Razni projekti

[direktor]

Svetivoda sa ssc

 

[direktor]

bka rugoba sa spratom viska

 

[spatiotecte]

Istina bila bi definitivno skladnija sa spratom manje.

 

[MarcBg]

direktor » Pon Okt 24, 2016 4:05 pm[/url]":2rb9n6te]

Svetivoda sa ssc

Zgrada je sama za sebe lepa, ali kada gledas iz pravca francuske ambasade potpuno zaklanja ovu lepu zgradu koja je nekada bila svedska ambasada i izgleda potpuno cudno.Moderna zgrada izmedju 2 "starinske".

 

[stanislaw]

Na svu sreću, makar nije nekakav staklenac, ali i ovakva je preglomazna i nezgrapna za svoje okruženje. Kao iz Minecrafta da je izašla.

 

[Max15]

direktor » Mon Oct 24, 2016 4:27 pm[/url]":28ssxxsi]

bka rugoba sa spratom viska

Gde je ovo i ko je investitor?

Sta znam meni niti mirise niti smrdi.

 

[Bulbulderac17]

Meni deluje kao da ima vise od jednog sprata viska :shock:

 

[Igor]

Skoplje u Beogradu.

Ma sta ce znati generacije za jedno 20+ godina kada je ovo cudo sazidano

 

[praguc]

Ako je postojao barok, pa na osnovu njega neobarok, ko kaze da ne moze da postoji i neoneobarok

 

[spatiotecte]

Bez ulazenja u to da li je nesto lepo ili prikladno, istorija nas uci sledecim cinjenicama:
Da dekorativni elementi poput timpana, atika i pilastra su grci izmislili pre vise od 4000 godina i masovno su se koristili u19om i 20om veku kao arhitektonski elementi neoklasicne arhitekture. Tako da istorija se ponavlja i dalje.
Isto tako 21vek nije nikakav izuzetak da se istorijski ornamenti tog tipa ne pojave na nekom objektu.

 

[stanislaw]

spatiotecte » 24 Oct 2016 07:52 pm[/url]":3hq076ve]
Da dekorativni elementi poput timpana, atika i pilastra su grci izmislili pre vise od 4000 godina i masovno su se koristili u19om i 20om veku kao arhitektonski elementi neoklasicne arhitekture. Tako da istorija se ponavlja i dalje.

Da, s tim što su stari Grci pre 4000 godina umeli da te pobrojane elemente skladno rasporede u perspektivi i da objekat ima skladne proporcije. A ovo 4000 godina kasnije u Beogradu, kada te elemente pejstuješ na kutiju šibica čija visina premašuje širinu+dužinu, onda je to kao kad dete uzme pečate sa nekim nacrtanim elementima pa ih lupa po listu hartije.
Imali su Grci pre 4000 godina i neku matematiku iza svih tih timpana i pilastara, ali se to negde izgubilo u prevodu i do našeg Beograda doprlo je samo pejstovanje vizuelnih elemenata. U ovom slučaju, istorija se više degeneriše nego što se ponavlja.

 

[spatiotecte]

stanislaw » 24 Oct 2016 08:08 pm[/url]":2773nxnh]

spatiotecte » 24 Oct 2016 07:52 pm[/url]":2773nxnh]
Da dekorativni elementi poput timpana, atika i pilastra su grci izmislili pre vise od 4000 godina i masovno su se koristili u19om i 20om veku kao arhitektonski elementi neoklasicne arhitekture. Tako da istorija se ponavlja i dalje.

Da, s tim što su stari Grci pre 4000 godina umeli da te pobrojane elemente skladno rasporede u perspektivi i da objekat ima skladne proporcije. A ovo 4000 godina kasnije u Beogradu, kada te elemente pejstuješ na kutiju šibica čija visina premašuje širinu+dužinu, onda je to kao kad dete uzme pečate sa nekim nacrtanim elementima pa ih lupa po listu hartije.
Imali su Grci pre 4000 godina i neku matematiku iza svih tih timpana i pilastara, ali se to negde izgubilo u prevodu i do našeg Beograda doprlo je samo pejstovanje vizuelnih elemenata. U ovom slučaju, istorija se više degeneriše nego što se ponavlja.

Potpuno se slazem sa tobom.
Da se razumemo, ja ne podrzavam ove izvedbe u neoklasicnom stilu, bolje receno pokusaje, vec samo napominjem da istorijski gledano, takve zgrade su uvek postojale u svim vremenima i mislim da ce uvek i postojati, jednostavno klasicna arhitektura je nesto poput Betovena i Mocarta, bezvremenska.

E sad to sto savremeni arhitekti u Srbiji nisu edukovani da postuju proporcije i anticke kanone kako bi objekat ispao bar skladan vec samo nabasaju razne elemente jer su to videli na nekim slikama ili starim zgradama, to je vec stanje nase propale struke koje dolazi do izrazaja.

 

[Homer Jay]

Realno, sve iznad drugog venca (peti sprat) je višak. Pored tog štrčanja za sprat, dva, a ponekad i za tri, problem je što većinu ovih "novih, a da liče na stare" zgrada projektuju ljudi koji su do juče radili tipične tranzicione novogradnje. I sada rade sve to isto, samo ukrašavaju fasade da budu po ukusu investitora i potencijalnih kupaca.

 

[stanislaw]

Ovu neoclassic maniju, koja je upravo krenula u Beogradu, masovno sam viđao u periodu 2014-2015 uglavnom po Aziji, Pekingu i Tajpeju. Na stranu Beograd i Skopje, još uvek nisam primetio da se zapatilo po gradovima centralne Evrope.

 

[Homer Jay]

Nije to toliko čudno, s obzirom na to da većina gradova u centralnoj Evropi ima očuvana kompaktna istorijska jezgra. U Skolju i Beogradu, s druge strane, imamo popunjavanje određenih "istorijskih praznina".

Ipak, mora se naglasiti da je kod naših južnih suseda reč o državno-ideološkom projektu, u koji je dosad spiskano 700 miliona evra novca iz budžeta, dok je u Beogradu reč o tek sporadičnim postupcima, koji su više odraz ličnog (ne)ukusa investitora, a naročito kupaca. Tu se ta "istorijska praznina" popunjava na vrlo ličnom nivou - postoji određeno uverenje da si "građanskiji" ako živiš u zgradi sa timpanima, balusterima, pilastrama i sl. Dakle, nije reč o izgradjni "nove istorije" grada, već "nove istorije" porodica koje će u tim zgradama živeti.

No, nije i da je zapadni deo kontinenta imuna na ovakve poduhvate. Spatio je npr. postavljao slike celih novih pariskih predgrađa izgrađenih u tom fazonu.

 

[spatiotecte]

stanislaw » 25 Oct 2016 09:53 am[/url]":3lm7bsnv]Ovu neoclassic maniju, koja je upravo krenula u Beogradu, masovno sam viđao u periodu 2014-2015 uglavnom po Aziji, Pekingu i Tajpeju. Na stranu Beograd i Skopje, još uvek nisam primetio da se zapatilo po gradovima centralne Evrope.

Upravo je Homer postavio link ka slikama iz Pariza koje sam postovao davno. (svaka cast sto si iskopao ovo)
Kao sto se moze videti Pariz je pun takvih Neoklasicnih zgrada i ima ih mnooooogo vise nego u Beogradu i to se prodaje po paprenim cenama.

 

[direktor]

Ali su te pariske uradjene sa vise umjesnosti i skladnosti vidi se da je arh uradio korektan posao dok ovo u bg u vecini slucajeva ko piletu sise jos ako je zgrada veca od 4 sprata tu se tek vidi nekvalitet

 

[spatiotecte]

Tacno Direktore, ali za to je vec kriva nasa neobrazovana struka.

 

[KartmenBG]

Ja i dalje ne mogu da verujem da nam je struka ovoliko neobrazovana u eri interneta i slobodnog protoka informacija... sta god vas zanima mozete naci na internetu....

 

[Staklena_Wool_nica]

direktor » 24 Oct 2016 09:27 pm[/url]":3ncj1vrh]

Licno mi se ovakve zgrade svidjaju, samo sto su trebali da je citavu zavrse u ovom stilu, a ne da bude kao cardak ni na nebu ni na zemlji sa tim tamnim prizemljem. Zasto se stide da ostave nesto u jednom stilu i da to tako bude sliveno u celinu, a ne da komplikuju i kombinuju? Neka je citava u belini i neka bude ocigledna, ali meni nikako ne deluje da tezi za (neo)klasicizmom (osim ako ste sebi tako uvrteli u glavu). Ako cemo po izvikanim kategorizacijama, to je vise contemporary stil. Malo tradicionalan, ali bez pretenzije da bude istorijski ili da kopira proslost. Nema smisla ovo porediti sa Skopljem.

 

[svrca]

Staklena_Wool_nica » 25 Oct 2016 07:13 pm[/url]":22xoptf1]

direktor » 24 Oct 2016 09:27 pm[/url]":22xoptf1]

Licno mi se ovakve zgrade svidjaju, samo sto su trebali da je citavu zavrse u ovom stilu, a ne da bude kao cardak ni na nebu ni na zemlji sa tim tamnim prizemljem. Zasto se stide da ostave nesto u jednom stilu i da to tako bude sliveno u celinu, a ne da komplikuju i kombinuju? Neka je citava u belini i neka bude ocigledna, ali meni nikako ne deluje da tezi za (neo)klasicizmom (osim ako ste sebi tako uvrteli u glavu). Ako cemo po izvikanim kategorizacijama, to je vise contemporary stil. Malo tradicionalan, ali bez pretenzije da bude istorijski ili da kopira proslost. Nema smisla ovo porediti sa Skopljem.

Moglo je ovo da bude u redu, ali nije. Puno gresaka, poslovicna papazjanija svega i svacega. Lici na ono sto se sada radi u Berlinu, ali samo lici. Sve treba da je prociscenije, jednostavnije. Ali za nase arhitekte je kada grade ovakve objekte to nedostizan cilj. A sigurno su umesani prsti investitora koji nema pojma i mesa se u posao arhitekte insistirajuci na "ulepsavanju". Ali to je stara tema.
Jos kad dodje na terasama neka seherezada ograda od kovanog gvozdja...

 

[Earthmoving]

Meni je pozitivno da se u Bg-u ponovo posle dugo vremena grade zgrade sa ovakvim fasadama. Ova na Lionu, na Bulevaru je možda 3,4 u kraju u zadnjih godinu dana. Ima jedna na Krstu na uglu Branka Krsmanovića i Kajmakčalanske i jedna ili dve preko puta ATŠ-a u Vojsilav Ilića. Za mene je problem što je zgrada prevelika za Bregalničku koja u tom delu sada izgleda kao hodnik (mada istini za volju to je određeno pre pola veka gradnjom zgrade preko puta), kao i to što je dozvoljeno da ima sprat viška ali korumpirane inspekcije službe izgleda ne rade svoj posao i traže izgovore kroz rupe u zakonu.

 

[stanislaw]

A koja je to rupa u zakonu koja omogućava inspekciji da ignoriše višak spratova?

 

[Earthmoving]

Možda bi to neko ovde mogao bolje da objasni ali ako je ograničenje 6+1 sprat onda očigledno postoji kreativno tumačenje šta je to 6+1. Ova zgrada na srpskom jeziku ima 9 spratova. Ako postoji navedeno ograničenje spratnosti onda je očigledno da je inspekcija dozvolila veću spratnost. Iskreno koji su im kvazizakonski izgovori me ne interesuje. Ali pošto živim vrlo blizu interesuje me kako će viša spratnost, veća naseljenost, a manje slobodnog prostora uticati na naš život. Naime postoje veliki problemi koje je grad stvorio. Dali su masu građevinskih dozvola u okolnim ulicama zadnjih 10 godina i kraj je postao pretrpan. Nikakva infrastrukturna ulaganja nisu vršena od strane grada. Sem malog parkinga u Vranjskoj ali su sa drge strane doselili stotine i stotine novih ljudi pa je to nedovoljno. Takođe posle rekonstrukcije Bulevara izgubljene su desetine i desetine parking mesta u toj ulici. U kraju do pre 10 godina kada je počela gradnja višespratnica nije bilo problema sa parkiranjem. Sada je zaslugom lošeg planiranja grada nemoguće naći parking mesto. Ni jedan novi parkić nisu napravili samo nam ljude koji se useljavaju u zgrade kao što je ova na slici guraju u parkiće naših starih zgrada koje je gradio Trudbenik. Trudbenik tada nije maksimizirao komercijalizaciju cele svoje parcele već je pravio parkiće između svih zgrada kao i parking mesta. Ovi novi su mnogo pametni, samo uzimaju pare a nama na parkinge i parkiće tutnu nove stanare. Posledica toga je da su Trudbenikovi parkići pretrpani, nema dovoljno mesta za igru dece zgrada za koje su pravljeni, mnogo više ljudi dolazi sa strane pušta kerove.... Kraj nije takav bio. Tako da i da nema ograničenja spratnosti ludost je bez širenja slobonog prostora: novih parkića, trgova, parking mesta, pešačkih staza... dalje pretpravati zgradama od 9 spratova. Šta nas tek čeka mogu misliti jer na potezu između Bulevara i Vojsilava Ilića ima još dosta kućica i udžerica koje će biti zamenjene višespratnicama. Jedino što bi pomoglo da kraj prodiše je čišćenje gradnjom UMP-a na tom delu. Ali dok grad s jedne strane izdaje masu dozvola i pravi nam haos od problema, sa druge strani taj deo UMP-a ni ostalo ništa ne gradi nego samo daju neka glupa obećanja šta će biti za xy godina.

 

[Drakche]

Sta se to sada radi u Berlinu sto lici na ovu zgradu?

Neukus se cesto pravda nekim trendovima po svetu. Ova zgrada vise lici na hotel na nekom kineskom plagijatskom moru. Ustvari, mozda treba da postane "hotel Skoplje". :roll:
Hajde sto zele da joj stave krunu na frisu ovencanu baroknim ornamentima i plastikom kao na nekoj torti, nego i ove trouglaste oblike iznad prozora, koje u 100% slucaja kad ih stavljaju izgledaju ponizavajuce za oci.
Jedino sto bi je eventualno spaslo svog besmisla je skidanje barem pola od ovih ukrasa i kombinovanje sa modernim formama i materijalima, pre svega sa staklom.