[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=753517#p753517:2uaxqoew je napisao(la):
Bender Rodriguez » Чет Јул 02, 2020 7:40 pm[/url]":2uaxqoew]Da ali koliko su stari ti pločnici na slikama?
Inače kapiram tvoju poentu, da postoje tamnije kamene podloge i da postoje i one svetlije. Ali svako radi i koristi ono što može. Mislim možemo mi da stavimo i beli mermer, ili šta ga znam, neki skupoceni građevinski beli kamen... al to onda više i košta.
Konstatujem iz tvojih postova da tebe mrači da tako kažem - monotonost bilo kakve vrste. Smeta ti kad nema reklama i bilborda kao vizuelnih nadražaja i smeta ti kad su pločnici tamniji. Ok, razumem. Ali razumi i ti da je to stvar ukusa i preferenci, koja varira od osobe do osobe. A ne neka odlika koju neko ima pa je on prosvećen, a svi koji je nemaju su zatucani i zaslepljeni socijalističkim normama. Prosto, stvar je ukusa. Analogije radi, neko voli jazz gde se skakuće po notama i gde je sve utrpano u jednu pesmu (scat jazz) a neko voli synthwave koji uglavnom mota iste deonice (''hook'' na engleskom, mi nemamo reč za to). E isto ti je i sa arhitekturom, estetikom i izgledom grada. Neko voli šareniš na sve strane, i u svakom obliku. Neko voli šareniš ALI tako da je uobličen u neke celine ILI ograničen na neku meru. A ne boj se, sivilo ne voli niko. Ni Rusi, ni Koreanci ni Kinezi, niko. Njega drže samo oni koji moraju ili nemaju za bolje.
Elem, da se vratim na poentu. Razumem ja da ti voliš šarenost, raznolikost i bogatstvo boja i oblika u gradu, ali razumi i da drugi ne vole to u identičnoj meri ili obliku kao i ti. U prilog tome izneću činjenicu da eto taj trg u Parizu koji si prikazao, možda ima svetliji pločnik za koji se zalažeš na ovoj temi. Ali zato nema bilborde i haotične reklame na sve strane kao što se zalažeš na drugim temama. Zaključak - suština je u meri. Dakle biti negde između dva ekstrema. Između šarene košnice od Tokija i turobnih betonskih kocki sibirskih gradova. A ne brini, niko ovde ne kaže da treba sve da bude tamno sivo, niti da treba svako šarenilo da se zabrani.
Knez Mihailovoj ne bi ništa škodilo da je možda nešto svetlija, ali bože moj, može i ovako da prođe. Nije kao da nema drugih pešačkih zona po svetu sa istom tom nijansom sive podloge pa im ništa ne fali. I što neko reče ranije, samo je bitno da fasade ''sijaju'' i neće se primetiti ni najtamniji pločnik. To jest, zajedno će stvarati dobar kontrast prijatan za oko.
Ниједан од тих плочника није старији од делова Кнез Михајлове који се на сваких пар месеци обнављају. Да је она тамно сива због старости па и да имам разумевања али то није оно што критикујем.
Апсолутно је валидно да људи имају различите укусе али дати укус не може и не сме да буде наметнут свима од стране недемократски изабраних интелектуалаца а то је управо оно што се дешава. Немам никакав проблем са монотонијом на неком простору докле год се цео град не силује да буде идентичан (што и не треба да буде) и не смета ми кад нема реклама. Једина је ствар што те рекламе у неким деловима града представљају једину трунку боје што је већ озбиљно трагично. Поготово када се узме у обзир да су те рекламе, тенде, сунцобрани итд. једино што обичан народ бира и то никад не бира да буде сиво већ је светло и у боји. Што стварно баца у воду теорију по којој је Београд сив јер "народ тако жели". Заправо стварно не знам ни за један случај да је ико реновирао фасаду осим градске управе и обојио је целу или бар део у сиву боју. Не сећам се да ли сам икада видео да неко у Србији или бар Београду свесно бира да окречи породичну кућу или плочнике у тамно сиво. Скоро сви градови у Србији које се популарно сматрају лепима имају светле боје и ведру естетику. А то значи да агресивно сивило на сваком кораку у Београду није демократски избор народа него управо то наметање укуса гласне и утицајне мањине над пореским обвезницима који то преко воље финансирају.
Други разлог зашто имам проблем са овим сивилом јесте психологија боја. Доказано је да боје утичу на психу људи и постоји снажна корелација између сивих, туробних градова попут совјетских насеобина и потчињеног народа сломљеног духа. Као и обрнуто.
И сам кажеш да је контраст између тамно сивог и неке још имагинарне светлине свих фасада естетски леп (што је опет лични укус ал' ајде). О ком ми контрасту онда причамо у граду који је цео запуштен, прљав и сви? Па контраст би био да су плочници светли и чисти а не да се и они постављају у боји која је, као што и њени подржаваоци овде признају, боја прљавштине. Када цео Београд буде светао и чист онда можемо да причамо о неком контрасту са сивим плочницима, до тада је такав аргумент потпуно бесмислен.
И за крај, ја уопште не подржавам ту естетску униформну умереност, напротив. Сва драж и шарм Београда је у разноликости, ја бих био најсрећнији када би свака амбијентална целина града имала свој шмек. Па и да буде једна сива пешачка зона без реклама и кафића, па и да буде сајберпанк (cyberpunk) зона са високим, збијеним зградама и неонским шаренилом као у Јапану, и да буде боемска зона старог града и да буде зона социјалистичког брутализма и аустроугарског земуна итд. итд. Зато ме и нервира што се толико форсира ово сивило плочника на сваком кораку, испада на крају да су Славија и кеј код Савског Амфитеатра најсветлији примери естетике у Београду јер се бар мало издвајају од остатка тиме што нису цели сиви и туробни.
На крају крајева, ако ћемо да причамо о тим различитим укусима онда можемо да имамо и неки споменик од белог мермера и са позлаћеним елементима као Бечлије, зар не? Или уместо белца од белог мермера, скулптуру неког историјски важног црнца од црног мермера и са позлаћеним елементима? Или од разних других материјала који се увелико користе у свету?
Али не, та различитост укуса који се морају поштовати је аргумент који се користи само да би се одбранио тај југословенски статус кво и нипошто се не морају поштовати различити укуси када говоримо о другачијим естетикама од тог сивила. Плочници су нам сиви, фасаде су нам сиве, жардињере, бандере, стубићи, клупе су нам сиве, ограде су нам сиве, споменици и скулптуре су нам сиве. Фала богу па се различити укуси нису морали поштовати када се градила пасарела, она је нормално сива и од бетона. Није се поштовала ни испред Дома Омладине, наравно да је сиво и бетонско. Трг Републике и мобилијар на њему су фала богу сиви, каква различитост какви бакрачи. И сада се , на новоформираном тргу са свим потенцијалном да буде уоквирен лепим пастелним бојама као што је било у моди када су се градиле најзначајније зграде на њему имамо поново сиве плочнике. Још само да натуре бетонске жардињере и сиве бетонске клупе и решен проблем.
На један врло толерантан, умерен и пре свега демократски начин, наравно.
