idejno arhitektonsko-urbanisticko rešenje ulice i delova fasada u ulici Stahinjica Bana
Osnovna opredeljenja u formiranju koncepta ulice umirenog saobracaja jesu sledeca:
-davanje prednosti biciklistickom i pešackom saobracaju u odnosu na kolski
-stvaranje karakteristicnih ambijenata na potezu ulice koji ce zaokružiti sliku ulice i uspostaviti novi duh
-uspostavljanje stroge regulacije odnosno podela na zone korišcenja ulica
-postavljanje zelenog pojasa pored objekata, kao zaštitne zone stanova -poslovnih prostora
-formiranje izloga lokala ispred fasade u širini istoj kao i zeleni pojas
-Trasiranje pešackog toka bez ikakvih prepreka sa obe strane kolovoza -formiranje jedinstvenog plocnika i kolovoza
(sa parkinzima) u istom nivou koji bi u odredjeno vreme (doba dana, godine,...) funkcionisali kao jedna pešacka ulica
-formiranje garaža ispod ulica sa pogodnim ulazima i izlazima, koje kao alternativno rešenje može služiti kao model za parkiranje u slicnima ulicama
idejno programsko rešenje
Ako je došao trenutak da se urbanisticki isprati spontano nastala potreba za konceptom ulice umirenog saobracaja, onda to treba svakako iskoristiti za nešto više. Pre samo dvanaestak godina , kada se u senovitoj, dorcolskoj ulici otvorio kafic “Ipanema” nije se mogla ocekivati komercijalizacija “brzi razvoj” jedne ne baš tako blizu i “ne baš tako daleke” ulice od Knez Mihajlove.
Jedan po jedan , otvorilo se dvadesetak kafea, restorana i po koja radnja. Na neki nacin ulica je sadržajno napredovala toliko da forma više ne odgovara sadržaju. Položaj ulice u centralnoj gradskoj zoni odredjuje njenu mogucnost integracije. Njen pocetak kod Kalemegdana i završetak u dnu Skadarlije vec samo po sebi cini važnu vezu izmeju ta dva beogradska toponima. Sa jedne strane kulturno istorijski spomenik i park, a sa druge karakteristicna starogradska boemska cetvrt uticace na to da se sadržaji prizemlja, suterena i partera nadovezuju na te dve reperne tacke. Ne samo dvadesetak restorana i kafea i po koja radnja uslužno-prodajnih delatnosti, koje se stidljivo pomaljaju izmedju bašti kafea, vec i novi sadržaji sa akcentom na kulturu i istoriju su potrebni ovoj ulici.
Tu treba da se pojave galerije, knjižare, internet kafei, antikvarnice, prodavnice suvenira. One takodje mogu, kao što je to vec praksa u centru, nuditi gostima bezalkoholna pica, kafu i caj, tako da se posetioci mogu zadržati i opustiti. Razliciti sadržaji privuci ce korisnike u razlicito doba dana, a ne uglavnom nocu, pa ce ulica dobiti na živosti. Svodjenjem saobracaja na minimalnu meru povecace se površine za pešake, što ce otvoriti i mogucnost za razne manifestacije na otvorenom. Lokalno posmatrano opremanjem ulice savremenim mobilijarom, formiranjem karakteristicnih ambijenata i mesta za okupljanje, podici ce se kvalitet stanovanja i boravka ne samo u
ul.Strahinjica Bana, vec i ostalim u okolini. Dorcolci, koji inace imaju jako izražen osecaj pripadnosti svom kraju, bice još ponosniji i zadovoljniji, jer ce se stvoriti niz tacaka za komšijsko okupljanje i druženje. Ako posmatramo moguci razvoj i uspostavljanje zone
redukovanog i umirenog saobracaja logicno je ocekivati i planirati povezivanje ulice sa zonom Knez Mihajlove. Pravci povezivanja su najpre moguci fizicki i funkcionalno sa ulicama Kralja Petra i Zmaj Jovinom. Ulica Kralja Petra, nekada u tursko doba glavna trgovacka gradska ulica, prva ce poprimiti karakter ulice umirenog saobracaja. Ona vec svojom fizickom strukturom i saobracajem
obecava dobro funkcionisanje. Sledeca ce to biti Zmaj Jovina, inace jedna od najlepših dorcolskih ulica. Ona ce se nametnuti svojim dobrim položajem i atraktivnošcu. Obe ove ulice imaju tendenciju redukcije saobracaja od Knez Mihajlove do Strahinjica Bana
i taj proces treba da se nastavi. Ostvarivanje ovih veza, gde je ul.Strahinjica Bana granicna ulica nametnuce se zona umirenog saobracaja. Logicno da se pravci i veza koji se dalje namecu idu paralelno sa ulici Stanjinjica Bana. Bez sumnje
bice to Jevremova ulica. Da se kojim slucajem kafe “Ipanema” otvorio u Gospodar Jevremovoj ulici, danas bi smo radili konkurs za nju. Necemo dugo cekati, a komercijalizacija, razvoj i želje gradjana dovešce do toga da se stvori jedna šira zona umirenog saobracaja oivicena sa jedne strane Kalemegdanom i Skadarlijom, a sa druge Knez Mihajlovom i ul.Strahinjica Bana. Sa sigurnošcu se može reci da ce to postati znacajna turisticka zona. U tu sliku savršeno ce se uklopiti atrakcije tipa “rekonstrukcija prvog beogradskog tramvaja na zaprežni pogon” duž ulice Rige od Fere. Naravno vrlo brzo ce se uspostaviti festival ulici Strahinjica Bana i slicne manifestacije i parade duž ulice.
