Šta je novo?

Novi Sad - Javne površine (trgovi, parkovi, šetališta)

Паркић код Бановине. Нусам хтео да привуче телефон кроз ограду јер ме је радник гледао, па да не буде сумњиво.
IMG_20240917_120243_265.jpg

Раде и колски приступ згради.
IMG_20240917_120354_982.jpg

Улица Владике Платона.
IMG_20240917_120431_898.jpg
IMG_20240917_120502_664.jpg

Још увек у крају око скупштине има аутомобила паркираног на тротоару и пешачким прелазима, иако је гаража 5 минута даље, наравно, код гимназије ће се тај проблем решити чим отворе ову улицу, али има места где нема разлога да се паркира по тротоару или пешачком прелазу.
 
To izgleda kao samo šminkanje, umesto da suze ulicu, prošire trotoar, stave behaton i raster... Baš loše odrađeno.
 
Парк код Бановине, посађено дрвеће, постављају се клупе и канте.
IMG_20241129_114318_355~2.jpg

Стаза од улице Јована Ђорђевића.
IMG_20241129_114430_918.jpg

Од угла Јована Ђорђевића и Бановинског пролаза.

Садња дрвећа и ниског растиња на зеленим површинама изнад нове подземне гараже код Бановине.
IMG_20241129_114700_144.jpg
IMG_20241129_114736_022.jpg

Код стајалишта у улици Жарка Зрењанина.
IMG_20241129_114828_916.jpg
IMG_20241129_123903_607.jpg
IMG_20241129_114921_944.jpg
 

ПОСАЂЕНО 3.800 СТАБАЛА НА ОБОДУ ГРАДСКЕ ДЕПОНИЈЕ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ШУМА "У озелењавање Новог Сада улаже се највише у историји"​

Чланица Градског већа за eкологију, енергетску ефикасност и заштиту животне средине Града Новог Сада Вања Петковић присуствовала је садњи дрвећа на ободу Градске депоније, коју је поводом 21. марта - Међународног дана шума, организовао Институт за низијско шумарство и животну средину.
На површини од 4,5 хектара биће посађено укупно 3.800 садница топола, врба, багрема и дивљих воћних врста, а садња се реализује у оквиру пројекта који финансира „United States Forest Service“. Садњи су присуствовао и директор Института за низијско шумарство и екологију проф. др Саша Орловић.

Чланица Градског већа Петковић је истакла да ће садња 3.800 садница топола, врба, багрема и дивљих воћних врста, смањити штетне утицаје депоније на животну средину, као и да град велику пажњу посвећује озелењавању града, кроз садњу и одржавање дрвећа.
- У озелењавање Новог Сада улаже се највише у историји. Буџетско издвајање за заштиту животне средине достигло је у 2025. износ од 3,46 милијарди динара. Oд 2012. године, на територији Новог Сада посађено је више од 67 хиљада садница новог дрвећа. Није случајно што је 2023. године, Европски шумарски институт прогласио наш град за ,,Европски град шума”. Поред тога, подигнут је нови парк између Новог насеља и Детелинаре на око 6,5 хектара, реконструисани су Каменички и Дунавски парк, завршава се изградња потпуно новог парка код Спенса, а биће уређен и Универзитетски парк, као и парк на Телепу. Велики пројекат је и реконструкција Футошког парка, за шта је у 2025. години издвојено 223,9 милиона динара, док ће у наредној бити опредељено 224,1 милиона динара - рекла је Петковић.

Петковић је такође истакла да је у последње две године на више локација посађено преко 500 одраслих стабала изнад шест метара висине и да се планира уређење још једног парка.
- У плану је да се до 2028. године уреди парк код Ранжирне станице, али настављамо да унапређујемо бригу о постојећем зеленилу. Једини смо град у региону који врши фолијарну прихрану дрвећа и спроводи заштитне третмане специјалним ињектором директно под кору дрвећа. Настављамо да радимо на оснаживању зелене инфраструктуре града - рекла је чланица Градског већа и додала да се планира и парк-шума на Каменичкој ади на 52 хектара.

Чланица Градског већа Вања Петковић се посебно захвалила Институту за низијско шумарство и животну средину, као и члановима Савета за пружање стручне помоћи у предузимању активности у озелењавању и пошумљавању градских површина, на свему што годинама раде у погледу давања смерница за озелењавање града, на челу са врсним стручњаком, председником Савета и директором Института, професором Сашом Орловићем.

 
Za bes se ide kod psihologa i psihijatra, a ne da se pravi vašar od grada. Neka zakupe poslovni prostor i stave šta god hoće unutra, ali muka mi je više od trafika, kokica, tezgi, a sad još i ovo na javnoj površini.
 
Ovo izgleda odlicno...imam jedno pitanje ovo oko bazena dal imaju nameru da srede ili da nrapave jos jedna bazen ?
 
Da ovaj park izgledaj jako dobro.Bolje nego 95% stvari koje se rade u Beogradu. Nadam se da će se održavati ne znam da li se u NSu bolje održavaju parkovske poršine. Meni pripadne muka kad se prošetam parkovima po BGu od štroke i neodržavanja. Jedino se malko održavaju delovi Kalemegdana sve ostalo je tragično. BG na vodi ne računam jer se to održava od privatnih para. Sve ostalo je musavo, zapišano, korov na sve strane.
 
Очито нам се појмови парковских површина разликују јер мени ово не делује као парк. Више као преуређени травњак са по којим дрветом.
Као што неке рече овде или на Нсбилд, време је да паркове пројектују пејзажни архитекти, а не обични јер ови други само гурају бетон што се види по стазама.
Никада нећу прежалити артешки бунар, који се налазио на ободу, а који је спроведен директно у канализацију јер, пазите сад вода није исправна за пиће! Као да се исти није могао искористити да напаја неко језеро у парку или да формира поток па потом да тече у канализацију!? Идеје без.
 
 
Ovo izgleda odlicno...imam jedno pitanje ovo oko bazena dal imaju nameru da srede ili da nrapave jos jedna bazen ?

Deo iza ograde ka bazenu pripada Spensu i tu su nekad u planu bili dečiji bazeni.

Park je loše urađen:
- sve staze su od kamenčića čime je onemogućen pristup invalidima i dečijim kolicima
- nije posađeno dovoljno drveća za park koji je konstantno osunčan
- arteški bunar je zatrpan
- vrbe oko arteškog bunara su uklonjene, a u betonske (sasvim nepotrebne) krugove koje su izbetonirali gde su one bile ništa sem svetla za sada nepostojeću krošnju nisu posadili
- sve klupe na tim betonskim krugovima gledaju u turbo kružni tok (da posetioci mogu da se dive čudu)
- posekli su celu živu ogradu od pirokante koja je lepo izolovala prostor od ulice samo da bi opet posadili neko žbunje kome će trebati deset godina da dostigne ikakvu pristojnu visinu.
 
Deo iza ograde ka bazenu pripada Spensu i tu su nekad u planu bili dečiji bazeni.

Park je loše urađen:
- sve staze su od kamenčića čime je onemogućen pristup invalidima i dečijim kolicima
- nije posađeno dovoljno drveća za park koji je konstantno osunčan
- arteški bunar je zatrpan
- vrbe oko arteškog bunara su uklonjene, a u betonske (sasvim nepotrebne) krugove koje su izbetonirali gde su one bile ništa sem svetla za sada nepostojeću krošnju nisu posadili
- sve klupe na tim betonskim krugovima gledaju u turbo kružni tok (da posetioci mogu da se dive čudu)
- posekli su celu živu ogradu od pirokante koja je lepo izolovala prostor od ulice samo da bi opet posadili neko žbunje kome će trebati deset godina da dostigne ikakvu pristojnu visinu.
Mislim da su najavili da će u sklopu jesenje sadnje da biti još drveća.
 
Da ovaj park izgledaj jako dobro.Bolje nego 95% stvari koje se rade u Beogradu. Nadam se da će se održavati ne znam da li se u NSu bolje održavaju parkovske poršine. Meni pripadne muka kad se prošetam parkovima po BGu od štroke i neodržavanja. Jedino se malko održavaju delovi Kalemegdana sve ostalo je tragično. BG na vodi ne računam jer se to održava od privatnih para. Sve ostalo je musavo, zapišano, korov na sve strane.

Taj "park" izgleda kao zelena površina ispred neke poslovne zgrade koju bi po nekom normalnom projektu svaka veća poslovna zgrada trebalo da ima, kao parking i tsl.

Bukvalno je dodatak, zeleno-betonski aksesoar nekog većeg objekta, da se prisedne na 5 min pre nego što se uđe u zgradu, a ne park.

Sve ostalo je musavo, zapišano, korov na sve strane.

Jesi bio u zeleznickom parku skoro? Tamo sam pre 10 dana probušio gumu o ne znam šta na onome što je ostalo od betonske staze. A onda malo prošetaj Ušćem, Topčiderom, Košutnjakom, Adom...

Od parkova imate futoški koji je dostojan naziva park. Al to opet sve nije vaša krivica.
 
Taj "park" izgleda kao zelena površina ispred neke poslovne zgrade koju bi po nekom normalnom projektu svaka veća poslovna zgrada trebalo da ima, kao parking i tsl.

Bukvalno je dodatak, zeleno-betonski aksesoar nekog većeg objekta, da se prisedne na 5 min pre nego što se uđe u zgradu, a ne park.



Jesi bio u zeleznickom parku skoro? Tamo sam pre 10 dana probušio gumu o ne znam šta na onome što je ostalo od betonske staze. A onda malo prošetaj Ušćem, Topčiderom, Košutnjakom, Adom...

Od parkova imate futoški koji je dostojan naziva park. Al to opet sve nije vaša krivica.
Kao što rekoh tada ne znam kako se parkovi održavaju u NS-u jer u NS idem jednom u 3 godine. Ocena je bila sa pejzažno-arhitektonske strane. Beogradsko zelenilo ne zna da posadi 3 smislene celine. Ostaje da se u ovom parku dosadi drveće koje se sadi na jesen. Generalno gledano vrlo zanimljive vrste su sadjene i vidi se da je radjeno po projektu nekog ko je uložio više od 10 minuta na odabir biljaka kao što se to radi ovde u BG-u. Opet kažem van Beograda na vodi koji ima ozbiljan tim pejzažnih arhitekata koji za razliku od arhitekata zgrada rade jako dobar posao.Ovo i jeste to što ti opisuješ zelena površina ispred sportskog centra i tržnog centra. Samom svojom površinom teško da može da bude značajni gradski park.Park nije mesto gde se posadi rendom drveće kako koja vrsta stigne u gradsko zelenilo. Park je uredjena površina koja mora biti projektovana i isplanirana do svakog milimetra kvadratnog i egzaktnih vrsta biljaka, trveća i pokrivača tla i vrsta trave koja se koristi. Košutnjak teško da je park, Ada je u većem delu šuma. Od ovog navedenog jedino je Ušće pravi park u čitavoj svojoj celini sa doduše fragmentovanim celinama koje su stihijski planirane.Topčider je najstariji i meni najlepši park u BG-u ali i on se naslanja na šumu pa je isto nemoguće porediti. Park i uredjena gradska šuma su dva odvojena pojma.
 
Vrh