Šta je novo?
Od:
Filteri

Parkovi

424975037_10219623060965782_4150198367236320727_n.jpg
 
Штета што се по том крају дивља џиповима и паркира по тротоару, иначе је пријатан амбијент и поред транзиционе новоградња.
 
Штета, редак парк са те стране булевара између Петог паркића и парка у Шуматовачкој код основне школе.
 
ОВАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ОБНОВЉЕНИ СВЕТОНИКОЛСКИ ПАРК КОД ХОТЕЛА БРИСТОЛ

👉
Дуго година запуштени Светониколски парк код хотела Бристол ускоро ће бити у потпуности обновљен, а по завршетку радова постаће један од најмодернијих и инжењерски најиновативнијих паркова у овом делу Европе.

У некадашњој башти чувеног српског задужбинара и добротвора Луке Ћеловића, која је касније претворена у Светониколски парк, данас је преостало свега 40 до 50 стабала дрвећа, а након реконструкције у њему ће бити посађено више од 200 одраслих стабала аутохтоних врста са нашег поднебља. У парку ће бити задржани сви естетски репрезентативни и потпуно здрави и очувани примерци, махом платани, док ће им се придружити одрасла, до 15 метара висока стабла, која ће се савршено уклопити у амбијенталну целину парка са узбудљивом историјом, дужом од једног века.

У подземном делу парка простираће се велика јавна гаража са две етаже и готово 420 паркинг места, којим ће управљати ЈКП „Паркинг сервис“ Београд. Изградњом нове гараже, биће начињен још један важан корак у борби са хроничним недостатком паркинг места у центру града. Она ће у потпуности бити прилагођена дизајну парка, тако да ће имати два улаза, односно излаза за возила и пуњаче за електричне аутомобиле, док ће се у непосредној близини кружног тока код тренутне Београдске аутобуске станице (БАС) налазити подземни пролаз за пешаке са лифтом.

Како би се на симболичан начин одужио Луки Ћеловићу, некадашњем председнику Београдске задруге, који је много учинио за свој народ, #BelgradeWaterfront ће у обновљеном Светониколском парку подићи и дугоочекивани споменик овом славном Србину из Требиња.​

luka celovic 1.jpg


luka celovic 2.jpg


luka celovic 3.jpg


izvor: FB Savski venac
 

„Зеленило – Београд” одржава око 400 хектара парк-шума​


Светски дан шума установљен је 1971. године, како би се повећала свест светске јавности о значају и улози шума за опстанак модерног човека. Шуме су природни произвођачи кисеоника. Хектар шуме или масива градског зеленила у току само једног сата „удахне” око осам килограма угљен-диоксида, колико за исти временски период у атмосферу дисањем издахне приближно две стотине људи. Када се овоме дода чињеница да нас шуме штите од удара ветра и буке, јасно је зашто сваки насељенији град у Европи има појас приградских шума.

Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” одржава око четиристо хектара парк-шума, од чега је шеснаест хектара заштитних појасева. Програмом одржавања „Зеленила” обухваћене су шуме на Милићевом брду, затим шуме Бањички вис, Бенцион Були, Лисичји поток, Хајд парк, Рајсова падина, Графичар, Топчидерско брдо, Парк-шума Јајинци, падина Медаковић 3, Шумице, Кијево – Кнежевац, шума на Петловом брду и шума на Бежанијској коси. Поред ових локација, ЈКП „Зеленило – Београд” газдује и шумама које спадају под заштићена природна добра – Бајфордова шума, Звездарска шума, као и део шуме Топчидер.

У оквиру свог редовног програма одржавања, предузеће из године у годину активно ради на садњи великог броја стабала, како на јавним зеленим површинама тако и у оквиру парк-шума које су предузећу поверене на одржавање. Тако су у садној сезони јесен–зима 2023/2024. вредни и врло посвећени радници „Зеленила” посадили 2.400 комaда садница аутохтоних врста лишћара и четинара само на шумским подручјима.

Шуме су важан део система градског зеленила и примарно доприносе спречавању појаве клизишта, регулисању и побољшању микроклиматских услова и услова за одмор и рекреацију у нашем граду.

www.beograd.rs

„Зеленило – Београд” одржава око 400 хектара парк-шума

Светски дан шума установљен је 1971. године, како би се повећала свест светске јавн
www.beograd.rs www.beograd.rs
 
Evo juče prođoh kroz parkić i nikada više dece nisam video tu u životu a živim tu u blizini, ranije je bilo ljudi ali nikada ovoliko jer su ranije roditelji radije vodili decu na uređenija igrališta okolo.
 
Sledeće godine u ovo vreme, ako bude ista ovakva temperatura, neće biti slavine, jer kao i za toplane, tačno odrešenog dana se posdtavljaju česme i tačno određenog dana uklanjaju, kako je neko pre više decenija propisao. Ovo sad je retka prilika da je vidimo, jer je park rekonstuisan relativno skoro.​
 
Ma zar ne treba 1. aprila da prorade svuda?

Bila je slavina još zimus, nije to problem, park je tek rekonstruisan... ali gde je voda?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh