Nažalost ili na sreću, ni jedan deo Vojvođanske nije ni pod kakvom zaštitom, osim dva objekta - crkve Sv. Đorđa i zgrade Stare škole, koji su nepokretna kulturna dobra - spomenici kulture. To je jedno široko rasprostranjeno, ali i netačno ubeđenje javnosti da su kuće u Staroj Bežaniji pod nekakvom zaštitom, ali nisu.
S druge strane, postojanje i istrajnost tog ubeđenja govori u prilog tome da bi (da je) trebalo da budu, i da je jedini logični i zdravorazumski način na koji bi se svaka iole odgovorna i samosvesna zajednica odnosila prema svom arhitektonskom i urbanističkom nasleđu taj da se te stečene ambijentalne, kulturno-istorijske, narodno-graditeljske i druge tekovine pravno zaštite, a potom adekvatno istraže, dokumentuju i prezentuju javnosti, obogaćene adekvatnim sadržajima koji oživljavaju i dočaravaju "duh" zaštićene celine ili objekta.
Postojale su neke inicijative, pisalo se po medijima, ustanovama, pa i po ovom forumu, možda i pre 10 godina, o svemu tome, no, realnost je takva da su kod nas i objektivno vredniji kulturni spomenici doživeli goru sudbinu.
Pošto dakle, ti objekti nisu zaštićeni, nema nikakve prepreke da ih danas neumitno pregaze tokovi urbanog razvoja i logike tržišta nekretnina.
[/quote]
Сличан приступ би требало да постоји и у заштити природе, природних целина и старог дрвећа исто као и старих кућа. Најзад свака стара кућа са двориштем и неким вртом са растињем у дворишту, није само предмет за заштиту, него једна приодно - историјска целина.
Бежанија је село које је настало пре више од пет векова. Не знамо чак ни које куће су најстарије и када су настале. Да је постојала намера чувања, сведочи управо решење блокова који су се пре нешто мање од пола века, придружили селу. Наиме блокови су постављени тако да су степенасти низови зграда - нижим делом до села, а вишим ка средњем простору који раздваја два крила блокова.
Било би примереније да су нижи делови постављени ка средњем делу, који је требало да има значај једне мирне природне целине, а да су виши делови ка великим булеварима. Али блокови нису постављени тако управо - због уклапања са селом и заиста је штета за будућност да се тако лако бацају велике вредности.
Слично се догодило и на Чукарици, где уместо да се склони надвожњак и нагласи старо језгро читавог, данас великог града на брдима иза, две лепе и вредне двоспратне куће код тог надвожњака су уклоњене, а преостале су у јадном стању.
На Врачару је цела четврт иза храма могла да постане наш Монмартр, али је уклоњено најмање десетак лепих кућа и цела четврт добија сасвим други карактер, слично је и са доњим Дорћолом ...