Beograd -- Kako izabrati među kineskim građevinskim kompanijama koje u sve većem broju kucaju na vrata naših Ministarstava i lokalnih samouprava.
Kineska država je odvojila fond od 10 milijardi dolara da po preferencijalnim uslovima pomogne razvoj energetike i infrastrukture u zemljama Jugoistočne Evrope.
To se svakako može posmatrati kao pomoć u izvornom smislu pošto su procedure za navedene državne kredite jednostavnije i brže, projekti se prioritiziraju po potrebama Srbije a ne finasijera, a u izvođenje se uključuju kineski izvođači od kojih očekujemo da budu jeftiniji od zapadnih koji pobeđuju na tenderima finansiranim od strane Svetske banke, EBRD i EIB-a.
Zato smo već navikli da svaki dan čujemo o novom projektu, novom kilometru puta, novoj hidro ili termocentrali, ali i o novoj kineskoj izvođačkoj firmi čiji su predstavnici došli iz velike Kine u malu Srbiju otvarajući novo tržište za svoje usluge. Aktuelno pitanje je kojim se sve kriterijumima treba voditi pri izboru izvođača sa dalekog istoka.
Igre velikih brojeva često mogu zavarati. Nešto što je za Kinu malo, za nas je ogromno, njihove “male” regionalne kompanije za nas mogu biti nestvarno velike. Osim samih kompanija, potrebno je dobro poznavanje i kineske poslovne prakse, njihovog tržišta i običaja, kako bi se napravila i razumela razlika među kompanijama. Dobar glas se daleko čuje a loš još dalje, pa zato moramo i mi osluškivati i dobro proceniti kome poveravamo strateške projekte i zašto.
Sve je krenulo sa Međudržavnim ugovorom između Srbije i Kine potpisanim u Pekingu 2009. godine. Odmah je nominovan sa naše strane projekat revitalizacije termoelektrane ”Kostolac B”. Interesantno je da je projektom, u prvoj fazi vrednim 250 miliona evra, obuhvaćena izgradnja sistema za odsumporavanje – što ima za cilj dostizanje ekoloških standarda postavljenih direktivama Evropske Unije. Za izvođača je odabran China Machinery Engineering Corporation – CMEC. CMEC je pre skoro 30 godina bila prva kompanija koja je izvela energetski projekat u inostranstvu uz kredit kineske države, a nalazi se duži niz godina na listi ENR 225 – najmerodavnijoj listi 225 najvećih svetskih izvođača.
EPS i konzorcijum kineskih kompanija China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC), potpisali su 2011. Protokol o izgradnji trećeg bloka TE ”Nikola Tesla B“ i otvaranju kopa Radljevo. U stručnoj javnosti se procenilo da je jedina referenca navedenih kompanija da dobiju priliku za razvoj ovog 2 milijarde evra vrednog projekta činjenica da je vlasnik kompanije CEE bio tadašnji sponzor našeg najpoznatijeg sportiste, a svrha potpisivanja – predizborna kampanja. CEE se bavio manjim projektima iz oblasti solarne energije, dok je SEC radio termo projekte isključivo lokalno oko grada Shenzen koji je i njegov osnivač.
Pocetkom 2012. EPS je sklopio sa kanadsko-kineskim konzorcijumom Lavalin i China Nuclear Power Engineering Co – CNPEC, Memorandum o saradnji za razvoj projekta reverzibilne hidrocentrale "Bistrica", čija je vrednost procenjena na oko 600 miliona evra. Reference poznatog Lavalina nisu sporne, dok se postavlja pitanje da li CNPEC-a ima reference u hidrogradnji potrebne za ovako veliki projekat. I koji je zapravo smisao angažovanja kompanije koja se bavi nuklearnim postrojenjima na jednom ovakvom projektu, pored toliko respektabilnih kineskih hidroenergetkih kompanija.
Ako Dunav ne stiže do Kine, Kina je stigla do Dunava. "Kineski most" u Zemunu gradi China Road and Bridge Corporation – CRBC, na osnovu ugovora potpisanog 2009. godine. U međuvremenu se saznalo da se CRBC nalazi na "crnoj listi" Svetske banke – listi kompanija koje su uhvaćene u internacionalnoj korupciji. Po nedavnim vestima iz Makedonije, tamošnja Vlada je raskinula saradnju sa navedenom kompanijom nakon dobijanja izveštaja Svetske banke.
S druge strane, u Srbiju je došla najrespektabilnija kineska kompanija Sinohydro, kojoj je tekst posvetio ugledni Financial Times a o njoj je pisao B92. Navedena kompanija sa 130.000 zaposlenih, koja se bavi svim vrstama energetskih i infrastrukturnih projekata, zainteresovana je za Koridor XI i Moravski koridor, a otvorila je Evropsku kancelariju upravo u Beogradu. Nalaze se na 14. mestu ENR 225 liste, a na drugom među kineskim kompanijama u internacionalnim poslovima.
China State Construction Engineering Corporation – CSCEC, izrazila je takođe interesovanje za projekte u Srbiji. Ova velika kompanija sa ENR 225 liste se bavi visokogradnjom – oblakoderima i hotelskim kompleksima, i ovde teško može naći projekat u skladu sa svojom ekspertizom. Ali teško da će i dobiti šansu pošto se takođe nalazi na crnoj listi Svetske banke, uz CRBC kao još jedna među 14 kažnjenih kineskih kompanija. Crna lista inače broji preko 300 kompanija iz celog sveta.
U Srbiju su trbuhom za kruhom jureći koridore koje će Kina finansirati sa preko milijardu evra, došle i neke manje kompanije putogradnje takozvane "provincijske" kompanije, kao što su Chongqing International Construction Corporation - CICO i Shandong Hi-Speed Group. CICO se u pokrajinskoj Vladi interesovao za koridor Novi Sad-Loznica. Shandong se sa druge strane prijavio na prakticno sve koridore “u ponudi”, iako podaci na njihovom sajtu ukazuju da su prvenstveno diversifikovana investiciona kompanija a ne građevinska firma i da u građevinskom delu grupe imaju svega 4.500 zaposlenih. Ova kompanija je ipak poznata u svetu, ali po pogrešnom predračunu troškova gradnje sada već čuvenog Qingdao Haiwan mosta, koji su naručili za potrebe svoje provincije. Shandongovi inženjeri su predračunali troškove na milijardu evra, a konačni trošak gradnje je izašao na neverovatni pet ili šest puta veći iznos! Ovo je odgovor i najbolji dokaz da "nije svejedno", i da je pravi izbor izvođačke kompanije presudan.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=664385
Kineska država je odvojila fond od 10 milijardi dolara da po preferencijalnim uslovima pomogne razvoj energetike i infrastrukture u zemljama Jugoistočne Evrope.
To se svakako može posmatrati kao pomoć u izvornom smislu pošto su procedure za navedene državne kredite jednostavnije i brže, projekti se prioritiziraju po potrebama Srbije a ne finasijera, a u izvođenje se uključuju kineski izvođači od kojih očekujemo da budu jeftiniji od zapadnih koji pobeđuju na tenderima finansiranim od strane Svetske banke, EBRD i EIB-a.
Zato smo već navikli da svaki dan čujemo o novom projektu, novom kilometru puta, novoj hidro ili termocentrali, ali i o novoj kineskoj izvođačkoj firmi čiji su predstavnici došli iz velike Kine u malu Srbiju otvarajući novo tržište za svoje usluge. Aktuelno pitanje je kojim se sve kriterijumima treba voditi pri izboru izvođača sa dalekog istoka.
Igre velikih brojeva često mogu zavarati. Nešto što je za Kinu malo, za nas je ogromno, njihove “male” regionalne kompanije za nas mogu biti nestvarno velike. Osim samih kompanija, potrebno je dobro poznavanje i kineske poslovne prakse, njihovog tržišta i običaja, kako bi se napravila i razumela razlika među kompanijama. Dobar glas se daleko čuje a loš još dalje, pa zato moramo i mi osluškivati i dobro proceniti kome poveravamo strateške projekte i zašto.
Sve je krenulo sa Međudržavnim ugovorom između Srbije i Kine potpisanim u Pekingu 2009. godine. Odmah je nominovan sa naše strane projekat revitalizacije termoelektrane ”Kostolac B”. Interesantno je da je projektom, u prvoj fazi vrednim 250 miliona evra, obuhvaćena izgradnja sistema za odsumporavanje – što ima za cilj dostizanje ekoloških standarda postavljenih direktivama Evropske Unije. Za izvođača je odabran China Machinery Engineering Corporation – CMEC. CMEC je pre skoro 30 godina bila prva kompanija koja je izvela energetski projekat u inostranstvu uz kredit kineske države, a nalazi se duži niz godina na listi ENR 225 – najmerodavnijoj listi 225 najvećih svetskih izvođača.
EPS i konzorcijum kineskih kompanija China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC), potpisali su 2011. Protokol o izgradnji trećeg bloka TE ”Nikola Tesla B“ i otvaranju kopa Radljevo. U stručnoj javnosti se procenilo da je jedina referenca navedenih kompanija da dobiju priliku za razvoj ovog 2 milijarde evra vrednog projekta činjenica da je vlasnik kompanije CEE bio tadašnji sponzor našeg najpoznatijeg sportiste, a svrha potpisivanja – predizborna kampanja. CEE se bavio manjim projektima iz oblasti solarne energije, dok je SEC radio termo projekte isključivo lokalno oko grada Shenzen koji je i njegov osnivač.
Pocetkom 2012. EPS je sklopio sa kanadsko-kineskim konzorcijumom Lavalin i China Nuclear Power Engineering Co – CNPEC, Memorandum o saradnji za razvoj projekta reverzibilne hidrocentrale "Bistrica", čija je vrednost procenjena na oko 600 miliona evra. Reference poznatog Lavalina nisu sporne, dok se postavlja pitanje da li CNPEC-a ima reference u hidrogradnji potrebne za ovako veliki projekat. I koji je zapravo smisao angažovanja kompanije koja se bavi nuklearnim postrojenjima na jednom ovakvom projektu, pored toliko respektabilnih kineskih hidroenergetkih kompanija.
Ako Dunav ne stiže do Kine, Kina je stigla do Dunava. "Kineski most" u Zemunu gradi China Road and Bridge Corporation – CRBC, na osnovu ugovora potpisanog 2009. godine. U međuvremenu se saznalo da se CRBC nalazi na "crnoj listi" Svetske banke – listi kompanija koje su uhvaćene u internacionalnoj korupciji. Po nedavnim vestima iz Makedonije, tamošnja Vlada je raskinula saradnju sa navedenom kompanijom nakon dobijanja izveštaja Svetske banke.
S druge strane, u Srbiju je došla najrespektabilnija kineska kompanija Sinohydro, kojoj je tekst posvetio ugledni Financial Times a o njoj je pisao B92. Navedena kompanija sa 130.000 zaposlenih, koja se bavi svim vrstama energetskih i infrastrukturnih projekata, zainteresovana je za Koridor XI i Moravski koridor, a otvorila je Evropsku kancelariju upravo u Beogradu. Nalaze se na 14. mestu ENR 225 liste, a na drugom među kineskim kompanijama u internacionalnim poslovima.
China State Construction Engineering Corporation – CSCEC, izrazila je takođe interesovanje za projekte u Srbiji. Ova velika kompanija sa ENR 225 liste se bavi visokogradnjom – oblakoderima i hotelskim kompleksima, i ovde teško može naći projekat u skladu sa svojom ekspertizom. Ali teško da će i dobiti šansu pošto se takođe nalazi na crnoj listi Svetske banke, uz CRBC kao još jedna među 14 kažnjenih kineskih kompanija. Crna lista inače broji preko 300 kompanija iz celog sveta.
U Srbiju su trbuhom za kruhom jureći koridore koje će Kina finansirati sa preko milijardu evra, došle i neke manje kompanije putogradnje takozvane "provincijske" kompanije, kao što su Chongqing International Construction Corporation - CICO i Shandong Hi-Speed Group. CICO se u pokrajinskoj Vladi interesovao za koridor Novi Sad-Loznica. Shandong se sa druge strane prijavio na prakticno sve koridore “u ponudi”, iako podaci na njihovom sajtu ukazuju da su prvenstveno diversifikovana investiciona kompanija a ne građevinska firma i da u građevinskom delu grupe imaju svega 4.500 zaposlenih. Ova kompanija je ipak poznata u svetu, ali po pogrešnom predračunu troškova gradnje sada već čuvenog Qingdao Haiwan mosta, koji su naručili za potrebe svoje provincije. Shandongovi inženjeri su predračunali troškove na milijardu evra, a konačni trošak gradnje je izašao na neverovatni pet ili šest puta veći iznos! Ovo je odgovor i najbolji dokaz da "nije svejedno", i da je pravi izbor izvođačke kompanije presudan.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=664385
