Šta je novo?
Od:
Filteri

Novi Sad - Projekti u izgradnji i opšta diskusija o planiranim projektima

НОВА ТОПЛАНА "МАЈЕВИЦА" ДО КРАЈА ГОДИНЕ​

Директор Ненад Барац за Дневник о реализованим пројектима и плановима У РЕКОНСТРУКЦИЈУ И ИЗГРАДЊУ УЛОЖЕНО 390 МИЛИОНА​

Инвестициони пројекти реализовани су по плану и завршени у предвиђеним роковима, обављена је санација котловских постројења на топлотним изворима, укључујући и све неопходне сервисе. Реконструисана је вреловодна мрежа и изграђен нов вреловод, с прикључцима. Када је о новој Топлани „Мајевица” реч, сви грађевински, машински и електро радови су завршени и објекат је, како је директор Новосадске топлане Ненад Барац објаснио за „Дневник”, прикључен на електроенергетску инфраструктуру, те се очекује прикључивање на гасну инфраструктуру, завршна функционална испитивања, тестирања и пуштање у рад до краја године.

- На дистрибутивном систему је ове грађевинске сезоне завршена реконструкција 3,1 километар вреловодне мреже, као и изградња вреловода са прикључцима у дужини од 1,9 километара. Тренутно се више од 115.000 станова и пословних простора, прикључених на систем даљинског грејања Новосадске топлане, снабдевају топлотном енергијом за грејање и припрему топле потрошне воде поуздано и квалитетно. У санацију котловских постројења уложено је током лета ове године нешто више од 86 милиона динара, док је у реконструкцију и изградњу вреловодне мреже уложено укупно 390 милиона динара - истиче Барац.

Број корисника система даљинског грејања, по речима Ненада Барца, у протеклих десет година континуирано се повећава, у просеку 1,5 одсто годишње. Преко „Новосадске топлане” енергијом се снабдева више од 115.200 стамбених и пословних простора.

Говорећи о плановима с обзиром на то да се Нови Сад убрзано шири, Барац истиче да „Новосадска топлана” и Град Нови Сад гледају у будућност и траже одрживо оптимално решење за примену неког од обновљивих извора енергије за систем даљинског грејања јер је тренутно у потпуности зависан од природног гаса.

Завршена је израда Генералног пројекта са претходном студијом оправданости система даљинског грејања за подручје Мишелука.

- Успели смо да обезбедимо извор финансирања капиталног пројекта солар-термал Нови Сад. У децембру 2024. године Министарство рударства и енергетике, Министарство финасија и ЕБРД потписали су Уговор о зајму за капитални пројекат Републике Србије - изградњу Солар-термал постројења у Новом Саду. Предвиђено је да се пројекат финасира из 25 милиона евра одобреног гранта „Новосадској топлани”, из европског програма за Западни Балкан, а остатак је кредит ЕБРД, који узима Република Србија. Инвестициона вредност пројекта је 104,7 милиона евра. Уговором о пројекту дефинисано је да ће корисник пројекта бити „Новосадска топлана”. Пројекат обухвата соларно-термално постројење са великим сезонским складиштем топлоте, користи обновљиву соларну енергију, енергију реке Дунав (топлотна пумпа) и вишкове електричне енергије из електроенергетског система и током грејне сезоне дистрибуира је у систем даљинског грејања. Коришћењем постојеће вреловодне инфраструктуре система даљинског грејања, која се налази у непосредној близини планираног постројења (ТЕ-ТО „Нови Сад”), из солар-термал постројења у систем даљинског грејања биће пласирано око 240 гигават-сата топлотне енергије годишње.

Осим тога, Барац наводи да је завршена израда Генералног пројекта са претходном студијом оправданости система даљинског грејања за подручје Мишелука. Планиран је топлотни извор капацитета 9 МW, који ће се обезбедити применом топлотних пумпи вода-вода (коришћењем енергије подземних вода) и високоефикасним котловским постројењем на природни гас. „Новосадска топлана” је већ извела примењена геолошка истраживања и изградила једну истражно-експлоатациону бушотину за захват воде за погон топлотне пумпе на локацији будуће топлане „Мишелук”. Такође, „Новосадска топлана” је у складу са плановима развоја Града изградила вреловодну мрежу на подручју урбанистичких зона Мишелук 2 и 3. У току су разговори о начину обезбеђивања извора финансирања за овај пројекат.

www.dnevnik.rs

ÐÐÐРТÐÐÐÐÐÐ "ÐÐÐÐÐÐЦÐ" ÐÐ ÐÐ ÐÐÐ ÐÐÐÐÐÐ ÐиÑекÑÐ¾Ñ Ðенад ÐаÑÐ°Ñ Ð·Ð° Ðневник о Ñеализованим пÑоÑекÑима и плановима У Ð ÐÐÐÐСТРУÐЦÐÐУ Ð ÐÐÐÐ ÐÐÐУ УÐÐÐÐÐÐ 390 ÐÐÐÐÐÐÐ

Ðавно комÑнално пÑедÑзеÑе âÐовоÑадÑка Ñопланаâ ÑпÑемно Ñе доÑекало поÑеÑак гÑеÑне Ñезоне.
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs
 
У оквиру универзитетског комплекса у Новом Саду планирана је градња нових објеката Факултета техничких наука и Научно-технолошког парка. Изменама и допунама актуелног плана детаљне регулације (ПДР), обухваћен је простор површине 0,88 хектара, тачније две грађевинске парцеле, једна у Улици др Симе Милошевића, а друга у Др Илије Ђуричића.

Министарство науке, технолошког развоја и иновација пре десетак дана је најавило да у Новом Саду предстоји изградња Научно-технолошког парка 2, који ће бити усмерен ка развоју ауто-мото индустрије, мехатронике и индустријских система.

Нови Сад је ИТ центар региона са више од 900 ИТ компанија, које запошљавају више од 15.000 људи .

- Нови Сад је увелико препознатљив као савремени ИТ и иновациони центар и универзитетски град са снажним факултетима у области техничких и природних наука, који представљају основу за даљи развој иновација и истраживања у граду. Такође је ИТ центар региона са више од 900 ИТ компанија, које запошљавају више од 15.000 људи - недавно је изјавио градоначелник Жарко Мићин.

Одлуку о измени ПДР Универзитетског комплекса Скупштина Новог Сада усвојила је почетком октобра. Локалитет је, како су урбанисти у концептуалном оквиру планског документа објаснили, у целости површина јавне намене намењена образовању. Укупна бруто површина планираних објеката је 30.000 метара квадратних, висине од три до осам спратова (По+П+3 до По+П+8), са равним кровом, док је паркирање возила предвиђено у подземним етажама. Одређен број места биће издвојен за возила особа с инвалидитетом, а раније је нављено да ће по три паркинга на свакој етажи бити намењена за електрична возила, с пуњачима. Предложени колски приступи објекту су из улица Владимира Перића Валтера, Др Илије Ђуричића и Др Симе Милошевића.

„Нацртом плана утврдиће се правила уређења и грађења, а решење ће се заснивати на принципу континуитета са планираном наменом и потребама просторног развоја подручја Универзитетског кампуса у Новом Саду“, наводе аутори концептуалног оквира измена и допуна ПДР.

Предвиђено је уређење слободних површина, што подразумева озелењавање, али и пешачке стазе, мање платое за окупљање, постављање урбаног мобилијара и другог садржаја у складу с потребама корисника

Када је о уређењу зелених површина реч, квалитена вегетација ће у највећој могућој мери бити сачувана, у складу с просторном организацијом објеката и осталих садржаја. Урбанисти кажу и да ће стабла квалитетне лишћарске вегетације бити уклопљена у планирани дрворед. Предвиђено је уређење слободних површина, што подразумева озелењавање, али и пешачке стазе, мање платое за окупљање, постављање урбаног мобилијара и другух садржаја у складу с потребама корисника.

„Планом ће се омогућити прилагођавање планских параметара предметног простора потребама Универзитета у Новом Саду и релизацији објеката Факултета техничких наука и Научно-технолошког парка. Овакав приступ планирању је у складу с опредељењима подручја утврђених Планом генералне регулације“, објашњавају надлежни.

Подсећања ради, израду пројектно-техничке документације за градњу нове зграде НТ парка Управа за капитална улагања АП Војводине поверила је пре две године, у поступку јавне набавке, Друштву за пројектовање инжењеринг и консалтинг Ђорђе Бајило архитекти - ДБА, с којим је у мају те 2023. закључен уговор вредан 59.376.000, с ПДВ-ом.

На поседу површине 8.766 метара квадратних биће, како је у пројектном задатку најављено, изграђен објекат с две функционално одвојене целине, с подземним етажама у којима је планирана гаража. Укупна бруто развијена површина је 30.000 квадрата, односно 15.000 за ламелу „А” Научно-технолошког парка и исто толико за другу ламелу „Б” Факултета техничких наука, док је површина подземне двоетажне гараже око 12.000 метара квадратних.

НТП ради од 2021. године
Научно - технолошки парк у Новом Саду почео је с радом крајем 2021. године и као најмлађи у Србији броји укупно 58 чланица, од чега 33 стартап и 25 технолошко-развојних компанија, а ту се налази и први национални Институт за вештачку интелигенцију. Није згорег напменути да је већ у првој години пословања запослено је близу 1.000 високообразованих стручњака из области информационих технологија.
„Сва пројектантска решења треба да почивају на пажљиво сагледаним могућностима финансијера и корисника објекта, као и на најсавременијим токовима у архитектури, урбанизму и инжењерству уопште. Ламеле „А” и „Б” треба да представљају јединствени архитектонски израз кроз који ће се изградити идентитет планираних објеката. Овим пројектом морају бити обухваћене све фазе и сви аспекти пројектовања, на нивоу који је прописан одговарајућим законима, правилницима, прописима и стандардима”, навели су надлежни у пројектном задатку објављеном на Порталу јавних набавки.

www.dnevnik.rs

ÐÐÐРСÐÐ ÐÐÐ ÐÐ ÐÐÐÐÐÐТÐÐÐ ÐÐÐ ÐТ ЦÐÐТÐРСРÐÐШРÐÐ 900 ÐÐÐÐÐÐÐÐÐ, РУСÐÐРРСТÐÐÐ ÐÐШ ÐÐÐÐÐ ÐÐУЧÐÐ-ТÐÐ¥ÐÐÐÐШÐÐ ÐÐÐ Ð: Ðво колико Ñе ÑÑди запоÑлено и како Ñе Ñек Ñве изгледаÑи

У оквиÑÑ ÑнивеÑзиÑеÑÑког комплекÑа Ñ Ðовом Ð¡Ð°Ð´Ñ Ð¿Ð»Ð°Ð½Ð¸Ñана Ñе гÑадÑа Ð½Ð¾Ð²Ð¸Ñ Ð¾Ð±ÑекаÑа ФакÑлÑеÑа ÑеÑниÑÐºÐ¸Ñ Ð½Ð°Ñка и ÐаÑÑно-ÑеÑнолоÑког паÑка. Ðзменама и допÑнама акÑÑелног плана деÑаÑне...
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs

www.ekapija.com

Na mestu Mašinskih instituta u novosadskom Univerzitetskom kompleksu na 30.000 kvadarata u planu NTP 2 i novi sadržaji FTN-a

Na mestu Mašinskih instituta u novosadskom Univerzitetskom kompleksu na 30.000 kvadarata u planu NTP 2 i novi sadržaji FTN-a
www.ekapija.com www.ekapija.com
 
Poslednja izmena:
Zašto država gradi zgradu za firme i zašto time zauzima prostor u kampusu?
 
IMG_2351.png
 

ЈОШ ЈЕДНА ИНВЕСТИЦИЈА ИЗ ОБЛАСТИ АУТО-ИНДУСТРИЈЕ ПОЧИЊЕ ПОСЛОВАЊЕ У НОВОМ САДУ​

Кинески SHAC данас отвара свој први европски погон​

Фабрика „Shanghai Huizhong Automotive Manufacturing“ (SHAC) данас ће отворити производну халу која се простире на 19.000 квадратних метара у Индустријској зони Каћ и у којој ће почети тестирање производне линије и пробна производња.

Како је најављено још у мају, током посете градоначелника Новог Сада Жарка Мићина развојно-истраживачком центру SHAK-а у Шангају, погон у Новом Саду биће прва фабрика те компаније у Европи, у коју ће бити уложено око 40 милиона евра, док је прва серијска испорука за европске клијенте планирана за први квартал 2027. године.

Такође, новосадска фабрика би требало да испоручује комнпоненте за БМW. Прва фаза ће обухватити 19.000 квадратних метара, са могућношћу проширења капацитета на до 30.000 квадратних метара током даљег развоја. Челници компаније најавили су да ће у првој фази фабрика у Новом Саду запослити 200 радника, од чега ће 50 одсто бити високообразовани стручњаци, а 20 одсто радници са средњом стручном спремом.

SHAC је основан пре 34 године у Шангају, а корени производње камиона сежу далеко у 1958. годину, када је у Кини састављено прво возило те врсте. У својим фабрикама производи и пласира на тржиште тешке камионе и аутобусе, као и комби возила са звучном сигнализацијом, мини-аутобусе МЕ 100, као и тракторе, приколице за камионе, камион мешалице за бетон.

Угледни је добављач широког спектра кључних компоненти и аутомобилских делова за кинеске производне активности мултинационалних компанија као што су Џенерал моторс (General Motors) и Фолксваген (Volkswagen). Широм света ова кинеска компанија запошљава 8.000 људи, у више од 16 фабрика и отвореним канцеларијама у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој и Аустралији, и ангажује више од 1.500 инжењера за даља побољшања производа и дизајна.

www.dnevnik.rs

ÐÐÐÐСÐÐ SHAC ÐÐÐÐС ÐТÐÐРРСÐÐÐ ÐÐ ÐÐ ÐÐÐ ÐÐСÐÐ ÐÐÐÐÐ ÐÐ¾Ñ Ñедна инвеÑÑиÑиÑа из облаÑÑи аÑÑо-индÑÑÑÑиÑе поÑиÑе поÑловаÑе Ñ Ðовом СадÑ

ФабÑика âShanghai Huizhong Automotive Manufacturingâ (SHAC) Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñе оÑвоÑиÑи пÑÐ¾Ð¸Ð·Ð²Ð¾Ð´Ð½Ñ ÑÐ°Ð»Ñ ÐºÐ¾Ñа Ñе пÑоÑÑиÑе на 19.000 квадÑаÑÐ½Ð¸Ñ Ð¼ÐµÑаÑа Ñ ÐндÑÑÑÑиÑÑÐºÐ¾Ñ Ð·Ð¾Ð½Ð¸ ÐÐ°Ñ Ð¸ Ñ ÐºÐ¾ÑÐ¾Ñ Ñе поÑеÑи ÑеÑÑиÑаÑе пÑоизводне линиÑе...
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs
 
www.gradnja.rs

Novella Business Centar: Zavirite u najvišu poslovnu zgradu u Vojvodini

Sa impozantnih 76 metara visine, kula Novelle postaće arhitektonski i poslovni reper koji postavlja novi standard za rad, život i poslovanje na jednom mestu. Na prostoru nekadašnje fabrike "Novitet“, na adresi Futoški put 51, u Novom Sadu je pre dve godine započeta izgradnja Novella Business &amp
www.gradnja.rs www.gradnja.rs
 
Samo još ovo blato preko puta da srede i super.

Al pošto investitor ne daje pare za to, možda ćemo malo pričekati.

20251212_111852.jpg


Slikao sam danas u prolazu neki stambeni objekat u izgradnji na futoškom putu možda je to Nouvelle gradilište? Malo se teže orijentišem, gde je prostor bivše fabrike...

A vidim i dva mega stambena projekta kad se sa Futoškog puta, skrene u bul Patrijarha Pavla na Telepu kod raskrsnice sa bul kneza Miloša. Svakako se dosta gradi u tom delu a i inače.

20251212_143747.jpg
20251212_143827.jpg
 
Novella gradilište je što se tiče stambenog dela skoro gotova, što se tiče poslovne zgrade ona izlazi iz zemlje ili je na 1 spratu već. Prekoputa je hipermarket DIS i bivši Jugoalat.
Jugoalat će od strane istog Investitora biti visoka poslovno-stambena kula.
Pored Novelle je u planu sličan kompleks isto na Futoškom putu na mestu bivšeg Stylosa. Pored toga gradi se stambeni kompleks Galens(to je druga slika koju su okačio), a dalje od toga je još jedan kompleks u izgradnji na samoj raskrsnici prekoputa koje se nalazi slika koju si okačio sa blatom.
Taj deo je baš u ozbiljnoj ekspanziji.
 
Jeste. Puno mega gradilišta. Ne žalim ni najmanje što trenutno živim u radničkom naselju na Satelitu u kraju iz vremena kad je postojala planska gradnja i kada je prostor između zgrada bio u širini i dužini da smestiš još dve iste takve zgrade. Tek kad peške prođeš širinu dve zgrade identične onoj koju si sagradio, kreće gradnja sledeće.

Nažalost ceo taj slobodan prostor okolo nije održavan, zgrade su parcijalno renovirane a zub vremena je i te renovirane nagrizao. Kvalitet gradnje je bio loš, da podmiri potrebe intenzive stanogradnje onog vremena, ali to nije opravdanje da se sve zapusti da propada, dok se mega strukture nižu s druge strane ulice.

Grad bi trebalo da subvencioniše sa skupštinama stanara dogovori odbnovu fasada i da sredi prostor između da ne bude blato i opalo lišće sa improvizovanim mestima za sedenje i poneka šipka i džak za udaranje.

Ovo je na 40 min peške od centra grada i izgleda kao zaboravljen kraj, a da se sredi kao u recimo nekom istočnonemačkom gradu posle pada berlinskog zida, baš zbog slobodnog i otvorenog prostora koji je danas najvredniji i megastrukturama se sve više zatvara, ovaj kraj bi dobio svoju vrednost.

U megastrukturama je prostor često dostupan samo kao unutrašnje dvoriste, sa četiri strane je građevina, često tik uz ulicu a zatvoren prostor unutra pa se ni ne vidi.

I da zaključim, Satelit dođe kao prkos investitorskom urbanizmu, malom spratnošću i planskom gradnjom sa puno prostora između zgrada lepši od svake gigantske staklene kule i verujem da je ceo na meti nekog investitora da ga nagazi i u par građevinskih poduhvata sruši.

A zamišljam samo kako bi lepo mogli da se urade krovovi na koje izlaze stanovi u lepe vrtove i ogromne terase. Ceo kraj vapi za planskom rekonstrukcijom a da se u svemu dobrom očuva duh onog vremena a u svemu što ne valja upgrejduje na 21. vek.

Ali sa mafijom i slepcima na vlasti a bez EU fondova da pomognu, sledi nam samo dalje propadanje.
 
Na drugim temama sam često govorio i pisao o NS-u i mojim kvartovima kao favoritima objektivno su to Liman i Novo Naselje, planski gradjeno.
Za Liman govorim i objektivno i subjektivno da mi je najbolji primer planskog naselja, ipak sam od rodjenja odrastao na Grbavici i Limanu - pa da kažem malo je i subjektivno.
Jednim delom je bilo i na Grbavici masovne izgradnje, ali ipak zbog neke ranije planske gradnje mi se nekako i održala, za razliku od Nove Detelinare. Tamo na Detelinari je glavno dešavanje i neki prostor za igru umesto dvorišta izmedju zgrada po kvartovima, Bulevar Evrope. Taj Bulevar je jedan od veoma aktivnih i frekventnih postao upravo to dvorište za okupljanje, mada ajde nije loše uradjen.
Sa druge strane tog bulevara je ipak odradjen Novi Park, koji je ok.
Jedna od najvećih prednosti NS-a mi je svakako naš kej i Štrand, kojim sam siguran da si prošetao.
 
Filip 01 je napisao(la):
Jednim delom je bilo i na Grbavici masovne izgradnje, ali ipak zbog neke ranije planske gradnje mi se nekako i održala, za razliku od Nove Detelinare
Kliknite za proširenje...

A na Limanu bliže parku nisi primetio uguravanje novih zgrada između starih solitera? Naselje mi se daleko više sviđa zbog manje spratnosti. Ali mi se limanski park više sviđa od novog.

Ne da sam prošetao, nego imam stan kod Tozine škole (iako sad živim na Satelitu) tako da mi je sve poznato, a i vozio sam dostave tu. Nije NS toliko veliki. ;) Novo Naselje mi je ubedljivo najbolji kvart ako izuzmemo centar. Detelinara mi se ne dopada sem dela u kojem sam gde sam na par koraka od kružnog toga i bul Evrope.

Filip 01 je napisao(la):
Pored Novelle je u planu sličan kompleks isto na Futoškom putu na mestu bivšeg Stylosa.
Kliknite za proširenje...

To je možda ovo?

20251213_124808.jpg
 
Noki je napisao(la):
A na Limanu bliže parku nisi primetio uguravanje novih zgrada između starih solitera? Naselje mi se daleko više sviđa zbog manje spratnosti. Ali mi se limanski park više sviđa od novog.

Ne da sam prošetao, nego imam stan kod Tozine škole (iako sad živim na Satelitu) tako da mi je sve poznato, a i vozio sam dostave tu. Nije NS toliko veliki. ;) Novo Naselje mi je ubedljivo najbolji kvart ako izuzmemo centar. Detelinara mi se ne dopada sem dela u kojem sam gde sam na par koraka od kružnog toga i bul Evrope.



To je možda ovo?

Pogledajte prilog 261161
Kliknite za proširenje...
Jeste to je taj kompleks.
Ne znam gde je to na Limanu. Poslednja novogradnja mi je Park city, ne računam Muzičko - Baletsku školu. Evo ne znam na šta misliš na Limanu, ima nekih dogradnja, možda neki pojedinačni slučaj i sada me baš zanima.
Da, Limanski park je odličan, mada su posekli suviše drveća, ranije je bio po meni bolji, prirodniji. Sada mi je više ,,fensi,,.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh