Šta je novo?

Razne gradske vesti

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ја се надам да ће зграду Беко оставити и средити је, уклапа се са Ваздухопловно-техничком школом (бивша Петар Драпшин) у коју се последњих година много уложило и сада испуњава и европске услове за обуку авио-техничког особља.

Што се тиче мапе коју је Ненад поставио, купљени простор обухвата 2/3 заокруженог (одузмите део уз Тадеуша Кошћушка где је школа, биљна апотека и на крају некакав објекат (паркинг) војске пред улазом у подвожњак који води ка базену.
Ambassador":1fsyrfv0 je napisao(la):
Nalazi se i skola i biljna apoteka! Ali sa donje strane, dakle kada se ide onim "tranzitnim putem" (pored Gaucosa) ima neka ogromna satelitska antena koja je obezbedjena nekom kucicom, fancy ramopom i jos gomilom svetlecih stvari, da li neko zna sta je to?
"Транзитни пут" је Дунавска улица у којој, надам се, од следеће године почињу обимни радови. А ја у њој не видех никад ништа фенси нити светлеће, можеш ли мало прецизирати локацију.
 
Aubre, Dunavska ide skroz dotle, zapravo krece odatle? :o
Taj satelit se nalazi nekih cca 120 m od gornjeg levog coska (to je valjda klub Gaucosi) kad se krene ka Pancevackom mostu. Kada se ide kolima, vidi se sa desne strane, dosta je veliko. Kada se ide u drugom smeru, mislim da se teze vidi. Satelit je bas veliki i usmeren je ka jugu, jugo-zapadu. :confused:
 
И још мало детаља везаних за Беко
Sada Grci kroje
D. MARINKOVIĆ, 10. avgust 2007

GRČKA kompanija "Lamda development" kupila je na aukciji u Trgovinskom sudu u Beogradu, fabriku beogradske konfekcije "Beko" kod Kalemegdana, za 55,8 miliona evra. Posle polučasovnog javnog nadmetanja četiri kupca, tri strana i jednog domaćeg, uz početnu cenu od 39 miliona evra za ovu fabriku u stečaju, pobedili su Grci.
...
Predstavnici "Lamde", koji su "Bekovu" fabriku kupili preko firme "Properti development" registrovane u Beogradu, najavili su da će na zemljištu gde se sada nalaze napušteni proizvodni pogoni, u Bulevaru vojvode Bojovića, graditi hotel i stambeno naselje.
- U planu je izgradnja stanova, rezidencijalnog dela, kao i hotela - izjavio je Zisimos Danilatos, predstavnik firme "Lamda" - U narednom periodu u tu investiciju biće uloženo oko 150 miliona evra za izgradnju ovog kompleksa. Strateški partner grčkoj kompaniji u Srbiji biće beogradska firma "Rudnap".
...
извор Новости
цео текст http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107170&datum=2007-08-11

Grčka firma sa domaćim partnerom kupila fabriku „Beka“
I Vojin Lazarević gradi na Dorćolu

Strateški partner grčke „Lamda development“ je Vojin Lazarević, poznat po poslovima u energetici, a na parceli fabrike predviđena gradnja elitnih poslovnih i stambenih objekata
Thumb_%5BMS84185_SLOBODAN-PIKULA_%5D.jpg

BEOGRAD - Vojin Lazarević, trgovac strujom i vlasnik više firmi u Srbiji, pridružio se Miroslavu Miškoviću, gazdi kompanije „Delta“, u kupovini zemljišta na Dorćolu, koji će narednih godina postati izuzetno profitabilna lokacija. Lazarević je strateški partner grčke firme „Lamda development“, koja je juče kupila za 55,8 miliona evra fabriku tekstilnog preduzeća „Beko“ u stečaju, na Kalemegdanu. Lokacija na Kalemegdanu je deo zemljišta koje se prostire pored Dunava do Pančevačkog mosta na kome će narednih godina biti izgrađeni elitni poslovni i stambeni objekti, kao što je „Marina Dorćol“, što je shvatio pre nekoliko godina i Mišković, koji se nezvanično spominje kao gazda „Luke Beograd“. Luka se prostire na 200 hektara pored Dunava, a zbog promene namene zemljišta, biće prebačena na suprotnu stranu reke.
...
извор Глас јавности
цео текст http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-11-08-2007/i-vojin-lazarevic-gradi-na-dorcolu
 
Svega pet odsto Beograđana spremno da živi u montažnim objektima
„Drvene kuće“ još nisu popularne
Autor: N. Korlat | 11.08.2007 - 10:26
kuca_1.jpg


Iako bi ključeve od kuće po duplo jeftinijoj ceni mogli da dobiju za tri meseca, samo pet odsto Beograđana odlučuje se na kupovinu montažnih kuća, što je daleko manje od svetskog proseka. Stručnjaci predviđaju da bi jeftinja cena, bolja izolacija i veća otpornost na zemljotrese, mogla popularizovati rešavanje stambenog pitanja na ovaj način.

Za Beograđane je i dalje najveći problem pronaći plac na kome bi mogao da se podigne montažni objekat. Njegova površina ne bi smela da bude manja od tri i po ara, a na njemu bi mogla da se izgradi kuća do najviše 120 kvadrata.

Zakon „za i protiv“ drvenih kuća
- Pravilo je da na kuću može da „otpadne“ najviše jedna trećina zemljišta, ali se ono ipak razlikuje od opštine do opštine. Zakonom o izgradnji investicionih objekata iz 2003. godine izbrisana je razlika između montažnih i zidanih objekata. Po njemu se na bilo kojem placu na kome je predviđena izgradnja kuće ili ona tu već postoji može podići i montažni objekat - objašnjava Nenad Jurašin, generalni direktor preduzeća za izgradnju montažnih objekata „Centar“.

Iako su cene ovih kuća mnogo jeftinije u odnosu na zidane, problem može biti i kreditiranje. Srpske banke uglavnom traže hipotekarnu garanciju, što znači da bi kupac morao da poseduje neko zemljište ili nekretninu. Praksa pokazuje da oni koji u svom posedu imaju stare i ruinirane kuće, radije se odluče na potragu za investitorima, koji bi na njihovom zemljištu podigli stambeno - poslovni objekat. Uz sve to, kupovina montažne kuće nije oslobođena poreza na prvi stan, jer se po Zakonu takav objekat ne tretira kao stambeni.

Duplo jeftinije od zidanih
Iako u SAD-u i zapadnoj Evropi čak 90 odsto stanovništva odlučuje na podizanje montažnih kuća, u Beogradu je taj procenat i dalje mali. Međutim, stručnjaci primećuju da se na izgradnju „drvenih kućica“ odlučuje sve više stanovnika srpske prestonice. U odnosu na prošlu godinu, taj broj je porastao za više od 50 odsto, a prodavci kažu da je sve više onih koji uviđaju njihove prednosti.
- Cena kupovine može da bude i duplo jeftinija od zidanih objekata. Ukoliko neko želi da kupi potpuno završenu kuću i dobije samo ključ u ruke, kvadrat će ga koštati oko 300 evra. Ako se odluči da ipak sam uvede struju i vodu, postavi pločice i drvenariju i sam napravi temelje, cena kvadrata biće oko 160 evra - priča Ilinka Đoković, iz „Elektroluksa“.

I u drugim preduzećima koji se bave podizanjem ovakvih objekata cene su slične. Uglavnom se kreću od 300 do 400 evra, a podizanje montažnog objekta samo do tzv. sive faze, kupca može izaći i duplo jefinije. Osim cene, u prilog kupovine drvenih objekata ide i bolja termička izolacija, koja može da uštedi i do 40 odsto električne energije za grejanje. Suprotno mišljenju većine, ovakve kuće su otpornije na vremenske nepogode i zemljotrese nego zidane. Stručnjaci se slažu da su ovakvi objekti i ekološki zdraviji za život.
- Materijal za zidane i montažne kuće je skoro isti. Razlika je samo u tome što su za zidane neophodni blokovi i malterisanje, a za montažne drvena konstrukcije - pojašnjava Jurašin.

Kao i kod zidanih objekata, i montažne kuće mogu da se naprave u željenoj kvadraturi. Ukoliko kupac to želi, površina takve kuće može da bude i 25 kvadrata, ali se pravi i sve popularniji dupleks, čija površina ide i do 300 kvadrata.

Prednosti
Jeftinija izrada
Kratko vreme do useljenja
Ušteda energije za grejanje
Dobra termička izolacija
Ugodna temperatura tokom cele godine
Otpornana sve klimatske uslove i zemljotrese
Jednostavnije održavanje
Dugotrajnost ugrađenih elemeneta
Za 10 odsto više korisne površine nego kod klasične gradnje
Materijali su prirodno - ekološki

Mane
Mala kreditna sposobnost
PDV
Kupovina placa
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=10418
 
Влада":3906471p je napisao(la):
...и на крају некакав објекат (паркинг) војске пред улазом у подвожњак ...
Tu je nakad bio vojni otpad, kupovalo se preko 'veze' kad stigne 'nova roba' :
šatori,kombinezoni,pilotske čizmice i kožne jakne za pilote, mnogo dobre.

Proveri,možda još radi .. pa,ako ima nešto da krenem u šoping.
 
Мислим да отпада више нема, сређено је пре неколико година. Проверићу па јављам ;)

Отишао сам до "отпада", сада (већ годинама) је то Војна установа за одржавање станова и зграда, тип на улазу није знао да ми каже где је отпад "пресељен".

Ambassador":130fpz3c je napisao(la):
Taj satelit se nalazi nekih cca 120 m od gornjeg levog coska (to je valjda klub Gaucosi) kad se krene ka Pancevackom mostu. Kada se ide kolima, vidi se sa desne strane, dosta je veliko. Kada se ide u drugom smeru, mislim da se teze vidi. Satelit je bas veliki i usmeren je ka jugu, jugo-zapadu. :confused:
Аууу какво око имаш, па не бих га приметио још 100 година, заклонили га на око неугледном али ефикасном оградом са уличне стране и то са три стране. Као да је ЦИА Бог те :D
Немам појма чији је али се налази на површини која припада Беку (Беко-у :) )
 
Heh, pa sta ces, duga porodicna tradicija medjusobnog spijuniranja, navikne se covek. :D
Ma da, izgleda neverovatno, i pretpostavljam da je to neki telekomunikacioni ili tako nesto (meni je palo na pamet da mozda SBB ili neki kablovski operater tu hvata signale televizija ili nemam pojma interneta(nemam blage ideje kako to ide)t?!), jer zasto bi neko takvo neko cudo stavljao u centar grada?! Mada, mozda je to baza za onaj Davinicev satelit.. :lol:
 
Neko se lepo potrudio i ubacio 3D objekte u Beograd na Google earthu :D Za sada sam locirao CK na Uscu, hotel Moskvu, Inexov soliter, Dositejev licej sa okolnim zgradama i Narodno pozoriste!

PS
I Genex isto!
 
NAJSKUPLJI STANOVI U CENTRU, NA DEDINJU I KOD 'ARENE'
14.8.2007 14:52 BEOGRAD - Stanovi u Beogradu najskuplji su u centru prestonice, na Vračaru, Dedinju, Senjaku i kod novobeogradske ''Arene'' pa na tim lokacijama kvadratni metar košta i više od 2.000 evra, rečeno je danas Tanjugu u agencijama za promet nekretninama.
Inače, cena kvadratnog metra stanova na tržištu nekretnina kreće se od 800 do 3.000 evra, u zavisnosti od lokacije, od toga na kom se spratu nalazi stan, kao i od stanja stana i starosti zgrade.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu
 
Počelo restrukturiranje Geneksa
BEOGRAD, 18. jula 2007.

Agencija za privatizaciju objavila je danas da je započelo restrukturiranje kompanija Internacional CG i Generaleksport (Geneks) iz Beograda, koje se bave međunarodnom i unutrašnjom trgovinom, hotelijerstvom, ugostiteljestvom i vazdušnim saobraćajem.

Restrukturiranje će se sprovoditi statusnim i organizacionim promenama, otpisom glavnice duga i kamata u celini ili delimično, kao i namirivanjem poverioca prodajom kapitala ili imovine tih kompanija.

Internacional CG osnovan je 1999. godine, prenosom najvećeg dela imovine Geneksa koji je bio u predstečajnom postupku. U njenom vlasništvu su hotel Beograd (bivši Interkontinental), poslovno-apartmanski kompleks u Beogradu, hotel "Grand" i apartmani "Konaci" na Kopaoniku i hotel u Bečićima.

U Geneksu je ostalo nekoliko radnika, a jedina njegova imovina je poslovna zgrada u Novom Beogradu površine 23.740 kvadratna metra.
Izvor: Beta
Link: http://www2.beta.co.yu/default.asp?m=Ekonomija,eko&j=sr&h=Home,sr&prikaz=1682485
 
Building leased to Croatian company Renoprom
Colliers Belgrade's commercial team has leased a 1,450 m2 multi-purpose building in New Belgrade to Renoprom, a Croatian company which sells consumer electronics.

Renoprom contacted Colliers as it was planning its expansion to the Serbian market with a request for a building with high visibility which could also be used as a retail space. The building that proved to be most suitable is a brand new retail-officebuilding featuring three levels - one and a half floors will be used as retail and the rest as office space. The building is situated in block 24, directly opposite Belgrade Arena, the largest sports center in Belgrade. Due to its great accessibility and visibility from the major highway E-75, this location is one of the most desired locations in New Belgrade.
Izvor: Colliers
Link: http://www.colliers.com/Markets/Ser...eGroups/Commercial/CaseStudies/Local/renoprom


Colliers International se preselio u centar novih investicija u Srbiji - na Novi Beograd
Colliers International Beograd je od 13.08.2007 sugrađanin Novobeograđanima, jer je zvanično preselio svoj tim u GRAWE zgradu, na adresu Bulevar Mihaila Pupina 115D, IV sprat (tel: ++ 381 11 313 99 55, fax: + 381 11 313 99 58)
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/spec.php?doctype=KZIN
 
IZDATO 13.000 KVADRATA NA NOVOM BEOGRADU
Oko 13.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta u državnoj svojini u novobeogradskom bloku 58 izdato je danas u zakup na 99 godina po ceni od 12,4 miliona evra, što je četiri puta više od početne cene.

Tri parcele zakupila su beogradska preduzeća Viola invest, Talon konsalting i Korizija, a među među firmama koje su se nadmetale za dogogodišnji zakup zemljišta preko puta kompleksa Delta siti u izgradnji, bile su i Delta đenerali osiguranje, Mladinska knjiga i Napred iz Beograda, kao i MK komcerc iz Novog Sada.

Zemljište je u zakup dala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a zakupci će biti obavezni da u roku od 36 meseci od dobijanja dozvole za izgradnju na tri parcele izgrade poslovno-komercijalne objekte koji mogu da imaju najviše tri sprata.

Zakupci su obavezni i da, pored licitirane cene, uplate i 215 miliona dinara kao naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta.

Početna cena prve parcele u ulici Jurija Gagarina iznosila je 92,4 miliona dinara, a prodata je za 296 miliona dinara i za nju je bilo prijavljeno 16 kupaca.

Za drugu parcelu, početna cena iznosila je 89,1 miliona dinara, prijavilo se 20 kupaca, a prodata je za 361,5 miliona dinara.

Početna cena treće parcele, za koju je bilo 19 zainteresovanih kupaca, iznosila je 57,4 miliona dinara, a prodata je za 256,5 miliona dinara.
http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=8512
 
Почело уклањање рушевина Маршалата
На том плацу продатом прошле године Сједињеним Америчким Државама за петнаест милиона долара биће подигнута амбасада и резиденција ове земље

Зграда Маршалата оштећена током НАТО бомбардовања (Фото Л. Адровић)

Војска је почела да рашчишћава остатке зграда некадашњег Маршалата покрај Белог двора, оштећене за време бомбардовања НАТО-а. На том плацу продатом прошле године Сједињеним Америчким Државама за петнаест милиона долара биће подигнута амбасада и резиденција ове земље. Уклањање рушевина здања у Булевару кнеза Александра Карађорђевића 91, које је некада користила Гардијска бригада, према процени Милана Томића, директора Републичке дирекције за имовину, трајаће два, највише три месеца. После тога би могла да почне дуго планирана изградња у коју би требало да буде инвестирано око 100 милиона долара. САД су одлучиле да своју амбасаду у Београду преместе из Улице кнеза Милоша након терористичких претњи у свету 2001. године, када су повећани безбедносни захтеви за сва америчка дипломатска представништва у свету.

Негде у то време су и почели преговори о њиховом пресељењу на Дедиње. Првобитни износ од око 30 милиона долара, колико је Војска проценила да вреди њена зграда је преполовљен.

Американци, каже Томић, нису платили целокупан износ од петнаест милиона долара.

– Договорено је да при потписивању уговора са републичком владом плате 600.000 долара, што је и учињено, а остале рате би требало да уплаћују како буду улазили у посед. Нема никаквог разлога да тако не буде – сматра директор Републичке дирекције за имовину.

Подсетимо, у време продаје Маршалата медији су нагађали да Американци неће платити уговорени износ, јер им то омогућује уговор из 1952. године који су Јосип Броз Тито и Александар Ранковић потписали са тадашњом америчком владом. Према том документу наша страна се обавезала да ће Американцима обезбедити простор за изградњу амбасаде.

Зграда бившег Маршалата изграђена је 1948. године и првобитно је била намењена за смештај официра југословенске војске из пратње бившег председника Јосипа Броза. Здање је служило и као Брозова резиденција и кабинет, а у њој је била смештена и Гардијска бригада и Корпус специјалних јединица.
М. Авакумовић
[објављено: 17.08.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37892
 
Usko grlo pred Beogradom
R. DRAGOVIĆ, 16. avgust 2007
KOLONA vozila na Ibarskoj magistrali u smeru ka Beogradu, posebno pred vikend, proteže se kilometrima, sve do Lipovačke šume. Smederevski put je vikendom pod skoro celodnevnom blokadom automobila, kamiona i vozila gradskog prevoza. Put za Zrenjanin "prodisao" je tek nedavno, izgradnjom petlje u Krnjači. Ulazak i izlazak iz grada, godinama je bio iskušenje za vozače na ovoj trasi.
Slična situacija je na svih sedam prilaza glavnom gradu, od kojih svaki predstavlja usko grlo Beograda. Jedini izuzetak je autoput, čiji je kapacitet saobraćaja takav da se njime može proći u skoro svako doba dana. I mala saobraćajna nezgoda, ipak, oko mosta "Gazela" ume da napravi zastoj, koji podrazumeva stajanje u mestu i po nekoliko časova.
Nezadovoljni vozači opravdano smatraju da su prilazi Beogradu preuski za broj vozila koja se slivaju na gradske ulice. Uz to, brojne su i njihove žalbe na način funkcionisanja saobraćaja nadomak grada. Često se mogu čuti zamerke na postojanje samo jedne trake Ibarske magistrale u smeru ka glavnom gradu. Ona je, uz najstrožu zabranu preticanja, često nedovoljna da prihvati priliv putnika koji, naročito u udarnim terminima vikendom, dolaze iz provincije.
Stručnjaci, nasuprot njima, kažu da je pravilo da više traka postoji na izlazima iz grada, nego na ulazima.
- Jedan od osnovnih principa u regulisanju saobraćaja u gradovima je lakši izlaz nego ulazak u grad - smatra Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. - Time se postiže smanjenje gužve u centru, koji prihvata vozila koja dolaze ka centralnim zonama. Posebno je pitanje, izmeštanje teretnog saobraćaja van grada, čemu stremi tzv. spoljni magistralni prsten, koji će protok vozila dodatno povećati.
Profesor Vujanić ističe da je kapacitet saobraćaja u Beogradu na gornjoj granici, te da se promenom regulacije ne može još mnogo postići.
- Zagušenja su takva da se više promenama mera ne mogu otkloniti - ističe Vujanić. - Rešenje problema je u izgradnji novih saobraćajnica koje bi postojeće rasteretile.
Kao primer rasta intenziteta saobraćaja u Beogradu, Vujanić navodi slučaj mosta "Gazela". U vreme kada je podignut broj automobila koji su prelazili preko njega bio je oko 20.000 vozila dnevno. Pet godina kasnije, taj broj je narastao na skoro sto hiljada. Danas dnevno preko ovog Beogradskog mosta protutnji više od 140.000 vozila.

SMEDEREVAC

SAOBRAĆAJNE gužve najpre će se osloboditi Smederevski put, koji će zahvaljujući dogovoru Skupštine grada i preduzeća "Putevi Srbije", biti na jesen temeljno rekonstruisan i proširen.
- Skupština grada, ima interes da Smederevski put, kao važan prilaz prestonici dobro funkcioniše, iako su putevi van njene nadležnosti - kaže Tomislav Bogetić, direktor JKP "Beograd put", koje će biti angažovano na ovom poslu. - Rekonstrukcija će početi na jesen, a troškove posla podeliće na ravne časti preduzeće "Putevi Srbije" i gradska Direkcija za puteve. Ukoliko se ovaj poduhvat uspešno okonča, nadamo se da će i ostala "uska grla" grada biti rasterećena.
Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=107397&datum=2007-08-17
 
Ovog leta „divljaju“ cene na tržištu nekretnina
Ruske pare se sele u centar

Autor: Svetlana Palić | 17.08.2007 - 10:16

Cene nekretnina u Beogradu ovog leta kao da su podivljale. Naročito se oseća priliv takozvanih „ruskih para“, jer mnogi koji su Rusima za basnoslovne pare prodali stanove, kuće ili placeve na crnogorskom primorju, sada kupuju stanove po beogradskom centru smatrajući to dobrom investicijom.

- Salonski stan u Ulici kralja Milana koji košta 350.000 evra postao je deficitarna roba. Kupuju ljudi koji su prodali neku nekretninu na crnogorskom primorju kao i naši ljudi koji rade u inostranstvu. Ti stanovi se kupuju da bi se rentirali, a traže se naročito Stari grad i Vračar - kaže za „Blic“ Marina Ilić, agent u Agenciji za nekretnine „Ibis-Astra“.

U Crnoj Gori je u prvih šest meseci, u poređenju sa prošlom godinom, promet nekretnina porastao za 400 odsto. Kupuju najviše Rusi, ali i Irci i Englezi, sa idejom da zidaju lukuzne vile koje bi rentirali za 3.000 evra dnevno, bogatoj evropskoj i ruskoj klijenteli.

Od agenata za prodaju stanova u Beogradu može se čuti da dolaze ljudi koji su u brdu iznad Sutomora prodali dve prostorije bez vode za 70.000 evra i sad kupuju stan u Beogradu. Jedna porodica, tri brata i jedna sestra prodali su kuću i 24 ara placa uz more za 800.000 evra, podelili na četiri dela i sad svako do njih kupuje po dva stana u Beogradu za rentiranje.

I „ruinama“ skočila cena
Udar „ruskih para“ osetio se na celom tržištu.
- Prošle nedelje sam bez cenkanja i iz prve prodala stan od 56 kvadrata u „Oazi“, kod Vukovog spomenika, za 2.600 evra po kvadratu. Isti taj stan u martu je imao cenu od 2.300 eva, a za preostale stanove u ovom kompleksu ima zainteresovanih kupaca koji bi platili i 2.800 za metar kvadratni. Do pre dva meseca posla gotovo da nije bilo, jedan stan mesečno, a sad prodajem dva nedeljno - kaže Marina Ilić.

Ovog leta prodat je i stan u Knez Mihailovoj ulici od 160 kvadrata za 550.000 evra, 3.500 evra po kvadratu, namenjen rentiranju. U agencijama smatraju da je kupac srećnik jer je uspeo da nađe odgovarajući stan u Knez Mihailovoj, jer mnogi klijenti za tu lokaciju „čekaju u redu“ i ne pitaju pošto je kvadrat.

Mada objektivno nemaju razloga da za svoje stare ruinirane stanove traže više para, prodavci kojima se ne žuri počeli su da dižu cene. Tako se za „rupu“ u Siminoj traži 2.800 evra, a u starim blokovima u Novom Beogradu, gde je stan do pre tri meseca koštao 1.300 evra, sad traže 1.600.

Novogradnju u Tadeuša Košćuškog otišla je na 3.000 evra po kvadratu, a na Vračaru oko Hrama skočila je na 2.600 evra ,

Deficit dobrih stanova
Aleksandra Kon iz Agencije „Alka“ ne slaže se sa ocenom da su ruske pare uzdrmale beogradsko tržište nekretnina.
- Cene stanova u Beogradu neprestano blago rastu, a osnovni je razlog što nema dovoljno dobrih stanova. Nekad se u Beogradu zidalo po 15.000 stanova godišnje, a sad svega nekoliko hiljada. Dok ne krene masovna stanogradnja cene će stalno biti u porastu - ocenila je za „Blic“ Aleksandra Kon.
Ona je dodala da je ponuda stanova u gradu veoma loša, pa zbog toga kvalitetni stanovi imaju astronomske cene, a ovi loši ih „psihološki slede“ u dizanju cena.

Ukidanje poreza
Ukidanje poreza na promet za prvi stan i smanjenje poreza na promet nekretnina sa pet na dva i po odsto ostavilo je traga na tržištu, ali ne onog koji je država očekivala.

Najpre su svi „obični“ kupci, ljudi koji kupuju stan da bi rešili stambeno pitanje, čekali smanjenje poreza, a onda ih je dočekao skok cena jer je skočila i potražnja.
- Na skok cena uticala je veća potražnja ljudi koji su čekali da se ukine ili smanji porez. Tako se desilo da nismo imali posla kad nam je inače sezona, u martu, aprilu, maju i junu, a sad imamo mnogo više posla u julu i avgustu nego prošle godine u isto vreme. Tako je inače mrtva sezona godišnjih odmora ovog leta oživela - rekao je za „Blic“ Nedeljko Malinović iz agencije „Legat“.

Klijenti Marine Ilić, oni obični, koji nemaju svoj krov nad glavom, rešili su da sačekaju dok ne prođe oluja.
- Imam najmanje 15 klijenata koji su odlučili da sačekaju da prođe ovo divljanje cena pa da od septembra počnu da traže stan. Svi očekujemo da se cene na jesen smire jer ovo nije normalno - kaže Marina Ilić.

Cene padaju u unutrašnjosti
Drastične su razlike u ceni stanova u Srbiji, izvestio je juče B92. U Beogradu najbrže rastu cene stanova, dok je u drugim delovima Srbije potražnja za stanovima mala, pa cene miruju ili padaju. Za 50 hiljada evra može se kupiti garsonjeru u centru Beograda ili jednosoban na periferiji. Samo 140 kilometara dalje, u Kragujevcu, za isti novac može se kupiti stan i do 80 kvadrata, a u Somboru čak sto.

Budva najskuplja u regionu
GRAD cena
Ljubljana 2.500
Zagreb 2.215
Podgorica 2.500
Budva 6.000
Skoplje 1.125
Sofija 1.024
Budimpešta 1.792
Bratislava 1.292
Beč 3.000
Sve cene su evrima, za kvadrat
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=10882
 
Постови о парцелама у блоку 58 су пребачени у "Развој Новобеоградских блокова"
 
Kvadrat kao zlato
M. MRĐEN - S. JANjIĆ, 17. avgust 2007

VEST da je država 13.000 kvadarata nekada močvarnog Novog Beograda prodala investitorima za neverovatnih 12,4 miliona evra, nije previše iznenadila ekonomiste. Nedostatak slobodnog građevisnkog zemljišta uslovio je da na jednoj praceli budući investitor za kvadrat plati čak 1.050 evra što je najviše do sada. U Gradu očekuju da će ovakvih licitacija biti još nekoliko, jer je sve manje tako atraktivnog zemljišta.

Gradski menadžer Bojan Stanojević nije iznenađen ovako visokim cenama parcela i smatra da je to posledica atraktivnosti Novog Beograda, ne samo u prestonici nego i u regionu.
- Novi Beograd je poslednjih godina doživeo građevinski bum, pa je sve manje slobodnih lokacija - kaže Stanojević. - Doskora je rekord držala parcela u Bloku 11 čiji je kvadrat koštao 750 evra. Sada je zemljište u Bloku 58 prodato za 300 evra više. Cene određuje tržište i investitori koji plaćaju znaju zašto toliko ulažu.

Stanojević ne smatra da cena zemljišta presudno utiče na visoke cene nekretnina, već da skok diktira stalna potražnja za novim parcelama, ali i gotovim stanovima.
- U Srbiji je 50.000 ljudi uzelo novac od velikih privatizacija i većina njih ga ulaže kupujući nekretnine u Beogradu - smatra gradski menadžer. - Isti je slučaj i sa građanima Republike Srpske i Crne Gore. Svi oni osećaju sigurnost kada čuvaju novac u nekretninama u Beogradu.

Da je Beograd postao hit za izgradnju, ali i za kupovinu već izgrađenih nekretnina, slažu se i agenti.
- Procenat ljudi iz Crne gore koji kupuju nekretnine u Beogradu je daleko manji u odnosu na srpsku dijasporu i sportiste. Oko 50 odsto kupaca su uspešni ljudi u Srbiji, a zanimljivo je što se najveći broj nekretnina kupuje na kredit - smatra Milan Pavlović, direktor agencije "Ambasador M" koja se skoro tri decenije bavi prodajom i izdavanjem luksuznih objekata. - Crnogorci se u Beogradu najčešće pojavljuju kao suinvestitori za izgradnju stambenih objekta, a nekretnine kupuju za svoju decu. Međutim, taj broj nije povećan u odnosu na prethodne godine. Sada najviše kupuju Srbi koji su u vreme referenduma prodali nekretnine u Crnoj Gori.

Kako se u Srbiji ranije zidalo i po 15.000 kvadarata godišnje, Pavlović kaže da je nedostatak nekretnina najveći problem, kao i da je velika potražnja za stanovima i kućama za ambasade i strana predstavništva.
- Lista čekanja klijenata koji mogu da kupe nekretnine do milion evra veća je nego ikada u poslednjih 60 godina - dodaje Pavlović. - Naša agencija je za poslednjih godina dana prodala nekretnina koliko obično prodamo za šest ili sedam godina. Govorimo o najskupljim stanovima i kućama i na najboljima lokacijama, kao što su Senjak, Dedinje, Vračar i centar grada.

Salonski stanovi u centru grada više nisu na ceni, jer nemaju garaže i mesto za parking i da je zbog toga novogradnja veoma tražena, ističe naš sagovornik.

NOVE LOKACIJE
BEOGRAD će se ubuduće širiti ka Bubanj potoku, jer će se u tom pravcu graditi infrastruktura, kao što je već vodovod Makiš - Mladenovac. U tom kraju parcele će biti jednako atraktivne kao zemljište uz auto put ka Šidu - procenjuje Bojan Stanojević.
S druge strane Milan Pavlvoić smatra da će Dedinje, Senjak, Vračar i centar grada za sva vremena ostati najtraženije i najskuplje lokacije.
- Očekuje se razvoj novih lokacija, ali ne znamo kako će srpsko tržište reagovati na njih, kao što je buduća marina Dorćol.

PROFIT
IZGRADNjA luksuznog stana na Dedinju, investitora košta između 1.000 i 1.200 evra, ne računajući trškove kupovine zemljišta i komunalija. Kvadrat takve nekretnine košta od 2.500 evra pa naviše - kaže Milan Pavlović. - U većini objekata u Novom Beogradu u izgradnju je uloženo do 800 evra po kvadratu. U Beogradu imate investitore iz celog sveta koji u svojoj zemlji nisu napravili nijedan kvadrat, jer tamo ne mogu da profitiraju više od 6 do 7 odsto od izgradnje. U Srbiji je njihova zarada od 20 do 30 odsto, jer tržište diktira uslove.

PRODATO
GRAĐEVINSKO zemljište u novobeogradskom bloku 58, koje je prodato za 12,4 miliona evra, zakupila su beogradska preduzeća Viola invest, Talon konsalting i Korizija. Zemljište je u zakup dala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a zakupci su obavezni da u roku od 36 meseci od dobijanja dozvole za izgradnju na tri parcele izgrade poslovno-komercijalne objekte koji mogu da imaju najviše tri sprata.
izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=107458&datum=2007-08-18
 
Влада":kyufl3lj je napisao(la):
NOVE LOKACIJE
BEOGRAD će se ubuduće širiti ka Bubanj potoku, jer će se u tom pravcu graditi infrastruktura, kao što je već vodovod Makiš - Mladenovac. U tom kraju parcele će biti jednako atraktivne kao zemljište uz auto put ka Šidu - procenjuje Bojan Stanojević.
S druge strane Milan Pavlvoić smatra da će Dedinje, Senjak, Vračar i centar grada za sva vremena ostati najtraženije i najskuplje lokacije.
- Očekuje se razvoj novih lokacija, ali ne znamo kako će srpsko tržište reagovati na njih, kao što je buduća marina Dorćol.
Ovo zvuci jako interesantno. Ona brda u pravcu Bubanj potoka (sa desne strane autoputa) deluju imresivno. Priroda, zelenilo, savrseno okruzenje za gradnju pazljivo selektovanih objekata. Naravno, ne za sirenje velikih naselja! Steta je jedino sto dalekovod tu prolazi, ali slazem se da u buducnosti taj deo zemljista ima veliki potencijal!
 
Nenad":3p17rb2t je napisao(la):
Влада":3p17rb2t je napisao(la):
NOVE LOKACIJE
BEOGRAD će se ubuduće širiti ka Bubanj potoku, jer će se u tom pravcu graditi infrastruktura, kao što je već vodovod Makiš - Mladenovac. U tom kraju parcele će biti jednako atraktivne kao zemljište uz auto put ka Šidu - procenjuje Bojan Stanojević.
S druge strane Milan Pavlvoić smatra da će Dedinje, Senjak, Vračar i centar grada za sva vremena ostati najtraženije i najskuplje lokacije.
- Očekuje se razvoj novih lokacija, ali ne znamo kako će srpsko tržište reagovati na njih, kao što je buduća marina Dorćol.
Ovo zvuci jako interesantno. Ona brda u pravcu Bubanj potoka (sa desne strane autoputa) deluju imresivno. Priroda, zelenilo, savrseno okruzenje za gradnju pazljivo selektovanih objekata. Naravno, ne za sirenje velikih naselja! Steta je jedino sto dalekovod tu prolazi, ali slazem se da u buducnosti taj deo zemljista ima veliki potencijal!
To je "moj" kraj BGD-a, Vrčin, podavalska naselja itd...

Taj kraj bukvalno vrišti za razvojem, industrijskim zonama, stambenim naseljima itd... Zbog visoke nezaposlenosti i apatije koja vlada u tim delovima grada. Znam da je Vrčin npr. bukvalno spavaonica pošto celo naselje radi/studira u BGD-u... verujem da je tako i u ostalim mestima.
 
^^ Zemljiste oko danasnje naplatne stanice Bubanj potok i oko auto pijace ce kada se izgradi petlja sa obilaznicom biti jos interesantnije. To ce postati bitna raskrsnica medjunarodnih pravaca i nadam se da ce potstaci gradnju logistickih i distributivnih centara. I ne samo to, tu moze da se "tresne" jedna vrlo interesantna industrijska zona.

Za ovakve ideje treba da se pre svega zalozi opstina.
 
Pukotina u zgradi i među komšijama
Beograd -- Zbog podzemnih voda koje spiraju temelje, zgrada u Senjačkoj 32a u Beogradu počela da puca početkom osamdesetih.

Dvadesetak godina kasnije, stanari ne mogu da se dogovore kako da sami poprave zgradu, dok deo njih i dalje očekuje da im država reši problem. U nadležnoj opštini tvrde da se stanje promenilo i negiraju da imaju obavezu da saniraju oštećenja.

Sanacija zgrade započeta je 1987. godine, ali opština Savski venac nije imala para da završi posao. U međuvremenu, stanari su otkupili stanove, ali i 20 godina kasnije očekuju od opštine da završi započeto. Oni su ubeđeni da je rešenje opštine o sanaciji i dalje pravosnažno.

"Čim padne malo kiše, videli ste pukotine, one se proširuju, tako da posle svake kiše, buduci da je podzemna voda sapire temelje, svakim danom situacija je očigledno gora", kaže Aleksandar Engler, stanar.

"Budući da je to rešenje pravosnažno i dan danas, mi sada očekujemo da se ta sanacija najzad okonča", kaže on.

U međuvremenu, deo stanara sklopio je dogovor sa privatnim investitorom, koji je pristao da sanira oštećenja, uz određene pogodnosti. Ovo je dovelo do internog sukoba stanara, koji je kulminirao poništavanjem odobrenja za dogradnju i odustajanjem investitora od mogućnosti žalbe na takvu odluku.

"Čovek je hteo da izvrši sanaciju i napravio je elaborat s tim da dogradi i dobio je dozvolu, ali dvojica trojica stanara se ne slažu i on neće da se sudi sa njima i prekinuo je to", kaže Miloš Škrbić, stanar.

U opštini Savski venac kažu da stanovi nisu u vlasništvu države i da, 20 godina kasnije, nemaju nikakvu obavezu prema stanarima.

Savetnik predsednika Opštine Miloš Kovačević tvrdi da, prema aktuelnom zakonu o održavanju stambenih zgrada, stanari moraju da vode računa, kako o svojim stanovima, tako i o zajedničkim prostorijama, u koje spada i stepenište na kome je zgrada pukla.

Jedina pomoć koju mogu dobiti je u vidu ubrzanog izdavanja potrebnih dozvola, kaže Kovačević i dodaje da je jedino rešenje u angažovanju privatnog investitora.

"Na žalost oni nisu uspeli da se dogovore i da dođu do zajedničkog cilja. Naša preporuka njima je da nađu investitora koji ce sa njima naći zajednički interes da sredi postojeće stanje a da za usvrat dobije neki stambeni prostor u potkrovlju", Miloš Kovačević, savetnik predsednika opštine Savski venac.

U međuvremenu, zgrada i dalje propada. Pukotina, koja je pre 20 godina bila široka svega tri centimetra, na pojedinim mestima sada dostiže i 20-tak centimetara. Zgrada neće biti sanirana i nastaviće da puca sve dok ne prestane komšijska nesloga i dok se svi stanari o tome ne dogovore.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=19&nav_id=259839
 
Пон, 20. aвгуст 2007.
Саопштење градскe управe поводом трагедије на Београдској тврђави

"beograd"":1yga6xz9 je napisao(la):
Tрагедија која се десила у ноћи између суботе и недеље на Београдској тврђави, када је у кавезу са медведима страдао младић Бранко Јовановић, на најдрастичнији начин поново је отворила нека важна питања везана за Зоолошки врт, пише саопштењу градске управе.

„Потпуно је невероватно да директор Зоолошког врта Вук Бојовић ову трагедију користи за неутемељене нападе на градску власт, Завод за заштиту споменика културе, посетиоце, младе који посећују манифестације на тврђави, дакле, на све, осим што ниједном ни овим поводом не поставља питање сопствене одговорности. Питања дефинитивно морају да се поставе:

Да ли Вук Бојовић и даље, захваљујући медијској подршци, може да буде „држава” за себе? Ни са ким из надлежних институција не жели да разговора. Ни стручне организације које се баве заштитом животиња, ни ветеринарске службе, нису довољно компетентне да оцењују његов рад.

Да ли је ико знао да он у Зоо-врту држи животиње убице? Да ли су његови аранжмани са различитим ликовима који су му уступали или продавали животиње које су пре тога убијале, познате било ком другом осим њему?

Да ли је могуће да директор Зоо-врта, који на свако помињање могућности да се део Зоо-врта, управо са опасним животињама, исели из центра града, реагује псовкама, лажима, нападима? Да ли са Београдске тврђаве треба протерати манифестације, посетиоце, затворити тврђаву и држати отворен само Зоо-врт?

Град Београд је последњих година уложио стотине милиона у Београдску тврђаву. Како је могуће да не улаже ништа у Зоо-врт?

Могуће је, јер Вук Бојовић не жели ни са ким да разговара, не дозвољава улазак стручњацима Завода за заштиту споменика, представницима града, никоме.

Вук Бојовић лаже када каже да се било коме обраћао за помоћ око Зоо-врта.

Вук Бојовић никоме не полаже рачуне.

Дефинитивно ће морати! Дефинитивно ће, упркос медијској популарности, морати да одговори шта је предузео да се избегне оваква трагедија каква се десила у ноћи између 18. и 19. августа. Од кога је тражио помоћ, средства, не преко медија него регуларно, званично, законито, да се обезбеде бедеми изнад Зоо-врта? Зашто баш ти кавези немају заштитни кров? Шта је радило обезбеђење Зоо-врта, ако већ знају да се на спољним бедемима окупљају посетиоци и да су за време великих манифестација животиње узнемирене? Зашто су у таквим кавезима који су најдоступнији смештене управо животиње убице?

Да ли је Вук Бојовић изнад закона, струке, интереса града, интереса грађана?

Ненадокнадив је губитак једног младог живота. Како се то десило утврдиће надлежни органи. Али – не сме да се понови!

Најсигурнији начин да се такве трагедије избегну јесте пресељење Зоо-врта на другу локацију, а на постојећој задржавање само дела ситних животиња, или већ оних којима не смета толико да живе у центру града.

Вук Бојовић ће морати да схвати да то што је добро за њега лично није добро ни за људе ни за животиње. Све остало је халабука Вука Бојовића. Ако није спреман да штити људске животе и хумано се односи према животињама, нека иде”!
Ivzor: Grad Beograd
link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1287001
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vrh