Спратови вишка, и слична огрешења о прописе, свакако су главни проблем.
Слажем се да о укусима не вреди расправљати, и такође се донекле слажем да стил није битан, али ипак сматрам да је у посебним амбијенталним целинама - било урбаним или руралним - најстрожем центру градова, националним парковима итд. неопходно завести одређен ред. Ако је ово чудо допустиво негде на периферији града или у неком (од стране гастарбајтера већ унакаженом) селу, на оваквој локацији ипак не би требало да буде. Архитектура онога што се гради у центру града не тиче се само власника дискутабилног укуса, већ и заједнице чију животну средину нарушава овим руглом.
Унутрашост хотела је чисто ствар личног укуса, под условом да је просто безбедан.