Makiš 2

[Влада]

Aj da vidimo sta ce biti ovaj put

Voda za predgrađa
Pripremni radovi za izgradnju fabrike vode u Makiškom polju počinju krajem juna

Izgradnja fabrike vode „Makiš 2” posle niza odlaganja, prema najnovijim najavama nadležnih, počeće krajem juna ove godine i ne bi trebalo da kasni.

Bojan Stanojević, gradski menadžer, kaže da je konačno izabrano preduzeće koje će izvesti pripremne radove.

– U toku sledeće nedelje, kada istekne rok za žalbe, objavićemo ime firme, ali smo konačno uspeli da posle četiri-pet tendera izaberemo preduzeće za pripremne radove. Izabrali smo firmu koja je ponudila najmanju cenu za pripremne radove, između ostalih, i za kopanje rupe za betonske rezervoare. Nažalost, na proteklim tenderima dešavalo se da domaći ponuđači podnesu nepotpunu tendersku dokumentaciju – objašnjava Stanojević razloge zašto se nije ostvarila njegova najava da će pripremni radovi početi u decembru 2006, odnosno martu ove godine. Podsetimo, pre ovih obećanja gradske vlasti su početak radova najavljivali i za maj 2004. godine, a potom za 5. septembar 2005.

Da kašnjenje nije zanemarljivo svedoče podaci da su za izgradnju novog postrojenja za preradu vode gradske vlasti od Evropske banke za obnovu i razvoj dobile kredit od dvadeset miliona evra još 21. jula 2001. godine, dok je ugovor o isporuci procesne opreme i projektovanju fabrike sklopljen 30. oktobra 2003. godine sa izraelskom kompanijom „J. V. Tahal konsalting inžinirs”.

Na odlaganje izgradnje u Makiškom polju, prema rečima Bojana Stanojevića, znatno su uticali i imovinsko-pravni problemi.

– Nerešeni imovinsko-pravni odnosi bili su najveći problem, jer su na toj lokaciji parcele nacionalizovane šezdesetih godina, ali toga nije bilo u knjigama – kaže Stanojević.

Kašnjenju izgradnje nove fabrike, koja će obezbediti dodatnih 2.000 litara vode u sekundi, bez sumnje doprinelo je i svojevrsno nadgornjavanje Ministarstva za kapitalne investicije i gradskih vlasti u toku 2005. godine. Podsetimo, komisije nadležnog ministarstva zahtevale su u aprilu te godine doradu idejnog projekta ovog postrojenja, a otklanjanje ove prepreke, osim na sastancima stručnih komisijama, vodilo se i na novinskim stupcima kroz raspravu između republičkih i gradskih čelnika.

Međutim, birokratska sporenja i nerešeni imovinsko-pravni problemi ne samo što su uticali da izgradnja fabrike vode „Makiš 2” još nije početa, već je grad od 2001. godine do danas za servisiranje kredita EBRD-a platio više od pola miliona evra. Naime, prema pravilima Evropske banke, ukoliko se ne podigne odobreni novac, neophodno je platiti takozvano rezervisanje kredita koje godišnje iznosi 0,5 odsto, što je 100.000 evra za kredit od dvadeset miliona evra. Međutim, Bojan Stanojević, gradski menadžer, tvrdi da grad zbog nepovlačenja kredita uopšte nije imao finansijski gubitak, već da je jedina šteta je što je izgubljeno vreme, odnosno što fabrika već nije sagrađena.

Gradski menadžer je ranije objasnio da grad zbog rezervisanja kredita nije imao finansijsku štetu, jer da su novac povukli ranije plaćali bi redovnu kamatu koja je bila 5,3 odsto, a sada je između 4,5 i pet odsto, dok je rok za otplatu ostao isti – 2015. godina.

Ipak, sudeći po najnovijem razvoju događaja, izvesno je da će radovi zaista početi, odnosno da će kompaniji „Tahal” početi da ističe ugovorni rok od 660 kalendarskih dana za završetak izgradnje.
Puštanjem u rad „Makiša 2” trebalo bi da bude u potpunosti rešen problem vodosnabdevanja stanovnika Grocke, Kaluđerice, Vinče, Sopota, podavalskih sela, kao i oko putnih pravaca ka Mladenovcu. Ta značajna količina vode omogućiće zatvaranje postrojenja sa zastarelom tehnologijom prečišćavanja rečne vode u Vinči i na Belim vodama. Plan je i da trećina vode iz „Makiša 2” služi u vreme nestašica izazvanih eventualnim padom vodostaja u reci Savi, druga trećina za snabdevanja visokih tačaka u gradu, a preostala trećina biće rezerva vode koju dosad „Beogradski vodovod” nije mogao da ostvari. Izgradnja „Makiša 2” koštaće oko 40.000.000 evra, od čega je polovina obezbeđena iz kredita EBRD-a, a ostatak iz gradskog budžeta.
N. Radičević
[objavljeno: 08.05.2007.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=27551&lang=2

 

[KiD]

bla bla bla...samo neka krenu da rade i stanu vise sa izgovorima zasto se nista kapitalno nije uradilo u gradu za 7 godina......

 

[Влада]

Четвртак, 21. јун 2007.
Изградња нове црпне станице чисте воде у оквиру комплекса „Макиш”

За израду главног пројекта и изградњу објекта црпне станице чисте воде у оквиру комплекса ППВ „Макиш 2”, из градског буџета издвојиће се 378.000.000 динара, рекла је на данашњој конференцији за новинаре Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда.

У току су припремни радови за почетак изградње постројења за пречишћавање воде „Макиш 2”. Његовом изградњом укупни производни капацитет воде комплекса Макиш биће повећан са данашња три на пет кубних метара у секунди. На крају производне линије „Макиш 2” планира се изградња новог резервоара, запремине 22.500 кубних метара, и нове пумпне станице са радним капацитетом од три кубна метра у секунди. Реализација нове црпне станице трајаће до краја 2008. године

извор Град Београд
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1279982

 

[Влада]

Камен темељац за фабрику воде

После пет година припрема јуче почела завршна, трећа фаза изградње постројења за пречишћавање воде „Макиш 2”

Радови како се очејкује се, трабало би, да се заврше, до краја 2009. године.
(Фото: „Беоинфо”)

Полагањем камена темељца за резервоар чисте воде са затварачницом у Макишу, јуче је почела изградња будућег комплекса за пречишћавање површинске воде „Макиш 2”, фабрике воде од које се очекује да у потпуности решити проблем водоснабдевања града у наредних пет деценија. Тиме је после готово пет година припремих радова започета завршна, трећа фаза изградње фабрике воде у Макишу.

Према речима Михаила Голицина, шефа пројекта, резервоар чисте воде, чија је запремина 22.500 кубних метара, први је већи пројекат финансиран у потпуности из градског буџета града, вредан 305 милиона динара. Објекат ће бити смештене испод површине терена, а најнижа кота је 67 метара надморске висине. Резервоар ће се се састојати од два базена, а његова изградња би требало да буде завршена за 280 дана.

– Очекујемо да ће грађевински радови и монтажа опреме за фабрику воде почети крајем ове године и да ће бити завршени до краја 2009. године. Тендерска документација се ових дана налази у процедури давања сагласности у Европској банци за обнову и развој, после чега ћемо у септембру знати ко је изабрани извођач радова – објаснио је шеф пројекта Голицин.

Изградњом „Макиша 2” укупни производни капацитет воде биће повећан са 3.000 на 5.000 литара воде у секунди. Престонички производни капацитет биће на тај начин већи за 20 процената, од чега ће десет одсто воде бити намењено за случајеве повећане потрошње. У ово постројење биће уграђена и најсавременија опрема за ултравиолентну дезинфекцију 5.000 литара воде у секунди.

Почетку радова на изградњи резервоара чисте воде присуствовао је и Бојан Станојевић, градски менаџер, који је подсетио да су на одлагање изградње објекта у Макишком пољу знатно утицали и имовинско-правни проблеми.

– Нерешени својински односи били су највећи камен спотицања, јер су на тој локацији парцеле национализоване шездесетих година прошлог века, али тога није било у земљишним књигама. То је кочило добијање одобрења за изградњу постројења – казао је Станојевић, додајући да је на сређивање документације утрошено чак две и по године.

Да кашњење није занемарљиво сведоче и подаци да су за изградњу новог постројења за прераду воде градске власти од Европске банке за обнову и развој добиле кредит од 20 милиона евра још 21. јула 2001. године.

Остали радови на комплексу подразумевају монтажу опреме линије воде, чији је почетак предвиђен за крај ове године, изградњу црпне станице чисте воде, постројења за обраду отпадних вода и цевовода сирове воде за комплекс „Макиш”, која би требало да почне почетком, односно на пролеће следеће године, а биће реализовани до краја 2008.

– Цена постројења „Макиш 2” не би смела да пређе 50 милиона евра. Садашња процена се креће око 44 милиона евра, од чега ће по двадесет 20 милиона евра бити обезбеђено из кредита Европске банке за обнову и развој и из буџета Скупштине града, а још четири милиона евра ће уложити „Београдски водовод и канализација” – додао је градски менаџер.

Пуштањем у рад „Макиша 2” требало би да буде у потпуности решен проблем водоснабдевања становника Гроцке, Калуђерице, Винче, Сопота, подавалских села, као и око путних праваца ка Младеновцу. Та значајна количина воде омогућиће затварање постројења са застарелом технологијом пречишћавања речне воде у Винчи и на Белим водама. План је и да трећина воде из „Макиша 2” служи у време несташица изазваних евентуалним падом водостаја у реци Сави, друга трећина за снабдевања високих тачака у граду, а преостала трећина биће резерва воде коју досад „Београдски водовод” није могао да оствари.
М. Бракочевић
[објављено: 05.07.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33539

 

[Nenad]

Израда извођачког пројекта и изградња објекта у оквиру комплекса „Макиш 2”

Четвртак, 12. јул 2007.
ЈКП „Београдски водовод и канализација” добило је зелено светло да распише јавну набавку израде извођачког пројекта и изградње објекта за третман отпадних вода са испоруком и уградњом опреме у оквиру комплекса Постројења за пречишћавање воде „Макиш 2”, а за потребе локације комплекса „Макиш” (Макиш, Језеро, Макиш 2).

– Процењена вредност ове набавке је 372.000.000 динара. Од тога ће око 125.000.000 динара бити утрошено на изградњу објекта са опремом, остали радови износиће око 120.000.000 динара, док ће ремонт постојеће и набавка нове опреме износити око 70.000.000 динара – рекла је данас Радмила Хрустановић на редовној конференцији за новинаре.

Град Београд је 27. јула 2001. године са Европском банком за обнову и развој потписао уговор о кредитирању, у висини од 60 милиона евра, од којих је 20 милиона евра намењено изградњи фабрике воде „Макиш 2”. За овај посао из градског буџета биће издвојено додатних 20 милиона евра, док ће „Београдски водовод и канализација из својих прихода извојити још четири милиона евра.

Фабрика воде „Макиш 2” производиће два кубна метра воде у секунди, па ће укупан капацитет „Београдског водовода“ бити пет кубних метара у секунди.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1282520

 

[Влада]

Четвртак, 26. јул 2007.
Изградња потисних цевовода сирове воде за „Макиш 2”

За изградњу два потисна цевовода сирове воде реке Саве у оквиру комплекса будућег постројења за пречишћавање воде „Макиш 2” биће издвојено 265.000.000 динара, рекла је на данашњој редовној конференцији за новинаре Радмила Хрустановић, заменица градоначелника. Део средстава у износу од 69.000.000 динара финансираће се из буџета за 2007, а преосталих 196.000.000 динара из буџета за 2008. годину. Јавна набавка обухвата испоруку опреме и изградњу.

Изградњом новог постројења за прераду воде „Макиш 2” укупни производни капацитет комплекса „Макиш” биће повећан са три на пет кубних метара у секунди. Како је постојећи цевовод сирове воде, изведен пре 20 година, недовољан да пропусти ову количину воде, предвиђена је изградња два нова цевовода, пречника 1.500 милиметара, укупне дужине 920 метара. Овом набавком обухваћени су и сви објекти неопходни за несметано функционисање свих цевовода, који ће заједно чинити систем за довод сирове воде.

Beoinfo
http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1284265

 

[Влада]

Потписан уговор о изградњи главног постројења на фабрици воде „Макиш 2”

Среда, 16. jануар 2008.

Представници Јавног комуналног предузећа „Београдски водовод и канализација” и словеначке компаније „Приморје” потписали су данас уговор о изградњи главног постројења у оквиру фабрике воде „Макиш 2”. Вредност овог посла је 19,9 милиона евра, а словеначка фирма посао је добила на међународном тендеру, спроведеном по правилима Европске банке за обнову и развој. Понуде на овом тендеру поднело је седам компанија, али је понуда „Приморја” била финансијски најповољнија. Потписивању уговора присуствовао је и Бојан Станојевић, градски менаџер.

– Посао изградње постројења и уградње опреме треба да буде завршен у року од 660 дана од тренутка када извођач радова буде уведен у посао, што се очекује у априлу ове године. Изградња овог постројења Београду ће омогућити нова два кубна метра пијаће воде у секунди, па ће он тада располагати са укупно десет кубика воде у секунди. Изградња постројења „Макиш 2” тренутно је најсложенији такав посао у Европи – рекао је Бојан Станојевић.

Изградња комплекса Макиш 2 започет је 4. јула 2007. године почетком извођења радова на резервоару чисте воде. Окончањем тог пројекта инсталисани капацитет „Београдског водовода” биће већи за 20 процената, од којих ће 10 одсто бити коришћено за планирану већу потрошњу, а 10 одсто за резерву. Када фабрика воде и цевововод од Макиша до Младеновца буду завршени, проблеми водоснабдевања у Београду биће решени за наредних 50 година. Корист од овог пројекта највише ће имати житељи подавалских насеља, који у летњем периоду већ годинама имају проблема са недостатком воде.

У оквиру комплекса „Макиш 2” гради се још пет објеката, а читав посао коштаће око 53 милиона евра, од којих је 20 милиона обезбедила Европска банка за обнову и развој, а остатак Град Београд и ЈКП „Београдски водовод и канализација”.

Први део водоводног постројења у Макишу изграђен је 1987. године, а други део је завршен 1996. године.

izvor Beoinfo
link http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1303694

 

[Влада]

Izgradnja glavnog postrojenja fabrike vode počinje u aprilu
"Makiš 2" za dve godine

Fabrika vode "Makiš 2" čija izgradnja treba da počne u aprilu, omogućiće da "Beogradski vodovod" postane regionalni vodovodni sistem. Za potrebe projektovanja i isporuku opreme iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj biće izdvojeno 20 miliona evra. Ostatak potrebnih sredstava za lokalne objekte obezbediće grad Beograd i Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija".

Izgradnja glavnog postrojenja fabrike vode "Makiš 2", znatno će povećati kapacitete "Beogradskog vodovoda" i poboljšati vodosnabdevanje prigradskih naselja. Fabrika će biti gotova za nešto manje od dve godine, a gradiće je slovenačka firma "Primorje". Ukupna vrednost radova je 19,9 miliona evra.

Početak radova odlagan je zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Vlasnici privatnih parcela,preko kojih treba da prolazi cevovod,"tvrdili su pazar" i nisu bili raspoloženi da ih ustupe,pa je čitava priča dospela na sud, gde su povlačila nekoliko godina.Sada je i taj problem rešen.Mada su su vlasnici dobili odgovarajuću naknadu, promena vlasništva nije bila upisana u zemljišne knjige, a dokumentacija je bila izgubljena.

Kada projekat "Makiš 2" bude završen, "Beogradski vodovod i kanalizacija" po prvi put će podići svoj kapacitet za 20 odsto. Od toga,10 odsto vode biće za slučajeve povećane potrošnje.Izgradnjom ovog postrojenja veliki problemi sa nestašicom vode za žitelje podavalskih naselja biće samo donekle rešeni.
Njima nestaje voda ne samo zbog toga što je u sistemu nema dovoljno, već i zato što su rezervoari mali, a vodovodne cevi uske.Zato će se istovremeno sa radovima na "Makišu 2", ulagati i u infrastrukturu.

Inače,tokom leta bez vode po nekoliko meseci ostaju žitelji Vinče, Kumodraža, Barajeva, Ostružnice, Koteža, Surčina, Jakova, Boljevca, Ripnja. U podavalskim naseljima, u Ripnju na primer, gotovo svake godine evidentira se pojava žutice.
B. R.

izvor Danas
link http://www.danas.co.yu/

 

[Homer Jay]

U Bolecu svakog leta imamo nestasice vode s obzirom da se snadbevamo vodom iz PKB-ovih bunara koji nisu dovoljni da podmire naselje od 10-tak hiljada stanovnika... regionalni vodovod Makis-Mladenovac je prosao pored i ocekuje se da cemo u narednom periodu biti prikaceni za isti. Izgradnjom "Makisa 2" problemi s vodosnadbevanjem u ovom kraju odoshe u istoriju

 

[Nenad]

POČELA IZGRADNJA DRUGE FAZE POSTROJENJA MAKIŠ II

BEOGRAD , 27. maja - Izgradnja druge faze postrojenja za preradu rečne u pitku vodu "Makiš II" počela je danas i u nju će biti uloženo 20 miliona evra, rekao je gradski menadžer Bojan Stanojević.

Prilikom otvaranja glavnog gradilišta u fabrici vode "Makiš", on je kazao da će radovi na postrojenju, čiji su kapaciteti dva kubika vode u sekundi, trajati do 2010. godine.

Stanojević je podsetio da su radovi na prvoj fazi "Makiša II" počeli pre godinu dana izgradnjom magacina, zgrada za daljinsko upravljanje sistemom tog pogona, kao i rezervoara koji će biti završen do septembra ove godine.

Jedan deo magacina, koji je danas otvoren, predat je izvođaču radova preduzeću "Primorje" za skladištenje i čuvanje opreme, dok je drugi deo namenjen "Beogradskom vodovodu" za bolje funkcionisanje i kontrolu komercijalne i nabavne služzbe tog preduzeća.

"Čitavo postrojenje Makiša će nakon završetka radova prerađivati pet kubnih metara vode u sekundi", rekao je Stanojević i dodao da ceo projekat košta oko 40 miliona evra, od čega je polovina obezbeđena iz gradskog budžeta, a polovina kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj.

Prema njegovim rečima, izgradnjom ovog pogona problem vodosnabdevanja u Beogradu biće rešen za narednih 20 godina, a izgradnjom cevovoda Makiš - Mladenovac i okolne opštine, poput Ljiga i Aranđelovca, imaće mogućnost da se priključe na vodovod u naredne četiri godine.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Homer Jay]

Odlicna vest.... Medjutim takve investicije su nevidljive za 90% stanovnistva (kao i Interceptor, Mokroluski kolektor i sl, u koje su skrkani milioni, a niko nema pojma da su izgradjeni, odnosno da se grade)

 

[berekin]

Докле се стигло са овим ?

 

[BOKI SMOKI]

Isto pitanje?

 

[bgexplorer]

Evo slika od jula.

 

[Homer Jay]

Ah, neki od nas koji leti nemaju vode ovom projektu se raduju "kao metrou"

 

[berekin]

Шта се прича, кад би ово могло профункционистати? Јел 2012 реално?

 

[stf]

Ah, neki od nas koji leti nemaju vode ovom projektu se raduju "kao metrou"

To je realnost Beograda. Dok jedni iz sveg srca zele metro, drugi bi bili srecni da dobiju makar normalan vodovod.
Beograd i sa metroom nikada nece postati metropola, dok god bude i jednog stanovnika koji se leti ne moze okupati, i pritom se gusi u fekalnim vodama.

 

[jovanovm]

U svakoj metropoli u svetu postoje stanovnici koji se leti ne mogu okupati i koji se guše u fekalnim vodama... a u mnogo malih gradića postoji univerzalan vodovod i dobra komunikaciona infrastruktura...

Mislim da, nažalost, nema mnogo veze sa tim, iako je plemenita misao. Mislim da je potrebno investirati u infrastrukturu koja će dovesti tip investitora koji želimo (održiv razvoj), a onda koristiti dobit od povećanog interesovanja za gradsko zemljište da se infrastrukturno poprave obodna naselja (vodovod, bolja saobraćajna povezanost, itd). Samim tim će se i spustiti cena stanovima jer će doći do laganog širenja grada.

No, dobro, Jedino se pitam u čemu je strukturalni problem vodovoda u podavalskim/dunavskim naseljima?

 

[bgexplorer]

U svakoj metropoli u svetu postoje stanovnici koji se leti ne mogu okupati i koji se guše u fekalnim vodama... a u mnogo malih gradića postoji univerzalan vodovod i dobra komunikaciona infrastruktura...

Mislim da, nažalost, nema mnogo veze sa tim, iako je plemenita misao. Mislim da je potrebno investirati u infrastrukturu koja će dovesti tip investitora koji želimo (održiv razvoj), a onda koristiti dobit od povećanog interesovanja za gradsko zemljište da se infrastrukturno poprave obodna naselja (vodovod, bolja saobraćajna povezanost, itd). Samim tim će se i spustiti cena stanovima jer će doći do laganog širenja grada.

No, dobro, Jedino se pitam u čemu je strukturalni problem vodovoda u podavalskim/dunavskim naseljima?

Pitaću na poslu sutra pa ću vam odgovoriti.

 

[stf]

@ Jovanovm Problem vodovoda u podavalskim i grocanskim naseljima je kapacitet, jer su se naselja prosirila i duplirala broj stanovnika, a sistem je i kada je izgradjen bio nedovoljan.

Ne bih se u potpunosti slozio sa tobom. Ulazuci u infrastrukturu na periferiji, podize se kvalitet zivota, a kako je vazduh daleko zdraviji, a zelenila daleko vise, dosta stanovnistva bi se preselilo na periferiju, Time bi se podigla cena kvadrata na periferiji a snizila u uzim gradskim zonama. Takodje, uza gradska zona bi postala poslovni i diplomatski deo prestonice, dok bi obodni delovi grada postali rezidencionalni. U tom maniru je gradjena Bezaniska kosa, ili Visnjica npr.
Medjutim, dokle god grad bude ulagao samo u centar, imacemo prenaseljenost, prezagusenost, nerealne cene kvadrata i stosta jos negativnog, sto samo pogorsava uslove zivota, kako na periferiji, tako i u centralnim gradskim zonama.

 

[jovanovm]

@stf
Koliko razumem, od podavalskih naselja, vodovod ima samo Boleč, sam ga je izgradio i napaja se iz bunara Voćarskih Plantaža... od gročanskih naselja nijedno nema vodovod (državni), a ne znam za ostala manja podavalska. Možda grešim?

Inače, ne razumem kako se ne slažeš sa mnom kad si rekao upravo ono za šta sam se ja zalagao.

 

[hazard]

Takodje, uza gradska zona bi postala poslovni i diplomatski deo prestonice, dok bi obodni delovi grada postali rezidencionalni. U tom maniru je gradjena Bezaniska kosa, ili Visnjica npr.

Samo da kazem da se nadam da ce ovo nikada nece dogoditi Beogradu. Nadam se da ce centar uvek biti i rezidencijalni deo grada. Nema nista gore od grada gde svi rade samo u centru, a zive samo po periferiji. To onda prestaje da bude grad, a postaje samo skup velikog broja ljudi na jednom mestu...

 

[medjutim]

hazarde, to stoji, ali Beograd je mnogo daleko od toga, između ostalog zbog nekoliko rezidencijalnih kvartova maltene u centru.

Nije loše da centar preuzme poslovnu ulogu, ali mnogo pre će Novi Beograd da napravi atraktivne poslovne sadržaje, ili će se oni podići u SA, nego što ima smisla da stambene zgrade po centru izgube svoj stambeni deo. Previše slobodnog prostora da bi sve mogao da popuni samo biznis.

Ovo sve komotno može u drugu temu..

 

[Homer Jay]

@Jovanovm

Tacno je, Bolec (nije bas podavalsko naselje) ima sopstveni vodovod, tj. snabdeva se iz bunara Vocarskih plantaza. I tu postoje dva problema. Prvi je to sto bunari ne rade punim kapacitetom (milsim da nisu svi u fnkciji, cesto dolazi do kvarova i sl.), a drugi je to sto je broj stanovnika odavno prevazisao kapacitete koje ti bunari imaju.

U susednoj Vinci je malo bolja situacija. Oni takodje nisu na gradskom vodovodu, vec su na svojim bunarima koji su moderniji i veceg kapaciteta od boleckih. Nezvanicno, postoji ideja i da se Bolec privremeno prikaci na te bunare cime bi se malo poboljsalo vodsnabdevanje i time se resio problem hronicnih letnjih nestasica.

Konacno resenje bi bilo povezivanje sa regionalnim vodovodom Makis-Mladenovac (kod Bubanj Potoka), odakle bi nam dolazila voda iz fabrike Makis 2, koja je i tema ove teme.

 

[jovanovm]

Oprosti na nomenklaturi, u pravu si, naravno.

Hm, onda bi se taj regionalni mogao produžiti i do Gročanskih naselja?