Од ружичњака до запуштеног плаца у Кнеза Милоша
У једној од пет кућица на фантомској парцели становала је, после Другог светског рата, мајка Бранка Ћопића
Аутор: Д. Мучибабићуторак, 26.09.2017. у 22:00
Пет приземних кућа са цветним баштама и пумпама за воду било је на плацу између данашње пољске амбасаде и стамбене петоспратнице у Кнеза Милоша 28 све до 1961. године. Тада су порушене, на њиховом месту
подигнут је парк, а три деценије касније тадашњи градоначелник Београда Александар Бакочевић симболично је на том месту ударио темеље за будућу пословну зграду Саобраћајног института ЦИП. То тврди Борјана Каменовић (80), професорка соло певања у пензији која живи у вишеспратници у Кнеза Милоша 28.
Ту зграду, тик уз деценијама напуштени плац, на углу Кнеза Милоша и Бирчанинове саградио је пре осам деценија њен деда Драгутин Пертинач, пореклом Француз и фабрикант из Сиска.
Како је здање у току Другог светског рата у два наврата оштећено, Борјана вапи да се напуштени плац са зараслим темељима уреди и на том месту подигне нови објекат.
– Не дај боже да се деси већи потрес попут земљотреса, од наше зграде остао би само пепео. Растресена је, јер је у бомбардовању Београда 1941. била порушена до другог спрата, а бомбе које су падале на Васкрс 1944. оштетиле су три последња спрата. Зграду је мој деда поправљао, али сигурно би била стабилнија да из рупе поред ње израсте ново здање. На том плацу скупљају се наркомани, пронађено је и беживотно тело. Тај ексклузивни простор одавно није безбедан – негодује Каменовићева.
Она нас је јуче угостила у свом дому и читаоцима „Политике” уступила неколико фотографија из породичног албума. На једној се види угаона кућа коју је, каже, њен деда 1935. купио од Јакова Петровића, универзитетског професора, и на њеном месту 1936. почео да зида петоспратницу. Годину касније његова тек рођена унука уселила се у стан на другом спрату у којем и дан-данас живи. Један од најупечатљивијих догађаја из њеног детињства повезан је са Бранком Ћопићем.
– Он је долазио да обиђе мајку. Становала је код породице Марјановић у једној од тих пет кућа тик уз моју зграду. Нас децу би задиркивао и никада нисмо знали да ли се шали или је озбиљан. Био је много симпатичан – присећа се Борјана.
Из сећања јој навиру и свечани призори почетком деведесетих прошлог века када је, каже, почела градња пословног објекта између њене и зграде пољске амбасаде. Исто памти и Милутин Игњатовић, директор
Саобраћајног института ЦИП, и тврди да је Бакочевић бацио само лопату земље, али да ЦИП није ударио темеље који дуже од четврт века стоје у Кнеза Милоша 30-36.
– Плац смо добили од општине Савски венац 1988. године и требало је да зидамо управну зграду. Пројекат смо израдили, али није било новца да градимо. Општина нам је одузела земљиште и доделила
ГП „Рад”. Ми смо „Раду” 1992. уступили наш пројекат, он је поставио темеље и требало је да подигне пословну зграду за тржиште. Рат је почео и све је стало – објашњава Игњатовић.
„Рад” је у међувремену отишао у стечај, а земљиште му је одузето 2009. Прецизније, „Раду” је престало право коришћења на парцели од 2.587 квадратних метара, и тада и сада у власништву државе, и оно је
додељено граду. Две године касније Београд уступа плац
Министарству правде од којег добија зграду бивше Беобанке на Зеленом венцу. Следећа трампа земљишта била је 2013. када је закључком владе Министарство правде грађевинска права на плацу пренело на
Министарство одбране. Оно је заузврат уступило права коришћења зграде некадашњег Војнотехничког института у Катанићевој улици Министарству правде.
Локацију у Кнеза Милоша 30-36 Министарство одбране сместило је у
Мастер план непокретности које нису неопходне за функционисање Војске Србије. Тако је плац намењен за продају.
– Прибављена је имовинскоправна документација и Пореска управа је проценила тржишну вредност. Међутим, за ту катастарску парцелу у току је поступак пред Агенцијом за реституцију и до његовог окончања плац се не може отуђити – пише јуче Министарство одбране у одговорима „Политици”.
http://www.politika.rs/scc/clanak/38960 ... eza-Milosa
Ovaj plac ko vruć krompirić