NIS - Naftna industrija Srbije

[Дошљак]

Пролазак баржи ће гарантовати Дунавски пирати у брзим глисерима наоружаним са митраљезима. Локалне власти - Бугари, би се присиљавали да обезбеде пролазак претњама унуштењем инфраструктуре уз Дунав - мостови, пристани, постројења за воду, преводнице и сл.

 

[Sale013]

Odakle vam to da nema kapaciteta za pristajanje i pretovar?

Rafinerija Pančevo poseduje svoje pristanište sa cevovodnim sistemom i pumpama, direktno od brodskih tankova do rezervoara rafinerije i samih postrojenja. Nisu mi poznati pravi kapaciteti ali se lako mogu povećati.
U Novom Sadu takođe postoji pristanište za rečne tankere, takođe sa pratećom infrastrukturom. Možda bi mogla nafta i odatle da se naftovodom doprema do Pančeva.

Vojska ima bar dva pristaništa za pretakanje nafte sa brodova sa infrastrukturom cevovoda i tankova.

Kapacitet jednog plovnog sastava na Dunavu koliko je potrebno za dnevnu potrošnju nafte je zanemarljiv s obzirom na kapacitet.

Kapacitet Dunava se koristi samo jednim malim delom, ograničenje je propustna moć đerdapskih prevodnica. Slobodnog prostora ima za višestruko povećanje saobraćaja u odnosu na trenutni obim.

Kapacitet u Konstanci postoji.


Problem sa rečnim transportom je što je on ZANEMAREN!

Veliki, strateški brodar JRB je pušten niz vodu i na kraju privatizovan. Poslednja samohodna barža je izgrađena 2005. godine za JRB u brodogradilištu Beograd, svi ostali brodovi su iz SFRJ. Pre privatizacije su remontovani i remotorizovani perspektivni brodovi, između njih i potiskivači Kumanovo i Karlovac koji su na slici rekordnih sastava. Ne bi me čudilo da je iznos ulaganja bio viši od prodajne cene JRB-a. Modernizaciju je vodila plavuša.

Mali brodari su suviše sitni da bi se država mogla strateški osloniti na njih, mada se poslednjih godina polako bude. Uglavnom kupuju stare brodove iz Evrope i remontuju (ima i bukvalno brodova stogodišnjaka, ali to nije veliki problem ako se remontuju i modernizuju).

I još nešto za napomenu.
Srbija ima u Evropi najgušću mrežu plovnih puteva posle Holandije.
Srbija ima oko 2000 km plovnih puteva.

Za cenu jedne nove višesistemske lokomotive se može izgraditi ceo potiskivsni sastav potiskivač + barže potisnice u domaćim brodogradilištima. Naravno veliki deo opreme, posebno motori bi bili uvozni.


Samohotka Deligrad sa dodatnom baržom
Pogledajte prilog 258071

Remontovani rekorder, potiskivač Karlovac

Odakle mi ideja? S lica mesta

 

[randomguy]

Odakle mi ideja? S lica mesta

Ovi internet teoreticari su posebna sorta, bukvalno verovatno i ne zna kako izgleda mesto istovara kod nas, i koliko je verovatno zapusteno

 

[randomguy]

Релативно брзо сам написао. Зашто си ти прочитао месец дана?

Toliko nam je ostalo goriva.

 

[Diego]

Derivati se uvoze i tek ce se uvoziti, a barze su jeftinije od vozova.

Uvozi se i uvoziće se sve dok se ne skinu sankcije NIS-u i rafinerija nastavi da radi, onda će se svi ponovo prešaltati na kupovinu gotovih derivata iz rafinerije jer jednostavno ništa drugo ne može troškovno ni prići toj opciji. Onda će od uvoza ostati ono što je bilo pre sankcija, ako se ne varam do 20% potreba tržišta i to će uvoziti veliki regionalni igrači kada budu imali viškove u svojim rafinerijama u komšiluku i kad im na nivou grupacije računica bude takva da im troškovi logistike bivaju pokriveni dodatnom maržom koju će ostvariti izvozom svojih viškova.

Svako ko misli drugačije neka se raspita ako ima nekoga u nekom od većih naftnih kompanija kod nas, kakva im je profitabilnost otkad isključivo uvoze (neki od januara, a neki od oktobra tek), i kako su rešavali udar na OPEX, da li je možda bilo optimizacije broja zaposlenih medju nekima od njih ne bi li pregurali ove okolnosti…

I ko god kaže barže nisu dovoljno iskorišćene neka zna da u normalnim uslovima neće ni da budu iskorišćene, jer cev>>>>barža i tu nema nikakvog prostora za diskusiju.

 

[NedeljkovicOliver]

Uvozi se i uvoziće se sve dok se ne skinu sankcije NIS-u i rafinerija nastavi da radi, onda će se svi ponovo prešaltati na kupovinu gotovih derivata iz rafinerije jer jednostavno ništa drugo ne može troškovno ni prići toj opciji. Onda će od uvoza ostati ono što je bilo pre sankcija, ako se ne varam do 20% potreba tržišta i to će uvoziti veliki regionalni igrači kada budu imali viškove u svojim rafinerijama u komšiluku i kad im na nivou grupacije računica bude takva da im troškovi logistike bivaju pokriveni dodatnom maržom koju će ostvariti izvozom svojih viškova.

Svako ko misli drugačije neka se raspita ako ima nekoga u nekom od većih naftnih kompanija kod nas, kakva im je profitabilnost otkad isključivo uvoze (neki od januara, a neki od oktobra tek), i kako su rešavali udar na OPEX, da li je možda bilo optimizacije broja zaposlenih medju nekima od njih ne bi li pregurali ove okolnosti…

I ko god kaže barže nisu dovoljno iskorišćene neka zna da u normalnim uslovima neće ni da budu iskorišćene, jer cev>>>>barža i tu nema nikakvog prostora za diskusiju.

Camac >>>>>> zavrnuta cev

 

[Прле]

cev>>>>barža i tu nema nikakvog prostora za diskusiju.

Какао нема простора?

1. Цев пресушила
2. то што је много већа стоји, али и да не ради све време такође стоји.
3. Да ли све треба да стане, јер нема простора за дискусију?

Имамо то што имамо, и потребно је вадити ситуацију.

На крају крајева, разрађене линије са Баржама могу да буду додатни стимуланс да јанаф смањи цене за своје услуге.

Čak i kad bi dozvolili (EU) toliko naftnih barži na dunavu, one nisu rešenje. Nema kapaciteta za istovar i pristajanje toliko barži.

Постоји Дунавска конвенција, и ЕУ се ту не пита. Дунав је међународни пловни пут.
Дневно да пристане једна и да се истанкује, мислим да није толики проблем. Од Луке Дунав у Панчеву до рафинерије има 1км - у случају да нема цеви, верујем да није порбем да се иста постави

Ma čak i da imamo, cena takvog transporta bi bila astronomska.

Па која је алтернатива?

 

[dragan]

Lukoil dobija novog kupca

AmeriÄki gigant u privatnom kapitalu, "Carlyle", razmatra opcije za kupovinu stranih imovina ruskog naftnog giganta Lukoil, navela su tri izvora upoznata sa situacijom, piÅ¡e Rojtres.

www.blic.rs