Nekadasnji koncepti gradnje stambenih naselja

[Agent001]

Pala mi je na pamet jedna stvar, naime - posto zivim u Zemunu, relativno blizu je naselje Novi Grad, neki su mozda i culi. Uglavnom, to su porodicne kuce, gradjene 60ih godina, struktura suteren + visoko prizemlje + sprat.

Vecina kuca je gradjena od strane radnika u tadasnjim fabrikama Zmaj, Grmec itd. Buduci da vecina kuca lici jedna na drugu, i po velicini, strukturi itd, zanima me odakle taj koncept gradnje? Da li je to preuzeto od Rusa, odnosno tadasnjih Sovjeta ili je to bio neki lokalni, nas, stambeni program - tipa drzava / preduzece delilo materijal i projekte itd?

Jos jedna stvar, a za koju ne znam gde bih drugde pitao jeste - koncept suterena. Dakle moze li mi neko objasniti njihovu svrhu? Zasto ukopavati stan metar u zemlju? Vidim da je praksa u zemunu da se cesto u suterenima nalaze po dva stana od 35-40 m2. Zasto jednostavno nije bilo lakse napraviti te stanove u prizemlju, bez ukopavanja? Pomislio bi covek da su u osnovi to trebalo biti podrumi, pa je promenjena namena, ali ovu praksu sam video na 50ak kuca, pa ne verujem da je to slucaj.

Nadam se da ne smatrate ova pitanja smesnim, i da ce se naci neko ko zna neke smislene odgovore.

Elem, sam naslov sam uopstio, tako da me generalno zanima kako su gradjena stambena naselja po BG-u? Da li smo koncepte stanovanja u potpunosti preuzimali od SSSR-a za vreme socijalizma, ili je bilo i nekih domacih eksperimenata sa konceptima stanovanja?

 

[Igor]

Sjajna tema :kk:

 

[Agent001]

Sjajna tema :kk:

Izgleda da ne postoji neko interesovanje za nju :mrgreen:

 

[Igor]

Predlazem da ako neko od forumasa ima materijala planova izgradnje planskih naselja poput (vidikovca, ceraka, i ostalih dobro planiranih) kako bi imali neki materijal za pocetak.

 

[Борчанац]

Постоји сигурно. Само смо сада у јеку кампања па они који знају имају мањак времена а вишак ужарених тема
И сам сам заинтересован за постављено питање.
За почетак ћу рећи да сам прочитао негде, да се средином 80их у Београду рутински градило и по 35 000 станова. То ми индиректно говори да није било простора за посебну креативност. Примећујем и да постоје претерано слична насеља, зграде, на различитим деловима града, пресликане.


Код Бувљака, блок 24 мислим...


Борча 5

Нисам нашао слике на којима се види сличност боље. Једна је спољашњи део а једна унутрашњи део блока ова са НБГД. Сличан концепт, изглед, спратност, материјал...различите локације.
Можда има такво насеље и у Москви

 

[Igor]

Cinjenica je da su bili copy paste projekti ali ti objekti pre 90ih su imali kompletne sadzaje oko zgrada. Igralista decijih, sportskih prostore koji su namenjeni trgovini, sklonista itd.

Sustina je da su sva ta velika naselja gradjena planski i ispostovana u potpunosti

 

[Борчанац]

Слажем се. Највећем броју људи управо је такав комфор потребан, готово нико не зна и не занима га да ли је његово насеље копирано. Ако је њему потаман, то је то.
За неку будућност то вероватно није решење, макар говорили о периферијским стамбеним насељима. Потребно је да овај град више постане игралиште младих, образованих и маштовитих стручњака. Потребан је један нови квалитет, да монотонија не угуши. Да се искорачи. Мени је рецимо првокласна вест, да ће се за грејање/догревање новог насеља у Овчи, користити термалне воде. А на другој теми смо научили и да две зграде, имају врло добро испраћене светске трендове, када су кровови у питању.

 

[Agent001]

Cinjenica je da su bili copy paste projekti ali ti objekti pre 90ih su imali kompletne sadzaje oko zgrada. Igralista decijih, sportskih prostore koji su namenjeni trgovini, sklonista itd.

Sustina je da su sva ta velika naselja gradjena planski i ispostovana u potpunosti

Pokusao sam da nadjem link, ali bezuspesno - jedan interesantan tekst o konceptu izgradnje blokova.

Naravno, koncept je preuzet od tadasnjih Sovjeta, ali osnovna ideja je bila da svaki blok bude 'samoodrziv', odnosno da postoji vrtc, skola, igralista, marketi, tj prehrambene radnje, a jedino da se zdravstvena zastita i radne aktivnosti realizuju 'napustanjem bloka'. Dosta interesantan tekst, sa jos dosta nekih interesantnih detalja, ali ga ne sacuvah na vreme, a sada ne uspevam da ga nadjem. Mislim da je to bio tekst u nekim novinama (na njihovom online izdanju), moguce da su bile "Novosti".

 

[boca-ica]

Cinjenica je da su bili copy paste projekti ali ti objekti pre 90ih su imali kompletne sadzaje oko zgrada. Igralista decijih, sportskih prostore koji su namenjeni trgovini, sklonista itd.

Sustina je da su sva ta velika naselja gradjena planski i ispostovana u potpunosti

Nisu bila nikada u potpunosti zaokružena sa sadržaima vec su ostavljani da se dopunjuju po potrebi za neko drugo vreme, što je prouzrokovalo da u samom tikivu naselja dodje do dizanje kojekakvih pratecih divljih lokala
koj i dan dans izgledaju kao izdijkljali tumori. (polu montažne čevabdjinice, picerije kafici piljare...)

U Batajnici se otišlo i vek nazad u divljaštvu (izbeglice), tako što je u središtu novog naselja (višespratince)
na mestu gde je planirano ,tc, pijaca, vrtić i sl. podignuta crkva uz koju su izidane
kojekave razne kuce - kako je kome palo na pamet, tj. oteo.
a kružnu pešaćku stazu pretvorili su u asfaltiran kolovoz bez trotoara.
Ruglo , divljaštvo, piraterija pod maskom jadni ,,oni,, nemaju ništa evo im vaše (plac da se skuće)

Baš me zanima dal još negde postoji (na pr. u NBgd stabenu naselju izmedju solitera) takva svinjajarija
gde je grubo zgažen i uništen koncept stabenh naselja

Upravo suština je zbog ne dovšenosti -ispunjenja planiranih sadržaja tj zaokuživanja postavljenog koncepta
to ce tako da ostane i nikada više nece ličiti ni na naselje a u opasnosti su i sva buduca.

Zbog toga novi koncept mora da u odnosu na nekadašnji
da sadrži stavku zaokuženosti-završenosti, ma kakav da je

 

[Agent001]

Baš me zanima dal još negde postoji (na pr. u NBgd stabenu naselju izmedju solitera) takva svinjajarija
gde je grubo zgažen i uništen koncept stabenh naselja

Nisam nikakav strucnjak iz oblasti gradjevinarstva, arhitekture, ali kao obicnom posmatracu, meni je podjednako lose i kada zveknu neku modernu zgradu u nekom Bloku, koja em sto uzima zelene povrsine, em sto se nikako ne uklapa u koncept i izgled okoline, pa izgleda bas kicasto. No dobro, to je problem koji je konstatovan i o kome se i ovde dosta diskutovalo.

A kao direktan odgovor na tvoje pitanje - postoje primeri sirom Zemuna, gde su potpuno nasumicno nicale kuce u novogradnji naspram (malo) starijih naselja. Npr, ulica Backa, kod marketa Roda, sa jedne strane ulice su tzv Meandri, a sa druge megalomanske privatne kuce od 3-4 sprata, i nekoliko manjih stambenih zgrada u novogradnji, od toga sve je niklo u poslednjih ~25 godina.

Takodje, duz Prvomajske, takodje u Zemunu, gomila kucica i lokala, nacickanih duz ulice (odmah uz ulicu), tako da u potpunosti zatvore odredjeni stambeni blok.

Pa onda Altina, koja je jedno kompletno 'divlje' naselje, a niklo je na prostoru oivicenom naseljima Novi Grad, Galenika i Zemun Polje. Ne znam koliko je Zemun Polje bilo plansko, ali stambeno naselje Galenika i Novi Grad, iako konceptualno drugacija, su (vecinski) planska.

To je iz moje neposredne okoline sto znam.

 

[boca-ica]

Da. . . problematika kvazi lokala,
nekako ce se i rešiti kada budemo dostigli i prestigli prethodni društveni standard
A umetnutih kuca u konceptu starihih naselja ce necemo rešiti nikada ,
pogotovo sa izvšenom legalizacijom koja je delom uradjena po principu
ovo je svinjac pa može da se usvinji šta god kome padne na pamet

Nažalost sve veca želja za ,,normalom,, dovešce do obezvrednjivanja starijih a unakaženih naselja
te ce kvadrat umanjen za amortizaciju biti srozan na još niži minimum to jest
sada sasvim solidno koncepirana starija naselja pretvorice se u rizične kvartove za izbegavanje

Ranjivost nekadašnjeg koncepta je primer za novi
gde ce doci do migracije bolje stojecih stanovništva Bgda
kome je preselo i preko glave da žive u takavim brlogu

 

[Agent001]

Da. . . problematika kvazi lokala,
nekako ce se i rešiti kada budemo dostigli i prestigli prethodni društveni standard
A umetnutih kuca u konceptu starihih naselja ce necemo rešiti nikada ,
pogotovo sa izvšenom legalizacijom koja je delom uradjena po principu
ovo je svinjac pa može da se usvinji šta god kome padne na pamet

Nažalost sve veca želja za ,,normalom,, dovešce do obezvrednjivanja starijih a unakaženih naselja
te ce kvadrat umanjen za amortizaciju biti srozan na još niži minimum to jest
sada sasvim solidno koncepirana starija naselja pretvorice se u rizične kvartove za izbegavanje

Ranjivost nekadašnjeg koncepta je primer za novi
gde ce doci do migracije bolje stojecih stanovništva Bgda
kome je preselo i preko glave da žive u takavim brlogu

Mislim da je problem sto ne postoji volja odgovornih ljudi iz bilo republicke, gradske ili lokalne vlasti da se taj problem bar delimicno resi. Druga stvar je i razmisljanje prosecnih ljudi, jer se dosta ljudi ne buni protiv toga.

Naime, za veca neplanska naselja mislim da nazalost nema resenja, ili bi ta resenja zahtevala mnogo volje i truda sa obe strane, i ogromnu kolicinu novca. Jer, prosto, ne ide da se srusi kompletno naselje od 50 000 stanovnika. Nikom to ne ide u prilog, tako da nazalost, sto se toga tice, sta je tu je. Najlakse resenje je legalizovati po principu as is - sta je tu je.

Ali ZABOGA - da li je problem da se stane na kraj cevabdzinicama i malom milionu lokalnih kafica. Da sam neka vlast (kao sto nisam), lepo bager i primera radi SVE lokale uz prvomajsku SA ZEMLJOM SRAVNITI. Umesto njih mozda jedan trzni centar da se to koncentrise na jednom mestu, a ovaj prostor iskoristiti ili za prosirenje ulice, ili trotoara, neki drvored, park, sta znam, nesto od znacaja za zajednicu koja tu zivi.

Paradoksalno je da je taj deo oko prvomajske, pogotovo na njenom kraju, naselje koje broji nekoliko desetina hiljada ljudi, a postoji SAMO JEDAN park. Ljudi nemaju gde decu u setnju da izvedju... Ali zato se duz ulice nadzidzalo pekara, kafica, rostiljarnica, frizerskih salona, sacuvaj i sakloni. A usput se neko dosetio da na spratu sebi dogradi stancic.

Takvih lokala u ovoj pomenutoj ulici ima mozda 50ak, i ja bih to rusio bez trunke razmisljanja. Ista stvar se moze videti i na NBG, narocito u blokovima, recimo Jurija Gagarina, pa uz Tosin Bunar...

Raspisao sam se, jer mi mnogo smeta to. U poslednje vreme, sto vise obracam paznju na to, smeta mi sve vise i vise.

 

[boca-ica]

Dok ne izadjemo iz bede i korupcije , nece se to rešiti
ali nabudjeni polumontažni lokali da nisu u praksi neophodni ne bi ni posojali

U tim naseljima je totalno pogrešno projektovati tržne centre (nema dovoljan broj okolnih stanovnika)
a grubo su zapostavljena pozitivna iskustva od zanatskih cetara (odličan primer je gradić Pejton )
koj je mnogo primereniji i potrebniji u svakom naselju:
vodovodjija, električar, stolar... i narovno ostali ugostiteljski i trgovački prostor.

Primer u Prvomajskoj upravo potvrdjuje ovu tvrdju jer i po obliku i sadržaju navedene budjevine
više liče na g.Pejton nego na TC Ušće

Najverovatnije zbog pokondirenosti projektanta skloni su da projektuju T.C. umesto zan. centre u naseljima
a potvrda je pravi šamar u obliku kasnijeg zvrjanja praznih lokala ( odličan primer je Žikin centar na B. Brdu)

Koliko ce projektati uspeti da izvuku pouke i klone se pokondirenosti toliko ce novi koncept naselja biti uspešniji
moram još da dodam da centralni trg mora imati i i i . . .
javnu česmu (sa ili bez fontanice) kao bitan simbol urbanzacije ledine na kojoj je podignuto naselje.

 

[Борчанац]

Када си рекао неколико десетина хиљада људи, на крају првомајске. Увек ме је занимало али нисам наишао на поуздан податак. Колико сам Земун има становника и која су насеља у његовом саставу?
Без свих места које припадају општини Земун, значи само Земун као целина. Негде сам прочитао да је то око 32 000 али ми није прецизан податак. При томе не знам да ли Галенику, на пример, убрајају. (шта све спада)

 

[Agent001]

Када си рекао неколико десетина хиљада људи, на крају првомајске. Увек ме је занимало али нисам наишао на поуздан податак. Колико сам Земун има становника и која су насеља у његовом саставу?
Без свих места које припадају општини Земун, значи само Земун као целина. Негде сам прочитао да је то око 32 000 али ми није прецизан податак. При томе не знам да ли Галенику, на пример, убрајају. (шта све спада)

Nisam ni ja relevantan izvor, jer nisam pojedinacno brojao stanovnike
Po podacima raspolozivim na Vikipediji, sajtu opstine Zemun itd, po popisu iz 2011. godine - 168.170 stanovnika, sa Batajnicom, Zemun Poljem itd.

Detaljne podatke sa poslednjeg popisa nisam uspeo da pronadjem, tako da znam neke brojke sa popisa iz 2002. po kome Batajnica ima oko 30 000 stanovnika, racunajuci Ugrinovce i Busije mozda oko 45 000, MZ Nova Galenika oko 12 000, onda Altina, Vojni put i Plavi Horizonti isto negde oko 20 000 (sada mozda cak i oko 30 000, jer se Altina dosta razgradila u poslednjih 12 godina). Zemun Polje isto ima oko 30 000. Ovo je dosta okvirno, pa od ~170 000 oduzmi navedene brojke, pa ces dobiti relativno grubu procenu.

Sam Zemun, bez pratecih naselja, rekao bih da se zatvara autoputem.
Prek autoputa se vec nalaze Altina, Plavi Horizonti, Vojni put, Galenika, a malo dalje Zemun Polje, a jos malo dalje Batajnica, pa se na nju naslanjaju Busije i Ugrinovci.

Sto se naselja tice, opet, detaljnije pogledaj na Wikipediji, jer bih ja ovde samo prepricavao to

 

[Борчанац]

Хвала! Тако сам и ја нешто рачунао, исте податке добијао. Проблем је што у већини наведених се не зна ни тачан број стамбених јединица, па тако ни становника. Много људи сматра да Батајница има већу популацију од самог Земуна. Јер стално се завршавају нови у кућама и издају повољно досељеницима.

Што се неког концепта тиче...мени је јако симпатична Галеника, а чини ми се да би много садржаја морало да легне, да се каже то је то. Изграђена је школа, развијала трговина, у близини су радна места, црква у припреми... Сем радних места као да се недостаци лепе, као да нису били део плана.

Док је Б.Брдо некако богатство различитих угођаја. Град за себе, саобраћај, трговина, угоститељство, али и са породичним кућама у којима се нађе и по нека кокошка код друга из школе било, паралелно са Пожешком у Орфелиновој, прави шумадијски мир :lol:
Доле Ада, контра Кошутњак, Базен, Биоскопи... некако све. Можда најкомплетније насеље за живот а није ни монотоно, једнолично већ баш шаролико. Због тога не делује као неки копирани концепт, већ као да су га потребе обликовале.

 

[boca-ica]

Много људи сматра да Батајница има већу популацију од самог Земуна.

interesantno za pribavljaje tačnih podataka ( definisanje mrava i cvrčaka)

мени је јако симпатична Галеника

Ista Borča greda, samo ima solitere u koima za krečenje stana nisu potrebne merdevine

Док је Б.Брдо некако богатство различитих угођаја

Spolja gladac unutra jadac
ugalvno nadzidane stare zgrade sa starom instalacijom bez lifta
nove zgrade su uglavnom OK ako si uspeo da priustis dovoljan br. kvadrata

Доле Ада, контра Кошутњак, Базен, Биоскопи

do Ade ako preživiš od saobracaja jezik ispaziš do Košutnjaka i pešacima treba ručna
bazen prepun a bioskop ne radi- sve jadac

као да су га потребе обликовале

drp-dil copani Žika muštikla i crnotravac Slavko B.
jedan sa novogradnjom a dr. sa nadzidjivanjem od siporeksa i tegolom

Sa bebi kolicima nema šanse da vidiš trotoar ni u slepoj ulici. . .
Volim svaki deo grada pa i BB na neki način
BB obožavaju brdjani (to je OK) i oni koj vide samo gladac....

Ipak na neki način takav koncept stambenog naselja
jeste naj približniji dobrom koncptu al eto i on nije potpun

 

[Agent001]

Ja bih da ponovim moje pitanje iz prvog posta - koja je poenta suterena?
Da li postoji nea=ki funkcionalan razlog zasto bi neko ukopavao stan u zemlju? Da li je postojalo nekakvo ogranicenje u visini (doduse to su zgrade sa 2 sprata nad suterenom)...

Ili su to zaista bili zamisljeni prostori kao podrumi, pa je to masovno preuredjivano u stambeni prostor?

 

[lordpitbul]

Pala mi je na pamet jedna stvar, naime - posto zivim u Zemunu, relativno blizu je naselje Novi Grad, neki su mozda i culi. Uglavnom, to su porodicne kuce, gradjene 60ih godina, struktura suteren + visoko prizemlje + sprat.

Vecina kuca je gradjena od strane radnika u tadasnjim fabrikama Zmaj, Grmec itd. Buduci da vecina kuca lici jedna na drugu, i po velicini, strukturi itd, zanima me odakle taj koncept gradnje? Da li je to preuzeto od Rusa, odnosno tadasnjih Sovjeta ili je to bio neki lokalni, nas, stambeni program - tipa drzava / preduzece delilo materijal i projekte itd?

Jos jedna stvar, a za koju ne znam gde bih drugde pitao jeste - koncept suterena. Dakle moze li mi neko objasniti njihovu svrhu? Zasto ukopavati stan metar u zemlju? Vidim da je praksa u zemunu da se cesto u suterenima nalaze po dva stana od 35-40 m2. Zasto jednostavno nije bilo lakse napraviti te stanove u prizemlju, bez ukopavanja? Pomislio bi covek da su u osnovi to trebalo biti podrumi, pa je promenjena namena, ali ovu praksu sam video na 50ak kuca, pa ne verujem da je to slucaj.

Nadam se da ne smatrate ova pitanja smesnim, i da ce se naci neko ko zna neke smislene odgovore.

Elem, sam naslov sam uopstio, tako da me generalno zanima kako su gradjena stambena naselja po BG-u? Da li smo koncepte stanovanja u potpunosti preuzimali od SSSR-a za vreme socijalizma, ili je bilo i nekih domacih eksperimenata sa konceptima stanovanja?

Рецимо сличан концепт сличних или истих кућа је и у делу јерковића иако су то куповали као плацеве и сами правили куће