Novogodišnja bajka za laku noć
Bilo je to davno , davno , davno , na brdovitome Balkanu , u još brdovitijem Beogradu , kol'ko pre desetak dana , oktobra meseca 2018. Jedan običan stanovnik Banjice se uputio u centar , kako bi obavio poslove. Sav ozaren , sa ogromnim osmehom na licu , što će konačno nakon višemesečnih peripetija sa 14 „fantomskih“ autobusa na liniji 41A , umesto troli , konačno moći da se vozi trolom i k'o čovek , bez stajanja na jednoj nozi na zadnjem stepeniku i konstantnog pritiska ljudi sa usputnih stanica da se uguraju u ionako već prepuno vozilo , stigao je na njemu najbližu stanicu. Čekao je , i čekao , i čekao , i čekao , i konačno , nakon pola sata , dočekao autobus 41A. Umalo se nije srušio kao da je „pokošen“ sa maljem , kada ga je ugledao. Iako su mu sve lađe potonule tog trenutka , ipak je ušao u autobus.
Deja vu sve do Mostara , a tamo , neverovatna gužva. Još od ortopedskog zavoda „Rudo“ je počinjala kolona koja se preko Mostarske petlje i Kneza Miloša , prostirala sve do Nemanjine ulice. Stajanje na jednoj nozi , i borba za svaki dašak svežeg vazduha , kao i borba sa grčevima u mišićima i iskrivljenoj kičmi , trajali su kao godina. Kada je konačno uspeo da se dobaci do Kanadske ambasade , izašao je. Nadljudski napori da sve nedaće koje su pale na njegova nejaka pleća , iako nije Supermen , konačno su ga savladali. Vazduh , koliko god bio obogaćen izduvnim gasovima iz vozila , nikad nije lepše mirisao. Čak mu ni saznanje da je čitava ova situacija , izazvana kidanjem kontaktne mreže , usled pada novogodišnje rasvete na istu , zbog nešto jačeg iznenadnog i potpuno neočekivanog naleta vetra , nije pokvarila stanje nirvane u koje je zapao.
Pošto je došao k sebi , uputio se peške ka Beograđanci. Nakon što je ušao u zgradu , pratio je uputstva kako da dođe do šaltera Bus plusa , gde je trebalo da izvadi novu , pošto mu je stara istekla. Ove godine je , za čudo , posao obavio za svega nekoliko minuta , za razliku od prošle , kada je čekao čitava 4 sata da dođe na red. Izgleda da su se ove godine studenti uspavali.
Kako nije želeo da ponovo proživljava borbu za svaki dašak svežeg vazduha u 41A , uputio se na stanicu trola u Kralja Milana , kako bi stigao brže do centra. Samo što je stigao , od gomile ljudi koja je bila na stanici , sve što je uspeo da sazna je da iz nekog razloga trole , opet ne saobraćaju , već dobrih pola sata. Krenuo je peške , jer nije mogao da podnese još jedan deja vu , ovog puta u 31.
Dok je koračao kroz Kralja Milana , svaki čas se osvrtao , pazeći da ga slučajno ne pogodi neki od novogodišnjih ukrasa , koji su se klatili na vetru koji nije prestajao da duva. U celoj toj zbrci , umalo nije udario o stub Stambol kapije , na ulazu u Knez Mihailovu ulicu. Izbegavši nekako stub , našao se unutar nečeg njemu potpuno neviđenog do tada. Kroz glavu mu je prolazilo toliko toga , da nije mogao da smisli ni jedno logično objašnjenje kako je uspeo iz 21. veka da stigne u Tursko doba.
Na samom izlasku iz kapije , izbio je direktno na izlog „IKEE“. Tek sad mu nije ništa bilo jasno. Otkud sad odjednom da se nađe opet u 21. veku , i to još u Zucama. Usled privremenog gubitka svesti , nije ni primetio da je skrenuo ka Obilićevom vencu. Tek što je došao k sebi , i shvatio da je to ipak bila Knez Mihailova ulica , naleteo je na tunel u bojama Srpske zastave.
U prvi mah je pomislio da je opet zalutao , jer jedini tunel za koji je znao je onaj koji bi spajao Stari savski most i Bulevar despota Stefana , ali koliko je njemu bilo poznato , to još nije ni započeto da se gradi. Sledeća misao mu je bila da nije slučajno u pitanju neka maketa pomenutog tunela , samo ovog puta u većoj razmeri. Rešio je da okuša svoju sreću i prođe tuda , pa šta bude da bude. A bogami , bi bilo je.
Bilo je , ni manje ni više , nego putovanje u doba Pana i Minotaura. Pred njim se ukazalo nešto što bi jedino moglo da liči na lavirint. Odlučio je da se upusti u „avanturu“ , iako nije imao Arijadnino klupko. Avantura je bila i više nego uspešna. Ovog puta ga je odvela , nakon bliskog susreta sa novogodišnjom jelkom u centru lavirinta , ruku na srce , ni približno tako impozantnom kao što je bila ona od prošlogodišnja od 85.000€ , još jednom u 21. vek , pravo u srce radova na Topličinom vencu.
Dok se probijao kroz zonu radova , nije ni primetio da je još jednom uspeo da se prebaci kroz vreme , i to opet u doba Turaka , ali neko alternativno doba , poput onog u „Povratku u budućnost“ , jer je ovde kaldrma na Kosančićevom vencu jako čudno izgledala.
Spuštajući se niz čudnovatu kaldrmu i stepenice pored Brankovog mosta , stigao je do obale reke Save. Seo je na klupu , uzeo par gutljaja vode iz flašice koju stalno nosi sa sobom , i prepustio se pogledu na velepnu pasarelu od Beton hale ka Kalemegdanu , uz blagi žubor vode i šum povetarca.
izvor:
Belgradian