Šta je novo?

Projektovanje ulica i puteva

Па баш је застрашујуће, и које разочарење у Канаду кад сам видео ово. Овако није било у Београду ни деведесетих година. Ми сад имамо златне путеве и улице у односу на ово тамо далеко.
Што каже Стаклена, уживајмо ми бре у нашем Београду, а и у нашој Србији.
Стаклена плусићћћ од мене.
 
Тренутно је најмеродавније да се што мање дира нечија парцела пошто Дирекција нема паре за експропријацију. Следеће што би било битно је непостојање законске регулативе. Истини за вољу, постоје Технички нормативи за пројектовање градских саобраћајница, мислим да је баш Дирекција платила и наручила исте, али никоме не одговара да постану и обавезујући, тј. да буду закон. Иста ствар постоји за ванградске путеве, но ту је ситуација лакша у неку руку. Потрудићу се да "бацим" те Нормативе на нет, а ако је неко баш нестрпљив, нек скокне до грађевинског факса и купи Малетинову књигу Градске саобраћајнице.
Ево једног згодног линка http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/9904 Gradske saobracajnice.pdf али имајте на уму да је овако на факсу... после полудите пошто су, као што сам рекао, парцеле најбитнија ствар у граду.
 
Гага":13dgaesa je napisao(la):
Па баш је застрашујуће, и које разочарење у Канаду кад сам видео ово. Овако није било у Београду ни деведесетих година. Ми сад имамо златне путеве и улице у односу на ово тамо далеко.
Што каже Стаклена, уживајмо ми бре у нашем Београду, а и у нашој Србији.
Стаклена плусићћћ од мене.

U Kanadi je problem klima. Leti preko 30 stepeni, zimi i do -30. Naravno da to urnise asfalt onoliko.
 
@Kortez

hvala puno sjajni linkovi

Inace od urbanista sam jos ranije cuo za Maletinovu knjigu gde su rekli da nezasluzeno skuplja prasinu i ako je prakticno jedina koja definise to pitanje.

Hvala jos jednom Kortez
 
На жалост нас и наших грађана многе улице су унакажене дивљом градњом и добијањем дозвола за исту па им после треба исплатити одштету ако се руши. Постоје планови урбаниста и конкретни планови за одређене делове али се и даље дозвољава градња на пројектованој траси магистрале, пута, улице...
 
Da li neko od kolega poseduje neki praktični priručnik u vezi načina izvodjenja putnih elemenata tj. krivina(kružnih i prelaznih). Nemam priliku da radim u struci ali pokušavam na sve načine da dopunim znanje koje sam stekao na fakultetu. Da ostanem u priči kada se prilika ukaže i svaki dan naučim nešto novo. Na faksu su nas učili projektovanju, ali je jako malo pažnje posvećeno načinu izvodjenja(jer praksa tokom studiranja gotovo i da ne postoji). Unapred zahvalan na svakom korisnom materijalu, iz oblasti gradnje puteva i železnica.
Čitam vaše postove na raznim temama, i upijam vaša zapažanja
 
Ne mogu tacno da kazem koja su tacno pravila koja se primenjuju prilikom projektovanja puta ili saobracajnice ali znam da me strasno nervira sto su nasi putevi odlicno isprojektovani i dok su "novi" oni su savrseni. Ravni ko staklo milina se voziti. A onda prodje, 5 godina i rupa do rupe...
Ma sta 5 godina...3 godine i cao!
 
Postoji par tipova asfalta bilo je na jednoj temi, jedan inženjer je to objasnio (član foruma). Međutim pored vrste asfalta postoji i kvalitet bitumena od kojeg se dobija asfalt, a bitumen je derivate nafte. Mi uvozimo uglavnom naftu tipa "Ural" koja ima nižu energetsku vrednost i jeftinija je od tipa "Brent" koji se koristi u Severnoj evropi, tako da i kvalitet asfalta zavisi od kvaliteta bitumena (nafte).
 
direktor":8can7780 je napisao(la):
https://sr-rs.facebook.com/cep.bgd.rs uvjek trazi vise ponuda
Mora da si se šalio za CEP. Kakve oni veze imaju sa projektovanjem puteva.

Sent from my Coolpad E561_EU using Tapatalk
 
Bave se oni sa svim i svacim a moze da ode i u cip
 
direktor":eg33pq77 je napisao(la):
Bave se oni sa svim i svacim a moze da ode i u cip
CIP da, može i beograd put, ali nek ide za puteve kod putara. Ne kod saobraćajaca ne kod arhitekata nego kod građevinaca.

Sent from my Coolpad E561_EU using Tapatalk
 
Писао сам ја о овоме више пута, али да би се олакшало пројектовање путева, улица итд. треба увести неке строге стандарде и увести их одмах

1. Дефинисати минималну ширину саобраћајне траке, рецимо око 2,5 метара или више, да би се избегло да су траке идиотски узане као у Краља Милиана или траке за скретање у Макензијевој (да би се избегло масовно рушење свега, само претворити многе улице у једносмерне као што би требало)
2. Дефинисати минималну ширину тротоара, бандере се не рачунају као тротоар, тако да треба да буде минимум око 1,5 метара + мало за бандеру
3. Дефинисати минималне димензије места за паркирање да не могу ови кад праве зграде да лупе неке глупости за дозволу
4. Дефинисати минимални пречник скретања да се избегну ситуације где иако је улица широка аутобус кад скрене одвали у траку у другом смеру
 
SRBO":2m0tygu5 je napisao(la):
Писао сам ја о овоме више пута, али да би се олакшало пројектовање путева, улица итд. треба увести неке строге стандарде и увести их одмах

1. Дефинисати минималну ширину саобраћајне траке, рецимо око 2,5 метара или више, да би се избегло да су траке идиотски узане као у Краља Милиана или траке за скретање у Макензијевој (да би се избегло масовно рушење свега, само претворити многе улице у једносмерне као што би требало)
2. Дефинисати минималну ширину тротоара, бандере се не рачунају као тротоар, тако да треба да буде минимум око 1,5 метара + мало за бандеру
3. Дефинисати минималне димензије места за паркирање да не могу ови кад праве зграде да лупе неке глупости за дозволу
4. Дефинисати минимални пречник скретања да се избегну ситуације где иако је улица широка аутобус кад скрене одвали у траку у другом смеру
Sve je to definisano u uslovima Sekretarijata za saobraćaj.
Naravno, sve to pada u vodu kad dođe do višeg interesa u nekim slučajevima a u drugim do nemanja para. Jadna smo država prosto.
Recimo, da bi se napravila regulacija ulice po tim tehničkim normativima, koji se btw uče na faksu tako da to nije ništa novo, potrebno je ući recimo 2m u privatne parcele. Dakle skrljati ograde ili pola kuće štagod. To da plati, posebno ne odmah neće niko pošto para nema.

Sent from my Coolpad E561_EU using Tapatalk
 
Da skratim, dvosmerne ulice po sekretarijatu imaju širinu kolovoza 6m dok jednosmerne imaju širinu kolovoza 3.5m.

Sent from my Coolpad E561_EU using Tapatalk
 
Zavisi i od dozvoljene brzine, zar ne? Pri manjim brzinama je prijatno voziti auto i manjim širinama kolovoza, npr. u "zoni 30" je 2.5 m sasvim dovoljno.
Male širine kolovoznih traka su posebno korisne za projektovanje kvalitetnijih rešenja za ulice koje nisu puno prometne motornim saobraćajem, jer se tako otvara prostor za proširenje trotoara ili dodavanje biciklističke trake na kolovozu (posebno važno za neke jednosmerne ulice koje imaju prostora za biciklističku traku u suprotnom smeru, ali preterana širina jedine kolovozne trake pri 50 km/h to ne dozvoljava).

Dakle, niko nema link za neki zvaničan dokument po ovom pitanju?
 
A autobus 2,55 m bez retrovizora (sa njima preko 3 m).
 
Судећи по разним ПДР-овима које сам гледао, проблем малих узаних улица ће да реше тако што ће да уведу "пешачко-колске пролазе"

Бангаво, и лењо, можда привремено решење
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472043#p472043:203hkw4s je napisao(la):
NMNjx » 18 Aug 2017 12:46 pm[/url]":203hkw4s]
Dakle, niko nema link za neki zvaničan dokument po ovom pitanju?

Ма, имао сам ја то на неком ХД-у, ал сад немам. Углавном, за 50 км/х је минимална ширина траке 2,75 метара.
 
Vrh