Konacno DENACIONALIZACIJA?

[Nenad]

Nastavljena javna rasprava o Nacrtu zakona o denacionalizaciji
PARIVODIĆ: Za obeštećenje bivših vlasnika potrebno oko 2,5 milijardi evra

Beograd - Naturalni povraćaj oduzete imovine biće primenjen uvek kada je to moguće, dok će u slučajevima kada nije realno bivšim vlasnicima biti isplaćeno obeštećenje u vidu jednokratne naknade ili izdavanjem državnih obveznica. Za te potrebe biće obezbeđeno četiri milijarde evra. Naturalna restitucija startovaće po stupanju zakona na snagu, a novčano obeštećivanje nakon dve godine - izjavio je juče u nastavku javne rasprave o radnoj verziji zakona o denacionalizaciji državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.
On je podsetio da se u dosadašnjoj diskusiji o zakonu postavljalo pitanje da li država može da isplati neophodne naknade jer već postoje opterećenja kao što je isplata stare devizne štednje koja godišnje odnosi između 250 miliona i 300 miliona evra. Ilić je podsetio da je dodatni problem za restituciju nastao otkupom stanova tokom devedesetih kada je došlo do odvajanja svojine nad objektom i svojine nad zemljištem, a od 140.000 zahteva za povraćaj imovine, oko 65 odsto, odnosno 90.500, odnosi se na povraćaj zemljišta. U tom kontekstu treba podsetiti da neki od stručnjaka zastupaju stav da bi oni koji su vlasnici objekata na nacionalizovanom zemljištu trebalo da dobiju pravo zakupa tog zemljišta, a drugi opet procenjuju da korisnici to zemljište dobiju u svojinu uz isplatu odgovarajuće naknade bivšim vlasnicima.
Kreator radne verzije zakona Milan Parivodić naglasio je da je ukupan iznos obeštećenja od četiri milijarde evra prihvatljiva suma. "Prema mojoj proceni za obeštećenja neće biti potrebno više od 2,5 milijardi evra", rekao je Parivodić.
On je podsetio da u slučaju preduzeća koja su nacionalizovana, a prodata u procesu privatizacije do avgusta 2004. godine, odgovornost za obeštećivanje bivših vlasnika snosi država, dok je posle tog perioda u kupoprodajne ugovore ugrađivana klauzula po kojoj su kupci prihvatali da će trpeti posledice stupanja na snagu zakona o denacionalizaciji. Parivodić je pojasnio da će zakonom biti obuhvaćena i privatizacija građevinskog zemljišta tako da će u 80 odsto slučajeva novi vlasnik zemljišta biti lice koje je vlasnik objekta na tom zemljištu. Samo u 20 odsto slučajeva zemljište će pripasti bivšem vlasniku pa će vlasnik objekta na tom zemljištu umesto naknade za korišćenje zemljišta, koju plaća državi, plaćati zakup privatnom vlasniku. Kada je reč o finansijskom obeštećenju Parivodić je podsetio da će građani stariji od 65 godina dobiti novac u gotovini, a ostali u obveznicama koje će biti izdavane sa rokom dospeća od 20 godina i njihovi vlasnici dva puta godišnje dobijaće obroke.
Većina učesnika u diskusiji ocenila je da tekst zakona treba pročistiti. Sudija Vrhovnog suda Srbije Snežana Andrejević ocenila je da treba naglasiti kojem sudu će građani moći da se žale na odluku direkcije za restituciju. Ratomir Slijepčević iz Udruženja pravnika Srbije postavio je pitanje šta će biti sa bivšim vlasnicima koji potražuju objekat koji je u međuvremenu srušen i dodao da i njima treba isplatiti obeštećenje jer će u suprotnom biti diskriminisani. I. R.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Ditrih]

Voleo bih da cujem kako su takva pitanja resena recimo u Madjarskoj , gde je nacionalizovana imovina daleeeeko veca nego kod nas. Pa ako neko zna nek javi...

 

[Nenad]

U Ministarstvu finansija održana četvrta runda razgovora o tekstu zakona o restituciji
Povraćaj oduzete imovine od naredne godine

Beograd - Zakon o restituciji do kraja ove godine biće usaglašen na nivou Vlade u formi nacrta, zatim sledi javna rasprava i u prvom kvartalu naredne godine očekuje se da će ući u skupštinsku proceduru. Do sada su se vodile radne konsultacije o gradskom građevinskom zemljištu, zatim smo u razgovor uključili stručnu, pravnu i ekonomsku javnost a na trećem okruglom stolu učestvovali su korisnici denacionalizacije. Sada predstavnici državnih organa koji će sprovoditi tu zakonsku proceduru treba da iznesu svoje primedbe na predloženi tekst. Osnovni model zakona predviđa naturalnu restituciju, koja će se sprovoditi odmah posle usvajanja. U slučajevima gde to nije moguće, ići će se na nadoknade za koje je država obezbedila četiri milijarde evra. Pojedinačno, isplata će moći da se realizuje do 10.000 evra, a za veće iznose, dve godine nakon usvajanja zakona, biće emitovane obveznice sa rokom dospeća od 20 godina - izjavio je juče Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija otvarajući četvrtu sesiju razgovora o predlogu zakona kojim će biti regulisan povraćaj imovine bivšim vlasnicima.
Kako je u razgovorima istaknuto, najviše problema očekuje se u delu vezanom za povraćaj gradskog građevinskog zemljišta. Jedina čista situacija je kad je bivši vlasnik zemljišta ujedno i sadašnji vlasnik objekta na tom zemljištu, jer će se u tom slučaju vlasniku vratiti zemljište koje i sada koristi.
- Vrednost imovine na koju se odnosi ovaj zakon procenjivaće se na osnovu rešenja o porezu na imovinu iz prošle godine, čime će se smanjiti troškovi procene - rekao je Milan Privodić, savetnik premijera, koji je inače i autor osnovnog teksta predloženog zakona.
Đorđe Vukotić, predstavnik Saveta za regulatornu reformu, istakao je da je Srbija poslednja zemlja u tranziciji koja sprovodi ovaj zakon i dodao da u većini slučajeva kupci preduzeća nisu znali da kupuju i deo imovine koja je nacionalizovana, što može da dovede do dugotrajnih sudskih procesa.
Primedba koja je stigla iz državne Agencije za osiguranje dopozita odnosila se na imovinu banaka koje su u stečaju i gde je država prodavala objekte i posle donošenja Zakona o prijavljivanju oduzete imovine. U Agenciji smatraju da su kupci te imovine bili savesni i da ne bi trebalo da snose posledice nakon usvajanja zakona o restituciji, ali je Milan Parivodić ocenio da je takav potez državnih institucija, koje su znale da će oduzeta imovina morati da se vrati, bio nemoralan. A. R.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[relja]

Mali brainstorming

U Knezu postoje dve RK Beograd. Jedna puca na Trg Republike (iza Centrotextila), a druga se nalazi malo dalje ka Kalisu (blizu SANU).

Pitanje je da li je potrebno da na tako kratkom rastojanju imamo tri RK Beograd (to neka Baja proceni), ali mene je tvrdnja da ce u pojedinim objektima biti otvoreni Zira hoteli navela na razmisljanje.

Tj, Baji bi bilo dobro da jednu od dve u Knezu pretvori u hotel i licno mislim da je bolje da to bude ona blize SANU (tj. zgrada u kojoj se nalazio kafic La Revolution). Bas sam je zagledao, bila bi briljantan gradski hotel sa cetiri zvezdice

Za RK Beograd na Trgu bi angazovao nekog do jaja arhitektu da uradi profi projekat nadgradnje (zato sto je ta zgrada sada najniza, pogotovo u poredjenju sa Centrotextilom i Inexom, a i zgrada u kojoj je Ruski car je znatno visa). Onda bih na vrh zgrade stavio ekstra restoran koji gleda na Trg.

Ali ja nisam Baja

Sve je to ok, ali kako bi bilo da se te zgrade prvo vrate vlasnicima od kojih su "oslobodjene", pa da oni odluče o izgledu i nameni?

 

[Ambassador]

A hajde ne.
Mislim da ma tema na kojoj je vrlo detaljno raspravljeno zašto je loše to učiniti tako.

 

[Nenad]

Zgrada RKB kod Ruskog Cara je u svakom slucaju pod sudski sporom, tako da jos nije jasno ko ce na kraju pobediti. Treba ipak sacekati ishod slucaja, a i nase nesrecno zakonodavstvo, tako da sumnjam da ce ta zgrada biti u prvom planu restauracije RKB objekata.

 

[relja]

A hajde ne.
Mislim da ma tema na kojoj je vrlo detaljno raspravljeno zašto je loše to učiniti tako.

Ovo je slobodan forum i stoga da li je to loše ili nije može da bude samo lični zaključak članova foruma.

 

[Igor]

^^ upravo tako

 

[Homer Jay]

Treba doneti opsti zakon o restituciji jer bi pojedinacnim odlukama uvek neko bio na dobitku, aneko na gubitku.

Mislim da je ona zgrada kod Ruskog cara izuzetna lokacija za Robnu kucu u pravom smislu te reci (kao u onom spanskom filmu "Ferpektni zlocin")

Ova druga zgrada, sada sam se setio to je bila Miticeva robna kuca, dakle gradjena je kao trgovacki objekat, ali ako Baja vec hoce neki objekat da prenameni, ovaj mi je nekako najtopliji.

I za arhitekturu se ne brinem jer je za sada Verano obavio dobar posao.

Takodje me intrigira RK na Terazijama, spreda moze samo da dobije fejslifting i izgledace sjajno, ali onaj deo ka Nusicevoj me buni samo tako. Kada god prodjem razmisljam sta bi bilo najbolje uraditi sa tom fasadom - da li bi se efekat postigao ako bi na taj deo ka Nusicevoj i suprotan zid ka Terazijama bila postavljena transparentna stakla celom povrsinom. Postoje i druga resenja, da se na fasadi ka Nusicevoj uradi nekakva replika neke "stare" fasade, ili mural (po Beogradu ih je bilo 80-tih dosta, ali vise nisu toliko popularni). Losija resenja su svakako sadasnje stanje, bilbordi i video bimovi.

 

[Lucifer]

Opsti zakon ili, na kraju se uvek restituise pojedinacnim resenjima. Inace bi nastao totlani haos jer mnogih zgrada, zemljista, fabrika vise nema, ili su prosirene itd. Citava prica o restituciji je kod nas odradjena vrlo lose... i samo se stvara druga istorijska nepravda. Nesto je trebalo - kao stanove npr. - vratiti (ali nikako firme koje su u medju vremenu psotale mnogo razvijeniji privredni subjekti), potomcima je trebalo obezbediti stipendije i druge vrste potpora da lakse mogu da dostignu ono sto su njhovi preci i to je to od prile.

 

[jovanovm]

//slightly off-topic
Ja se zalazem za potpunu restituciju, i to ne samo od 1941-1945, nego od 1878 - ako hocemo da kazemo da danasnja Srbija ima kontinuitet sa onom od 1878 (ili 1804) - onda treba i da platimo cenu za to. Ako je zemljiste javno/drzavno onda ga treba vratiti ili ponuditi otkup po trzisnoj ceni. Ako je privatno, dve nezavisne kuce urade procenu, pa se vraca tadasnja vrednost podesena za realnu inflaciju. Kako sad vratiti kad drzava nema kesa? Obveznice sa rokom isplate, otvorena trgovina obveznicama, kupovina licenci za drzavne resurse (telekomunikacije, hidro-prava, obnovljivi izvori energije) tim obveznicama. Prava moraju imati ne samo drzavljani RS, nego i potomci ljudi kojima je oteto bilo sta, nema veze da li su drzavljani BiH, Izraela, Nemacke, Madjarske, Turske.... Restitucija se moze vrsiti samo po odluci suda, na ostecenom licu je da podnese zahtev. Ako zahtev nije podnesen, slucaj ne zastareva.... E sad jos da neko ovo cita ..

///off-off-topic
Inace, ozbiljnog sam misljenja da je to do sada tako uradjeno u Srbiji, imali bismo punu podrsku SAD za povracaj imovine srpskih drzavljana i institucija na Kosovu.

 

[Nurko7000]

Ти си потпуно у праву, треба сву земљу вратити Султану, па нек он фино расподели агама и беговима, већ према заслугама. Можда неки наследник Кучук-Алије чита беобилд па се и обрадује.
Могли би размислити и о враћању разних самодоприноса, зајмова за путеве, телефоне, ел. бројила, водоводе и канализације. Тотална реституција све до исплате накнаде омладинцима који су градили Н. Бгд и кулацима које је Црни Ђорђе ангажовао...

 

[Lucifer]

i plus da nadoknadimo austrijancima koncesije koje su im uzete kao gubitnicima u 1. svetskom ratu. A da... valjda majkumu ima i nekih Nemanjica medju nama...

 

[jovanovm]

//jos off-ije
Rat je jedna stvar, a uzimanje imovine drzavljanima ove zemlje je druga. Ako Srbija postoji od 1878, onda treba i da se ponasa tako, i da stiti sve svoje gradjane od tada - to je moj osnovni princip. Ja ne govorim o drzavama (kojima ne treba nadoknadjivati nista), nego o nasim susedima koje je neko oterao jer mu se tako cefnulo (lakse je bilo kriviti Turke, Jevreje, Cincare, Jermene, Nemce, Madjare, Albance pa raspodeliti narodu ono sto je od njegovih komsija oteto nego mu objasnjavati zasto nemamo Skupstinu, zasto se koncesije daju prijateljima dvora, zasto Beograd nema kanalizaciju dok drugi imaju metro, zasto se uspostavlja diktatura proleterijata, zasto funkcioneri imaju lepe stanove a radna omladina crnci po suncu)...

//Samo zato sto vam se ne svidja istorija, ne znaci da se nije desila...

 

[relja]

Za pocetak neka se se reše već podneti zahtevi gradjana za vraćanje imovine....a onda se igrajte ispravljanjem nepravde prema Turcima i ostalima...

 

[Nurko7000]

Реституција није једноставан проблем. По мени има ту много више непознаница. Рецимо сви тврде да су наследили само имовину, а нико није наследио дугове. Па зар нису све те зграде куповане, грађене кредитима. Зар нису подизани кредити за пословање. Ко ће да обештети акционаре банака којима нису враћена средства?
Неправедно је враћати имовину само једнима...

И свакако неправедно је поново приватизовати једном нацинализовану имовину...

 

[relja]

Pa ako su nasledili imovinu, onda su nasledili i dugove, ali samo dugove nastale do oduzimanja. Ne mogu da naslede dugove koje su napravili oni koji su im oduzeli imovinu, kao i što ne mogu da naslede i kapital koji je nastao nakon 1945 (hahahaha). Na stranu to što nisu u pitajnu samo naslednici, neki prvobitni vlasnici su još uvek u životu.

Mi smo zaista imali specifičan socijalizam - prelazna fazu iz kapitalizma u kapitalizam, s tim što oduzeta imovina na kraju prelazi u vlasništvo potomaka onih koji su imovinu oduzimali... potomci udbaša, danas dobro uvezani sa db-om. Krug je zatvoren.

 

[Nurko7000]

Да, сад већ можемо рећи да имовина прелази и у руке бораца против удбаша...

 

[Влада]

„Astorija” prodata jeftino
Iako je procenjen na 470 miliona dinara, objekat u Ulici Milovana Milovanovića kupljen za 230

Hotel „Astorija” u Ulici Milovana Milovanovića kod Železničke stanice prodat je juče konzorcijumu „Progres AD” iz Mladenovca i preduzeću „Montenegro premijer” iz Podgorice za 230 miliona dinara (oko 2,4 miliona evra). Kupac, koji je na javnoj aukciji održanoj u Agenciji za privatizaciju ponudom nadmašio beogradsku „Monu” i firmu „Hotel Bosna” iz Banjaluke, imaće obavezu da investira 61,6 miliona dinara.

Posle aukcije, predstavnik pobedničkog konzorcijuma nije želeo da daje izjave pa je nejasno kako će novi vlasnik razmrsiti zapetljane svojinske odnose u vezi sa hotelom. Podsetimo, Đurđe Ninković, potomak predratnih vlasnika „Astorije”, obelodanio je u utorak da preuzima ovaj hotel jer država nije u zakonski predviđenom roku ispunila svoje obaveze spram prethodnih vlasnika kada je nacionalizovala ovo zdanje. Uz zahtev da se prekine privatizacija, on je apelovao na hitno donošenje Zakona o denacionalizaciji i najavio ulaganja, uz obećanje da nijedan radnik neće biti otpušten do penzije. Dan kasnije, stupanjem u štrajk, Ninkovića su podržali i zaposleni.

„Astorija” je ipak prodata i to za sumu koja nije mnogo nadmašila početnih 113 miliona dinara, ali je zato dvostruko manja od procenjenih 471,1 milion dinara odnosno oko 5,3 miliona evra.

Ninković, čiji se stan nalazi u „Astoriji” izjavio je da će, uprkos prodaji, ostati u hotelu koji je, kako kaže, Agencija za privatizaciju „poklonila na fingiranom nadmetanju”.

– Pre dva dana razgovarao sam sa predstavnicima agencije, koji su mi rekli da postoji mogućnost odlaganja prodaje. Do toga nije došlo, a kvadrat „Astorije” prodat je za oko hiljadu evra, iako je stvarna cena četiri puta veća. Siguran sam da je posredi dogovor između učesnika i agencije – ističe Ninković, dodajući kako je kupac, zajedno sa hotelom, nasledio i sudske sporove koje naš sagovornik vodi protiv države.

Ninković kaže da ne odustaje od borbe za svoje zdanje i da neće pustiti u zgradu predstavnike kupca.

– To nisu novi vlasnici, jer agencija nije bila ovlašćena da poklanja ili prodaje hotel, već to možemo da učinimo samo moja sestra i ja. Narednih dana razmotrićemo situaciju i odlučiti o daljim potezima – zaključio je Ninković.

Agencija za privatizaciju ranije je saopštila da mora da postupa po Zakonu o privatizaciji, jer ne postojipravni akt koji bi definisao status nacionalizovane imovine.

D. Bukvić

[objavljeno: 07/03/2009]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Astorija-prodata-jeftino.lt.html

 

[Bulevarac]

Ma nema nista od toga dok god nas EU ne prisili ozbiljno na takav korak, Vlast u Srbiji je nezainteresovana da preduzme neki takav korak. Licno imamo situaciju, da imamo imovinu ciji smo vlasnici na papiru, ali nemozemo da je koristimo jer su je oteli 49. Tamo trenutno zivi 2 i 3 generacija otimaca, i nikome nista. Skoro smo saznali da imaju i vikendicu na njihovo ime, ali sumnjam da ce i od toga nesto biti. Nijedna politicka partija u Srbiji nije i stanju da to uradi danas. Morace Evropa ozbiljnije da je prisli na takav korak. U pitanju je porodicna kuca od 130m2 sa lepim dvoristem. Pa mi ni Slobu ne bi isporucili da nas nisu pritiskali.
Ovde tako nesto moze da prodje samo ako te ozbiljno pritisne neko mocan, ostalo je samo prazna prica.

 

[Lucifer]

A sto bi EU prisilila na takav korak? U Nemackoj i u drugim zemljama ustav ostavlja mogucnost da se izvrsi sveopsta nacionalizacija. Nakon ujedinjenja dve Nemacke nije uradjena denacionalizacija, vec tzv. reintegracija davanjem stipendija potomcima isl. Samo izuzetno odredjene nepokretnosti (kuce) su vracane.

"Otimacina" ucinjena posle 1945. je ideoloski promasaj, a u gradu i "kulturni genocid", ali i efikasna mera. Prava otimacina je medjutim kada unuci potrazuju da dobiju kuce, zgrade, fabrike, a nisu dovoljno posteni da kazu da komunisti nisu samo nacionalizovali zemljista, kuce, zgrade, fabrike, vec su i brisali hipoteke, ponistavali kreditne dugove...

 

[relja]

komunisti nisu samo nacionalizovali zemljista, kuce, zgrade, fabrike, vec su i brisali hipoteke, ponistavali kreditne dugove...

Kao što naslednici polažu prava na nasledstvo, tako i svakom pojedinačnom slučaju ako postoje poverioci (ili njihovi pravni nasledici) i oni mogu da polažu prava na svoja potraživanja.
A gde je tek izgubljena dobit zbog nacionalizacije?

Elem, socijalizam je prelazna faza iz kapitalizma u kapitalizam, s tim što imovinu koju su "stvaraoci novog poretka" u svoje vreme nacionalizovali, njihovi unuci će sada "privatizovati". Sve vodi ka tome.

 

[Lucifer]

komunisti nisu samo nacionalizovali zemljista, kuce, zgrade, fabrike, vec su i brisali hipoteke, ponistavali kreditne dugove...

Kao što naslednici polažu prava na nasledstvo, tako i svakom pojedinačnom slučaju ako postoje poverioci (ili njihovi pravni nasledici) i oni mogu da polažu prava na svoja potraživanja.
A gde je tek izgubljena dobit zbog nacionalizacije?

mogu djavola, cak da papire nije unistio rat i da nisu kao mrska i nepotrebna kapitalisticka dokumentacija trajno unisteni za vreme staljinistickog komunizma u jugoslaviji 40-ih, sva ta potrazivanja su davno zastarela. to medjutim ne menja stvar da ljudi sada potrazuju petospratne zgrade kao svoje iako bi ih njihvoi preci otplacivali jos 20 godina.

 

[relja]

Po tebi su onda svi kojima je oduzeta imovina bili zaduženi? (retoričko pitanje)
Pa pametni naslednici su sačuvali sudske presude, svoje tapije i sl. Poverioci su trebali da urade isto. Uostalom, pre rata je više država bila ta koja se zaduživala nego što se "buržoazija" zaduživala kod države.
Uostalom - poznato je na pimer da je Teokatević za račun države POSLE rata uvezao materijal iz Australije koji je platio PRE rata. U ovom slučaju država nije bilo mrsko da upotrebi kapitalističku dokumentaciju?

I glavno pitanje - a zašto bi Srbija i u ovom slučaju bila nešto posebno i ne bi izvršila denacionalizaciju? Zašto tajkuni, ratni profiteri i kiparski državljani imaju prednost nad očiglednim vlasnicima? Kome odgovara neuredjena država i nejasni vlasnički odnosi?

Moramo biti svesni da, pored svih mana države, jedan od glavnih razloga zašto u proteklom periodu nije bilo većih stranih ulaganja je to što se i 9 godina od pada Slobe i dalje ne zna čija je imovina ili što neka imovina može biti predmet spora.
Plus što ti ovde niko ne garantuje da je ono što si kupio - i stvarno postalo tvoje.

 

[hazard]

Iz danasnje Politike
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/restitucija/SHta-je-oduzeto.sr.html


Шта је одузето

• Грађани потражују од државе око шест милијарди квадратних метара земљишта. Од тога, три милијарде пољопривредног, 109 милиона грађевинског и 430 милиона квадратних метара шумског земљишта.

• Према подацима Мреже за реституцију, утврђено је да је послератна власт на територији Србије одузела 11.031 кућу, 8.610 кућа са двориштем, 8.356 пословних просторија, 5.416 стамбених зграда, 3.032 стана, 2.080 дворишта и 3.198 других објеката.

• Одузето је и 2.102 пословне зграде, 1.290 салаша, 986 млинова, 837 фабрика, 764 магацина, 590 циглана-црепана, 303 хотела, 123 рудника, 95 штампарија, 94 биоскопа, 44 хидроелектране, 14 воденица и три брода.

• Такође, одузето је и 712 гробница, 555 делова кућа и 198 делова станова и 156 гаража.

• Од укупно 140.060 случајева, било је 48.850 национализација, 25.769 конфискација, 17.363 експропријације, 1.188 арондација и 383 секвестрације. Под „аграрном реформом” води се 19.409 случајева, а 27.098 одузимања сврстано је у рубрику „остало”.

• На територији града Београда одузето је 13 биоскопа, брод, воденица, 36 гаража, 1.018 парцела грађевинског земљишта, 527 гробница и гробних места, 78 дворишта, 146 делова кућа, 43 дела станова, 305 других грађевинских објеката, 1.487 кућа, 786 кућа са двориштем, 36 магацина, 76 млинова, 363 парцеле пољопривредног земљишта, 182 пословне зграде, 820 пословних просторија, 10 рудника, два салаша, 1.509 стамбених зграда, 610 станова, 138 фабрика, 37 хотела, 44 циглане-црепане, 22 штампарије и 28 парцела шумског земљишта. Укупно се у Београду потражује 2.652 хектара грађевинског земљишта. То је 24 одсто укупно пријављеног грађевинског земљишта у Србији.