Што се тиче цркве Светог великомученика Димитрија на углу Булевара Зорана Ђинђића и Улице Омладинских бригада, она се налази на одличном месту и права је штета што због грамзивости црквених власти порта није већа. Тачно се види да је пословни објекат вишак и да је било довољно направити само две стамбене зграде. Само здање, са све торњем, је прилично успешно, иако бих лично волео да је рађено по пројекту тада младе архитектице Јелене Шаровић, која је добила специјалну награду. Њено решење предвиђало је споља равну коцку, а сви елементи православног здања (попут куполе) били су уткани у унутрашњост самог храма. Ипак, било је то превише револуционарно, иако је ауторка поштовала све основне каноне.
@Андреј
Нажалост (или на срећу) нисам био у прилици да прочитам пост који ти је зли цензор Игор обрисао, али по оном што си претходно писао на ову тему, могу да наслутим шта се у њему налазило.
Као неко ко се читавог свог професионалног и каквог-таквог интелектуалног века бори за толеранцију и прихватање става да треба пустити цветање хиљаду цветова, мислим да имам право да тражим од оних за чија права се борим, да ми не одмажу сопственом бахатошћу и нетолеранцијом.
Ако ти, као неко ко сматра да на нашем форуму треба да маше сопственом сексуалном различитошћу, с правом тражиш да као такав треба да будеш прихваћен и поштован, у најмању руку требало би да се уздржиш од гордости и неваспитања поводом ствари које већинској заједници много значе. У противном, доћи ћеш у ситуацију да и на Беобилду оживе предрасуде о поткултури којој припадаш, попут оне да се она итекако меша са турбо-фолком.