta Jovan Ilkić, učenik slavnog Hansena. Ukrašen mnogim kubetima, karijatidama, terasama, balkonima, grbovima smatran je za najlepši dvor na Balkanu. U vreme kada je završen, nameštaj i sav enterijer u stilu rokokoa i renesanse, urađen je po porudžbini u čuvenoj bečkoj firmi "Dvorska firma Porto i Fiks". U dvoru se nalazila ogromna biblioteka sa 10.000 knjiga i zimska bašta u kojoj je kralj Milan rado boravio. Lepa dvorska kapela u vizantijskom stilu, nije mogla da ostane neprimećena.
Odmah pored dvora nalazila se kuća trgovca Simića, takozvani Veliki konak, u kome su Obrenovići živeli, sve do majskog prevrata 1903. godine kada su u njoj ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga. Najstarija građevina u dvorskom kompleksu, lepa kuća građena u stilu engleske porodične vile srušena je do temelja kada su na presto došli Karađorđevići, kako ne bi podsećala narod na krvoproliće.
– Kuća trgovca Simića podzemno je bila povezana sa ruskim poslanstvom ali kralj Aleksandar i kraljica Draga nisu uspeli da pobegnu. Najmlađa zgrada u dvorskom kompleksu takozvani Novi dvor, današnje sedište predsednika države, zidana je u maniru renesanse i baroka. Autor ovog zdanja bio je tada mladi arhitekta Stojan Titelbah. Dvor je uglavnom imao protokolarni karakter, budući da je kralj Petar živeo u vili na Senjaku. U današnjem Pionirskom parku postojao je i dom garde, ali je posle drugog svetskog rata na zahtev Moše Pijade ta zgrada porušena – kaže arhitekta Branko Bojović.
Prema pisanju "Politike" od 10. aprila 1921. godine može se saznati da dvor ima ukupno 60 prostorija. "Tu treba računati tri velika salona, jedan naročito udešen za zvanične prijeme, devet manjih kabineta za rad, pet kupatila. Aleksandar Karađorđević je u njemu kratko boravio. Karađorđevići su se veoma brzo preselili u dvor na Dedinju, a posle atentata na kralja Aleksandra, u ovom zdanju bio je muzej kneza Pavla."
Karađorđevići su Stari dvor koristili za prijeme i zabave budući da je imao luksuzan enterijer. Međutim, tokom Prvog svetskog rata je ozbiljno oštećen. U ovlaš popravljenom zdanju zasedala je Narodna skupština 1919. i 1920. godine. I tokom Drugog svetskog rata je prilično stradao. Popravke su trajale do 1947. godine, posle čega je u njemu bio Prezidijum Narodne skupštine, Vlada FNRJ, Savezno izvršno veće, a od 1961. godine Skupština grada. Enterijer je uradio Aleksandar Đorđević, projektant Belog dvora. Nova narodna vlast se nije libila da angažuje dvorskog arhitektu za uređenje unutrašnjosti zdanja. Tadašnje renomirane arhitekte Dragiša Brašovan i Momčilo Belobrk su uradili spoljašnost, ali ne tako uspešno. Potpuno su izmenili ulaz i, prema nekima, sasvim ga unakazili. Mnogo umetničkog blaga je nestalo iz ovog dvora, poput slika Van Goga, Gogena, Sezana, koje je kralj Milan kupovao u Parizu. Osim toga, dvor je ostao bez dva kubeta prema bašti i dvoglavog orla na kupoli. Tek 1997. godine u vreme kada je pokojni Zoran Đinđić bio gradonačelnik, dvoglavi orao je vraćen.
Novi dvor je takođe pretrpeo velike promene kako fasade, tako i enterijera. U prizemlju ovog zdanja se, između ostalog, nalaze trpezarija i šest salona za prijem kao i svečana sala. Na prvom i drugom spratu su kancelarije i kabineti za rad, kao i sala za sastanke. U njemu su stolovali predsednici republike, a od razlaza sa Crnom Gorom dvor na Terazijama je zvanična rezidencija predsednika države. Sadašnji predsednik Boris Tadić je predlagao da rezidencija bude preseljena sa te adrese, a da dvor bude pretvoren u muzej. Oba dvora povremeno otvoraju svoja vrata za posetioce.
Komunistička vlast je prostor između dvorova uredila kao javnu zelenu površinu. Bazen sa vodoskokom je porušen i zatrpan, kao i kapela, a monumentalna dvorska ograda sa dve prelepe kapije je uklonjena. Tek pre tri godine između dvorova je podignuta fontana, nalik na nekadašnju, a park je urađen po ugledu na dvorski vrt.
--------------------------------------------------------------------------
"Dejli telegraf" o Starom dvoru
Jedan od odabranih koji je mogao da kroči u dvorski kompleks bio je engleski novinar Herbert Vivijen, tadašnji dopisnik "Dejli telegrafa", koji je zabeležio svoje impresije o Starom dvoru:
"Ulazite na vrata od pozlaćenog gvožđa iznad kojih su orlovi starog srpskog carstva, a sa strane uniformisana straža sa dugačkim puškama na kojima su pričvršćeni bajoneti i stupate u stakleno predvorje sa zasvođenim prozorom iznad koga na suncu blista zasvođeni krst. Prolazeći kroz prostran i uzdignut središnji hol, gde snažni jonski stubovi podupiru predvorje, divite se dvorskom stepeništu, sa izrezbarenim i pozlaćenim rukohvatima. Sa leve strane se nalazi otmena dvorana za balove sa zidovima boje limuna i velikim belim lusterima od venecijanskog stakla. Kada prođete kroz tu prostoriju ulazite u salu za bankete, sa velikim mahagoni stolom za koji može da sedne pedesetak ljudi. Ovde pada u oči uvek prisutan dobar ukus, koji karakteriše svaku stvar, bila ona za upotrebu ili je ukrasna...".
Uskoro rekonstrukcija zgrade Starog dvora
AUTOR: R. M.
Zgrada Starog dvora, jedno od reprezentativnih zdanja u centru grada, u narednom periodu biće rekonstruisana. U toku je javni poziv za tehničku kontrolu tehničke dokumentacije za dogradnju i rekonstrukciju ovog kulturnog dobra u Ulici Dragoslava Jovanovića. U Agenciji za investicije i stanovanje kažu da je planirano da tehnička dokumentacija bude završena do 1.decembra ove godine.
- Predviđeni su radovi na konstrukciji i građevinsko zanatski radovi vezani za smeštanje nove opreme, rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju instalacija, adaptaciju kuhinje, sanaciju krovnog pokrivača, rekonstrukciju toaleta, sanaciju zidova od posledice vlage, kao i radovi na tekućem održavanju, navode u Agenciji za investicije i stanovanje za Danas.
Biće obnovljena i vodovodno kamalizaciona instalacija, sistem za grejanje, klimatizaciju i ventilaciju, kao i elektroinstalacija. Koliko će pomenuti radovi koštati, u Agenciji za investicije i stanovanje nisu mogli da preciziraju, navodeći da će procenjena vrednost planirane investicije biti poznata tek kada bude završena izrada tehničke dokumentacije.
Podignut u periodu od 1881. do 1884. godine, Stari dvor bio je rezidencija najpre kralja Milana Obrenovića, potom kraljeva Petra I Karađorđevića i Aleksandra I, dok je danas sedište Skupštine grada Beograda. Ovo zdanje projektovao je arhitekta Aleksandar Bugarski. Značajna oštećenja zgrada je pretrpela u oba Svetska rata, pa se današnji izgled delimično razlikuje od prvobitnog. Zgrada je rekonstruisana nekoliko puta do danas.
Izvor: Danas
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.375
- Pohvaljen
- 17.447
Zgradu Marsalata u sredini obavezno izgraditi ponovo! Tek tada ce dvorski kompleks doci do svog potpunog izrazaja i do svoje afirmacije.
mmilovanpm
Beginner
- Učlanjen(a)
- 03.07.2012.
- Poruke
- 60
- Pohvaljen
- 18
inquiry":2k6hpmeq je napisao(la):
Mislim da bi ovde trebalo izneti tačne podatke u vezi rekonstrukcije Starog dvora.
Zgrada Maršalata je građena mnogo pre rušenja Simićeve kuće. U originalu je osnova bila iste forme samo prizemni niz stubova kvadratnog preseka. Korunović ju je nadzidao napravivši ono što je srušeno sredinom pedesetih godina.
Dragiša Brašovan nije kriv za rušenje ni ove ni zgrade Starog dvora, već za njegovu rekonstrukciju u najteže vreme, posle Drugog svetskog rata u doba najžešće oskudice i velikog nedostatka stručne radne snage. Osim toga na rekonstrukciji Dvora su u razna vremena radili i ovi arhitekti: Svetomir Lazić (koji je zgradu rekonstruisao posle 1925. godine spolja i iznutra), neimenovani arhitekti koji su je zakrpili u toku okupacije, zatim Aleksandar Đorđević i Momčilo Belobrk.
Vođen istinskim poznavanjem stilova Dragiša Brašovan je 1946. godine dozidao frontalni ulaz iz samog prilaza iz Kralja Aleksandra/Bulevara Revolucije, strogo poštujući zatečeni stil i prerađujući jednu, dotada potpuno nevažnu i arhitektonski slabo artikulisanu fasadu - što se može i videti sa zaostalih fotografija. U savremenoj javnosti se napisima vrlo neupućenih ljudi stvorila neka čudesna hajka na ovo doziđivanje koje je u svakom pogledu spolja prvorazredno arhitektonsko delo i predstavlja izuzetan primer pažljive i brižljive intervencije na osetljivom istorijskom objektu.
Osim toga, Brašovan je istom prilikom, posle oslobođenja dakle, rekonstruišući kapije iz Kralja Milana ulice obnovio i dinastičke simbole, što je posebno upalo u oči komunističkim rukovodiocima i te kapije su uklonjene, dok je veliki arhitekta umalo zaglavio zatvor (spasao ga je Moša Pijade).
Monumentalno centralno stepenište u Starom dvoru koje je nekako preživelo teško bombardovanje od 6. aprila 1941. godine, kao i mnogi drugi raskošni detalji demontirani su i odneti u Beč u toku okupacije, gde im se gubi svaki trag.
zexland
Advanced
Ovo za raskosno stepeniste i ostale detalje nisam znao...opljackase nas skroz :|
Nego nigde (sem par fotografija stepenista) ne mogu da se pronadju fotografije enterijera Starog dvora iz perioda 1918-1941...
Nego nigde (sem par fotografija stepenista) ne mogu da se pronadju fotografije enterijera Starog dvora iz perioda 1918-1941...
mmilovanpm
Beginner
- Učlanjen(a)
- 03.07.2012.
- Poruke
- 60
- Pohvaljen
- 18
zexland":1pj3yrv4 je napisao(la):
Postoje u Istorijskom arhivu grada.
Rekonstrukciju Starog dvora krajem dvadesetih radio je arhitekta Svetomir Lazić.
Od rekonstrukcije lučne zgrade Maršalata davno se odustalo iz sasvim opravdanih razloga. Ta zgrada bi potpuno zaklonila sada izuzetno lep pogled sa trotoara ulice Kralja Milana na monumentalne kupole Narodne Skupštine. Treba vratiti fontane na Terazije a od saobraćaja ostaviti samo trolejbuse i taksije kao u Vasinoj ulici. Vratiti obe kupole i ostale kitnjaste ukrase na svečanu zgradu skupštine grada (ja tu zgradu tako zovem). I, ono što pišem već decenijama na Igumanovljevu palatu vratiti lep spomenik (postolje postoji) "Sima Igumanov sa siročićima".