Šta je novo?

Nekadašnja Glavna železnička stanica

Odlicno mesto za muzej, jer se velike povrsine prostiru samo na dva sprata, spratna visina odlicna. Kancelarije mogu na 3. Sprat dela zgrade na uglu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795196#p795196:3oy8g1ft je napisao(la):
direktor » 20 Nov 2020 23:00[/url]":3oy8g1ft]Nikako u botanicku baštu...bolje bolnica na savskom trgu da bude prirodnjacki muzej ....pa da tu budu 3 muzeja na trgu 3 hotela ...


plus 1 :D
i
Samo za disu :kk:
 

Prilozi

  • 3u1.jpeg
    3u1.jpeg
    4,9 KB · Pregleda: 4.865
Neuporedivo bolje, a često i jeftinije je praviti nove i namenske zgrade za muzeje. Šta mislite koliko love će se ulupati u kompletno renoviranje enterijera bivše GŽS ne bi li se prilagodio muzejskoj nameni? Koliko novca treba da se sredi zgrada u Resavskoj za Muzej Beograda? I to nikada neće biti dovoljno dobro kao kada se pravi nova i namenska zgrada. Da ne pričam da to neće biti gotovo ni za pet godina.

Zgrade zidane za administrativne namene treba takve i da ostanu. Ti naši jadni muzeji koji sto godina nemaju zgrade najmanje zaslužuju da ih u 21.veku smeštaju u neuslovne objekte.

Prirodnjački muzej na Ušće, u novi moderan objekat, pored nove Galerije umetnosti 21. veka. Postojeći MSU treba "konzervirati" sa krajem 20.veka, sve po planu koji je davno izneo i Miodrag Protić.

A što se tiče restauracija starih objekata, treba još vratiti originalnu fasadu pošti 2 i videti može li se tu smestiti neki objekat kulture i to je to.
 
Neki objekat kulture mislis muzej IMS ...u postu...
Mozda jeste bolje i jeftinije ali iz sadašnjeg aspekta nije racionalno....prvo para nema na bacanje ...drugo renoviranjem objekta postojećeg isti se renovira i štiti od daljeg propadanja ...daje mu se novi zivot ...
Koliko ce love biti ukupno ulupano u enterijer GZS mozda 1000 000e mozda ni pola toga...jer ako budu sređivali ko eksterijer zaboravice tj nece uraditi ni pola toga sto treba...ko sa fasadom....
Znaci da čekaju bez ikakvih objekata i prostora za izlaganje i dalje dok ne dočekaju svoj red i pare za zgradu 21 vijeka...
Tesla da ceka u 350 mkv a elektranu na dorcolu da utrpamo administraciju....
Ovom gradu i državi muzeji su poslednja rupa na svirali...
Inace staro sajmište ne bi ličilo na ono što lici danas....
Postojao bi muzej gsp ...
Postojao bi prirodnjacki muzej ...
Adekvatan IMS ...
Adekvatan muzej grada ....a ne da za 70 godina nisu mogli naći zgradu za isti ili izgraditi...
Svi pokušaji su završavali konkursima i samo konkursima...
Kako za muzej grada ...dok se ne realizuje ne verujem...
Kako za muzej revolucije...
Kako za vojni muzej...
Listu proširiti po želji...
Isto važi za fakultete ...
Bitno da se prodaju silne zgrade vojne današnja politika oglasi ....
Ni slučajno da se neka zgrada iskoristi ...za neku instituciju....
 
Hm, pa rekonstrukcija Narodnog muzeja koštala je preko 15 miliona evra, misliš da će restauracija i unutrašnje prilagođavanje GŽS manje da košta?

Kako god, to je reprezentativan objekat i treba ga sačuvati, ali gurati muzej u bolnicu Sveti Sava, zgradu Ministarstva saobraćaja/Senata Kraljevine Jugoslavije, ili sadašnje Ministarstvo spoljnih poslova je neracionalno.

Drugo, rekao sam da zgrade zidane za administraciju treba takve i da ostanu. Ne znam odakle ti analogija sa centralnom na Dorćolu. Od tog objekta, ako se ne varam, ostala je samo "ljuska", pa bi smeštanje Teslinog muzeja zapravo predstavljalo izgradnju kompletnog enterijera, ne rekonstrukciju. I to treba maksimalno podržati.

Kada se govori o svim muzejima koji su nam potrebni, treba voditi računa o njihovoj isplativosti i samo održivosti. U tom smislu - železničke, poštanske, automobilske i ostale muzeje slične tematike treba objediniti pod jednim krovom Tehničkog muzeja. Dobro je što odustaše od posebnog muzeja srednjovekovnog perioda. Fondovi ne treba da se cepaju, nego objedinjuju. Mi nismo ni Pariz, ni Rim. Masa sveta nije nikada ni ušla u neki muzej, niti imamo toliko turista. A zaposleni treba da primaju platu, da se plaća održavanje itd, itd..

Zaboravlja se i o potrebi izgradnje muzeja u Vinči. To je sramota ove države i pred istorijom i pred celim svetom.
 
U zgradu GZS je vec ulupano 4 mil evra koliko ce jos u enterijer ulupati zavisi sta misle da rade ...i kolko ozbiljno moze i 500 000 evra i 1000 000 evra a moze i 5 mil zavis da li oce da se krade ili kraducka ...
Guranje u zgradu MSP ja nikad nisam predlagao ...i ministarstva treba da budu objedinjena jedno ministarstvo jedna zgrada Zgrada ministarstva saobraćaja tj senata KJ unutra nije nista posebno za ministarstvo ok ....
Zgrada vlade kad se preseli u palatu Srbija zajedno sa predsjednistvom onda u zgradu vlade moze gradonacelnik a u stari i novi dvor mogu muzeji dinastija karadjordjevici vs Obrenovici...npr
Muzej poštanski ima svoj prostor sasvim dovoljan...
Za železnički muzej zgrada GZS i lozionica su idealne...
Za muzej automobila dodjelijen je prostor garaže ispod brankovog mosta koji treba da se renovira ...
Svi tehnički muzeji jesi vec sad pod krovom institucijom MNiT ...
Zaposleni primaju platu pa primaju radili u jednoj ili u dvije zgrade ili u tri zgrade ...Fondovi trebaju da se adekvatno čuvaju prezentuju da li ce neki eksponat biti u fundusu Vojnog narodnog IMS ili MIJ ili automobila nije toliko bitno eksponati se šetaju od muzeja do muzeja po potrebi za tematske izložbe....
Masa sveta treba da se obrazuje i edukuju od malih nogu ....nismo ni Rim ni Pariz sto neznaci da nam muzeji trebaju biti rupe...
Sto se tice vince tu se sad konačno mrdnulo nesto sa mrtve tačke ameri ce pljunu neke pare ....
Ova država preko ministarstva kulture mislim da moze godišnje da odvaja 15 mil evra za sređivanje muzeja ...kroz jedan mandat to je 60 mil evra sto moze da znaci sređenih 10 muzeja recimo ...
Ali vise se isplati i vidljivije za mase je novogodišnja rasveta...10 mil evra za sve ove godine plus 200 mil dinara godišnje montaža demontaža....
 
Ne znam da li bi jedan skelet Diplodocusa ili Mamuta mogao da stane u hol zgrade bivse zeleznicke a o bolnici prekoputa sumnjam. :D

800px-CM_Diplodocus.jpg
The-Zhalainuoer-III-mammoth-skeleton-at-the-Zhalainuoer-National-Mine-Museum-The.png
 
Upravo..pogotovu prirodnjački muzej zahteva savremenu zgradu.
Najmoderniji javni objekat, bar u eksterijeru, koji je sagrađen u ovih 30 godina u Beogradu - jeste ona pijaca na Paliluli. Treba organizovati konkurse, pozvati mlade arhitekte, dati neka moderna, jeftinija rešenja, ništa to ne treba da bude preskupo - ali dobili bismo namenske i savremene muzeje.
Ovde su se vrteli razni predlozi da se zgrade ministarstava pretvaraju u muzeje. Čemu to osim potrebe da se pred svetom pokažemo, da su nam muzeji u lepim i starim zgradama poput onih u gradovima na Zapadu.. To su sve neuslovne zgrade i bilo bi pravo mučenje od baba praviti devojke.
I ne, nije bolje voditi se principom "bolje išta nego ništa". Kada bi se jednom, npr. Prirodnjački muzej, smestio u zgradu gde je sadašnji Istorijski muzej-- ne bi se odatle pomerio ni za sto godina.
Muzejima su potrebni dobri menadžeri, proaktivnost, a ne čekanje Godoa i kuknjava kako država ne rešava njihov smeštaj. Hajde ljudi pokrenite se, izađite u javnost, tražite evro-fondove, da vidimo šta može da se uradi itd.

A što se tiče dvorova, ne treba u njima praviti posebne postavke za Obrenoviće i Karađorđeviće, već priča o njima treba da se ispriča pod krovom jednog Istorijskog muzeja u okviru stalne postavke. Pa kad uđem u jednu od prvih sala gde ću videti priču o npr. knezu Časlavu, u desetoj sali znam da ću videti priču o Karađorđu i Milošu.

Dvorovi, pogotovu Stari dvor, treba da služe u reprezentativne svrhe. Da se vrati originalni enterijer i da se koristi u državne, gradske i ostale ceremonijalne funkcije. Pa kad recimo Olimpijski komitet dodeljuje godišnje nagrade zaslužnim sportistima- da ta svečanost bude u velikoj i reprezentativnoj dvorani Starog dvora, koji bi služio kao prava Gradska kuća. A ne kao do sada da se to radi u holu Narodne skupštine.. Itd, itd.

Budimo realni, koliko ljude u Srbiji zanima železnica, ili poštanski saobraćaj? Par hiljada entuzijasta. Zato je neracionalno onoliku GŽS koristiti za železnički muzej koji bi 350 dana u godini zvrjao prazan. Ili automobilski muzej pod Brankovim mostom, nisam ni znao za to rešenje.. Potpuno van pameti..

I nije naravno isto da li zaposleni primaju plate u jednom ili više muzeja. Sada npr. imate upravnika i Železničkog, i PTT muzeja, pa njihove prateće službe, a pod krovom jednog muzeja sve to može racionalnije da se organizuje.

I samo dovesti dobre menadžere, sposobne, vredne i preduzimljive ljude.
 
Проблем музеја је што се од самог почетка ћушају по неадекватним зградама. Свега пар зграда је наменски прављено за музеј. Природњачки музеј свакако захтева модерну зграду, али је нажалост проблем простор. Нема га пуно у ширем центру, а све даље биће нерентабилно и слабије посећено. Једино место где могу да направе добар музеј и да буде у релативном центру јесте БнВ. Штета што за то није искоришћена нека локација на самој обали, нпр. код Магнолије или у продужетку Београдске задруге.

Што се тиче специјализованих музеја, железнички и музеј аутомобила би тешко заједно стали под исти кров, поготову на Дорћолу, осим једино да узму или целу гаражу ГСП (кад већ хоће да их селе на Медаковић) и припоје је музеју науке и технике, или да узму целе хале у бившим ИМТ и ИМР.
Селидба музеја аутомобила у бившу гаражу савезних органа испод Бранковог моста је солидно решење, добијамо музејски низ на НБГ (МСУ - музеј аутомобила - спомен комплекс Старо сајмиште), добија се велики простор релативно модеран и адекватан да се у њему сервисирају и рестаурирају експонати и излажу без гужве као у садашњој згради Модерне гараже која ће реституцијом бити враћена власницима. Једини проблем је што гаража испод моста има пуно да се сређује. Прича се и о музеју полиције у истом простору, то није лоше пошто ће и њихов фунндус већином чинити аутомобили.

Иначе сви технички музеји (оба железничка, поштански, аутомобилски, војни, ваздухопловни, рударски у Бору тракторски у Новом Милошеву) су под музејем науке и технике као кровном установом. Али видели смо да и сам музеј науке и технике није довољно способан (пример експоната које им је уступио ГСП), док је један приватни музеј, из Новог Милошева (Жеравица) савршен пример.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795303#p795303:jw2jz2wh je napisao(la):
Vox91 » 21 Nov 2020 12:07 pm[/url]":jw2jz2wh]
....
Budimo realni, koliko ljude u Srbiji zanima železnica, ili poštanski saobraćaj? Par hiljada entuzijasta.
....

Možda u tome i jeste problem, što je većina ljudi opterećena sa poslednjih 1000 godina istorije, a gotovo da ih ne zanimaju praktične stvari poput infrastrukture, inovacija i drugih tehničkih tema na kojima se gradi budućnost.
I obično je argument nešto poput: "ko ne vodi računa o svojoj prošlosti, neće imati budućnost"... pa ja vidim da mnogi i ovde na forumu život samo posmatraju kroz "srpstvo", prošlost našeg naroda, vladare, ratove.... i da se u tome gubi svaka mera, i da se i sadašnjost i budućnost filtriraju kroz takvu vizuru... tu sreće i napretka nema i neće ih nikada ni biti.
 
Ma kakva sreća i napredak.. Ovde od 1903. vladaju vojno-policijsko-udbaško-db-ovske hunte, zaogrnute u plašt velikih zaštitnika državnih i narodnih interesa. Svi oni su danas velike patriote, poznavaoci i poštovaoci istorije, u radno vreme malo švercuju drogu i ubijaju-od gardista na Topčideru, do Davida Dragičevića i Olivera Ivanovića, a u slobodno vreme ljube ruke vladikama i patrijarsima. A sutra će malo i da drže govore ožalošćenom srpstvu, od juče pod nabojem patriotizma na RTS-u, sa Karađorđevom smrću i Bojem na Kosovu..

A to što poljoprivredna zemlja više ne može da proizvede kombajn i traktor, što nam vozovi Bg-Niš idu sporije nego pre sto godina-- o tome nećemo, kvari sliku o našoj izuzetnosti.
 
Jel mi imamo te skelete originale ili imamo samo kopije u svilanjcu
Mimo kike u kikindi gdje treba da ostane ne moraju svi muzeji ni biti u bg Sto se tice bolnice na savskom trgu postoji plac prazan pored iste moze da se napravi savremen objekat i iskombinuje stari i novi objekat npr....
Kazes konkurs moga konkursa nije moj konkurs i tako u nedogled..
Kao sto imamo silna rešenja ne realizovana muzej revolucije...
Sto se tice čekanja godoa godinama u suštini se slazem da većina ih je uspavana i nezele da se cimaju čekaju penziju...
Sto se tice dvorova za vraćanje enterijera i eksterijer dinastije sam predložio kako bi te raskošne zgrade postale dostupne i vidljive običnim zgradama da se uradi ponovo prestona dvorana itd
Političari imaju palatu Srbija sasvim dovoljno a gradonacelnik u sadašnju zgradu vlade i kula u kraljice marije sasvim dovoljna...
Prateće službe se mogu racijonalizovati ...
Trenutno imamo ...
Muzej grada ima projekat i dozvolu sta se ceka nezna se
Muzej nauke i tehnike ima projekat sta se ceka nezna se
 
Direktorka Istorijskog muzeja na Sputnjiku objasnila šta ćemo imati priliku da vidimo, ukratko: Zgrada GŽS ima 7.500 m2, stalna postavka biće u prizemlju, obuhvataće period od 7. do sredine 20. veka. Rekonstruisaće se krune naših srednjovekovnih vladara, presto cara Dušana, predstaviće se Kosovska bitka, Despotovina, period pod Turcima, 19.vek, nakit Karađorđevića i Obrenovića itd, vladarske insignije kralja Petra, da bi se priča završila sa Petrom II. Na peronskom delu biće lapidarijum, a deo za povremene izložbe, koncerte itd. biće u holu ka Karađorđevoj, koji ima oko 300 kvadrata. Administracija će biti na spratu, radionice u prostoru ambulante.

Sprema se kompletna rekonstrukcija enterijera, kaže da ima mnogo pregradnih i gipsanih zidova, sve će se to ukloniti i ostaće samo noseća konstrukcija.. Rokovi za sve to nisu pomenuti.
 
Znaci njima bi zgrada poste bila velika ili je ona skromn...prizemlje znaci po etazi ima nekih 3700 mkv nisu mi zidovi delovali kao gipsani...
 
Muzej Nikole Tesle će dobiti novu zgradu 2030. u najboljem slučaju.
 
То зависи од тога шта буде већи приоритет властима, музеј или фонтане, јелке и сличан накит.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795538#p795538:27nxnvb0 je napisao(la):
Дошљак » Нед Нов 22, 2020 11:48 am[/url]":27nxnvb0]То зависи од тога шта буде већи приоритет властима, музеј или фонтане, јелке и сличан накит.
Где тамо неки музеј да се пореди с фонтанама и новогодишњим китњаријама..
 
Direktorka Istorijskog muzeja reče da bi rekonstrukcija enterijera GŽS mogla da počne krajem sledeće godine.. :lol:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=797317#p797317:1bnh6cig je napisao(la):
Vox91 » Пет Нов 27, 2020 10:45 pm[/url]":1bnh6cig]Direktorka Istorijskog muzeja reče da bi rekonstrukcija enterijera GŽS mogla da počne krajem sledeće godine.. :lol:
Поштена жена, нисмо навикли да званичници и руководећи кадар даје реалне процене, већ да се рок помера по пет пута.
 
Dnevna svetlost (uv) šteti vecini eksponata
Šteta... tolki prozori a moraju da se zamrače
a gde stvaranje mikro klimatskih uslova za svaku eksponatsku prostoriju ...
Lele.. i onako skupa obnova bice na kraju još minimum tri puta toliko
Šta su zamislili.... samo da okreče i stave eksponate.... :?:
Ne ce da moze kako je zamislio mali Perica... :lol:
Muzej... vrlo skupo zadovoljstvo
plus tekuci ogromni troškovi kad počne da radi...
Papreno papreno ...
:sesir:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795329#p795329:2rvr2osc je napisao(la):
relja » 21 Nov 2020 01:02 pm[/url]":2rvr2osc]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795303#p795303:2rvr2osc je napisao(la):
Vox91 » 21 Nov 2020 12:07 pm[/url]":2rvr2osc]
....
Budimo realni, koliko ljude u Srbiji zanima železnica, ili poštanski saobraćaj? Par hiljada entuzijasta.
....

Možda u tome i jeste problem, što je većina ljudi opterećena sa poslednjih 1000 godina istorije, a gotovo da ih ne zanimaju praktične stvari poput infrastrukture, inovacija i drugih tehničkih tema na kojima se gradi budućnost.
...

Занимају их практичне ствари али да их имамо данас. Било би стварно бизарно правити музеј железнице када нисмо завршили ни железничку станицу...Музеји железнице су свуда у свету намењени малом броју ентузијаста. Био сам у нечем сличном у Дрездену, њихвом музеју транспорта који је јако леп, и био је скоро празан, док је Звингер са уметничком поставком био пун. Такођеје и средњевековни Русткамер био пунији.
 
Vrh