Ko gradi Beograd, arhitekte ili investitori?

[Homer Jay]

Istina da ima dosta investitora koji idu redom od zgrade do zgrade, nude da uvedu lift, okrece hodnik, zamene postanske sanducice itd. neki cak i da srede fasadu, a za uzvrat da stanari daju saglasnost da se dozidaju dva sprata.... Mislim da je to nacelno fer dil, jer vecina stanara nema kinte bas za sve (krecenje OK, ali lift npr, nema sanse da finansiraju samo stanari)... Medjutim, frka je sto najcesce takav dogovor proizvede arhitektonsko ruglo...

PS Znam da je ova i za "Ko im ovo dozvoli", ali i savrseno odgovara na pitanje "Ko gradi grad?", tako da nema potrebe da me neko sada podseca da imam drugu temu na kojoj mogu da pisem o tome

 

[Ditrih]

Ma cudo mi je kad idem gradom, vidim da ima zgrada gde nadogradnja zaista odgovara, ali brate ima i zgrada gde se logicno pitas pa dal su normalni, evo kod kalenic pijace nadzidjuju zgradu koja ima 7 spratova, a sve okolne imaju najvise 6. Ta zgrada ionako vec strci od okruzenja i jos jedan sprat koji inace uopste nelici na ostatak zgrade je unagrdio citavu zgradu i kvart. Cesto nadgradnje nisu sporne, ali ti stanari , pa valjda im je u interesu da vide kako ce izgledati projekat. Pa zar je toliko tesko na tim komunistickim zgradama dozidati 1 sprat umesto 3, i da taj sprat samo prati izvornu fasadu zgrade a ne kao da imas 2 potpuno razlicite zgrade na istom mestu, do 5 sprata jedna fasada a od 5-og do 7 -og potpuno druga fasada. Na sta to lici , e ti stanari su mnogo jadni i zbog toga sto su dobili njihovi staanovi vise ne vrede koliko su vredeli ranije vec mnogo manje.

 

[Nenad]

Pa sad, stanari su jedna od partija umesanih u projekat nadogradnje. Valjda treba i Grad / opstina da odobre projekat

 

[Milance]

Ma cudo mi je kad idem gradom, vidim da ima zgrada gde nadogradnja zaista odgovara, ali brate ima i zgrada gde se logicno pitas pa dal su normalni, evo kod kalenic pijace nadzidjuju zgradu koja ima 7 spratova, a sve okolne imaju najvise 6. Ta zgrada ionako vec strci od okruzenja i jos jedan sprat koji inace uopste nelici na ostatak zgrade je unagrdio citavu zgradu i kvart. Cesto nadgradnje nisu sporne, ali ti stanari , pa valjda im je u interesu da vide kako ce izgledati projekat. Pa zar je toliko tesko na tim komunistickim zgradama dozidati 1 sprat umesto 3, i da taj sprat samo prati izvornu fasadu zgrade a ne kao da imas 2 potpuno razlicite zgrade na istom mestu, do 5 sprata jedna fasada a od 5-og do 7 -og potpuno druga fasada. Na sta to lici , e ti stanari su mnogo jadni i zbog toga sto su dobili njihovi staanovi vise ne vrede koliko su vredeli ranije vec mnogo manje.

Predstavljas ovaj problem previse crno-belo. Ne moze se tako jednostavno gledati na te stvari. Potpuno se slazem sa tobom da su te nadgradnje veliko ruglo grada ali ne mozes da prebacis krivicu na stanare. Kao sto sam vec pomenuo u poslednjih 15 godina zbog poznatih razloga i nemastine ljudi jednostavno nisu imali mogucnosti i sredstava da odrzavaju svoje zgrade i da vode racuna o tome. Bavili su se time kako da prezive i da im ostane citav krov nad glavom. To je izazvalo upravo pojavu nadgradnje gde se na neki nacin koristi obostrani interes i onoga koji nadgradjuje i onoga kome se nadgradjuje. Grad do sada nije pomogao tim ljudima ni malo a drzava isto tako ne. Bas naprotiv oni su ih krali i peljesili a ljudi su se snalazili. Problem je sto ljudi (firme) koje to nadgradjuju nemaju pojma sa arhitekturom/gradjevinom/kulturom pa zato to na kraju tako ispada. Grad bi morao da se uhvati u kostac sa tim problemom i da nesto preduzme a ne da se sve svodi na stanare i njihove potpise.

 

[dragan]

PS Znam da je ova i za "Ko im ovo dozvoli", ali
i savrseno odgovara na pitanje "Ko gradi grad?",
tako da nema potrebe da me neko sada podseca da imam drugu temu
na kojoj mogu da pisem o tome

Pa, izgleda da i ne vredi da 'podsećam', ali onda bar tačno napiši ime ove teme :
" Ko gradi Beograd, arhitekte ili investitori?".

Kad sam je otvorio, mislio sam da pišemo o odnosu arhitekte i investitora,tj. o
tome ko ustvari gradi ovaj grad .... i sve ono ružno i lepo u njemu.

Stanari sigurno ne grade ništa u ovom gradu .... dajući saglasnost za nadogradnju.

 

[Ditrih]

Milance,
Ovde je sve crno na belo, a i crno belo bogami. Stanari su ti koji daju odobrenje, i opet nije pitanje popraviti krov i nadzidati jedan sprat, ali 3, 4 sprata, stanari su neslozni i krivi bez sumnje a urbanisti su korumpirani id*** i zabole ih dupe sto nerade svoj posao koji je od opsteg interesa kako treba.
Nemam digitalni aparat da slikam i da postujem slike takvih nadogradnji. Pa covece imas na jednoj zgradi pored Karadjordjevog parka (gde je m2 2 200 eura) 2 nadogradnje jednu do druge potpuno razlicite sa po 3 sprata na istoj zgradi, koje veze zive nemaju sa izvornom fasadom zgrade. O kojim siromasnim stanarima mi pricamo, ja nepricam o Kaljdjerici , Ovci i Padinskoj skeli vec o samom centru grada. Jel toliko zahtevno od investitora da kad gradi, nadogradi i 2 sprata ali da fasada zgrade izgleda kao i sama zgrada na kojoj se gradi. Umesto toga vidis staru zgradu bez terasa i 3 nadogradjena sprata sa finim balkonima, o rasporedu prozora da i ne govorim.

 

[Nenad]

Pa tu su stanari samo delimicno krivi. Tu su krivi Grad / opstina koji bi trebalo da odobre i kontrolisu realizaciju projekta.
Ili ako se radi nelegalno, onda nek Grad kupi 2 automobila (polovna) i posalje dva inspektora da ceo dan kruze gradom i uocavaju slucajeve divlje gradnje / nadogradnje.

Ovom problemu sa sadasnjim pristupom istom nema kraja u doglednom roku...

 

[Ditrih]

Verujem da ovakvi slucajevi imaju dozvole, jer je u pitanju organizovana nadogradnja od 3 sprata. Nego nedavno sam bio da pogledam stan radi kupovine u zgradi na uglu Strahinjica bana i Kralja Petra, stara zgrada od 7 spratova ugaona. Jedan kraj zgrade (u Kralja Petra) je dogradjen totalno stihijski od 1 sprata, dok je drugi kraj u Strahinjica bana dogradjen totalno drugacije od 2 sprata, dok je ugao zgrade ostao nedogradjen i tako zvrji potpuno prazan, (imas utisak kao 2 kuce na coskovima zgrade). Znaci imamo zgradu ciji jedan kraj sada ima 8 spratova, drugi kraj ima 9 i spic zgrade ima 7 spratova (arhitektonski jedan kraj je kuca sa crvenim crepom, drugi kraj je ravan krov bez crepa)

Ja pitam ovu zenu koja prodaje stan o cemu se tu radi sto nezovu inspekciju. A ona mi kaze da su u pitanju legalne nadogradnje sa dozvolom, mada se slaze da je nadogradnja totalno naopaka. Ona prodaje stan za 2 500 evra m2 na 6 spratu. Toliko o siromasnim stanarima. Ko su ti sto izdaju takve dozvole, ovo je opasna korupcija ili tolika nestrucnost zbog koje se zasluzuje otkaz , ako vec ne robija.

 

[Nenad]

Pa to je to... investitori se ponasaju onako kako im vlasti dopuste. S obzirom da je kod nas pojam "corporate responsibility" bajka, svako se ponasa kako mu pada na pamet.

I tako ce naravno i dalje biti dok Grad snazno ne stane na put svemu tome i ne pocne da kaznjave korumprine cinovnike koji izdaju takve dozvole.

 

[dragan]

Pa tu su stanari samo delimicno krivi. ....

Jel može neko da mi objasni po čemu su stanari 'krivi' kada
daju Saglasnost ili prodaju deo zgrade za proširenje ili nadgradnju?

 

[Ditrih]

dragan,
Zato sto skupstina stanara ima poslednju rec kolko ce se graditi i sta ce dobiti na svom krovu.

 

[dragan]

'Skupština vlasnika stanova i zajednickih delova zgrade' može samo
da u Ugovoru sa investitorom navede broj spratova ili samo potkrovlje,koje
investitor može da izgradi na njihovoj zgradi PREMA GRAĐ.DOZVOLI.

Ona je totalno nemoćna ako investitor dobije građ.dozvolu za više
nego što piše u Ugovoru, tj. trebala bi da tuži Opštinu zbog izdavanja
takve dozvole i Investitora jer je prekršio Ugovor .... a to retko ko radi.

Na arhitektonsko rešenje i izgled nadograđenog, nema baš nikakav uticaj.

 

[Nenad]

Da li investitor moze da dobije gradjevinsku dozvolu BEZ ikakve saglasnosti stanara?? Ako da, onda u svakom slucaju investitor moze da radi sta hoce i ako nesto ispadne "lose" onda je jedino Grad kriv. Ako ne, onda su definitivno i stanari krivi jer su "odobrili" projekat koji im je unistio zgradu.

Neupucen sam pa se ovim putem informisem.

 

[dragan]

... onda su definitivno i stanari krivi jer su "odobrili" projekat koji im je unistio zgradu....
....Neupucen sam pa se ovim putem informisem.

Ja nisam neupućen jer sam još u prošlom milenijumu
kupio od stanara vešernicu u potkrovlju, adaptirao u stan i prodao.

Stvarno ne razumem zašto ti ne razumeš moj gornji post. ..ajd ponovo.
Stanari "ne odobravaju" nikakav projekat, jer to radi opština - građ.odsek.
Oni prodaju 'zajednički deo' zgrade za dogradnju ( jel to krivica?), a
građ.dozvolu daje građ.odsek opštine u skladu sa ugovorom o prodaji.

Nap. daju/prodaju pravo da se izgradi još jedan sprat, jer im prokišnjava krov.
Investitor tada traži građ.dozvolu i stanari nemaju više veze sa izgradnjom.
Kako će to da izgleda i na šta će da liči, to je stvar inspekcije koja prati
da li se gradi po planu iz građ.dozvole. Stanari jedino mogu da tuže investitora
toj inspekciji da se ne gradi po planu i ugovoru o prodaji dela zgrade.

Nema tu nikakve 'definitivne' krivice stanara, jedino ako misliš da su krivi
što su uopšte pravili ugovor sa nekim investitorom ili dali saglasnost.

ps ... kad si već neupućen onda nemoj da donosiš definitivne zaključke.

 

[Nenad]

Stanari "ne odobravaju" nikakav projekat, jer to radi opština - građ.odsek.
Oni prodaju 'zajednički deo' zgrade za dogradnju ( jel to krivica?), a
građ.dozvolu daje građ.odsek opštine u skladu sa ugovorom o prodaji.

Nap. daju/prodaju pravo da se izgradi još jedan sprat, jer im prokišnjava krov.
Investitor tada traži građ.dozvolu i stanari nemaju više veze sa izgradnjom.
Kako će to da izgleda i na šta će da liči, to je stvar inspekcije koja prati
da li se gradi po planu iz građ.dozvole. Stanari jedino mogu da tuže investitora
toj inspekciji da se ne gradi po planu i ugovoru o prodaji dela zgrade.

Definitivne zakljucke nisam donosio vec sam lepo naveo "ako da" i "ako ne", tako da nemoj da vadis recenice iz sireg konteksta.

Inace, ako investitor mora da prilozi ugovor sa stanarima kao jedan od dokumenata potrebnih za izdavanje gradjevinske dozvole, onda bi stanari mogli da se u tom ugovoru osiguraju tako sto bi npisali nesto tipa "na osnovu od strane investitora prilozenog idejnog / glavnog projekta, a odobrenog od strane saveta stanara, daje se saglasnost za nadogradnju..." itd.

Ako u tom slucaju ispadne nesto drugo, trece ili cetvrto, kao sto si i sam napisao Dragane, stanari mogu da ceo slucaj prijave inspekciji.

Ako pak to ne ucine, onda jesu sami krivi za izgled zgrade!

 

[dragan]

Nenade, meni uopšte ne smeta da ostaneš u zabludi da stanari
mogu nešto da učine i oni 'odobravaju projekat' i sl.
Ali, pošto si maj drug , da pokušam drugim rečima da objasnim :

Nap. stanari hoće da prodaju pravo korišćenja svog tavana sa
saglasnosti da može da se dogradi samo još jedan sprat, tj. da
investitor može ( ako dobije sve dozvole, što on prvo proveri) da
umesto starog tavana dogradi jedan sprat i potkrovlje.

Kada nađu investitora pravi se kupo.-prodajni ugovor u kojem se navede
da on može da izgradi sprat i potkrovlje prema dobijenoj građ.dozvoli.
To je jedino što mogu stanari da se obezbede, da bude po g.dozvoli
a ne na divlje.
Oni ne mogu da 'odobravaju projekat' i izgled dograđenog, jer na to neće
pristati niko, niti to ima zakonske osnove jer Skupština nije stručna i
ovlašćena za takva 'odobrenja', već građ.odsek u opštini.
Šta ako bi odsek rekao 'može', a stanari 'ne može' .. ko je onda nadležan?!
Zna se po zakonu ko daje saglasnost na 'Idejni projekat', a to je Opština.

U trenutku potpisivanja Ugovora u sudu, Skupština prenosi sva prava na
investitora i on tek sa tim kupo.-prodajnim ugovorom može da podnese
zahtev za saglasnost na Idejni projekat, jer tek tada postaje vlasnik tavana.

Kad dobije saglasnost uradi Glavni projekat i dobije 'Odobranje za gradnju'.
Počne radove, ali i angažuje statičara da mu izračuna koliko ta zgrada može
da se ustvari dogradi,pa ako može, podnese zahtev za dopunu Glavnog projekta
na osnovu mišljenja ovlašćene firme koja je uradila statički proračun zgrade.
To je uobičajna procedura i opština mu dozvoli da izgradi još 2sprata,tj. ukupno 3+PTK.

Caka je u tome da kad Investitor traži dopunu projekta, on je tada vlasnik 100% tavana
i stanari mogu samo da gledaju šta se radi, a o nekom uticaju na estetiku nema ni govora.
Stvar je u tome da Skupštine 'same' prodaju 'zajedničke delove zgrade', a ne angažuju
ljude koji znaju kako se to radi .... pa dobiju manje novca, a više spratova.

 

[Nenad]

Znaci, jedini spas je u tome da se uopste ne nadogradjuje

Hvala druze!

 

[dragan]

Jedini spas je da Skupština angažuje lice na procenat po prodaji, nap. 5%

koje zna sve zavrzlame oko ovakve prodaje i koje može da im garantuje

da će biti izgradjeno samo ono što je i u Ugovoru ... a, znam takvu osobu.

 

[Nenad]

Mislim da i ja znam jednu

 

[dragan]

RUGLO GRADA!

Brojna napuštena gradilišta na ekskluzivnim lokacijama u gradu tokom decenija pretvorena su
u deponije smeća i predstavljaju stecišta za beskućnike i narkomane

U Beogradu, prema nekim procenama, postoji oko 500 zapuštenih i neiskorišćenih lokacija na
kojima se već godinama ništa ne gradi. Iako je pre dve godine pri Skupštini grada oformljena
Komisija za oduzimanje zemljišta, koja je imala zadatak da grad očisti od ovih deponija smeća i
pretvori ih u izvore zarade, samo neke su zaista oduzete. ... itd.

http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=32006

 

[Влада]

Таман могу да се надовежем на Драганов пост, господар Јованова, август 2008, радника нигде али битно да табла и даље стоји

 

[Влада]

Moderne višespratnice okružile predratna zdanja iz tridesetih godina
Arhitektonski kontrast u centru grada

Autor: Dragana Krstić | 12.08.2008. - 10:34



Stara beogradska zdanja uglavnom iz tridesetih godina, nekada su bila ponos Beograđana. Danas se nad ovim predratnim lepoticama nadvila senka modernih i hladnih višespratnica od stakla i čelika. Iako su investitori dužni da ispoštuju uslove Zavoda za zaštitu spomenika, kako bi se zgrada uklopila u zaštićenu celinu, pogled na stari Beograd govori drugačije.

Moderne građevine, koje se svojim izgledom ne uklapaju u okruženje polako zauzimaju svaki metar slobodnog prostora. Pa se danas u Beogradu na svakom koraku može videti kako između dve nove visoke zgrade u staklu čami jedna stara. Iako je Centar deo starog Beograda koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, najdrastičniji primeri arhitektonskog kontrasta mogu se videti baš u njemu. Prema rečima Mirjane Dželebdžić, arhitekte iz Zavoda za zaštitu spomenika ova institucija učestvuje u izradi urbanističkih planova ali i određuje uslove koje investitor treba da ispuni ako gradi u zaštićenoj zoni.
- Generalna pravila ne postoje, sve zavisi od prostora gde se gradi. U svakom posebnom slučaju Zavod radi procenu tog prostora i određuje koje konzervatorske uslove investitor treba da zadovolji. Kada se sve to obavi zgrada će se sigurno uklopiti u zaštićenu celinu - priča Mirjana Dželebdžić. Međutim, u Zavodu priznuju da se događa i da investitori počnu da grade bez njihove procene.

Za arhitektonski kontrast, koji se u gradskom jezgru može sresti na svakom koraku odgovornost snose i arhitekte, jer pored svih uslova koji su zakonom propisani konačni izgled zgrade određuju njihove ideje.

Kako kaže, Glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić, prilikom izgradnje investitori moraju da ispune uslove propisane urabanističkim planom, međutim sam izgled zgrade odrediće arhitekta.
- Što se tiče same estetike ne postoje neki određeni uslovi. Ona zavisi od arhitekte, njegovog stila i umeća. Neki se trude da se zgrada uklopi u arhitektonsku celinu, drugi pak namerno grade drugačije da bi se istakli - kaže Bobić i dodaje da se i pored toga što Planska komisija kontroliše kvalitet arhitekture propusti ponekad dešavaju. Prema njegovim rečima u gradu se gradi preko dva miliona kvadrata, a iza svakog od njih stoji drugi arhitekta, sa svojom idejom.

Najzad svi se slažu da su za razbijanje ambijentalnih celina u gradu delom krive arhitekte, jer im nedostaje stil i umeće ali i investitori koji u trci za profitom zanemaruju kulturne vrednosti.

Londonski spoj tradicije i avangarde
London je pravi primer izvanredne arhitekture, koja poštuje tradiciju a istovremeno je moderna i avangardna. Arhitektura u Beogradu iz godine u godinu je sve bolja, ali je još uvek daleko od toga da se može uporediti sa arhitekturom Londona, Rima i Pariza - kaže Rodić.

Pomiriti sadašnjost i prošlost
Zgrade se ne dele na stare i moderne, staklene ili od cigala već na dobre i loše. Dobra arhitektura je univerzalna i ona izlazi iz okvira vremena i materijala. Pravo je pitanje jeli moderna arhitektura kvalitetna i kako će pomiriti duh prošlosti i sadašnjosti - kaže arhitekta Aleksandar Rodić.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=52777

 

[shmeksi]

Jedno pitanje za one koji se razumeju u materiju. Da li se DUP-om moze odrediti recimo koliki procenat fasade mora da bude od stakla/cigle/celik/bilo koji drugi materijal???

 

[dragan]

Vaš pravni vodič
Pravila građenja

Pravilima građenja može biti određeno kakve krovove ili fasade moraju da imaju objekti
u određenoj zoni ili celini, od kog materijala objekat može biti izgrađen, i druga pravila
arhitektonskog, odnosno estetskog oblikovanja pojedinih elemenata objekata. ... itd.

ceo text : http://www.politika.co.yu/rubrike/Nekretnine/Pravila-gradjenja.lt.html

U praksi se teško i retko nameće investitoru izgled 'njegove' fasade.
Sa druge strane, ovakve fasade su popularne i kod vlasti, pa prema tome ....

 

[Nikola]

Mozda nije ovde mesto, ali kad je vec rec u DUP-u da priupitam.

Kakav je postupak menjanja DUP-a starog 17-20 godina?

Naime, u tom DUP-u, koji je ovde od vazanosti pise da na tim objektima nije predvidjeno stvaranje novih stambenih jedinica (i ako se u tim zgradama moze adaptirati potkrovlje u skladu sa GUP-om). Na to potkorovlje se normalno dolazi stepenicama(koje su kao i za sve ostale spratove, jedino ne ide lift do gore). Cak postoje i hodnici i ulazi kao na spratovima nize. Zbog te recenice u DUP-u vlasnici stanova ispod potkorovlja smatraju da samo oni mogu (legalno) prisvojiti taj prostor gore.