Ако ти не можеш да разумеш или просто не желиш, то не значи да је неистина ово што сам ја написао.Stanica je imala 40 dnevnih parova vozaova a koristila 120 ha zemljista grada. Sve aktivnosti su bile vezane oko nje ne u njoj. Sto se zove Mock activity, stanica je zvrjala prazna, ostala bez gradske zeleznicu, bila ceonog tipa, imala jednokolosecni prikljucak prema zapadnoj Evropi, a sama cinjenica da novi cvor ima gradsku zeleznicu visestruko prevazide sve putnicke aktivnosti nekadasnje stanice Beograd. Grad je takode dobio novi urbanizovan prostor, posle 30 godina potpune neaktivnosti. Privatni kapital je usao u Prokop, sto je sasvim revolucionarno cinjenica. Posle ce i druge da dolaze a prostor ce se brzo transformirati. Ne vidim sta se trenutno lose desava oko Prokopa, nisi nam objasnio.
Па да, али железница више нема атрактивну локацију, већ простор који је небитан са те стране.Hajde ovako...
Po meni je Glavna u Beogradu morala da ostane sa barem 8 koloseka, ŽIT-u i ostalim stvarima svakako odavno nije bilo mesta u amfiteatru, pogotovo ne u priobalju..
U stvari, Glavna je trebala da ima funkciju za medjunarodne vozove i eventualno neki IC, takvo rešenje je najbolje, jer moramo da iskoristimo prednost stanice u strogom centru, a to je turistima i poslovnim ljudima najbitnije, uostalom železnica će se u budućnosti oslanjati na svoje atraktivne lokacije..
I da, tačno je da se sve razvijalo oko stanice, ali danas se na primer sve razvija oko puteva, uostalom razvoj aglomeracija se uvek oslanjao na najčešće korišćeni transport u zavisnosti od doba i razvoja civilizacije...
Što se tiče Prokopa, on je od 80-tih do 2016 faktički prespavao, niko nije imao hrabrosti da započne takav projekat, niti je ikad iko planirao 100% prebacivanje saobraćaja kao sada..
Vratite film kako je ta stanica izgledala pre 15 godina, to je bila samo nezavršena ploča sa 2 uredjena perona, bez prisutnih saobraćajnica, bez šaltera, bez javnog prevoza, bukvalno ništa, on je bio samo započeta ruina i ništa više, danas izgleda barem 10 puta bolje.
Samim tim što je tokom svog većeg dela postojanja bio ruina, ništa se nije razvijalo oko njega, jer logično on defacto nije ni postojao.
Gruja, koji je čist kriminalac, je probio led sa svojom investicijom na tom prostoru i ne sumnjam da će ih biti još, uostalom dobro je da se taj projekat stanice konačno privodi kraju..
Kada se provuče metro, spoji sa autoputem i doda još malo linija javnog prevoza, biće verovatno još većeg razvitka tog prostora, ali i ovo je solidno za sada..
U principu nema ništa loše u Prokopu, razviće se on bez brige, ali je činjenica da se Železnica odrekla prostora na Glavnoj koji je mogao/morao da ostane u funkciji i da se time napravi balans, uostalom nije provučen ni tramvaj/LRT oko Kalemegdana, a sada se tamo podiže linijski park..
Nije napravljeno prigodno rešenje izmedju Novog & Starog čvora, i time je ceo sistem poremećen, dosta ishitrenih poteza, nažalost...
Добро. Ти ћеш да живиш у далекој будућности и видећеш како ће то да изгледа, а наћи ћеш и смисао тога.Grad uvek živi i stalno se formira, naravno da iz današnje perspektive to izgleda "kao završen proces" zbog vremenske perspektive jednog ljudskog veka ali to ne znači da je taj proces zaustavljen.
Nije mogla da bude prolazna o tome se raspravljalo i 1966 i 1967. U izradi planova se odustalo zbog a) nemogucnosti da se tu izgradi podzemna stanica sa vise od 8 koloseka, b) zbog potrebe rusenja stambenih cetvrti radi busenja tunela c) zbog nemogucnosti da se izvede fazno (sto znaci da je cela stanica morala da se zatvori). Nebuloza da je mogla da se pretvori u prolaznu, nijedan plan koji je to predvideo je dobio saglasnost zeleznicke struke. Imamo primera u Nemackoj gde se postojeca stanica ukopala, samo sto su s time smanjili kapacitet same stanice.Ако ти не можеш да разумеш или просто не желиш, то не значи да је неистина ово што сам ја написао.
Mock activity је нешто друго, а не саобраћај на жел. ст. Београд, која је имала возове у међународном и домаћем саобраћају. Градска железница је ишла и пре тога преко Прокопа, а могла је и преко старе станице да су је претворили у пролазну, за шта постоје планови, као и да се креће око Калемегдана.
То што је "приватан" капитал ушао у Прокоп, је занемарљиво за кориснике железнице и железницу уопште. Људи од тога немају ништа.
Простор ће се трансформисати у шта? Колико је то брзо? Хоће ли се цео град преоријентисати на Прокоп? Неће. Све установе и објекти, као и токови путника остају на старом месту. То никада неће бити центар града.
Како ће онда да праве метро?a) nemogucnosti da se tu izgradi podzemna stanica sa vise od 8 koloseka,
Није тачно.Nebuloza da je mogla da se pretvori u prolaznu, nijedan plan koji je to predvideo je dobio saglasnost zeleznicke struke.
Peroni daljinske zeleznice su 455 m dugacki, za metro 80 m - 120 m. Al opet bolje da prvo izucis literaturu 60ih godina sa raspravama o mogucim konceptima. Varijanta Sava D je postojala i dokumentovano je sto nije izabrana. Sama direkcija za zeleznice Beograd je glasao protiv te varijante pa su zeleznicki strucnjaci cele Jugoslavije favorizali Varijantu GUPa (Autokomanda) koja je u narednom razradivanjem postala varijanta Prokop. U direkciji za finansiranje su odradili analizu po rukovdstvom Dragoslava Stefanovića, i Miodrag Martinovića i troskova za varijantu D su bidli srazmerno veliki a i tehnolosko neodgovarajuce sto su tuneli delimicno morali da se rade cut and cover metodom od Dunavskog mosta i Bajlonove pijace. Geoloski problem je predstavljao visoki podzemni nivo u Savskom amfiteatru i kliziste Terazijske padine. Sve u svemu same probleme koji niko nije zeleo da rizikuje. Tehnolosko je Prokop uvek bio najbolje zeleznicko resenje. Ovako imamo najbolju tehnolosku zeleznicku stanicu i hvala planerima sto su imali ovu cinjenicu u vidu.Како ће онда да праве метро?
Није тачно.
Beograd Glavna nikad nije mogla da bude prolazna, pre svega zbog prirodnih tokova pruga, samo ka Pančevu bi prolaznost dobila smisao, a realno ne isplati..Nije mogla da bude prolazna o tome se raspravljalo i 1966 i 1967. U izradi planova se odustalo zbog a) nemogucnosti da se tu izgradi podzemna stanica sa vise od 8 koloseka, b) zbog potrebe rusenja stambenih cetvrti radi busenja tunela c) zbog nemogucnosti da se izvede fazno (sto znaci da je cela stanica morala da se zatvori). Nebuloza da je mogla da se pretvori u prolaznu, nijedan plan koji je to predvideo je dobio saglasnost zeleznicke struke. Imamo primera u Nemackoj gde se postojeca stanica ukopala, samo sto su s time smanjili kapacitet same stanice.
Од приватног капитала има корист онај који га улаже и који га контролише.Zanimljiva i konatacija da od privatnog kapitala na Prokopu narod nema nista, ima ce novu stanicu, zaposljavanaje, i novo urbanizirani kraj u Beogradu.
Има старија литература.Peroni daljinske zeleznice su 455 m dugacki, za metro 80 m - 120 m. Al opet bolje da prvo izucis literaturu 60ih godina sa raspravama o mogucim konceptima. Varijanta Sava D je postojala i dokumentovano je sto nije izabrana. Sama direkcija za zeleznice Beograd je glasao protiv te varijante pa su zeleznicki strucnjaci cele Jugoslavije favorizali Varijantu GUPa (Autokomanda) koja je u narednom razradivanjem postala varijanta Prokop. U direkciji za finansiranje su odradili analizu po rukovdstvom Dragoslava Stefanovića, i Miodrag Martinovića i troskova za varijantu D su bidli srazmerno veliki a i tehnolosko neodgovarajuce sto su tuneli delimicno morali da se rade cut and cover metodom od Dunavskog mosta i Bajlonove pijace. Geoloski problem je predstavljao visoki podzemni nivo u Savskom amfiteatru i kliziste Terazijske padine. Sve u svemu same probleme koji niko nije zeleo da rizikuje. Tehnolosko je Prokop uvek bio najbolje zeleznicko resenje. Ovako imamo najbolju tehnolosku zeleznicku stanicu i hvala planerima sto su imali ovu cinjenicu u vidu.
"На основу писања и изнетих критика у нашем листу..."Samo mi nije jasno po kom osnovu Čistoća radi na privatnom posedu?
Nisam siguran da je Železnička stanica privatan posed.Samo mi nije jasno po kom osnovu Čistoća radi na privatnom posedu?Počelo čišćenje deponije smeća iza bivše glavne železničke stanice
Radnici Gradske čistoće počeli su u utorak odnošenje đubreta sa divlje deponije kod nekadašnje glavne železničke stanice u centru Beograda.n1info.rs
Pre neki dan je na TV-u Grad.Menag. B.S. između ostalog, spomenuo idejuHm...
To bi bila ogromna investicija, a i prilicno nepotrebna. Da bi primila super vozove i u stanicu bi moralo mnogo da se ulozi, sto bi prilicno i oslabilo funkciju Prokopa. Preveliki bi to bio luksuz.
U staroj stanici ce ostati dva koloseka i delimicno ce ostati u funkciji. Ne znam dokle su Shopio dosli sa ovom idejom i da li je to konacan stav.
Sa super brze vozove sa severa ce dozivljaj biti potpun po prelasku novog z. mosta i ulasku u velelepni Prokop, a sa juga ce putnici morati da se zadovolje samo Prokopom - bez mosta