dragan
Professional
SUDAR SVETOVA
Gotovo na svakom ćošku u gradu niču nove, moderne zgrade od stakla i čelika
koje se ne uklapaju u arhitektonsku celinu starog Beograd
Još jedan od mnogih primera 'uklapanja' novih objekata :
Gotovo na svakom ćošku u gradu niču nove, moderne zgrade od stakla i čelika
koje se ne uklapaju u arhitektonsku celinu starog Beograd
Press : http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=14438§ionId=43Sve popularnija tehnokratska arhitektura poslednjih godina polako izjeda i ono malo preostalog stila i ukusa starog Beograda. Zgrade iz tridesetih godina, prošarane reljefima sa biljnim motivima, zabatima, kanalićima i ivicama oko vrata i prozora, same po sebi su umetnička dela, ali i kao takve ne uspevaju da odole težnjama novih gradskih urbanista koji brutalno ruše sve pred sobom krčeći prostor za nove stanove i lokale. Oni projektuju i grade moderne, hladne zgrade od stakla, čelika i gotovih betonskih ploča, koje niču za mesec dana i kojima, prema svim merilima, tu nije mesto.
Ova tranziciona arhitektura bez emocija uglavila se na svaki metar slobodnog građevinskog zemljišta u gradu, ali najdrastičniji primerci mogu da se nađu u samom centru. Tako se, na primer, na Vračaru, opštini koja ima najviše problema zbog guste gradnje i manjka životnog i parking prostora, na svakom koraku može videti kako između dve nove visoke zgrade u staklu čami jedna stara.
Baba Višnjina ulica mogla bi studentima arhitekture da posluži kao primer kako ne bi trebalo da se radi. Naime, ova ulica je izložba na otvorenom svega što je rađeno tokom poslednjeg veka, od malih udžerica, preko bogatih jevrejskih kuća na tri sprata, do nadziđivanja i palata "novog arhitektonskog poretka".
Stanari zgrade u broju 33, koja je izgrađena 1936. godine, kažu da se osećaju loše u okruženju gde maltene nijedna zgrada nema nikakve veze sa drugom.
- Mi smo bukvalno opkoljeni ovim novim zgradama koje nisu stilizovane sa starim ambijentom i koje su nam bukvalno zazidale prozore. Osim toga, neke od njih imaju vrlo ružne fasade od metala ili od keramičkih pločica, pa liče na kupatilo. Ne znam kako neko može tako nešto da dozvoli - kaže Vera Lazarovski, jedna od stanarki Baba Višnjine ulice.
Ona navodi da nova gradnja ne može da se poredi sa starom, jer su u njenoj zgradi zidovi debeli 40 centimetara pa je klima savršena - "leti hladno, a zimi toplo".
Koliko su stare zgrade i stanovi i dalje na ceni dovoljno govori i njihova cena koja se u ovom kraju kreće od 2.200 do 2.400 evra po kvadratu, dok je kvadrat u novogradnji oko 2.000 evra.
Prema rečima arhitekte Branka Bojovića, za nakaradnu gradnju i razbijanje ambijentalnih celina u gradu najviše su krivi bogati investitori kojima nedostaje kultura.
- Sve što nije zaštićeno kao spomenik kulture, prepušteno je investitorima. Najkraće rečeno, sve se svodi na socijalni problem - ko ima kulturu, nema pare, a ko ima pare nema kulturu, i to arhitekte ne mogu da promene. Nova elita je neobrazovana, i angažuje netalentovane arhitekte da projektuju atraktivne zgrade koje će posle moći lakše da prodaju i oni u toj priči najbolje prođu - zaključuje Bojović.
NEMA LEKA ?
Beogradski arhitekta Branko Bojović kaže da je sve stvar investitora koji gradi i koji bira oblik, veličinu i visinu zgrade, kao i materijal.
- Na primer, zgrada "Jugoeksporta" u Knez Mihailovoj sagrađena je u skladu sa zgradom "Rijunion", dok u neposrednoj blizini, na Trgu Republike, stoje jedna do druge dve zgrade - "Dunav osiguranje" sa fasadom od stakla i susedna zgrada od veštačkog kamena! U principu, trebalo bi da se ispoštuju visina, volumen i fasada - kaže Bojović..
Još jedan od mnogih primera 'uklapanja' novih objekata :