Šta je novo?
Od:
Filteri

Pošta br 6, Savska ulica

Kako znamo da nije u stilu neoklasicizma ako neoklasicizam nije jedinstven stil već buckriš. Engleske prosvećenosti (racionalizma) i romantizma (oživljavanje grčke antike), zatim oživljavanje gotike, zatim francusko vraćanje antici i posle revolucije Vizionarski klasicizam (Boulle i Ledu). U 18. veku, a u 19om: internacionalni neoklasicizam Nemačke, Pruske, Skandinavije, Rusije, Italije, SAD (a mozda se i Francuska Ecole Dex Beatux Arts svrstavala tu, koja je do 1914e bila svetska skola za osnovno obrazovanje iz arhitekture gde se verovatno i dosta nasih arhitekata skolovalo). Tako da ne znam baš da od desetina ovih zemalja, 2 veka neoklasicizma i hiljade gradjevina, da ova zgrada nema nista zajednici sa njima... Gledaju i lukove na zgradi (kljucni kamen) , pa i oblik koji vuce na tradiciju renesansnih vila i rezidencija (koje kvadratastim oblikom zajedno sa šatoima oko 15 veka nasledjuju ranije tvrdjave), debelo uvucene prozore prvog sprata koji lice na francuske gotske katedrale, barokne/ ili renesansne stubove ograde na krovu itd, ne bi baš reko da nema veze sa neoklasicozmom.
 
Ако не знате да није у духу неокласицизма, онда Вам никакав одговор с моје стране не може помоћи.

Заиста не разумем која је уопште поента ове дискусије. Већ сам јасно нагласио да сви европски стилови (а и градитељство уопште) деле одређене одлике, и дато Вам је до знања и да се елементи својествени једном стилу могу срести и у грађевинама које се сврставају у представнике неког другог. Нови стил не значи уједно и потпуно нов приступ архитектури, тј. потпуно нов архитектонски језик - посебно када је реч о профаној архитектури.

Сакрално градитљество целог хришћанског света (али и ислама) почива на истим грчким, римским и ромејским/ранохришћанским темељима, али природа самог литургијског простора данас се разликује од традиције до традиције (одређене јеретичке формације уопште више и немају литургију, тако да су њихове богомоље, по много чему, више наик синагогама него црквама). Разлике су још веће међу верским традицијама које су међусобно удаљеније, попут православља и источноазијског будизма (у коме, опет, постоје интерне разлике). То је у далеко мањој мери случај с модерним профаним градитељством, јер су потребе главнине човечанства већ деценијама практично исте.

Ако инсистирате искључиво на тим сличностима, а игноришете све разлике, расправа о архитектонским правцима природно губи свој смисао, јер постаје немогуће направити разлику међу стиловима. Уосталом, кров, зидови, прозори, врата, стубови итд. Сви ти елементи су мање-више заједнички у целом свету. Шта се разликује? Избор облика, материјала, детаља..

Српски национални стил је део ширег неовизантијског стила, који је један од представника историцизма, који се надовезује, како на стилове који су му непосредно претходили, тако и оне историјске стилове које „оживљава”, и тако редом, све до самих почетака.
 
Proslo je dovoljno vremena za odgovor od mog pitanja i niko od arhitekata nije umeo navesti elemente, detalje koji ovu zgradu svrstavaju u (moderni) srpsko-vizantijski stil. Na argument neznanja sa ove stranice foruma, može se pozvati svaki forumaš koji tvrdi da naše današnje arhitekte nemaju znanja ni stručnosti.
 
@Haeul, naveo sam konkretne elemente koji se nalaze i u neoklasicizmu i ovoj zgradi: debelo uvuceni prozori prvog sprata (kakve nalazimo u gotskim katedralama, a engleski neoklasicizam podrazumeva i ozivljavanje gotike). Zatim stubovi ograde na krovu (kakve nalazimo u renesansni, koja je takođe oživljavanje antike što je odlika i neoklasicizma). Zatim sam oblik zgrade, nije mi poznata ijedna izvorna stara zgrada srpsko-vizantijskog stila sa ravnim krovom, dok su ovakvi krovovi cesti u neoklasicizmu, pa cemu onda krov više pripada? Itd. Na prvi pogled mislim da bi i detetu ova zgrada više ličila na neku rezidenciju neoklasicizma nego simbol srpsko-vizantijskog stila, Aju Sofiju. Ne bi mu vala ličio ni na džamiju, ni na kuću u Kaluđerci, iako ti to relativizuješ da svi imaju iste elemente prozora, vrata, zidove, krov.
Ove manje, uske prozore možemo naći u srpsko-vizantijskog stilu ali i na sredjovekovnim gotskim tvrdjavama, lukove takođe ali i pre Grka kod Etruraca i drugih, izbačene delove kockaste zgrade koji liče na tradiciju bastiona ili krila, takođe nalazimo u drugim stilovima. Dakle sve navedeno je neodređeno. Ja sam jedino te troetažne kaskade na gornjoj polovini zgrade povezao sa srpsko-vizantijski stilom jer su njihove stare sakralne gradjevine imale tu bujajuću formu na vrhu. A ocekivao sam od stručnjaka, arhitekata ovde da će znati navesti još neke konkretne elemente...
 
U arhitekturi (i drugde) postoji nesto sto se zove eklekticizam. Mesanje vise elemenata razlicitih stilova u jedno. A to sto je teze odrediti kom posta stilu pripada, za to se zahvalite samom Korunovicu, on je arhitekta on je birao cime ce da okiti svoje zdanje nema to veze sa neznanjem arhitekata.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=749325#p749325:2aw1otln je napisao(la):
Earthmoving » Pet Jun 19, 2020 8:47 am[/url]":2aw1otln]Proslo je dovoljno vremena za odgovor od mog pitanja i niko od arhitekata nije umeo navesti elemente, detalje koji ovu zgradu svrstavaju u (moderni) srpsko-vizantijski stil. Na argument neznanja sa ove stranice foruma, može se pozvati svaki forumaš koji tvrdi da naše današnje arhitekte nemaju znanja ni stručnosti.
Kliknite za proširenje...
Ti ides previse u krajnost, kao da na svetu postoje tri stila u arhitekturi.

To ti je kao da svu muziku sveta podelis na lupam pop, rep, folk, dzez, bluz, klasicnu i elektronsku i onda kada neko nesto novo smisli, kao rokenrol, ti mu kazes da to nije pravac, vec samo malo drugaciji bluz.

Nije niko izmislio toplu vodu sa Srpsko-vizantijskim stilom, nije to revolucionaran i potpuno origanal stil koji bitan za svetsku arhitekturu, ali ima neke karakteristike koje ga cine jedinstvenim.

Ti si kao lik koji ne razlikuje trens od hausa i govori da mu je sva ta tuc tuc muzika ista :lol:
 
Srednjovekovni manastiri su mnogima bili inspriacija i tu je svako imao svoj individualni pristup. Najplakativniji primeri takvog eksperimentisanja su srpski paviljoni na svetskim izlozbama s pocetka 20.og veka. Njihov karakter je izlazito izlozben, ali pokazuju kako se razmiljalo u tom periodu.

Korunoviceva vizija je, pak, nesto skroz drugacije, ali ih sve spaja isti izvor inspiracije.

Paviljon-Srbije-1900-u-Parizu.jpg

66bd386980513ef0c716d2a2f8f39690.jpg
 
Beki, neko je rekao da ovo pripada srpsko-vizantijskom stilu, i ja sam samo zeleo saznati koji konkretni elementi na zgradi ga tamo svrstavaju. Da, ovo sto rece Drakche je deo odgovora ali tesko je uci u neciju glavu sta je kome bila inspiracija, potrebno je to materijalnim elementima zgrade potvrditi. Moja kritika je da se govori da zgrada pripada tom stilu, a bez navodjenja elemenata koji cine taj stil i zgradu svrstavaju u njega. Deluje kao da neko to ne zna vec ponavlja ko papagaj bez razumevanja ono sto je negde procitao da je neko napisao, ili sto mu profesori rekli, a bez interesovanja zasto se tvrdi da je to tako (desava se i meni nekad nesvesno ali se trudim da eliminisem kada postanem svestan da to radim). Umesto da se pohvali i podrzi dubinska analiza i razumevanje elemenata koji cine lepotu ove zgrade, na kojoj ovde insistiram, ja se kritikujem zbog toga, tipa cuti, neko je pametan rekao da zgrada pripada tom stilu i sta sad tu ima se talasa, glup si , nisi strucan i sl. Zvuci kao da je neko izasao iz skole jer nase skolstvo skoro vek forisra to bubacko ucenje bez razumevanja. Ja bi voleo da nasi arhitekti razumeju svaki elemanat zgrade, sta znaci, odakle potice, ciji je, sta simbolizuje, sa cim se uklapa... i tad cu vrlo rado reci svaka vam cast, odlicno radite svoj posao, nemam sta da se mesam, samo da uzivam u vasim delima, hvala vam sto mi ulepsavate mesto u kom zivim. Rekonstrukcija ove zgrade bi bila pozitivan impuls u tom smeru i za same arhitekte, jer je u centru paznje, pa se nadam da bi time privukla paznju maldih arhitekata da istrazuju i nalaze nove inspiracije u njoj, sto bi nadam se pokrenulo novi eklekticizam arhitekture u smeru istoricizamske estetike.
 
To se slazem, ja nekako ovako laicki mogu da provalim o kom je stilu rec, kao sto na primer kada sam radio kontrolni iz engleskog i kada je trebalo staviti ,,a" ili ,,the" ispred neke reci, ja sam to radio po osecaju i kako mi prirodnije zvuci. Ne umem da objasnim pravilo i ne znam teoriju, ali da sam profesor engleskog, morao bih to da znam. Svaki stil bi morao da bude jasno definisan, kao i sve u nekoj nauci.
 
Архитектура није наука, већ врста ликовне уметност. Стилови се преплићу, прожимају, надограђују.. Моравкса школа не би била могућа без вардарске, а ни вардарска бећ византијског градитељства које јој је послужило као узор. Па ипак, свако иоле упућен ће уочити разлику између цркава вардарске и моравске школе, и оних грађених у Цариграду и Солуну. Штавише, уочиће је и неко неупућен, јер Црква Светог Николе се свакако може уклопити у ромејски градитељски миље, али не и Грачаница, Манасија или Каленић. И то, не зато што сваки елемент архитектуре трију поменутих цркава представља новину у односу на византијску архитектуру, већ зато што им специфичан склоп тих елемената - како преузетих, тако и домаћих - даје одређену посебност.

Слично је и са српским националним стилом (ма какао га дефинисали), који почива на темељима модерног европског градитељства, и преузео је елементе из разних традиција, али га одређени детаљи - преузети из ромејског и средњовековног српског градитељства - издвајају као лако препознатљиву засебну целину у оквирима ширег неовизантијског историцизма.

Можемо ли да завршимо ову причу и да се коначно вратимо теми?
 
Mogao bi Igor ovo oko stilova da prebaci u temu o arhitekturi
 
Zasto? Mislim da ovu temu prati veliki broj ljudi. Ponekad se treba praviti malo glup i naivan i postavljati i glupkasta pitanja da bi izvukao odgovor. Na kraju smo ga ovde isceprkali, skoro do kraja.

Sirimo znanja i svest o modernom srpsko-vizantijskom stilu, pa i o samom Korunovicu. I kada se udje u wikipediu, pise da je Korunovic danas uglavnom zaboravljen i nepoznat siroj javnosti. Koliko samo ova prica o obnovi poste, makar bila i lazna vest, doprinosi da se to promeni, pa i ova tema u krajnjem slucaju. Tako isto i sa srpsko-vizantijskim stilom.

Bitno da je tema o koroman virusu prvo na sta se naleti kada se udje na forum, a ovo da sklonimo negde na dno, u relax deo?
 
Питање стила Коруновићевог опуса је и те како повезано с овом темом, али колега изнад стварно претерује. Имам осећај као да се играмо глувих телефона. Он очекује одговоре какве је немогуће дати, јер јер архитектонске стилове доживљава, практично, као засебне биолошке врсте.
 
Ok, zavrsavam ovu pricu o vezi ove zgrade i srpsko-vizantijskom stilu (vidim Disa se sprema da puca rafal postova iz drugog ugla ove teme, pa da mu ostavim mesta :p), mada nit sam ja tvrdio da je taj stil pa da to moram onda dokazivati niti je i bilo neke konkretne rasprave o elementima sto sam sve vreme pokusao izvuci, i mozda nesto novo nauciti. Bilo je teorijske rasprave, vidim da toga ne manjka (to me podseti na jadne profesore sa faxa koji samo i znaju da filosofiraju a ne bi znali ekser u dasku zakucaju, tj praksa nula, samo teorija), ali po meni je to sve klimavo jer bi se prvo morala otvoriti tema zvanicne istorije koja je vrlo upitna, a onda bi to otislo jos dalje van teme prema ukusu pratilaca koji ne vole detaljne diskusije na forumu. Ali ovde cu samo reci da sam izucavajuci istoriju arhitekture, naisao na veeeliku rupu evropske arhitekture izmedju otprilike 5 i 12 veka (sem Aje Sofije i par primera ali i oni bi se mogli dovesti u pitanje dal pripadaju tacno navedenim vekovima). Tu rupu sam takodje nasao i u istoriji matematike, filozofije... i drugim oblastima, sto mi dovodi u pitanje kradju, tj naknadno umetanje vekova, sto bi onda dovelo dalje u pitanje celu istoriju tog perioda pa i istoriju i stilove arhitekture kao njenu nadogradnju, cime je cela prica kao sto rekoh na klimavim nogama.
@Beki, "the" ti je od srbskog "to" (misaono, nematerijalizovano), slicno i kao kinesko "tao" (neizrecivo, npr iz poznate knjige Lao Cea), dok je "that" od srbskog "dat" (konkretno, materijalizovano). Ovo je moj zakljucak u duhu etimologije, ne verujem da neki profesor engleskog to zna, zato im djaci ni ne razumeju clanke.
 
Autor teksta - Dejan Aleksić. Zato i jeste tako kvalitetno napisan.

Srdačan pozdrav novinaru Dejanu, pošto znam da čita. :kk:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=750287#p750287:27bzhj30 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 21 Jun 2020 11:58 pm[/url]":27bzhj30]Autor teksta - Dejan Aleksić. Zato i jeste tako kvalitetno napisan.

Srdačan pozdrav novinaru Dejanu, pošto znam da čita. :kk:
Kliknite za proširenje...
Dejan Aleksic je retko svetlo medju novinarima - ne zato sto je kritican prema gradskoj vlasti, nego zato sto je objektivan i sto pise onako kako jeste! Kada je dobro - napise da je dobro, kada je lose napise da je lose. I nista ni vise ni manje!! I to je posao novinara, a ne da sluzi jednima ili drugima. Iskreno, iznenadjen sam da jos uvek opstaje, bio sam ubedjen da ce posle prvih kritika biti smenjen!! Dejane - samo tako nastavite!!
 
Evo i u tom tekstu Politike "obrt posle našeg pisanja". Podseti me na komentare nekih forumaša koji veruju da neko menja stvari čitajući forum i njihove postove :) Sad nije jasno dal menjanju zbog čitanja Politikinog teksta ili postova forumaša? :)
 
Svejedno... :)
Neka Politika čita Beobuild, a političari Politiku.... na isto ti dođe :)

Mada ja verujem da oni prate Beobuild...
Ludi bi bili da to ne rade...
U interesu im je...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh