На велико разочарање позоришних уметника , Трг Републике, за који се они залажу, неће се наћи на списку тема за размишљање
Да ли ће опера нићи на темељима Музеја револуције покрај Сива, уз Музеј савремене уметности или на самом шпицу ушћа Саве у Дунав, одлучиваће архитекте на предстојећем анкетном конкурсу, потпомогнути предлозима грађана. Ово је можда први пут да Београђани буду питани шта они мисле где би требало подићи тако значајну иниституцију културе. Али, на велико разочарање првака опере и балета, Трг Републике, за који се они залажу, неће се наћи на списку тема за размишљање.
Мишљења обичних грађана, према речима Антонија Антића, директора Урбанистичког завода, требало би да помогну урбанистима при осмишљавању новог изгледа Парка пријатељства у коме се налазе три предложене локације за оперу. Све те идеје архитекте ће преточити у дела на предстојећем анкетном конкурсу, а најбоља решења ће послужити као основ за сачињавање плана детаљне регулације за пространство од шпица Ушћа до хотела „Југославија”, чија израда би требало да почне у септембру. Као круна свега биће међународни конкурс који ће определити коначни изглед саме опере од око 40.000 квадрата, чија изградња би требало да почне већ крајем наредне године.
Одлуци да храм музике буде подигнут у Новом Београду, претходио је низ трибина и стручних скупова на којима се углавном полемисало да ли ова институција треба да буде само припојена Народном позоришту, будући да таква могућност постоји, поврх свега што је далеко јевтиније, или је треба одвојити од матичне куће и преселити је у „мочвару и врбаке”, како се много пута чуло. Градски челници до данашњег дана нису успели да убеде оперске певаче, балерине и многе посленике културе да је изградња Опере на Тргу Републике неизводљива.
Тим Урбанистичког завода, подсећа Антић, студиозно је прошле године анализирао девет потенцијалних локација, а међу њима Трг Републике, Савски амфитеатар у близини хотела „Бристол”, Ушће, простор око СИВ-а (на месту Музеја револуције), парцелу поред бензинске пумпе „Дејтон” и Старо сајмиште.
У најужи избор су ушли Ушће, Савски амфитеатар и Трг Републике.
– Рушење две зграде на Тргу, код аутобуске окретнице, према препоруци надлежних изДирекције за грађевинско земљиште, било је много скупо и оцењено је као неизвестан подухват. Због тога се одустало јер је исход био крајње непоуздан – сматра директор Урбанистичког завода.
Иако је архитектама овог јавног предузећа била блискија изазовна идеја да опера буде подигнута у старом градском језгру, код хотела Бристол у Савском амфитеатру, одлучено је да музичка кућа буде саграђена на ушћу Саве у Дунав. Највише симпатија за ову локацију преко пута Калемегдана, као што је познато, имао је управо Ђорђе Бобић, градски архитекта.
Према мишљењу Антонија Антића оба места завређују пажњу.
– Локација у Савском амфитатру код Бристола је релативно лако откупљива. Она је близу центра града, а изградња опере би подстакла уређење падине. Цео тај простор подно Косанчићевог венца има изузетну амбијенталну вредност. Осим тога Опера би афирмисала и стимулисала десну обалу Саве која је потпуно несискоришћена –објашњава директор Урбанистичког завода.
Са друге стране, напомиње он, слика о Новом Београду потпуно је промењена последњих година.
– Од спаваонице је прерастао у динамичан крај град. Још ако се у палату СИВ преселе министарства и комплетна државна адмистрација увећаће ће се број службеника који у њега свакодневно долазе на посао. Новом Београду недастују само садржаји културе. Опера на Ушћу управо би заокружила концепт – истиче Антић.
Маријана Авакумовић
[објављено: 04.07.2007.]
