Šta je novo?
Od:
Filteri

Pošta br 6, Savska ulica

Za velike sovjetofobe, Aeraport Minsk I:

FB_IMG_1699378291035.jpg

(Zašto li je ovo neskladno i besmisleno, i zašto li je savremenicima isto tako izgledala Korunovićeva tehnološka zgrada - pa još i neuslovna - pitanje je za milion zlatnih hrivni?)
 
Наравно, али смо се онда деценијама затрпавали лепотицама попут нпр. ове..

Screenshot (1915).png


Па је људима мало оно..
 
Дошљак je napisao(la):
Пар чињеница:
-фасада је оригинално била лепша, али услови рада у пошти нису
-боље да се обнове хотел Српски краљ и Ђумрукана
-пошта у оригиналном руху ће тек да одудара од оне какофоније стамбених шифоњера у позадини што ће све скупа бити још ружније
-рушити читаву зграду и зидати је изнова само због фасаде је лудило. Једоно када би неки приватник то радио из свог џепа би било прихватљиво, али нико није толико луд.
Kliknite za proširenje...

Pa, Beograd na vodi d.o.o očigledno jeste "toliko lud" :D

Ali srušili su oni već Simpo, Iskru, Eurosalon, šta im je problem da sravne poštu sa zemljom? A i šta bi radili sa tom zgradom!? Rekonstrukcija u bilo šta funkcionalno bi verovatno bila skuplja od rušenja i izgradnje nove.

Pritom, ponavljam se, ovo je njima sjajan marketing, i ne toliko skup za ekstra profit koji smo im omogućili. Ja npr. obitavam u izrazito opoziciono okruženju, pa čak i tu većina na ovaj poduhvat gleda sa odobravanjem. Znaju oni to. Neće to promeniti generalnu sliku o "Navodnom Beogradu", ali jeste deo perfidno omekšavanja...

Cenim Pantografov stav, ali iskreno imam utisak da bi više ljudi, nažalost, dalo da se Geneks i BIGZ rasprše TNT-om u zamenu za Korunovićevu poštu :D
 
Zanimljivo kako većina vas koji pravdaju ovo koristi reč "obnova" Korunovićeve Pošte. O kakvoj se obnovi radi?

I koja je razlika izmeðu ovoga i "Ðilasovih" Terazija sem u materijalizaciji i lokaciji? Hajde da obnovimo ceo predratni Beograd? I zar nije i Krat deo našeg nasleða...Blok 63 isto...?
 
Da krenemo od kraja, Đilasove terazije su bile kulisa, ovo će biti zgrada. Kulise su samo za gledanje, zgrada ima i funkciju sem estetike. Ali estetika je bitna za svaki objekat i valjda je cilj da bude što lepši.

Što se tiče reči obnova, obnavlja se nešto što je uništeno. Pošta je Kratovom obnovom (uništenjem) dobila fasadu koja je u isto vreme veoma neskladna sa čudnim vertikalama i izuzetno nedinamična (što jes, jes, napraviti zgradu koja toliko bode oči, a toliko je dosadna jeste valjda neko dostignuće). Nije sve što je napravljeno vredno čuvanja, Kratova pošta nije ni istorijski, ni arhitektonski vredna, a ne samo da nije deo ambijentalne celine, već ju je direktno narušila.
 
Bulbulderac17 je napisao(la):
Zanimljivo kako većina vas koji pravdaju ovo koristi reč "obnova" Korunovićeve Pošte. O kakvoj se obnovi radi?

I koja je razlika izmeðu ovoga i "Ðilasovih" Terazija sem u materijalizaciji i lokaciji? Hajde da obnovimo ceo predratni Beograd? I zar nije i Krat deo našeg nasleða...Blok 63 isto...?
Kliknite za proširenje...
Разлика је у томе што су кулисе Теразија привремена, монтажна и практично бесплатна работа у поређењу са овом... обновом, тј. чврсто зиданом кулисом.
Стога ова "обнова" својим сељаштвом увелико надмашује кулисе Теразија.
Тиме се, истина, одлично уклапа у овај деурбанизовани вештачки простор-кулису, бивши Савски трг.
 
Уклапа се само у првом слоју, са фасадама објеката на самом тргу, али ће максимално одударати од оних витких лепотица чистих линија и тамних боја у позадини, те ће шира визура бити веома накарадна.
 
Као што написах, нама није познато колико новца у ову обнову улаже држава Србија у оквиру фирме БнВ у којој има власништво од колико се сећам 40 процената? За новобеоградске Теразије знамо да је град Београд уложио ако се добро сећам 600 000 Евра, за ово не.

Такође, подвукао бих да би било упутно да неко из струке, историчар уметности или архитектуре изађе и да суд о овом подухвату, без њиховог става заинтересована јавност се препушта рекао бих примарно политичко - идеолошкој борби која се води око фасаде овог објекта, а то је ствар ирационална. Уосталом зграда Поште ако се не варам није под заштитом, тако да је поставши део власништва предузећа БнВ могла бити и срушена и на њеном месту изграђен савремен пословни или објекат за становање.



Интересантно је још, после рата смо поред зграде Поште имали неколико оштећених објеката на Савском тргу,


"историцистичку" зграду ЖсТ, оштећену у више наврата, обновљену после рата..

254884_58171109_Železnièka stanica Beograd posle bombardovanja u WW II.jpg


Такође оштећен "историцистички" хотел "Петроград", обновљен без кула и атике изнад кровног венца..

33183cca22853cabd0078a4a3703b6fc.jpg
900x600_hotel-petrograd.jpg


И модернистичку зграду на углу М. Миловановића и трга, срушену до темеља која није обновљена, већ је на њеном месту саграђена нова зграда..

254884_67197521_119727242_3181049285345317_4524520596471992740_n (1).jpg

254884_62219932_Screenshot (1023).png


Морам признати, помало неуједначен приступ..
 
Ово је лаичка земља, експерти нису овлашћени да пресуђују.

А ово "То су паре Београда на води" - не, та фирма то не би радила да не постоји притисак "јавности" (С. Мали, Г. Весић, ВМРО-ДПМНЕ, екипа из Рањеног орла, екипа "Хоћемо објекат културе, непознате намене, ал` да буде за децу") - да то ради.

И онда би по тој формули 60:40 више пара отишло нама, јер је ово чист трошак. И не би нека лоповска фирма, са којом ће да се "реши" тај "вишак" што би претекао нама у буџет, рушила читаву зграду па је зидала изнова. Тих "наших 40%" у овом случају такође значи бројку од 8 цифара, у еврима.

Према томе, још како су наше паре, и да, у граду који не може да експроприше страћаре и колибе да би довршио булеваре које би свак направио још око 1960. - руши се већа зграда да би се направила мања зграда, због фасаде која је постојала укупно 15 година!
 
Poslednja izmena:
Нажалост.

Написао сам управо да је потребно сазнати колико, осим саме зграде поште, новца улаже држава у обнову као мањински (40 посто власништва) партнер у тој фирми, не знам који део није јасан, а што се тиче судбине објекта, да, ако није под заштитом и ако се преда фирми у којој је држава мањински власник, односно нема право одлучивања, могла је бити срушена и направљен модеран објекат за нпр. пословну намену.
 
Poslednja izmena:
...што би била инвестиција у капитал, а ово је чист трошак.
 
Država Srbija ima 32% vlasništva u Beogradu na vodi.
Takođe ugovorom je predviđeno da strana koja uloži novac u obnovu postojećih objekata da dobija pravo na njega. Dakle Srbija je obnovila železničku stanicu pa je to i dalje državni objekat. Dok je npr BG H20 uložio u Bristol i Geozavod samim tim dobio pravo korišćenja (koje sada mogu pretvoriti u vlasništvo bez naknade)
 
Poslednja izmena:
Вожд je napisao(la):
Нажалост.

Написао сам управо да је потребно сазнати колико, осим саме зграде поште, новца улаже држава у обнову као мањински (40 посто власништва) партнер у тој фирми, не знам који део није јасан, а што се тиче судбине објекта, да, ако није под заштитом и ако се преда фирми у којој је држава мањински власник, односно нема право одлучивања, могла је бити срушена и направљен модеран објекат за нпр. пословну намену.
Kliknite za proširenje...

Srbija, po ugovoru, ne investira. Vlasnik 32% udela u preduzeću BNV d.o.o. je postala tako što je zemljište u Savskom amfiteatru unela kao kapital. Naravno, kad se saberu svi direktni troškovi raščišćavanja i eksproprijacije Savskog amfiteatra, ali i indirektni (poput premeštanja glavne železničke i autobuske stanice), tih 32% deluje pišljivo malo. No, to je sad druga priča, Troškove izgradnje nove zgrade na mestu pošte će u potpunosti snositi BNV d.o.o.
 
ОК, хвала на исправци, ни не сећам се више који је удео државе..

Ево текста уговора..
www.srbija.gov.rs

Ð£Ð³Ð¾Ð²Ð¾Ñ Ð¾ заÑедниÑком пÑоÑекÑÑ "ÐеогÑад на води"

ÐокÑÐ¼ÐµÐ½Ñ Ð½Ð° ÑÑпÑком ÑÐµÐ·Ð¸ÐºÑ Ð£Ð³Ð¾Ð²Ð¾Ñ Ð¾ заÑедниÑком ÑлагаÑÑ Ñ Ð¿ÑоÑÐµÐºÐ°Ñ "ÐеогÑад на води" ÐокÑменÑи на енглеÑком ÑÐµÐ·Ð¸ÐºÑ Joint Venture Agreement Belgrade Waterfont Project First Amendment Agreement Joint Venture Agreement Belgrade...
www.srbija.gov.rs
 
Биће уживање читати браниоце лика и недела режимског архитекте Павела Крата како ламентирају над врло сличним процесом којем се подвргава његова итерација уништења архитектонског наслеђа.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh