Šta je novo?

Prostorni plan Opstine SURCIN

Čoveče, što imaš tako negativan stav prema (za ove prostore) novim sportovima? Pa pre 100 godina su verovatno isto tako govorili i fudbal i Srbija. Prošetaj malo adom vikednom, videćeš koliko ljudi igra i golf i američki fudbal i ragbi, pored već ovde etabliranih sportova. Ljudi hoće da grade kompleks golf terena. Čemu ismevanje?
 
Veliki potencijal lezi u Golf turizmu. Poslednjih decenija je izgradjeno toliko i toliko golf terena, a publika (inace, extremno bogata) je nezasita. Kod nas ce se golf polako razvijati, ali, ako taj surcinski komplex stvarno bude lepo osmisljen, pa organizuje neki medjunardoni turnir, eto nama gostiju iz inostranstva. Srbija ima lepo vreme (tj. lepse od zapada i severa Evrope) pa ce biti i prilicno interesantna destinacija za outdoor sportove.
 
Да, у вести каже да ће градити 700.000 квадрата стамбеног простора за голф играче. Или је новинар био припит или планирају навалу голф играча равну европској голф хистерији...

Сваком стан од по 100 квадрата и имамо колонију од 7.000 голфера, е у Србији ће голф сигурно да заживи.


Пошто најављују милион квадрата, можда је остатак за крикет играче. Волио бих и ја да се дружим са тим новинаром с њим је сигурно увек весело...
 
Vec je opste poznato da se na novinarski neprofesionalizam ne moze osloniti i da informacije moraju da se provere na vise strana da bi se dobila jedna, ali vredna... Na zalost. Kod nas ne postoje nikakve sankcije za "lupanje gluposti"...
 
Nemam nista protiv novih sportova.................imam nesto protiv pomodarstva (ceo svet gradi golf terene pa ajd i mi).
Ulaze se samo u sportove koji donose profit (sto je i motiv izgradnje ovih golf terena), dok neki drugi sportovi trpe, od kada samo ne radi bazen "11. April", a sada i "25. maj" (mada se sada nekako drugacije zove).
Istina, i priroda investitora je da ide ka profitu (to je kao normalno valjda).
Dok institucijam vlasti (ne samo u nasoj drzavi, gradu, itd...) primarni cilj razvoja sporta po definiciji bi trebalo da bude zdravlje nacije i ostale dobrobiti bavljenja sportom, na drugom mestu profesionalni sport, a tek na trecem zarada.
Ali vremena su se promenila, treci cilj je primarni, drugi se izmesao sa trecim, a prvi skoro zaboravljen.
Sad se cene neke druge "vrednosti".
 
Dok institucijam vlasti (ne samo u nasoj drzavi, gradu, itd...) primarni cilj razvoja sporta po definiciji bi trebalo da bude zdravlje nacije i ostale dobrobiti bavljenja sportom, na drugom mestu profesionalni sport, a tek na trecem zarada
Ne delimo svi takva, u sustini politicka, ubedjenja o tome sta treba ili ne treba da bude briga drzave.
 
ELDIAMEN:
Pa sta i da je tako? To se zove globalizacija. Nema vise pravila. Ne mogu novi tereni golfa da trpe negradnju jer 11.april ceka da se sredi.. Sredice i 11.april i ostalo i to je na nekom drugom da resava a ako ima investitora za golf i ostalo, a ima-super, nek' se radi.U Chachku Ameri uce decu da igraju bejzbol (ni to nije jeftin sport jer palice i ostalo kostaju vise nego jedna fudbalska lopta) i svi su odusevljeni..roditelji pricaju kako deca su sama napravila teren ispred zgrada i organizuju se i uce svaki dan...ako neko zeli da gradi teren za bejzbol u cacku na primer, sto da ne.
Sport odavno "nema samo zdravstevni cilj" vec je dve decenije ogroman biznis prvenstveno. nista novo na zapadu. mozda na istoku se igra zbog zdravstv.duha ;)
 
@eldiamen
Овај центар не гради држава него страни инвеститор, за своје паре могу да изграде крикет дворану ако им се хоће (мада бих ја радије једну ледену за карлинг)...

@ivana-bg
У здравом телу - здрав дух
 
Prvo nisam ni mislio da su golf tereni vezani za drzavu niti da oni moraju da trpe sbog bazena.
Drugo civilizacija gde nema vise pravila i gde je sve podredjeno ogromnom biznisu kad tad ce propasti, jer civilizacije opstaju na balansu razlicitih faktora gde je biznis samo jedan od njih......
Recimo ako gradjani rimske imperija misle samo na biznis, ali nemisle na svoj intelektualni razvoj (npr.), ti isti gradjani ce postajati sve tuplji, a samim tim i gluplji za biznis, sto znaci biznis ce poceti da propada.
Baj d vej, nema globalizacije bez nafte a nje je sve manje, ako ce kola ici na sargarepu, i dovoziti golfere na terene istim, super. Zivi bili pa videli.
 
Hajdemo redom:

11 april. - nije radio godinama jer je bila napukla krovna konstrukcija. To su valjda skoro sanirali, shvati da grad nema toliko love da može sve da popravi odjednom kada u održavanje nije ulagano godinama. Pogledaj kako sada izgleda Hala Sportova, i na 11. april će doći red.

25. maj - ja godinama zimi idem rekreativno na plivanje na 25. maj i znam kako je voda bila hladna, tuševi u raspadanju i plafon na kome fale delovi metalnih ploča. Za 25. maj su skupili novac i sada se rekonstruiše, nadam se da će biti gotov za Univerzijadu.

Zašto smatraš da je uvođenje novih sportova u neko društvo pomodarstvo? Onda bi samo škoti trebalo da igraju golf, samo englezi fudbal, samo amerikanci košarku. Ljudima treba pružiti mogućnost da se bave svim sportovima a oni će samo odlučiti šta im najviše leži. Možda ovde čuči neki novi Tajger Vuds koji do sada nije imao uslova da nastane.

Naravno da je cilj investitora da zaradi. Brojnost sportskih objekata u nekom gradu određuje potencijal populacije koja tu živi da kroz brojne rekreativce iznedri vrhunske asove koji će se određenim sportom baviti profesionalno.

Đokovići i država će graditi dva teniska kompleksa da bi zaradili, hiljade ljudi će tu trenirati, a Srbija će iz njih dobiti još par vrhunskih asova svakih par godina. win-win situacija :)
 
To kako neko pristupa nekom sportu zavisi od osobe do osobe, da ce neke osobe probati golf radi poziranja prosto je cinjenica ( mislim nece zavrsiti u paklu zbog toga), a da ce neki probat i zavoleti ,i iskreno se baviti tim sportom, i to je prosto cinjenica i upravo iz ove druge grupacije ce se mozde izroditi srpski Tajger Vudsovi.
A rec pomodarstvo je upuceno investitorima koji su se setili da uvedu golf tek posle 134 zemlje (ova brojka onako otprilike) koje su resile da uvedu isto. Da su se setili da uvedu golf, drugi, odma posle skota, onda ih nebi nazvao pomodarima.
 
Pa onda su to morali da urade pre par vekova. Onda bi to isto mogao da kažeš i za košarku gde smo se isto tako relativno kasno uključili, kao i u fudbalu. Popularizacija novog sporta koji je globalno popularan je sasvim normalna stvar.
 
Sta se desava sa ovim prostornim planom opstine Surcin?
Kada ce poceti da se primenjuje?
Ima li nekih novosti?
 
Dragane, njih sam vise puta zvao u zadnjih par meseci... Svaki put je odgovor isti.... Cekamo da grad odobri..... ocekujemo to za jedno mesec dana.... :)
 
Тексас у Сурчину
Становници најмлађе београдске општине продали плацеве домаћим и страним инвеститорима. – За разлику од „Шилерове” тржни центар „Котобања” још ради
8vzrr9.jpg

За већину људи прва асоцијација на Сурчин су аеродром и тржни центар „Котобања” у коме су се годинама окупљали чланови такозваног земунско-сурчинског криминалног клана. Само староседеоцима и добрим познаваоцима локалних прилика при помисли на најмлађу београдску општину кроз главу се врзмају још и Тексас, Шуганица, Ногавица, Велики Шор, Мало сокаче, Јоца Шумар, Пера Бабушка.

Ова места и ликови, иако готово потпуно непознати, одавно су ушли у туристичке брошуре, па чак и у „Енциклопедију српског народа” где у одељку посвећеном Сурчину пише да се ова општина састоји из пет физиономских делова. Први од њих носи прилично необичан назив за ове крајеве – Тексас. Није ни чудо, с обзиром на репутацију коју цео Сурчин има већ двадесетак година. Тако је, осим по „Дифенс Роуду”, у последњој деценији двадесетог века овај део града постао познат и по „Котобањи” која је, за разлику од тржног центра у Шилеровој, успела да преживи обрачун државе са организованим криминалом, па поједини локали у приземљу и даље раде. Мештани Тексаса, међутим, тврде да њихово насеље нема никакве везе са такозваним сурчинским кланом. Кажу да је ово место надомак центра општине необично име добило због пејзажа који га окружује, а подсећа на Дивљи запад. Овуда је шездесетих година, када је место изграђено, пролазила железничка пруга која је насеље одвајала од Сурчина и тада су се, као и у правом Тексасу, овде настанили дошљаци са истока.

– Још тада се формирала група „каубоја”, односно опасних момака који су волели да се „каче” са осталим Сурчинцима. Да би показали некакву специфичност у односно на остатак краја, исцртали су велики графит: „Добро дошли у Тексас”. Тај графит су недавно обновили неки нови клинци, вероватно деца тих првих локалних мангупа – казује Владан Јанићијевић, председник Скупштине општине Сурчин и један од староседелаца најмлађе београдске општине, присећајући се неких давно прошлих времена када је у Сурчину било и много фолксдојчера.
dltk5c.jpg

Они су се одавде колективно иселили десетог октобра 1944. године, али се њихови потомци данас интересују за земљу коју су напустили. Тако је у сурчински Тексас недавно стигло 15 чланова фолксдојчерске породице Енгел да би се распитали за имања која су до завршетка Другог светског рата имали у суседном Бечмену. Ово место је, иначе, до тада било готово двотрећински немачко, а данас се Немци враћају, али као инвеститори.


Зоран Ристић, становник Бечмена, каже да цена земљишта у овом селу расте и да се мештани спремају да, попут Добановчана, продају имања странцима који су заинтересовани да овде граде фабрике. Он то, међутим, нема намеру да учини, већ ће наставити да живи у кући са бројем 33. Занимљиво је да у његовој улици, Добановачкој, само неколико метара од дома у коме станује, постоји још једна кућа са бројем 33. Због збрке коју је направила општина Земун, којој је Сурчин до пре неколико година припадао, поштари су се у почетку хватали за главу када је требало да однесу пошиљку на ову адресу, али су се временом навикли.

У Сурчину се, иначе, скоро сви знају. Тако мештани Великог шора без икаквих проблема могу да испричају све шта се догађа у суседном насељу Шуганица, које је назив добило по прљавом и запуштеном каналу, извору разних болештина и зараза. Шуганица је, рећи ће Сурчинци, малтене у процесу гашења, јер цела општина добија нову канализацију и водовод, а на све стране ничу велелепне куће. Има, додуше, и недовршених грађевина обложених надалеко препознатљивом црвеном циглом, али углавном доминирају типичне сремачке куће где је прозор спаваће собе окренут ка улици, док је двориште ограђено високом капијом.
ruuyko.jpg

Када се поред њих пролази, беспрекорно чисте улице и уредне фасаде одају утисак да је заиста тачно оно што пише у званичним статистичким подацима према којима Сурчинци имају највеће зараде у Београду.


– Ма, имају људи пара, али има и много сиротиње. Званично и Аеродром „Никола Тесла” спада у Сурчин, а сви знамо колике су тамо плате, тако да директори једу месо, а радници купус. У просеку сви једемо сарму – објаснио је сликовито један Бечменац економску ситуацију у општини Сурчин.

Становници овог дела града који су недавно продали плацеве домаћим и страним инвеститорима дошли су до „лепих” пара и покуповали „бесне” аутомобиле којима увече иду у провод у Београд. Они са плићим буђеларима у вечерњим сатима практично немају где да оду, јер ноћни живот у Сурчину готово да не постоји. Осим једне дискотеке у Јакову и неколико кафића у центру Сурчина, младима преостаје једино да „блеје” испред дисконта, „висе” по кладионицама, или да оду на котлић у чарду „Код Пере Бабушке” која је толико забачена да до ње могу да стигну једино коњима Јоце Шумара.

Никола Миковић
[објављено: 03/11/2008]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Teksas-u-Surchinu.sr.html
 

Крстарење до Сурчина тек од пролећа

У току је изградња пристаништа у Прогару, Бољевцима, Јакову и Купинову, као и уређење обале
kdv6td.jpg

Сезона крстарења од новобеоградског Блока 70 до Сурчина данас ће бити званично затворена. Наступајуће зимске дане туристички посленици у најмлађој београдској општини искористиће за развој нових пројеката како би Београђани, али и посетиоци главног града, и следеће године могли бродовима да се возе до Сурчина или Јакова где их одмах по искрцавању чека богат туристички програм.

Општинари су већ започели уређење обале у селу Прогар и изградњу пристаништа. Багери су увелико на терену, постављене су сплавови кућице намењене викенд туристима, а план је да овде буде подигнута марина за прихват бродова на путу за Обедску бару. У Јавном предузећу за туризам општине Сурчин очекују да ће овај део општине бити посебно интересантан јер нуди идеалне услове за пецање, боравак у нетакнутој природи, а не треба изоставити ни све популарнију чарду „Код Пере бабушке”.

– На сваком од наших пристана, који се налазе не само у Прогару већ и у Сурчину, Јакову, Бољевцима и Купинову, раскрчили смо педесетак метара обале и прекрили је песком. Направили смо и мале објекте на води, а ускоро ћемо уредити и плажу, као и пристаништа за мања пловила и скутере – најављују у Јавном предузећу за туризам.

У општини наглашавају да ће следеће, баш као и ове сезоне, туристима омогућити вожњу фијакером до Бојчинске шуме, обилазак српско-словачке етнокуће, излет до језера Живача, као и посету салашу „Стремен” до којег могу да стигну коњобусом – несвакидашњим типом сремачког фијакера који може да прими до 15 људи.

Градске власти више пута су истицале да је најмлађа београдска општина протеклих година највише предњачила у развоју туризма, док Војислав Јаношевић, председник општине, најављује да ће цео јужни део општине бити намењен искључиво туристима.

– Просторним планом је предвиђено да овде буду подигнути туристички објекти, па смо тако већ 300 хектара земљишта у Бечмену продали инвеститорима који ће ту да изграде голф терене и хотел. Међутим, нама је потребно још објеката за смештај гостију, пре свега због људи који су на Аеродрому „Никола Тесла” у транзиту – каже Јаношевић и истиче да ће општина покушати да у наредном периоду доведе инвеститора који ће изградити најмање још један хотел.

Процењује се да је Сурчин из општинског буџета досад уложио око 100.000 евра у развој туризма, а цео пројекат претварања ове општине у туристички центар требало би да буде окончан до почетка Универзијаде која ће бити одржана у Београду.

Н. М.

[објављено: 20/11/2008]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Krstarenje-do-Surchina-tek-od-proleca.sr.html
 
Наутичко село у Сурчину
У Сурчинском селу Бољевци првог маја биће отворен туристички комплекс где ће гости моћи да изнајмљују сплав кућице по цени од 2.500 динара дневно. – Локалне власти планирају и изградњу хотела
288z2pl.jpg

Половином маја Београд би требало да добије прво наутичко село. Комплекс од 15 кућица на води биће смештен у сурчинском селу Бољевци.

Првобитно је било планирано да ова будућа туристичка оаза буде отворена првог маја, али је мајсторе висок водостај омео у обављању посла. Из најмлађе београдске општине поручују да су радови при крају и да ће у летњим месецима љубитељи природе имати могућност да изнајмљују кућице на води, док ће до села моћи да дођу туристичким бродовима.

– Свака кућица имаће двокреветну собу, купатило, као и терасу за сунчање. Планирамо да у догледно време у близини овог комплекса саградимо и спортске терене, а до тада ће туристи време моћи да проводе у оближњим шумама, као и пецајући на Сави – каже Никола Бојић, шеф техничке службе Јавног предузећа за туризам општине Сурчин.

Он истиче и да је општина обезбедила четири бродића који ће грађане из новобеоградског Блока 45 возити до Бољеваца.

– Свако сурчинско село које излази на Саву има уређену обалу, а поставили смо и пристане како би, осим аутобусом на линији 605, до овог дела града могло да се дође и бродом – наглашава Бојић, додајући да је на овај начин део Београда остварио давно зацртани циљ – силазак на реку.

Према првим проценама, цена изнајмљивања кућица у наутичком селу, чија је изградња почела пре две године, биће 2.500 динара по дану.

Општина Сурчин је, иначе, прошле године организовала крстарење од Новог Београда до Јакова и Сурчина. Посетиоци су имали прилику да обиђу знаменитости овог дела града, попут манастира Фенек, партизанских земуница у Бојчинској шуми, као и Словачке етнокуће. Туристички посленици Сурчина најављују да би и ове године, можда већ у првим данима пролећа, поново могли да буду уведени туристички излети до најмлађе београдске општине. У плану је, кажу, и укључивање Обедске баре у наутички пројекат, као и довођење гостију из земље и иностранства у већ постојеће бунгалове у Јакову, али и у етнокомплекс у Бојчинској шуми.

Процењује се да је Сурчин из општинског буџета досад уложио више од 100.000 евра у развој туризма, а градске власти више пута су истицале да је ова општина протеклих година највише предњачила у развоју туризма.

– И ове године помоћи ћемо Сурчинцима да развију туризам – каже Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда. – Намера нам је да им омогућимо да пројекте развоја туризма ставе у промотивне материјале, како би се лакше рекламирали. Тако би убудуће странци који долазе у наш град имали могућност да у оквиру туристичке понуде Београда посете и Сурчин.

Уколико све буде ишло према плану, туристи би у Сурчин ускоро могли да долазе и по лековиту воду. Наиме, локалне власти намеравају да надомак Бојчинске шуме направе бањски комплекс. У току је, кажу, истраживање које би требало да покаже да ли у шуми и селу Прогар има извора топле воде.

– Ако ови извори буду пронађени, биће то одличан разлог за изградњу хотела у овом делу града. Он би у сваком случају требало да буде саграђен, јер недалеко одавде, у Обреновцу, већ постоје термо-минерални извори, а гости немају где да одседну – наглашавају у општини Сурчин и додају да ће, када буду изграђени голф терени у Бечмену, овај део Београда постати својеврсна туристичка оаза.

Н. М.

[објављено: 30/04/2009]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Nautichko-selo-u-Surchinu.sr.html
 
Vrh