Šta je novo?

Klimatske promene i egzoti

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.652
Pohvaljen
437
Lokacija
Kradifornija
Pošto me interesuje egzotična flora u Beogradu i okruženju (a i čekam sladak kupus da bude gotov, njam njam), rekoh da otvorim novu temu. Na forumu palmapedia.com (izvinite modovi ako reklamiram, ali valjda nam oni nisu konkurenti :p), korisnik Sedum je postabio interesantan post koji se tiče Hrvatske, ali mislim da bi imao veze i sa Srbijom i Beogradom posebno. Tiče se klimatskih promena i širenja mediteranskih vrsta dalje u kontinentalno zaleđe Balkana...

Sada ukratko o najnovijim fitoklimatskim promjenama samonikle vegetacije koja na našim terenima već vidno postaje sve sličnija onoj iz prapovijesnog kseroterma: iako se (bar zasad) tu još ne proširuju palme - ali se odnedavna proširila iz Jadrana na sjever južna mediteranska vegetacija gdje je prije nije bilo. Tekstovni popisi samoniklog bilja kod nas postoje već nekih 2 stoljeća, a slikovni prikazi na kartama od početka 20. stoljeća i na njima osim dopune lokalnih detalja, nije bilo bitnih promjena u rasporedu divljeg drveća i grmlja sve do prošlih sedamdesetih godina.

Zatim kroz osamdesete i devedesete godine do danas, širom srednje Hrvatske i zapadne Bosne šume se ubrzano mijenjaju i na prostranim terenima nastaje 'botanički kaos'. Ranije sve donedavno je južna mediteranska vegetacija prirodno rasla uz Jadran na primorju do gorske barijere Dinarida, a od Gorskog Kotara, Like i Bosne na sjever je dotad normalno raslo u zaledju otpornije kontinentalno drveće i grmlje kao i širom cijele srednje Europe. Medjutim, od osamdesetih ta divlja kontinentalna vegetacija u zaledju ubrzano nestaje najprije iz toplo-sunčanih južnih padina, pa od devedesetih do danas i iz prosječnih ravnih položaja, tako da je sad u srednjoj Hrvatskoj i zapadnoj Bosni (Pounje, Kordun, sliv Kupe itd.) donedavna kopnena vegetacija već pretežno ograničena na svježije sjeverne padine, više gorske terene i vlažnija močvarna tla u nizinama.

Na ispražnjene pretoplo-suhe položaje iz Jadrana se u kopneno zaledje sada sve brže proširuje primorska (submediteranska) vegetacija slična kao na gornjem Jadranu i dalmatinskom kopnu, a ta ubrzana "invazija mediteranaca" kroz proteklih tridesetak godina kod nas ima prosječno godišnju brzinu oko 3,2 km (3200 m) od jugozapada na sjeveroistok. Otada su kroz niže medjuplaninske doline Like i Gorskog Kotara mnoge južne vrste već masovno 'umarširale' do Bihaća, Slunja, Zvečaja i Tounja, a poneki najbrži i najagresivniji "južnjaci" dosegli su čak do Ogulina, Duge Rese, Dvora na Uni i Čučerja kod Zagreba. Zato je uz sadašnji trend, tek pitanje vremena kada će ti samonikli južnjaci potisnuti (oko 2.040 ?) staru kontinentalnu vegetaciju na sjeveru sve do Drave. Danas je već samoniklo drveće i grmlje Korduna i srednjeg Pounja podjednako kao u srednjoj Istri i Dalmatinskoj Zagori, a ono najizrazitije uz gornju Unu (Bihać-Srb) i dolini Tounjčice (Tounj-Primišlje) više nema veze s kontinentom i sličnije je Kvarneru kao u Vinodolu, na Krku i sjevernom Cresu. Dakako da su sve to nova prikladna staništa za južne egzote i palme.

Sada par konkretnih primjera: Najagresivniji i 'najbezobrazniji' mediteranski južnjak u klimatskoj invaziji kroz Hrvatsku i Bosnu, dosad je medju drvećem crni jasen (Fraxinus ornus) koji je raširen na većini otoka i duž cijelog primorja od Savudrije do Bojane. U kopnenom zaledju iza Dinarskog gorja, donedavna je rastao tek kao rijetko kržljavo stabalce (zaostao iz kseroterma ?) na tridesetak mjesta pod toplim južnim stijenama Zagorja i Kordunskih kanjona, ali danas već suvereno i bujno raste po najvećem dijelu Hrvatske (i Bosne) pa ga nema još samo u Medjimurju, Podravini i višim brdima Gorskog Kotara. Npr. kod Zagreba oko Čučerja od Lipe do Kašine, crni jasen već masovno prekriva prostor oko 9 kv.km. Njegovo brzo i nezadrživo širenje je sad već slično poput korovnog pajasena (Ailanthus). Na cijelom tom prostranstvu crnog jasena je i novo potencijalno stanište za Tr. fortunei bar uz zimsku zaštitu.

Drugi slični južnjaci uz nešto sporije širenje kroz naše zaledje su još npr. medunac (Quercus pubescens), crnograb (Ostrya carpinifolia), rašeljka (Cerasus mahaleb) i ine slične, koji su do danas već masovno prošireni diljem Pounja, Korduna, Žumberka i istočne Medvednice oko Čučerja - tj. na područjima gdje i lokalne mjerne postaje zadnjih desetljeća takodjer pokazuju mediteranski ljetni minimum oborina uz sve češće i duže puhanje toplosuhog južnog Fena u hladnije doba godine. Na tim novim toplim područjima kopnenog zaledja su sigurna staništa za vanjski rast Tr. fortunei, a uz dovoljnu zaštitu možda i za neke druge otporne palme. Prema tomu, novije klimatske promjene kod nas mogu biti korisne za vanjski uzgoj palmi i sličnih južnih egzota na područjima gdje to donedavna nije bilo moguće.
Inače, ovaj crni jasen (Fraxinus ornus) izgleda ovako:

Fraxinus_ornus1.jpg


Mislim da ga svi viđamo vrlo često po gradu i okolini. :)

Inače, mene je uvek zanimalo zbog čega je Beograd (i uopšte neplaninski delovi Balkanskog poluostrva) klasifikovan u centralno-evropsku kontinentalnu klimu, a ne u mediteransku kontinentalnu klimu. Po svim karakteristikama, više pripadamo ovoj drugoj grupi (kao unutrašnjost Španije i Turske). Kao primer ću vam pokazati tabelu temperaturnih podataka za Ankaru i uporediti je sa Beogradom:

ovpWj.jpg


kiVIh.jpg


Kao što vidite, oni imaju malo hladnije zime i malo toplija leta, što je "kontinentalnija" karakteristika klime, a opet su klasifikacije drugačije.

Naravno, imam svoje teorije o tome da su takve klasifikacije povezane sa političko-društvenim ambicijama ranih klimatologa (pa i botaničara, npr. Pančića) da svrstaju Srbiju među svoje civilizacijske (i decidno evropske uzore). No, to je za neki drugi projekat u budućnosti.
Uskoro ću postaviti i primere mediteranskih biljaka koje su se odomaćile na prostoru Beograda (očigledni primeri su smokva i nar), kao i ideje šta bismo još mogli lepo dodati gradu i okolini...
 

boca-ica

Expert
Učlanjen(a)
02.04.2010.
Poruke
9.509
Pohvaljen
4.435
Klimatske promene su tu, što je već potvrđeno mnogim naučnim radovima a i sama priroda to potvrđuje
Koliko se pripremamo to je pitanje za više distance trenutno pokazatelji su nula
Pogrešna klasifikacija je posledica Austrougarskih potreba koje i danas traju tako da su nam podmetnuli svašta što im je odgovaralo , naziv klime, čopavog Vuka i koješta pa tako , od onda i danas šepamo... samo nam fale polja pamuka...(ne bukvalno)

Kukumavkanje na stranu, u Beogradu sigurno postoje umni i stručni ljudi koj mogu da u toj promeni klime uoče i prednosti podnevlja
i upravo kako Crni Gruja kaže, tim istim Austroguarima uvalimo po koj tovar za dobre pare
Naravno ne Banana ali neke biljne kulture i nove sorte stoke , živine ... bile bi sasvim uredu i korisno
 

2012

Expert
Učlanjen(a)
22.06.2009.
Poruke
6.280
Pohvaljen
217
Dakle Palme u Beogradu,uskoro na NBG Bulevarima, ;) a primetih i do skora dve palme na ulazu u Železniču stanicu i to napolju ispred ulaza,ne znam da li su još tamo ili us ih uneli.. :kafa:
 

boca-ica

Expert
Učlanjen(a)
02.04.2010.
Poruke
9.509
Pohvaljen
4.435
Pa da , ljudi vec isprobavaju palme ,,,da bi mogli u svaki vagon metroa po jednu da ture , kako bi lakše navatali putnike
 

vucko

Professional
Učlanjen(a)
20.04.2008.
Poruke
20.400
Pohvaljen
11.126
Lokacija
Zvezdara
2012":ab5u5vpt je napisao(la):
Dakle Palme u Beogradu,uskoro na NBG Bulevarima, ;) a primetih i do skora dve palme na ulazu u Železniču stanicu i to napolju ispred ulaza,ne znam da li su još tamo ili us ih uneli.. :kafa:
Ostvaruje se prorocka izjava onog policajca sa bulevara sa kojim smo ja i drveni advokat pricali posle sece platana.Rekao je da bi bilo lepo da se zasade palme u bulevaru :)
 

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.652
Pohvaljen
437
Lokacija
Kradifornija
Interesantno je da postoje dve palme (trachyji) stare preko 20 godina koje se često iznose ispred male crkve koja se nalazi uz hram Svetog Save (sad joj zaboravih ime). Bile su poklon nekog donatora (ko zna koga), i nikad nisu grejane već se samo zimi unose u negrejani hram. Već sada su prilično dotrajale zbog dugogodišnjeg života u saksiji... kad sam pitao zašto ih ne zasade u zemlju, doduše, samo su me belo gledali...

Šteta, baš bi lepo legle na tom platou. Jel neko za donatorsku akciju, da poklonimo koju zimootpornu palmicu za plato ispred crkve?
 

2012

Expert
Učlanjen(a)
22.06.2009.
Poruke
6.280
Pohvaljen
217
Na ušću bi mogli da zasade kokos i banane..kao i na adi,mogu da zamislim kako bi ih sugrađani obrstili još kao zelene :kafa:
 

Glas prirode

Intermediate
Učlanjen(a)
12.09.2010.
Poruke
328
Pohvaljen
9
Ispred male crkve Svetog Save je decenijama zivela velika i lepa smokva,zatim vise tuja i te palme, pravi mali mediteranski kutak, ali od svega ostale su samo te palme u saksijama, sve ostalo je uklonjeno pri uredjenju platoa, zaista ceo deo Vracara koji sada nestaje, gde su dvorista, leti mirise na smokve , pa se osecate kao da ste na moru, ali ima ih i po Novom Beogradu,

Sve u svemu Beograd je najseverniji grad Mediterana, pa ko zna zna, ko ne zna nek trazi Mediteran kao turista.

Sad ce neko da napise da je najseverniji grad Mediterana neki drugi...pa sta.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.159
Pohvaljen
1.037
Lokacija
Beograd
Све је то супер, али кад се сетим каква је била прошла зима, кад је температурa у граду била -10, а због температурне инверзије у предграђу и -20 јасно је да без стакленика од тога нема ништа, бар не у скорије време. Али у сваком случају би требало радити на прилагођавању разних врста нашем поднебљу. Нпр. имајући у виду да постоји на стотине подврста смокава сигурно је да се добром селексијом може одабрати оптимална врста за наше поднебље.
 

2012

Expert
Učlanjen(a)
22.06.2009.
Poruke
6.280
Pohvaljen
217
A i kao narod pripadamo krugu mediteranske civilizacije,staro je to iskustvo... :kafa:
 

jovanovm

Advanced
Učlanjen(a)
09.04.2007.
Poruke
3.652
Pohvaljen
437
Lokacija
Kradifornija
@orion
Kako onda objasnjavas da mojim, Zexovim, pa Karicevim :) palmama nista ne fali?

(Moje ne da su u predgradju, nego u selu) :)

Trachycarpus fortunei subsp. bulgaria podnosi temperature do -24C.

P.S. Licno sam merio temperaturu prosle zime svaki dan (imam digitalni termometar sa spoljnim senzorom). Na Miljakovcu nije pala ispod -12C, na placu u Brestoviku (Grocka) je jedno jutro par sati bilo -14C. Zima je u proseku bila najhladnija u zadnjih 15 godina. Na celokupnom jadranskom primorju je padao sneg.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.159
Pohvaljen
1.037
Lokacija
Beograd
Занимљива та твоја палма прочитах на интернету чак и The greatest reported cold tolerance is −27.5 °C (−17.5 °F), survived by four specimens planted in Plovdiv, Bulgaria during a severe cold spell on 6 January 1993

Гаднија је била прошла зима, у Батајници је било -17 и то не неколоко сати (нижа је од Миљаковца зато сам и споменуо температурну инверзију) али то очигледно за ову палму није битно. Али и осетљивије биљке се могу заштити али за то је потребан труд, знам колико један мој пријатељ чува једну смокву да му не промрзне, тешко да би Градско зеленило имало ресурсе да одржава неке осетљиве врсте.

Ја сам лично љубитељ свих неуобичајених биљака и баш волим да видим да неко у дворишту има нешто оргинално.

Било би интересантно када би мало описао своје искуство са том палмом, да ли је било неких проблема са штеточинама, да ли се суше листови, где се може набавити, још кад би пала нека слика...
 

boca-ica

Expert
Učlanjen(a)
02.04.2010.
Poruke
9.509
Pohvaljen
4.435
U blizini ,,13 maja,, na obali Dunava pre 10 tak godina izgrađen je lep, savremen i interesantan objekat i(više zasebnih celina),
Objekati su prizemnog karaktera, obloženi fasadnom ciglom i opasni funkcionalnom saobraćajnicom i pomoćnim infrastrukturnim zgradicama. Naziv i namena je nešto kao fabrika biljnih gena ,

S druge strane - desetinu godina pasulj i još koje šta, uvozimo iz Blisko Aziskih zemalja (verovatno i ostale Evropske zemlje)

Izgradnja i ulaganje u objekte tipa kao što je institut za kukuruz u Zemnu polju , pa u tu fabriku gena i sl objekte
jeste pravi odgovor na klimatske promene koje pružaju mogućnost za proizvodnju vrsta biljaka za ishranu , koje do sada nisu mogle ovde da uspevaju .

Urbanizam nisu samo poslovni i stabeni objekti ( i sadjenje banana po Bulevarima ) već i izgradnja naučno istraživačkih objekata...
kažu da odavde se izvozi pamet... :laugh: :lool: :laugh:
 

boca-ica

Expert
Učlanjen(a)
02.04.2010.
Poruke
9.509
Pohvaljen
4.435
Nakon 10 tak god od poslednjeg posta ove teme , ušli smo sa hladne u vrelu kjlimatsku problematiku
Koja naj teži uticaj ima na raspoloživu količinu vode, što se reflektuje na mnoge grane privrednog i društvenog života

Drastičan primer je Sibir
višlja temperatura, manjak snega
manje vode, pojava šumskih pozara šuma a pojedine su po veličini vece od nekih evropskih država.Totalna trasformacija...

Do skora nisu se posebno proučavali anti cikloni, Sibirski ima veliki uticaj na klimu Evrope, same njegove klimatske promene direkto utiču i na nas....

I da se nadovežem na predhodni post
kako smo se pripremili za te promene ?
Koje smo nove bilj. kulture počeli da gajimo.... malo ili ništa novo ....
:sesir:
 
Vrh