Parada ponosa

[Ambassador]

Inače, svima onima koji smatraju da parada nije potrebna iz bilo kog razloga, evo ga jedno vrlo kratko, dobro i sažeto objašnjenje Srđe Popovića (nastalo pre otkazivanja parade):
Čemu parada?
Srđa Popović
16.09.2009.

Ovo je pitanje koje, sasvim očekivano, postavljaju srpski homofobi i populisti koji shvataju demokratiju kao tiraniju većine. Po njima, manjinama svih vrsta bilo bi najbolje da kušuju i budu manji od makovog zrna. Mnoge manjine se tako, pragmatično, i ponašaju (najugroženija manjina, Romi, istorijski i skoro svugde ima takvu strategiju prilagođavanja i preživljavanja). Takvo ponašanje osnaženo je stalnim porukama većine – najbolje vam je da budete nevidljivi; podsećanjem na sebe, „samo nas provocirate i posle će vam đavo biti kriv“. Tako većina sprovodi svoju tiraniju i disciplinuje i primorava manjinu da živi u poniženju.

After ParadeZačudilo me je, međutim, kada Svetislav Basara postavlja isto pitanje. U tekstu objavljenom u „Danasu“ i prenetom na sajtu Peščanika on takođe pokreće pitanje smisla predstojeće „Parade ponosa“, jer mu se čini „neproduktivnim... javno manifestovanje puke seksualnosti... tek onako... bez spiska zahteva“. Time, smatra Basara, oni nesvesno „skidaju odgovornost sa političke elite“ koja bi trebalo da rešava njihove probleme.

Međutim, nije teško razumeti smisao javnog demonstriranja homoseksulanosti. Radi se o pripadnicima grupe koja je verovatno najugroženija manjina u Srbiji. Članovi te grupe su često izloženi ismejavanju, pogrdama, fizičkom zlostavljanju, koji ostaju čak i bez spontane osude sredine, a najčešće se prihvataju kao samorazumljivi ili čak nailaze na odobravanje. Učesnici Parade nemaju za cilj da pojedinačno demonstriraju svoje privatno seksualno opredeljenje, oni žele da demonstriraju svoju grupnu, manjinsku ugroženost u Srbiji, a to se ne može učiniti „u privatnosti svoga stana“ ili „zatvorenom prostoru“, kako ih neki savetuju. Njihov problem nije „privatan“, on je politički.

Razumljivo je onda da ta grupa pribegne strategiji parade. To se dešava širom planete. Nasuprot tezi S. Basare da se time „skida odgovornost sa političke elite“, paradom se ta odgovornost upravo stavlja na probu. Mi ćemo se javno eksponirati kao diskriminisana manjina koja trpi teror u ovoj zemlji, a vi, država, ćete nas ako treba i silom, zaštiti od terora koji trpimo i poslati poruku javnosti da teror prema nama nećete dopustiti.

Dakle, Parada kaže „mi ne pristajemo da u strahu od terora budemo getoizirani, da se krijemo, da budemo manji od makovog zrna, jer, kao i pripadnici većine, imamo pravo da budemo ono što jesmo, privatno i javno, sviđalo se to većini ili ne“. Parada je politički čin kojim se promoviše demokratija u jednom društvu. Kao politički, taj čin je naravno javni čin. Ako to želite da nazovete provokacijom, možete, njen cilj je da se većina natera na toleranciju. Tolerancija je uvek neprijatna. Ona se vežba, ona se uči, ona ne dolazi uvek spontano. Parada je jedna takva lekcija koju ovo društvo mora da nauči.

Izvor: Pescanik.net
Link: http://www.pescanik.net/content/view/3663/89/

 

[MareCar]

Ja ne razumem zasta im treba parada...mislim nisu heroji 11 septembra niti ivo jime da im se odrzava parada. Bas pre nekoliko nedelja sam gledao sta ima u beogradu od nocnog zivota, te sam naisao da u Apartman-u ima neka Gej party...mislim tamo sigurno niko nije dotrcao da ih bije ili bilo sta, znaci sta ce im? U mom gradu ima gomila homosexualaca i normalno zive i ovde ih ponekad ljudi krivo gledaju ali dali oni odrzavaju parade? Ne. Za sta, na sta hoce da budu "ponosni" u toj paradi ponosa? To je meni najglupje od glupog, ta stvar sa "ponos"-om...te ponosni su da su pederi, a drugi su "ponosni" da su srbi... mislim cemu? Kad najmanji jadnik nema cega da se drzi u zivotu on se okrene i ponosi naciji ili grupi kojo pripada. Sta je totalno bezveze jer je slucajno cemu pripadas. Ljudi u srbiji jos nisu prihvaceni da vide homosexualce, ko da je na zapadu bilo drugacije u pocetku...nije, nek oni normalno zive i izivljavaju na ulicama i u clubovima i bilo gde, i ljudi ce se navici da to vide i na kraju ce biti bu**** onaj ko pocne da urla kad ih vidi i svi ce NJEGA krivo gledati. Dajte ljduima malo vremena da se naviknu na vase prisustvo. Ali ovim "paradama" neradis nista drugo nego da stvaras provokaciju.

 

[Ambassador]

Bas pre nekoliko nedelja sam gledao sta ima u beogradu od nocnog zivota, te sam naisao da u Apartman-u ima neka Gej party...mislim tamo sigurno niko nije dotrcao da ih bije ili bilo sta, znaci sta ce im?

Greška.
Žurke u Apartmanu ne postoje već nekoliko meseci - inače kad god je bila žurka ispod mosta je stajala marica sa pandurima a na ulazu obezbeđenje od minimum četvorice iz privatnog obezbeđenja, te nizom drugih sitnih bezbednosnih predostrožnosti.
U suprotnom se dešavaju bacanja suzavca u klub (pre dva meseca) ili prebiajanja na ulici - pre dve-tri godine kad su u Lotusu bile gej žurke; takođe se dešavalo da dva tipa uđu, popiju piće, navuku nekoga da krene sa njima i onda ih prebiju na Topličinom vencu. Da ne pričam šta se dešavalo dok je postojao klub Lojd na mostarskoj petlji. Ili na primer suzavac u onom starom Toxicu. Pre par godina je takođe bila žurka na nekom splavu gde su isto uleteli i isprebijali sve žive, kao i u nesrećnom X-u.

Biću brutalan - ne razumeš jer nisi peder, jer se ne suočavaš sa nekim stvarima na svakodnevnoj osnovi.

edit: A zašto "ponos", zato što kad ti društvo konstantno nameće priča o sramoti, moralnoj degenraciji, "odgovornosti za natalitet", i gomili drugih gluposti, koje sistematski uništavaju tvoju ličnost, koji negiraju tvoje postojanje, psihičko i fizičko, ono što uradiš je izađeš i kažeš "ja sam to što jesam, i ja sam ponosan sobom". Jer ako ti izađeš na ulicu i poljubiš se sa svojom devojkom kad se nađeš, to ću uraditi i ja. Ako se držite za ruke i šetate Knez Mihajlovom, to ću uraditi i ja. Ako ste zagrljeni na klupi na Kalemegdanu, to ću uraditi i ja. A ja To iradim, jer imam na to isto pravo koliko imaš i ti, i ne postoji razlog zašto ja to ne bih radio, ako ti možeš.

 

[Shifty]

Ja ne razumem zasta im treba parada...mislim nisu heroji 11 septembra niti ivo jime da im se odrzava parada. Bas pre nekoliko nedelja sam gledao sta ima u beogradu od nocnog zivota, te sam naisao da u Apartman-u ima neka Gej party...mislim tamo sigurno niko nije dotrcao da ih bije ili bilo sta, znaci sta ce im? U mom gradu ima gomila homosexualaca i normalno zive i ovde ih ponekad ljudi krivo gledaju ali dali oni odrzavaju parade? Ne. Za sta, na sta hoce da budu "ponosni" u toj paradi ponosa? To je meni najglupje od glupog, ta stvar sa "ponos"-om...te ponosni su da su pederi, a drugi su "ponosni" da su srbi... mislim cemu? Kad najmanji jadnik nema cega da se drzi u zivotu on se okrene i ponosi naciji ili grupi kojo pripada. Sta je totalno bezveze jer je slucajno cemu pripadas. Ljudi u srbiji jos nisu prihvaceni da vide homosexualce, ko da je na zapadu bilo drugacije u pocetku...nije, nek oni normalno zive i izivljavaju na ulicama i u clubovima i bilo gde, i ljudi ce se navici da to vide i na kraju ce biti bu**** onaj ko pocne da urla kad ih vidi i svi ce NJEGA krivo gledati. Dajte ljduima malo vremena da se naviknu na vase prisustvo. Ali ovim "paradama" neradis nista drugo nego da stvaras provokaciju.

Ako si glup, nisi slep. Procitaj prethodni post. je*******ote, ne mogu da verujem da posle svih sranja koja su se izdesavala poslednih dana i nedelja, gde smo videli mlade nacose u punom zamahu kako biju SVE one koji se razlikuju od njih, neko i dalje postavlja pitanje "a sta ce njima parada i cime se to oni ponose?" :bash:

 

[Ambassador]

Biću brutalan - ne razumeš jer nisi peder, jer se ne suočavaš sa nekim stvarima na svakodnevnoj osnovi.

Pogrešio sam: ne razumeš jer nisi peder i jer ne možeš da razviješ elementarni nivo suosećajnosti sa nekim različitim. Na žalost, to nije tvoja krivica već društvenog sistema i okruženja u kojem si odrastao.

 

[jovanovm]

@Ambassador
Taman sam hteo da te opljujem, ali si se ispravio... :kk:

 

[relja]

Koje ste vi paljevine

Alo bre, pa dobićete tu vašu paradu, samo je pitanje vremena. Dobro, pa gde vi živite? Istovremeno i kukate na život u ovoj zemlji i ponašate se kao da ste se juče doselili u Srbiju.

OK, imamo problem, traži se rešenje.
1) krene parada uprkos tome što se zna šta će se desiti, i ubiju par ljudi. Jel to hoćete? Baš želite da neko pogine, trebaju vam mučenici? da li čitate vesti, da li ste svesni šta se u zaista spremalo?
2) mobiliše se ceo rezervni sastav MUP-a, rezervni sastav vojske, potroši se par miliona evra, uvede se policijski čas u Beogradu da bi 500 ljudi "iskoristilo svoje pravo na slobodu nečega" i tek ih onda svi zamrzeli. Da ne želite možda to?
3) ovo što se sada desilo - 1. runda je nerešena, budale misle da su "pobedile", ali se grdno varaju. Pa sam Dačić kaže da je parada odložena, zar vam to ništa ne govori?

A ja se baš trudim da ovaj forum ne bude prozvan GAYOBUILD, ali neće pa neće

 

[shabanajzer]

Onome ko je na vlasti u Srbiji uvek je trebala paradrzavna, parapolicijska, paravojna i para-sve-ostalo batina. I to se do sada uopste nije promenilo. I zato sad imas ove 'navijace', ili zovimo ih kako vec hocemo, koji se tolerisu jer ce sutra biti potrebni da razbijaju demonstracije, zastrasuju strajkace, pale ambasade i generalno, kad zatreba, sluze rezimu bilo kao pretnja ('mi smo super kakvi god da smo, evo sta je alternativa') ili kao gola poluga sile.

To sto se ovi tu i tamo otmu kontroli (odnosno, sto prekorace nepisana pravila, jer prave kontrole zapravo i nema) je inherentan rizik njihovog postojanja i nesto sto se podrazumeva - osim kad nastrada neki stranac ili sin nekog iz establismenta, kad krenu packe pa se rezim malko trgne i zamaze oci javnosti, posle cega se sve opet vrati na staro. I sad ce biti tako, ovih par vojnika bandi ce da nastradaju, ali ni 1% pravih sefova nece da bude taknuto.

I to je ono sto je ovde glavno pitanje, a ne (koliko god i to bilo vazno) sloboda okupljanja i srodna prava ('pravo zbora i dogovora'). Da li mozemo bilo kakav napredak da ocekujemo od ljudi koji neguju nasilnike?

 

[Djordje]

2) mobiliše se ceo rezervni sastav MUP-a, rezervni sastav vojske, potroši se par miliona evra, uvede se policijski čas u Beogradu da bi 500 ljudi "iskoristilo svoje pravo na slobodu nečega" i tek ih onda svi zamrzeli. Da ne želite možda to?

Да, ја бих рекао да би на месту било управо то, а све то зато што

da li čitate vesti, da li ste svesni šta se u zaista spremalo?

држава, ако је држава, не сме да дозволи да буде угрожен њен монопол на употребу насиља. Он је темељ свега. Ако падне монопол државе на иницијацију физичке силе, онда нема више правне државе.

Да се разумемо, ја се слажем са одлуком организатора да одустану, али мислим да се држава потпуно неадекватно понела. Није било оптужница и масовних хапшења ПРЕ викенда, када их је требало бити. Јер претње насиљем једноставно нису прихватљиве.

 

[belgrey]

Koje ste vi paljevine

Alo bre, pa dobićete tu vašu paradu, samo je pitanje vremena. Dobro, pa gde vi živite? Istovremeno i kukate na život u ovoj zemlji i ponašate se kao da ste se juče doselili u Srbiju.

OK, imamo problem, traži se rešenje.
1) krene parada uprkos tome što se zna šta će se desiti, i ubiju par ljudi. Jel to hoćete? Baš želite da neko pogine, trebaju vam mučenici? da li čitate vesti, da li ste svesni šta se u zaista spremalo?
2) mobiliše se ceo rezervni sastav MUP-a, rezervni sastav vojske, potroši se par miliona evra, uvede se policijski čas u Beogradu da bi 500 ljudi "iskoristilo svoje pravo na slobodu nečega" i tek ih onda svi zamrzeli. Da ne želite možda to?
3) ovo što se sada desilo - 1. runda je nerešena, budale misle da su "pobedile", ali se grdno varaju. Pa sam Dačić kaže da je parada odložena, zar vam to ništa ne govori?

A ja se baš trudim da ovaj forum ne bude prozvan GAYOBUILD, ali neće pa neće

Ovo je cista zamena teza.
1. Organizatori parade je ne organizuju da bi neko stradao ili poginuo vec naprotiv, da se to nikada vise u Srbiji ne bi desilo zato sto je neko gay. Protivnici, ultranacionalisti zele da nekoga iz parade ubiju ili povrede. Pravo je pitanje: Ko zeli da neko pogine?
2. Za pratnju neinteresantnog skupa sa 500 posetilaca dovoljno je nekoliko policajaca. Da je ovo normalno drustvo zastita parade kostala bi veoma malo. Cena koja bi trebala da se plati je visoka ne zbog parade vec zbog protivnika, ultranacionalista i fasista. Pravo je pitanje: Zbog koga je potrebno angazovanje policije, vojske i trosenje silnih miliona?

Uostalom i homoseksualci placaju porez pa tako i tu policiju.

 

[Goldstein]

A ja se baš trudim da ovaj forum ne bude prozvan GAYOBUILD, ali neće pa neće

Da li bi te bilo sramota?

 

[relja]

A ja se baš trudim da ovaj forum ne bude prozvan GAYOBUILD, ali neće pa neće

Da li bi te bilo sramota?

Možda, malo bi me bilo stid, ali malo sigurno se ne bih ponosio
Bilo bi glupo, jer bi ovo trebao da bude forum o izgradnji Beograda, a u poslednje vreme su najživlje teme: Ćirilica ili latinica, Gej parada i sl.

 

[Ambassador]

Bilo bi glupo, jer bi ovo trebao da bude forum o izgradnji Beograda, a u poslednje vreme su najživlje teme: Ćirilica ili latinica, Gej parada i sl.

je*******iga, kad je to slika i prilika Beogada. Da Pride lepo prođe bez ikakvih problema, i ono, neko ga iskonstatuje i super se provede, neko ne - ne bi bilo ovoliko potrebe da s priča.
Takođe, da se ardi na više građevinskih lokacija i da se više nekih građevisnkih stvari radi sigurno bi bilo više priče o njima, ovako se na žalost konstantno recikliraju neka te ista pitanja - tipa "Prokop nije dobro povezan", i tome slično.

I da, ono najvažnije grad se ne gradi samo od cigala.

 

[JohnnyLee]

ma jbš paradu

 

[bigvlada]

Sada sam video šta sam napisao u zadnjem postu. Ako sam ikoga nenamerno uvredio izvinjavam se. Odlepio sam jer je država kapitulirala pred šakom jada. Sinoć sam imao razgovor sa komšijom o temi. Čovek je dobar da ga mažeš na hleb i nikada se ne nervira ali i on misli da je homoseksualnost bolest.

Jednostavno, generacije rođene posle ww2 su veliki napredak u odnosu na naše babe/dede ali i one imaju svoja ograničenja. To sam juče shvatio. Moja generacija (1976), poslednja koja je bar osnovnu školu završila u nekom normalnom vremenu ima mamutski zadatak da ovu državu upristoji u svakom pogledu. Zato se i trudim da ovde postujem članke o stvarima nadajući se da će to bar ovih 800 i kusur registrovanih ljudi podstaknuti da razmišljaju bar malo šire nego njihovi roditelji, u što širem rasponu tema. Zato vas i bombardujem informacijama (ja to po prirodi posla moram da čitam, rasprava o tome ovde mi dođe kao šlag na tortu).

Kao bivši pripadnik snaga haosa i bezumlja ne mogu da prihvatim činjenicu da je devedesetih policija mogla i te kako da blokira duplim kordonima ceo kvart oko Platoa i da bez po muke kontroliše 30,40, 50000 demonstranata a da sada ne može da se obračuna sa par stotina pacijenata.

 

[bigvlada]

Država u ostavci
Teofil Pančić
19.09.2009.


Koga to očekujemo ovdje na agori?

Varvari danas će doći.

Otkud u Senatu ova nepokretnost?
Zašto sjede senatori, zakone ne kroje?

Zato jer varvari danas će doći.
Al' zakone zašto ne donose senatori?
Kad varvari stignu, sa sobom donijeće svoje.

Zašto je tako rano ustao naš vladar?
i zašto na gradskoj kapiji stoji,
svečan, u odeždi sjajnoj, i s krunom na glavi?

Zato jer varvari danas će doći.
I naš vladar izišo je
dar noseći pred njihovog vođu. Povelju
drži u ruci, pergamen gdje utisnuti
najveća su zvanja, titule i časti.

Konstantin Kavafi: Iščekivanje varvara (fragment); preveo Slobodan Blagojević

Hajde da preskočimo sve ono što svi već znamo i što nam je i odviše jasno. Recimo, to da sada imamo sertifikat crno-na-belo kako živimo u najmizernijoj (barem) evropskoj zemlji i kako pri tome, jasno, ne mislim na materijalnu bedu. A onda i to kako ta mizerija nije ni prirodna ni natprirodna pojava, ni usud ni fatum, nego nešto što je proizvedeno, a na čijem se održavanju vredno i koordinisano radi. Opstanak Srbije kao epicentra Mizerije u rukama je iskusnih profesionalaca, a pomažu im bezbrojni volonteri čista srca. Zato uspeh nije izostao.

Sve ćemo to, kažem, da preskočimo, i odmah idemo na sada jedino relevantno pitanje: kad će primopredaja vlasti? Naime, jasno je da ljudi koje smo birali onako kako se to radi u civilizovanom svetu – dakle, na parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima – ili ne žele ili ne umeju ili ne mogu da vladaju ovom zemljom. Njihova otvorena kukavička kapitulacija pred uličnim fašističkim smećem to dokazuje bez i tračka sumnje. Ti ljudi su Srbiju izručili možda gorima, ali svakako srčanijima i odlučnijima od sebe i nama, građanima, preostaje samo da to konstatujemo, i da razmotrimo šta to za nas znači. Ako mene pitate, ja ne vidim po čemu je, osim jako mrtvog slova na jako mrtvom papiru, od subote 19. septembra 2009. prepodne, Boris Tadić predsednik ove zemlje, po čemu je Mirko Cvetković premijer (dobro, to se ni do sada nije znalo), i po čemu je, recimo, Ivica Dačić ministar unutrašnjih poslova? Po čemu je Dragan Đilas gradonačelnik Beograda? Istina je, doduše: tražili su mandat od građana, i dobili su ga. Međutim, oni očigledno ne znaju šta će s njim. Mi smo učinili ono što je bilo do nas: izašli smo na izbore, glasali smo, neki među nama čiji glas se čuje nešto dalje smo i javno govorili za koga ćemo glasati, i zašto. To je ono što smo mi mogli da učinimo. Na onima koji su tražili i dobili mandat bilo je da učine njihov deo posla. Sada vidimo da oni ili nisu mislili ozbiljno, ili nisu znali u šta se upuštaju.

De facto otkazivanje/zabrana famozne Parade ponosa u poslednji čas, a nakon onolikih zaklinjanja nadležnih i najnadležnijih (od Tadića do Dačića) da će država učiniti ono što je prva stavka u opisu njenih poslova i radnih zadataka, dakle, obezbediti mir i sigurnost – jer, ne treba nikada zaboraviti: SAMO zato, zbog svog nepristrasno korišćenog monopola na silu, država i jeste civilizacijski razvijeniji oblik međuljudskog organizovanja od tribalne zajednice, i samo zato ljudi trpe i one gore i neprijatnije strane takve kontroverzne istorijske pojave kao što je država – ne može se protumačiti nikako drugačije nego kao javna abdikacija od vlasti i odgovornosti. A pošto simbolički «presto» nikada i nigde ne ostaje upražnjen, jasno je da u istom trenutku u kojem neko sa njega silazi, neko drugi se već penje. Ko? Pa, onaj ko je pobedio u odmeravanju sa državom, držim da je to sasvim logično.

Neko je nedavno dobro rekao da ako su fašističke i njima slične organizacije jače od države, onda bismo njima ubuduće trebali da plaćamo poreze i obraćamo se za zaštitu; od subote, 19. septembra 2009. ovo nije samo konsekventno razmatranje jedne ipak pomalo »nemoguće» stvarnosti, nego je stvarnost jedan-kroz-jedan. Akteri dosadašnje vladajuće koalicije (Demokratska stranka, G 17, Socijalistička partija Srbije etc.) morali bi da ustupe mesto novoj - na ulici izvikanoj i ulicom suvereno gospodarećoj - vladajućoj koaliciji, čiji je sastav manje-više poznat: Obraz, Dveri, 1389, Nacionalni stroj, Naši i tako to. A sve pod ideološkom i izvršnom paskom vrha Srpske pravoslavne crkve i mobilne NSPM ekipe za hitne ideološke intervencije. Bezbednosna struktura te vlasti prirodno će biti fermentirana od probranih kadrova poniklih iz uglednih nevladinih organizacija kakve su Delije, Grobari, United front i tako to, uz stručni nadzor veterana neumrle JSO i ostalih velikana naše slavne prošlosti, koja pri tome nekako uopšte i nije prošla, što je čini još veličanstvenijom.

Stanje haosa i meteža najnepodnošljivije je od svih mogućih stanja u jednom društvu, i zato ga se ljudi s pravom instiktivno najviše boje. A stanje haosa jeste ono u kojem «svako uzima zakon u svoje ruke», kako se to lepo kaže. Države koje, za početak, same sebe ozbiljno shvataju prevazilaze to stanje uspostavljanjem poretka baziranog na razumnim (i razumno pravednim) zakonima koje se ima poštovati pod (realnom i ostvarivom) pretnjom veoma ozbiljnim sankcijama. Srbija, očigledno, nije (takva) država. Naprotiv, Srbija u izvedbi dojučerašnje vlasti više podseća na kakvu mladu gospu, kraljevu kći, koja se dosađuje u zamku valjuškajući se besposleno po svili i kadifi, pa sve uzdiše i čeka da dođu nekakvi, ah i oh, grubi varvari, opsednu zamak, i otmu je. A ona će ritualno da zapomaže praveći se da ne uživa. Evo, izgleda da su varvari došli, da su ušli, da nisu naišli ni na kakav pažnje vredan otpor.

Nije Konstantin Kavafi mislio baš «ozbiljno» kada je napisao da su i varvari, na kraju, bili nekakvo rešenje. Znate, ipak je to poezija. Ovi, međutim, govore u prozi, i misle sasvim ozbiljno. I nije da nisu u pravu, u ovim okolnostima. Pošto je država abdicirala, kukavno pobegla od sopstvenog smisla postojanja, glasno nam svima poručila da ne može, neće ili ne ume da opravda smisao sopstvenog postojanja, i najgrublje ponizila sve nas koji smo verovali da svi mi između Drine i Timoka nismo ništa gori od drugih i da smo podjednako zaslužili da uživamo u blagodetima civilizacijskog dostignuća zvanog država, ne preostaje nam drugo nego da posegnemo za varvarima, jer neko uvek mora da određuje pravila života u jednoj ljudskoj zajednici, i da se stara o njihovom sprovođenju. Uzgred, evo, čujem da nam i Firer uskoro dolazi iz Italije; možda ne bi bilo loše da ga pravo sa aerodroma pošaljemo u kabinet u Nemanjinoj i da ga hirotonišemo, dosta smo vremena već izgubili uzalud, vreme je da počne nešto da se radi.

Peščani sprud,

Peščanik.net, 19.09.2009.

Izvor: Peščanik
http://www.pescanik.net/content/view/3682/74/

Meni je čovek lično nesimpatičan zbog svog NS je super, BG je turska kasaba stava ali je članak odličan.

 

[bigvlada]

Kukavičluk i sramno držanje
filip švarm

U uvjerenju da će izostanak uvlačenja i podilaženja mračnjacima i siledžijama biti kažnjeno na izborima – pošto se ministri i poslanici još ne izvikuju na stadionskim tribinama – ono što se naziva politička elita, ponovo je podvilo rep

Od početka se znalo da će biti gusto; nije Parada ponosa godinama izostajala zbog masovne podrške. A onda su, samo dvadeset i četiri sata prije njenog održavanja, država i društvo pokazali rijedak primjer kukavičkog i sramnog držanja pred neprijateljem. Bez otpora, potpisana je kapitulacija pred svima onim koji su u februaru 2008. pored američke ambasade, polupali gotovo sav centar Beograda; pred huliganima koji su poslije hapšenja Radovana Karadžića po ulicama lovili i mlatili kamermane i novinare; pred nasilnicima koji su od fudbalskih utakmica napravili festivale sadizma i svireposti; pred bandama koje ubiru reket u ime »Pravde za Uroša«; pred batinašima koji su u sred bijela dana, u kafiću, metalnim šipkama gotovo ubili mladog Francuza dok je sa društvom mirno sjedio; pred nacionalistima, šovinistima, Obrazom i Amfilohijem Radovićem.

Netko će upitati koliko ima tih i takvih? I kakva je to sila pred kojom su nemoćne Žandarmerija i policijske interventne brigade, tužioci i sudovi, vladine i nevladine orgnizacije? I zašto?

Odgovor je da oni koje su građani izabrali da ih predstavljaju imaju izuzetno loše mišljenje o svojim biračima. Oni – izgleda – vjeruju da je mržnja dominatan osjećaj u zemlji, da je nasilje naša prava i jedina priroda, da se manijakalno plašimo svega i svakog različitog, da smo svi zadrigli, podbulih krvavih očiju i da je nekoliko stotina bezprizornih pijanih nasilnika autentični glas naroda. U uvjerenju da će izostanak uvlačenja i podilaženja mračnjacima i siledžijama biti kažnjeno na izborima – pošto se ministri i poslanici još ne izvikuju na stadionskim tribinama – ono što se naziva politička elita, ponovo je podvilo rep.

Duboko greše. Građani Srbije nisu bolji, ali ni gori od žitelja bilo koje države na planeti. Narodni osjećaj za poštenje, pravdu, zakonitost, prava slabijih, ugroženih i onih u manjini, sistematski se gazi i podcjenjuje. Neće i ne može biti da bi Srbija aplaudirala i seirila na scenama u kojim grupe siledžija bez mozga i ljudskosti šipkama i bakljama umalaćuju osobe koje nikoga ne ugrožavaju i, koje mirno i tolerantno, podsjećaju na svoje pravo na različitost. Neće i ne može biti da institucije Republike Srbije nisu bile u stanju da zaštite jedan veseo i bezazlen skup.

Nije bitno što oni koji odlučuju, od ministara do predsjenika, misle o LGBT populaciji. Njihovo mjesto je 20. septembra bilo na platou ispred Filozofskog fakulteta. I to ne zbog frazetina o Evropi koja su im svakodnevno na usnama, već zbog elementarnog osjećaja pristojnosti, zaštite građanskih i ljudskih prava, zakonitosti i ustavnosti. Ovako, država se po tko zna koji put kapitulirala pred siležijskim promoterima nakaznog i izopačenog shvatanja vjere, patriotizma i srpstava. Ako ne može da sa njima izći na kraj – s čim onda može? Da je naša politička elita pokazala da ima kičmu, to bi pozdravila ogromna većina građana, a i mračnjaci i huligani ispoštovali bi, htjeli to ili ne, zakon i civilizacijske tekovine. Ovako, samo se možemo pitati šta je sljedeće. I tko? Jehovini svjedoci? Ateisti? Esperantisti?

Organizatorima Parade ponosa, sumnje nema, nije bilo lako svih ovih dana. Prijetnje su se smjenjivale sa »prijateljskim savjetima«, pritisci u tišini sa otvorenim pozivima na linč. Nije lako – naravno – preuzeti odgovornost za učesnike skupa koga će policija doduše štititi, ali mu ne može garantirati bezbjednost. Međutim da li je onda cjelokupna kampanja imala ikakvog smisla? I da li postoje vrijednosti zbog kojih se mora rizikovati kako bi se država natjerala da radi ono zbog čega postoji. Riječi kao perje nosi vjetar. Djela su ono što se broji.

Izvor: Vreme
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=887172

 

[bigvlada]

En Passant
Petar Popović | 22.09.2009
Naše parade

Ima kod grupe „Familija” jedan refren koji najbolje ilustruje savršenstvo našeg ludila „Mala grupa pedera, dugo nam je vala smetala/soba nam je mala, al’ je kuća velika”. Kad se vide dnevni bilteni iz bolnica i policije, ko je ludovao Beogradom i kako demonstrirao patriotizam i našu tradicionalnu gostoljubivost, ko je ćutao a ko se nije snašao, jedino nam ostaje da naglas priznamo: svi smo mi pomalo pederi.
Kao osvedočen peder sa višedecenijskim stažom (slušam „onu” muziku, nekad nosio baba Staćinu bundu, cvetne košulje, dugu kosu, družio se sa strancima, prijateljevao sa svim narodima i narodnostima ex-YU, osnivao neprijateljsku OK televiziju, učestvovao u „Ne računajte na nas”, devedesetih bio „Europejac”, lupao u šerpe i lonce, simpatisao „Otpor”), malo sam zgrožen Beogradom koji se uplašio od najavljene i prijavljene parade različitih. Od one gomile kostiju nađene 1892. podno Skadarlije koja u večnom zagrljaju simbolizuje prvog Beogađanina i mamuta, oduvek je bilo snage da se suprostavi bezumlju i glupostima koje brukaju veliki grad i njegovu istoriju. Mene brine što o našim životima sve više odlučuje šačica ektremista koja tuče strance, ruši Beograd, prebija novinare, zlostavlja neistomišljenike, pali ambasade i radi šta poželi.
Da se ne lažemo: sve to nije toliko pobeda nasilja koliko poraz države! Pošto država Srbija više ne raspolaže najjačom fizičkom silom na svojoj teritoriji, ona gubi pravo da od svojih poreskih obveznika očekuje disciplinu. Umesto što plaćamo porez, ostaje nam da se naoružamo i uzmemo učešće u građanskom ratu koji odavno tinja na našim ulicama. Srbija je u nedelju stigla gde je odavno krenula. Ujedinjeni klerofašisti, šovinisti, homofobi i huligani sa svojom mržnjom mogu sve, a običan čovek baš ništa. Pri tom nije važno da li ste gej, Ciganin, stranac ili Srbin.
Problem homoseksualaca nije najveći, ali problem netolerancije, ekstremizma, huliganizma i uopšte nasilja, uz nagomilane socijalne probleme, demoliranu privredu, organizovani kriminal i korupciju, jeste veoma važan za ovu zemlju, i u tom svetlu moramo gledati na otkazivanje parade kao debakl Srbije poklekle pred ultradesničarskim organizacijama i pojedincima okupljenim sa ambicijom da preuzmu pravdu u svoje grube ruke.
Jedno je deklarativno podržavanje evropskih vrednosti, a drugo njihova primena. Mi se stidimo što nešto postoji i hoće da nam se ponekad pokaže. Teško je živeti u zemlji u kojoj se osećate nebezbedno ukoliko niste po volji onih grupa koje maltretiraju Srbiju svojim „povratkom pravim vrednostima i pravoj duhovnosti”. Praktično to znači da život u strahu nema alternativu. A sve te vrednosti nalikuju fašizmu, srednjovekovnoj ili talibanskoj inkviziciji. Ona pesma sa početka teksta ima i ovaj stih: „Nemoj reći da se plašiš/ko se plaši propada”. Ne kažem da se bojim nemani pred vratima, sve se više plašim nemani u nama.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3706

 

[relja]

Kao bivši pripadnik snaga haosa i bezumlja ne mogu da prihvatim činjenicu da je devedesetih policija mogla i te kako da blokira duplim kordonima ceo kvart oko Platoa i da bez po muke kontroliše 30,40, 50000 demonstranata a da sada ne može da se obračuna sa par stotina pacijenata.

Izvini, ove dve stvari ne mogu da se porede.
Naš protest je bio organizovan kao nenasilan protest sa "taktikom" iznurivanja protivnika, i ti kordoni na ivičnacima, semaforima, bočnim ulicama... su bili samo znak nemoći vlasti. Mi nismo nikoga napadali, nije nam padalo na pamet da se šibamo sa policijom (50% su bile devojke, a muškaraca ni 5% "borbeno upotrebljivih" ) Mi smo baš želeli da nas "kontrolišu"

Ovi (rekao bih pre nekoliko hiljada, ne stotina) žele da, naravno zaštićeni ruljom, nekoga linčuju, zapale ambasade, opljačkaju koga stignu (seti se šta je bilo prošle godine) a možda nekoga i ubiju. To je tužna realnost.
Oni su sušta suprotnost "nama" iz one zime.

Dok ne bude straha od višedecenijske robije, dešavaće se ovo što se dešava. Policijski kordoni tu ne pomažu mnogo.

 

[kole]

Kao bivsi pripadnik snaga haosa i bezumlja, ne mogu da shvatim kako je sav taj mulj ponovo isplivao na povrsinu. Secam se kad su ubili Djindjica, Vladan Batic je rekao "pravicete vi njega od blata". Jbt. kolko su oni nas sje*******ali. Sad sje*******avaju omladinu i korste ih da bi napravili oligarhiju od Srbije. Mada lako bih izasao ponovo na ulicu. Ali koga sad dovesti? Ko je bolji od ovog olosa? DSS,SPS,SRS,NS,G17,DS,LDP, :bash: jbt, sve zombi politicari. Samo cekam da pocnu jos da traze i device u skupstinu da im se dovode. Inace 5. oktobra sam sa drugarom imao neka posla u Majke Jevrosime. Bio neki suzavac da se inhalira. I dok smo se mi (da kazem) ubedjivali sa policijom. Neki su lomili prodavnicu Marka Milosevia i odlazili kuci sa velikim ulovom...

 

[shmeksi]

 

[bigvlada]

pa majku mu, policija se obučava za ovakve situacije, da razbija i obezbeđuje proteste i hapsi huligane. Jednom sam gledao obuku policijskih konja, uče ih da se ne plaše buke, pucnja, vatre i dima. Ono što se desilo prošle godine se desilo jer je Koštunica (Jočić) naredio policiji da iskulira malo. Da je policiji dozvoljeno da reaguje, ne bi bilo ni paljenja džamije pre par godina. Ovo što se desilo je kao kada bi vojska kapitulirala u ratu jer se boji da neko ne pogine.

btw. na parapsihopatologiji su u sitna crevca obradili temu homoseksualizma i odnosa društva prema njemu. Koga interesuje, i brzo čita, može temu da smandrlja za sat-dva.

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=8463

 

[bigvlada]

I TOME SLIČNO
Spinovani pederbal

Autor: Cvijetin Milivojević

Naučili smo kako da u sukobu svi pobedimo - hvali se jedan osnovac, u oglasnoj kampanji (ekspertski: internal bus advertising) u vozilima GSP-a, onim što je dobio od predmeta „građansko vaspitanje“.

Ali, šta vredi kad medijski tajkuni i političari, samozvane „patriote“, parazitske NGO i ostala „zainteresovana javnost“, očito, ne koriste gradski prevoz. Čiplić misli da bi pobeda, u simboličkom smislu, bila parada baš ispred Palate „Srbija“ ili na Slobinom Ušću. Organizatori su preporuku narodne milicije pročitali kao zabranu. Huligani su se, u trenucima dokonice, a u manjku kreativne dokolice, pozabavili Australijancem na Kalemegdanu.

Zbog čega su svojih pet minuta dočekali „simpatizeri ugroženih“, po zanimanju, tj. oni što u svome porodičnom gnezdu ne bi voleli lezbejku ili homića ni za živu glasu. Na usnama im ono Novaka Novaka „I ja volim pozoriše, i ja, i ja, ali ne u svojoj kući“, no zato se, na neviđeno, solidarišu sa scenarijem manifestacije različitosti. Kao da im je bilo potrebno samo još jedno krvoliptanje da bi, posle linča nad nesrećnikom iz Tuluza, imali dokaz više tezi da je vlast takva i takva, veći deo opozicije onakav i onakav, a Srbija, jelte, na putu bez povratka…

Tvorcem modernog spina smatra se Edvard Bernejs, autor knjige „Kristalizovanje javnog mnjenja“, pronađene i u Gebelsovoj ličnoj biblioteci. On je, početkom prošlog veka, u akciji „Marš baklji slobode“ niz njujoršku Petu aveniju, postavio formulu efikasnog spinovanja, dokazujući da je najbolji način da se javnosti nešto „proda“ bio da se pretvarate da „prodajete“ nešto sasvim drugo od onoga što zaista „prodajete“. Bernejs je javnost ubeđivao da, pored Kipa slobode, promoviše ideju slobode. A, u stvari, promovisao je - jednu marku cigareta!

Ni jedna strana u dijalogu o „Paradi ponosa“ nema Bernejsov talenat za manipulaciju, njegovu veštinu spletkarenja ili izvrtanja i davanja drugog smisla činjenicama. Svi učesnici naše „parade povodom Parade“ jesu priučeni „opinion mejkeri“ koji su nešto o svemu tome načuli, nešto pročitali (obično, ne dalje od naslovnog bloka) i pustili mašti na volju.

Huligani, obično u godinama od 17 - 27, uzrasta koji je porodio najviđenije, ali i najokrutnije naše generale i policajce između 1941-1945, nemaju politiku, nemaju ni ideologiju, oni nisu evroskeptici ni evropejci, oni su bolesnici. Oni ne učestvuju „u ferci“, oni se ne pesniče, oni napadaju i prebijaju isključivo u hordama, a kod kuće su to najčešće slatki i poslušni, ljubi ih majka i tata, sinovi. K'o Bodlerovi „dokoni mornari“, što „zabave radi“, „love albatrose, silne ptice mora“...

Ne razumem se u rejting pojedinih gej organizacija, ali zapamtio sam najmanje jedno relevantno prezime (Azdejković) koje sugeriše hipokriziju koja je natkrilila iskrene porive. Većinu članova organizacionog odbora „Parade ponosa“ čine heteroseksulaci, tj. strejteri - kazao je, otprilike, on, sugerišući i feničanske motive njihovog angažovanja.

Kilava politička desnica, tražeći otklon od onoga što smatra neprirodnim, propustila je da postavi bodljikavu žicu prema onima što bi da zatru sve ono što je „ljudskom biću i prirodi nesvojstveno“.

Licemerima iz vlasti bilo je važnije da spinuju spregu između tih mladih prestupnika i konkretnih političkih stranaka ili nacionalističkih skupina nego li da zaštite svoje sugrađane drukčije seksualne orijentacije. Da ne beše mašinca Đilasa koji se zaleteo, pomešao babe i žabe, pa u isti koš strpao i i prebijanje Francuza, i pretnje gej aktivistima, i sve češći teror nazovi-navijača po gradskim autobusima, ali i ubistvo Ranka Panića na mitingu podrške Karadžiću - režim je, iz svega, još mogao i da politički profitira. A Dačić dobije „kart blanš za Holivud“ i Lečićevo: „'Apsi, narodna milicijo!“...

Spin jeste i dirigovano tumačenje i interpretiranje događaja, i skretanje pažnje sa tema koje nekome ne idu idu u prilog, i usmeravanje negativnog publiciteta ka konkurenciji. Ali, u efikasnom spinu nema laži, iako ima prevare! Priča koja se spinuje uvek je na bazi neke istine, samo joj se daje takav „efe“ kako bi se javnost sludela, a oko nekoga ili nečega „podigla prašina“, toliko da prosečan gutač medijskih sadržaja, na kraju, pojma nema o čemu se, u stvari, radi i šta se iza brda valja. Hegel koji je rođen mnoge pre spinovanja, jednako kao Palma posle Betovena, ipak se bavio spinom, jednako kao Palma Betovenom, ispisujući proviđenje: „U javnom mnjenju je cilj da se neposredno ujedine istina i beskonačna zabluda!“

Na tom putu, fali nam svima malo građanskog vaspitanja.

(* www.vukajlija.com - rečnik slenga: pederbal je žurka na kojoj je odnos muškaraca i žena veći od 3:1 u „korist“ muškaraca)

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/spinovani_pederbal_.46.html?news_id=172363

 

[relja]

pa majku mu, policija se obučava za ovakve situacije, da razbija i obezbeđuje proteste i hapsi huligane. Jednom sam gledao obuku policijskih konja, uče ih da se ne plaše buke, pucnja, vatre i dima. Ono što se desilo prošle godine se desilo jer je Koštunica (Jočić) naredio policiji da iskulira malo. Da je policiji dozvoljeno da reaguje, ne bi bilo ni paljenja džamije pre par godina. Ovo što se desilo je kao kada bi vojska kapitulirala u ratu jer se boji da neko ne pogine.

Ma sve je to tačno, ali ovde je problem nekoliko hiljada uspaljenih idiota koji su dovoljno organizovani i svesni da imaju kritičnu masu ljudi da mogu da naprave veoma zaje*******ane nerede u Beogradu. Policija može da izađe na kraj sa stotinama huligana, ok. Kada su hiljade u pitanju, to više nije posao za "nindža-kornjače", već za neke druge službe, koje su, naravno, zatajile (kako i zašto, priča je za sebe). I mislim da desničari (desničari :lol: ) nisu baš razumeli šta tačno znači zabrana delovanja.

Ta parada će se ipak održati, ja u to ne sumnjam. Cela priča je sada podignuta na jedan mnogo viši nivo.

 

[Shifty]

Nego mene sad muci nesto drugo. Gde ce se naci mesto za grafite "Sloboda za Misu, Mladena i nacose mlade"?
Obraz, SNP i Uros su vec dobili naj lokacije, ovi ce morati na periferiju