alexandernbg
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.02.2007.
- Poruke
- 289
- Pohvaljen
- 1
Evo ovaj tekst mi je dao podstrek da otvorim ovakvu temu>>
I u kako bi trebala da se siri pesacka zona i da li bi trebalo da postoji i u drugim delovima grada...
Sta vi mislite, treba li poplocati Silikonsku?Predlog sugrađanina Uroša Marjanovića
Strahinjića bana samo za pešake
Autor: G. S - M. T. | Foto: J.VUČETIĆ | 03.09.2009. - 10:43
Ideja o pretvaranju Ulice Strahinjića bana u pešačku zonu, koju je sugrađanin Uroš Marjanović predložio Gradskom veću izaziva brojne reakcije kako stanara tako i vlasnika kafića u takozvanoj „silikonskoj dolini“. I jednima i drugima najviše smeta to što nemaju gde da parkiraju, mada su im očekivanja od zatvaranja saobraćaja u ovoj ulici potpuno suprotna.
Misao o pešačkoj zoni nasred Dorćola Urošu Marjanoviću došla je sasvim spontano, a kako je godinu dana radio u Saobraćajnom institutu „CIP“ ideju je pokušao da razradi do tančina.
- Pretvaranje ulice u pešačku zonu ima mnogo prednosti. Pre svega, ulica bi dobila komercijalni karakter, a to bi dalo podsticaj i za kupoprodaju nekretnina. Osim toga, velike firme bi našle interes da baš u Strahinjića bana otvore svoja predstavništva, a možda se prilikom raskopavanja ulice dođe i do nekih iskopina, kao što je to bio slučaj prilikom rekonstrukcije šina u Pariskoj, a onda bi te iskopine trebalo iskoistiti kao neku vrstu atrakcije za turiste - objašnjava Uroš Marjanović, po struci inženjer telekomunikacija.
Poslednjih nekoliko godina fioke u gradskoj inspekciji punile su prijave ozlojeđenih stanara zbog preglasne muzike u pojedinim kafićima. I ovaj problem bi se eventualno mogao rešiti popločavanjem ulice, a ukoliko bi pešaci „zagospodarili“ „silikonskom dolinom“ to bi stvorilo uslove i za otvaranje lokala drugačijeg karaktera od postojećih.
- Neki kafići u ulici bi opstali, a neke bi bilo dobro pretvoriti u galerije, knjižare i druge kulturne objekte koji su blizu centra. To bi bilo pravo kulturno blago Beograda - priča Marjanović.
Ideja o zatvaranju Strahinjića bana za saobraćaj nije strana ni vlasnicima kafića koji su pre nekoliko godina već razgovarali sa predstavnicima Grada o tome.
- Bivši gradonačelnik Nenad Bogdanović upoznao nas je sa tim predlogom pre tri godine. Postojao je plan da se izgrade garaže ispod ulice. Međutim, to je bila velika investicija i tada, a kamoli sada kada je gradski budžet smanjen. Za te pare mogu se izgraditi brojni vrtići i rešiti kanalizacioni problemi širom grada tako da ne verujem da će se krenuti u taj poduhvat u skorije vreme - priča Mirjana Stanisavljević, menadžer kafića “Bonđorno”.
Pošto povezuje Skadarliju i Kalemegdan ova ulica godinama je na meti posetioca, naročito turista u vreme značajnih događaja u gradu. Turisti vole kafiće i zbog toga ugostitelji ne odobravaju ideju o galerijama koje bi na pojedinim mestima zamenile kafiće.
- Ne verujem da bi nastale galerije pošto ni one koje postoje u gradu nisu posećene. Gradu je potrebna jedna ovakva ulica koja nudi drugačiju vrstu zabave u odnosu na splavove i noćne klubove - kaže Stanisavljević.
Prostor za parkiranje u slučaju popločavanja ulice bio bi problem kako za posetioce tako i za ugostitelje. U koji će kafić sesti, ljudi se uglavnom odlučuju po tome gde su pronašli slobodnomesto za parkiranje. Mnogi su mišljenja da bi se upravo zbog toga većina lokala ugasila.
- Pre tri godine imali smo više posla jer je konkurencija bila manja. Ne verujem da bi Grad dozvolio da se toliko kafića otvori da ima nešto drugo u planu sa ulicom. Ipak, ukoliko se grad odluči na popločavanje nastojaćemo da se prilagodimo - ističe Stanisavljević.
Trenutnoj situaciji prilagođavaju se i stanari u Ulici Strahinjića bana koji sa oduševljenjem prihvataju ideju o pešačkoj zoni svesni problema sa kojima su suočeni.
- Najviše nas muči buka, zagađenost i nedostatak parking mesta. Pokušavam da ne vozim kola petkom i subotom, a radnim danima planiram da se vratim kući oko pola osam kako bih našla prazno mesto. Međutim, dešava se da sedim u automobilu na ulici i po pola sata, čekajući da se neko isparkira - kaže stanarka Nena Zelić.
Koliko su posetioci kafića zagušili trotoare na ulici najbolje se vidi ujutru kad ugostitelji imaju najmanje posla, a gotovo polovina prostora ispred zgrada ostane prazna. Najveće gužve su oko podneva kada većina poslovnih ljudi pravi pauzu za ručak i posle osam sati uveče.
- Ukoliko bi se krenulo sa popločavanjem neophodno je rešiti pitanje našeg parkinga putem nalepnica ili nečeg sličnog. Nije nam problem ni da plaćamo parking mesto, samo da nam ne bude daleko od kuće – priča Zelić.
Ulica zapuštena
Da Grad još nema jasnu viziju kako urediti ulicu stanari pretpostavljaju i po tome što u „silikonskoj dolini“ gotovo i da nema ni sitnih radova.
- Noću je jako mračno, većina sijalica ne radi, a drveće već godinama nije potkresano. Trotoar je razrovan, čak smo sami popravili šaht u kojem se nekada skladištio ugalj kako neko ne bi upao u njega - ističe Nena Zelić.
Stanari navikli na probleme
Svesni činjenice da se problemi u ulici ne mogu i neće tako brzo rešiti, stanari se snalaze na razne načine.
- Muž je prodao automobil pošto nije mogao više da se nervira zbog parking mesta, a po gradu ide taksijem. Komšije sa prvog sprata zbog buke pomerili su spavću sobu koja ne gleda više na ulicu nego na dvorište dok prijatelji sa trećeg sprata ne otvaraju prozore uopšte zbog zagađenosti - kaže stanarka Nena Zelić.
I u kako bi trebala da se siri pesacka zona i da li bi trebalo da postoji i u drugim delovima grada...