Ne delimo svi takva, u sustini politicka, ubedjenja o tome sta treba ili ne treba da bude briga drzave.
Izvor: PolitikaСтановници најмлађе београдске општине продали плацеве домаћим и страним инвеститорима. – За разлику од „Шилерове” тржни центар „Котобања” још ради
За већину људи прва асоцијација на Сурчин су аеродром и тржни центар „Котобања” у коме су се годинама окупљали чланови такозваног земунско-сурчинског криминалног клана. Само староседеоцима и добрим познаваоцима локалних прилика при помисли на најмлађу београдску општину кроз главу се врзмају још и Тексас, Шуганица, Ногавица, Велики Шор, Мало сокаче, Јоца Шумар, Пера Бабушка.
Ова места и ликови, иако готово потпуно непознати, одавно су ушли у туристичке брошуре, па чак и у „Енциклопедију српског народа” где у одељку посвећеном Сурчину пише да се ова општина састоји из пет физиономских делова. Први од њих носи прилично необичан назив за ове крајеве – Тексас. Није ни чудо, с обзиром на репутацију коју цео Сурчин има већ двадесетак година. Тако је, осим по „Дифенс Роуду”, у последњој деценији двадесетог века овај део града постао познат и по „Котобањи” која је, за разлику од тржног центра у Шилеровој, успела да преживи обрачун државе са организованим криминалом, па поједини локали у приземљу и даље раде. Мештани Тексаса, међутим, тврде да њихово насеље нема никакве везе са такозваним сурчинским кланом. Кажу да је ово место надомак центра општине необично име добило због пејзажа који га окружује, а подсећа на Дивљи запад. Овуда је шездесетих година, када је место изграђено, пролазила железничка пруга која је насеље одвајала од Сурчина и тада су се, као и у правом Тексасу, овде настанили дошљаци са истока.
– Још тада се формирала група „каубоја”, односно опасних момака који су волели да се „каче” са осталим Сурчинцима. Да би показали некакву специфичност у односно на остатак краја, исцртали су велики графит: „Добро дошли у Тексас”. Тај графит су недавно обновили неки нови клинци, вероватно деца тих првих локалних мангупа – казује Владан Јанићијевић, председник Скупштине општине Сурчин и један од староседелаца најмлађе београдске општине, присећајући се неких давно прошлих времена када је у Сурчину било и много фолксдојчера.
Они су се одавде колективно иселили десетог октобра 1944. године, али се њихови потомци данас интересују за земљу коју су напустили. Тако је у сурчински Тексас недавно стигло 15 чланова фолксдојчерске породице Енгел да би се распитали за имања која су до завршетка Другог светског рата имали у суседном Бечмену. Ово место је, иначе, до тада било готово двотрећински немачко, а данас се Немци враћају, али као инвеститори.
Зоран Ристић, становник Бечмена, каже да цена земљишта у овом селу расте и да се мештани спремају да, попут Добановчана, продају имања странцима који су заинтересовани да овде граде фабрике. Он то, међутим, нема намеру да учини, већ ће наставити да живи у кући са бројем 33. Занимљиво је да у његовој улици, Добановачкој, само неколико метара од дома у коме станује, постоји још једна кућа са бројем 33. Због збрке коју је направила општина Земун, којој је Сурчин до пре неколико година припадао, поштари су се у почетку хватали за главу када је требало да однесу пошиљку на ову адресу, али су се временом навикли.
У Сурчину се, иначе, скоро сви знају. Тако мештани Великог шора без икаквих проблема могу да испричају све шта се догађа у суседном насељу Шуганица, које је назив добило по прљавом и запуштеном каналу, извору разних болештина и зараза. Шуганица је, рећи ће Сурчинци, малтене у процесу гашења, јер цела општина добија нову канализацију и водовод, а на све стране ничу велелепне куће. Има, додуше, и недовршених грађевина обложених надалеко препознатљивом црвеном циглом, али углавном доминирају типичне сремачке куће где је прозор спаваће собе окренут ка улици, док је двориште ограђено високом капијом.
Када се поред њих пролази, беспрекорно чисте улице и уредне фасаде одају утисак да је заиста тачно оно што пише у званичним статистичким подацима према којима Сурчинци имају највеће зараде у Београду.
– Ма, имају људи пара, али има и много сиротиње. Званично и Аеродром „Никола Тесла” спада у Сурчин, а сви знамо колике су тамо плате, тако да директори једу месо, а радници купус. У просеку сви једемо сарму – објаснио је сликовито један Бечменац економску ситуацију у општини Сурчин.
Становници овог дела града који су недавно продали плацеве домаћим и страним инвеститорима дошли су до „лепих” пара и покуповали „бесне” аутомобиле којима увече иду у провод у Београд. Они са плићим буђеларима у вечерњим сатима практично немају где да оду, јер ноћни живот у Сурчину готово да не постоји. Осим једне дискотеке у Јакову и неколико кафића у центру Сурчина, младима преостаје једино да „блеје” испред дисконта, „висе” по кладионицама, или да оду на котлић у чарду „Код Пере Бабушке” која је толико забачена да до ње могу да стигну једино коњима Јоце Шумара.
Никола Миковић
[објављено: 03/11/2008]
Izvor: PolitikaУ току је изградња пристаништа у Прогару, Бољевцима, Јакову и Купинову, као и уређење обале
Сезона крстарења од новобеоградског Блока 70 до Сурчина данас ће бити званично затворена. Наступајуће зимске дане туристички посленици у најмлађој београдској општини искористиће за развој нових пројеката како би Београђани, али и посетиоци главног града, и следеће године могли бродовима да се возе до Сурчина или Јакова где их одмах по искрцавању чека богат туристички програм.
Општинари су већ започели уређење обале у селу Прогар и изградњу пристаништа. Багери су увелико на терену, постављене су сплавови кућице намењене викенд туристима, а план је да овде буде подигнута марина за прихват бродова на путу за Обедску бару. У Јавном предузећу за туризам општине Сурчин очекују да ће овај део општине бити посебно интересантан јер нуди идеалне услове за пецање, боравак у нетакнутој природи, а не треба изоставити ни све популарнију чарду „Код Пере бабушке”.
– На сваком од наших пристана, који се налазе не само у Прогару већ и у Сурчину, Јакову, Бољевцима и Купинову, раскрчили смо педесетак метара обале и прекрили је песком. Направили смо и мале објекте на води, а ускоро ћемо уредити и плажу, као и пристаништа за мања пловила и скутере – најављују у Јавном предузећу за туризам.
У општини наглашавају да ће следеће, баш као и ове сезоне, туристима омогућити вожњу фијакером до Бојчинске шуме, обилазак српско-словачке етнокуће, излет до језера Живача, као и посету салашу „Стремен” до којег могу да стигну коњобусом – несвакидашњим типом сремачког фијакера који може да прими до 15 људи.
Градске власти више пута су истицале да је најмлађа београдска општина протеклих година највише предњачила у развоју туризма, док Војислав Јаношевић, председник општине, најављује да ће цео јужни део општине бити намењен искључиво туристима.
– Просторним планом је предвиђено да овде буду подигнути туристички објекти, па смо тако већ 300 хектара земљишта у Бечмену продали инвеститорима који ће ту да изграде голф терене и хотел. Међутим, нама је потребно још објеката за смештај гостију, пре свега због људи који су на Аеродрому „Никола Тесла” у транзиту – каже Јаношевић и истиче да ће општина покушати да у наредном периоду доведе инвеститора који ће изградити најмање још један хотел.
Процењује се да је Сурчин из општинског буџета досад уложио око 100.000 евра у развој туризма, а цео пројекат претварања ове општине у туристички центар требало би да буде окончан до почетка Универзијаде која ће бити одржана у Београду.
Н. М.
[објављено: 20/11/2008]
Izvor: Politika
Половином маја Београд би требало да добије прво наутичко село. Комплекс од 15 кућица на води биће смештен у сурчинском селу Бољевци.
Првобитно је било планирано да ова будућа туристичка оаза буде отворена првог маја, али је мајсторе висок водостај омео у обављању посла. Из најмлађе београдске општине поручују да су радови при крају и да ће у летњим месецима љубитељи природе имати могућност да изнајмљују кућице на води, док ће до села моћи да дођу туристичким бродовима.
– Свака кућица имаће двокреветну собу, купатило, као и терасу за сунчање. Планирамо да у догледно време у близини овог комплекса саградимо и спортске терене, а до тада ће туристи време моћи да проводе у оближњим шумама, као и пецајући на Сави – каже Никола Бојић, шеф техничке службе Јавног предузећа за туризам општине Сурчин.
Он истиче и да је општина обезбедила четири бродића који ће грађане из новобеоградског Блока 45 возити до Бољеваца.
– Свако сурчинско село које излази на Саву има уређену обалу, а поставили смо и пристане како би, осим аутобусом на линији 605, до овог дела града могло да се дође и бродом – наглашава Бојић, додајући да је на овај начин део Београда остварио давно зацртани циљ – силазак на реку.
Према првим проценама, цена изнајмљивања кућица у наутичком селу, чија је изградња почела пре две године, биће 2.500 динара по дану.
Општина Сурчин је, иначе, прошле године организовала крстарење од Новог Београда до Јакова и Сурчина. Посетиоци су имали прилику да обиђу знаменитости овог дела града, попут манастира Фенек, партизанских земуница у Бојчинској шуми, као и Словачке етнокуће. Туристички посленици Сурчина најављују да би и ове године, можда већ у првим данима пролећа, поново могли да буду уведени туристички излети до најмлађе београдске општине. У плану је, кажу, и укључивање Обедске баре у наутички пројекат, као и довођење гостију из земље и иностранства у већ постојеће бунгалове у Јакову, али и у етнокомплекс у Бојчинској шуми.
Процењује се да је Сурчин из општинског буџета досад уложио више од 100.000 евра у развој туризма, а градске власти више пута су истицале да је ова општина протеклих година највише предњачила у развоју туризма.
– И ове године помоћи ћемо Сурчинцима да развију туризам – каже Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда. – Намера нам је да им омогућимо да пројекте развоја туризма ставе у промотивне материјале, како би се лакше рекламирали. Тако би убудуће странци који долазе у наш град имали могућност да у оквиру туристичке понуде Београда посете и Сурчин.
Уколико све буде ишло према плану, туристи би у Сурчин ускоро могли да долазе и по лековиту воду. Наиме, локалне власти намеравају да надомак Бојчинске шуме направе бањски комплекс. У току је, кажу, истраживање које би требало да покаже да ли у шуми и селу Прогар има извора топле воде.
– Ако ови извори буду пронађени, биће то одличан разлог за изградњу хотела у овом делу града. Он би у сваком случају требало да буде саграђен, јер недалеко одавде, у Обреновцу, већ постоје термо-минерални извори, а гости немају где да одседну – наглашавају у општини Сурчин и додају да ће, када буду изграђени голф терени у Бечмену, овај део Београда постати својеврсна туристичка оаза.
Н. М.
[објављено: 30/04/2009]
