Kineske kompanije u redu za posao

[Delija]

Не мислим само на такозвани коридор 11. Приоритетнији правци на којима је држава морала да издвоји буџетска средства пре него што је исто учинила на К11 су:

- Железнилчки К10
- Друмски К10
- К7 (Дунав)
- Обилазница око Београда (К10)
- Пруга Београд-Бар
- По мом мишљењу и "моравски коридор"

 

[MilisaV]

Za drumski k10 finansijska konstrukcija je zatvorena. Pri tome najbitniko pravci bg-niš i bg-ns su izgrađeni. Ostali pravci nisu tolkog značaja.

Zeleznički k10 za državljane srbije bitnije su samo dve deonice bg-ns i bg-niš. I samo za deonicu bg-ns mogu da kažem da je bitnija. Ako bi ta deonica bila za velike brzine.

Za k7 nisam upoznat šta je potrebno od radova. Koliko ja znam potrebno je čišćenje korita na nekim delovima, ali to nek plate oni koji su nas bombardovali.

Za obilaznicu oko beograda bi mogli da diskutujemo, ali nekog generalnog mišljenja sam da je potrebniji bg-požega. Obilaznica ima alternativu.




Послато са GT-N7100 користећи Тапаталк 4

 

[Delija]

Za drumski k10 finansijska konstrukcija je zatvorena. Pri tome najbitniko pravci bg-niš i bg-ns su izgrađeni. Ostali pravci nisu tolkog značaja.

Није затворена финансијаска конструкција и нису сви најважнији правци завршени.За почетак обилазница око Београда као кључни део К10. Обилазница нема алтернативу.Аутопут кроз град није алтернатива.То што се она користи као алтернатива није део решења већ део проблема.

ПС: Свако парче пруге на К10 и пруге Б-Б би требао да буде важнији од сваког новог километра аутопута. О томе колико су рентабилнији и колико позитивније утичу на развој економије од градње аутопутева да ни не причам. Рецимо Србија данас није овако груписана око К10 због аутопута већ зато што од 1883. године ту имамо железницу.

 

[neshaoct]

Држава није предузеће али ће свеједно банкротирати због оваквих пројеката.

Država nikada ne može da bude bankrot. To nije pojam koji ide uz državu.
To je pojam koji ide uz privredna društva kojima je cilj ostvarivanje profita...pa, kad ga ne ostvare i tako godnama i nagomilaju dugove, i kada ti dugovi budu veći od vrednosti imovine kojom preduzeće raspolaže, eto bankrota.
Ne može da bude bankrot onaj koji štampa novac koji koristiš. :wink:
Drugo je kad se odrekneš tog dela suvereniteta, pa ne štampaš novac, nego ti ga štampaju u Frankfurtu. Ali, to si sam tako hteo, niko te nije terao...

Аутопутеви се граде због свог капацитета.Тамо где нема оптерећења за аутопут нема ни аутопута,барем је тако по тој западној Европи на коју се позивате.

Kad je napravljena mreža autoputeva kroz Nemačku? Ona ista mreža koju i danas koriste?
Kad je napravljena mreža autoputeva kroz Ameriku? Ona ista mreža koju i danas koriste?
U oba slučaja u vreme velike ekonomske krize od početka tridesetih godina prošloga veka kada je država finansiranjem takvih radova ustvari zapošljavala ljude. Čuveni javni radovi. Ruzvelt je tako dobijao predsedničke izbore u Americi. Hitler je napravio 90% mreže autoputeva koju i danas imamo u Nemačkoj.
Ni jedna ni druga država nisu pravile autoputeve zbog ooooogromne količine saobraćaja koju su tada imale...naprotiv.
Dodatno, u slučaju Hitlera, on je već tada planirao rat, pa su mu autoputevi trebali i za brži budući transport vojnih kolona...ali to je druga priča.
Poenta je da se autoputevi ne prave samo onda kada je neko prebrojao vozila, uračunao iznos putarina koje može da naplati i sračunao da je to dovoljno para da se autoput napravi i da se on održava.

Kada se izgradi autoput on sam po sebi privlači dodatnog saobraćaja kojeg nije bilo na tom pravcu pre njegove izgradnje.
Npr. pogledaj cifre na novoizgrađenim autoputevima kroz Hrvatsku...

Док се цео свет окреће жечезницама ми заглибљујумо у презадуживање државе...

Jer je taj svet već odavno izgradio svoju mrežu autoputeva. Srbija nije.

Evo, zamisli da danas ima pruga Beograd-Bar sa vozovima koji idu 160 Km/h. I, ne putuje se 36 sati do Bara (kao što je baš skoro bio slučaj), nego se putuje mnoooooogo kraće. I? Ja neću da idem vozom. Hoću da idem autom. I, šta ćemo sad?
Hoću npr. da stanem na 5 mesta usput. Hoću npr. da prespavam na Zlatiboru. Ili, npr. hoću da prvo provedem par dana na Zlatiboru, a onda da se spustim do mora. Ili, hoću na pola puta da odlučim da idem na Jahorinu prvo. Ili, hoću ustvari da odem na Taru, neću na Zlatibor...Ili, hoću ustvari da...šta već, ali hoću.

Postojanje železnice (moderne, brze) ne isključuje potrebu ljudi da idu svojim vozilom.
Ne mogu se ljudi terati da idu masovnim sredstvima transporta, mora im se ostaviti sloboda. Vidim i na temi o prevozu u Beogradu se raspreda nadugačko kako je eto pogrešna koncepcija, postvaljaju se slike koliko prostora zauzme jedan bus pun putnika i svi ti ljudi kada idu svojim kolima, itd, itd...
Ama, hoću da idem autom. Tačka. Ljudi će ili ići Ibarskom i ginuti kao do sada, ili će ići autoputem i putovati neuporedivo bezbednije. Prosto je to...

Па чак и пруга у таквом,јадном стању доноси велике паре Србији транспортом аутомобила из ФАС-а.

Jedan od zahteva FAS-a (koji Srbija još nije ispunila iako se obavezala da će to uraditi pre početka rada fabrike) je bio izgradnja autoputa od Batočine do Kragujevca. Da, tražio je FAS revitalizaciju pruge, ali isto tako i autoput. Jedno ne isključuje drugo, a ti uporno u svojim postovima pričaš kako bi trebalo da se okrenemo železnici, kao da njen razvoj isključuje potrebu za razvojem autoputeva.
Npr. baš što to još nije urađeno, 600 šlepera (koliko svaki radni dan dođe u KG zbog potreba FAS-a) može da ulazi na samo jedan ulaz u fabriku što poskupljuje, komplikuje, usporava logistiku tako velike firme koja na svakih manje od 3 minuta izbaci po jedan proizveden auto...i tako 24 sata dnevno svih 5 radnih dana u nedelji.

 

[Борчанац]

Лепо си написао Нешо. Него, ако немаш довољно средстава за и аутопут и за железницу, чему дајеш приоритет?
Који је вид транспорта више исплатив?
И ту лежи одговор

 

[Пантограф]

@neshaoct
Не искључује развој железница побољшање путне мреже, то је тачно, али ваљда у једном друштву треба осмислити редослед градње у зависности од његових потреба - осим ако оно није довољно богато да гради све одједном?

Да ли, на пример, треба прво градити аутопут Ниш - Димитровград, који већина грађана тог дела Србије уопште не може да користи, јер нема аутомобил, нема за гориво, а још мање за путарину, или, рецимо, озбиљну регионалну железницу на истом правцу? Та железница омогућава запосленом, ученику, студенту, потрошачу из Пирота да свакодневно, по прихватљивој цени, путује у Ниш. Тиме доприноси развоју образовне структуре, уједначава тржиште радне снаге, поспешује економију обима итд. Аутопут такав ефекат може да има у Калифорнији, али у Југоисточној Србији - никако.

Тема за размишљање. Која европска земља је прво изградила мрежу аутопутева, па тек после тога метро у милионској престоници? Одговор је једноставан: ниједна осим Србије (Југославије). А зашто? Принципи су нам погрешни, ј..у нам се мисли.

Да се разумемо, ја нисам против градње аутопута за Запану Србију, али мислим да нам је у сагледивој будућности довољно да се он заврши негде код Ужица. Ако треба Црногорцима (мој отац је, иначе, пореклом из Црне Горе), или ако Европљани баш толико желе да нас споје, нека плате... А веома бих волео да видим дупли колосек и регионални експресни воз од Београда до Ваљева, као и регионалну железничку мрежу између Ужица, Пожеге, Чачка, Ваљева, Краљева... чиме се добија више него градњом аутопута.

 

[hazard]

Држава није предузеће али ће свеједно банкротирати због оваквих пројеката.

Država nikada ne može da bude bankrot. To nije pojam koji ide uz državu.

Naravno da moze: http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_default ili konkretan primer http://en.wikipedia.org/wiki/Danish_sta ... cy_of_1813 ili cela lista primera http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_ ... tructuring

Kao sto vidimo, evropski sampion u bankrotiranju je Grcka

 

[neshaoct]

Лепо си написао Нешо. Него, ако немаш довољно средстава за и аутопут и за железницу, чему дајеш приоритет?
Који је вид транспорта више исплатив?
И ту лежи одговор

Prioritet je tamo gde više ljudi gine.

Ponovo sa tim ''isplativ''...Država nije preduzeće, njen motiv nije da ostvari profit, pa zato nije odlučujući kriterijum ''tamo gde je isplativije.'' Ako je već tu isplativije, onda ae da pravimo to preko koncesije ili nekog drugog oblika partnerstva sa privatnim kompanijama, investicionim fondovima...jer ionako je tu ''isplativije'', samim tim nema razloga da ne prihvate onda našu ponudu da oni prave baš to što je isplativije, zar ne?
Tako onda imaš pare za obe stvari...

 

[neshaoct]

Држава није предузеће али ће свеједно банкротирати због оваквих пројеката.

Država nikada ne može da bude bankrot. To nije pojam koji ide uz državu.

Naravno da moze: http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_default ili konkretan primer http://en.wikipedia.org/wiki/Danish_sta ... cy_of_1813 ili cela lista primera http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_ ... tructuring

Ne može.

Kada država više ne može da finansira svoje obaveze, ona ih samo odloži za neko povoljnije vreme bez obzira na volju poverilaca (da li oni žele da bude odloženo). Kao što je kod nas država odložila staru deviznu štednju, ko zna koliko penzija, dečijih dodataka, plata iz budžeta, vraćanje nekadašnjeg ''zajma za Srbiju'', itd. Sve je to isplaćivano posle 2000. godine. Npr. u sklopu toga napravljen je sistem sa obveznicama za isplatu stare devizne štednje, itd, itd...

Sa druge strane, kada firma ne može da ispuni svoje obaveze, ona ne može da ih odloži bez obzira na volju, želju poverilaca (kao što država može), već se otvori odgovarajući postupak, dođu poverioci, sve završi na Sudu, formira se redosled poverioca shodno važećim propisima i oni se naplate (po pravilu samo deo svog potraživanja, ali je i to bolje nego ništa) od imovine preduzeća. I to je to, preduzeće nestane kao da ga nikada nije bilo, imovina nekadašnjeg preduzeća se razdeli poveriocima shodno odlukama nadležnih državnih ograna i fajront.

Da li je bilo koji penzioner kome je Srbija dugovala penzije, ili štediša kome je država dugovala staru deviznu štednju mogao da se naplati iz imovine države Srbije? Da li je mogao na Sudu da dobije određeni deo vlasništva npr. EPS-a ili nekog drugog dela od brojne državne imovine? Možda par kvadrata neke vile u državnom vlasništvu?
Naravno da nije mogao jer država ne može da bude bankrot.

 

[neshaoct]

Држава није предузеће али ће свеједно банкротирати због оваквих пројеката.

Država nikada ne može da bude bankrot. To nije pojam koji ide uz državu.

Kao sto vidimo, evropski sampion u bankrotiranju je Grcka

Ne.
Bez novca iz fondova EU, Grčka ne bi mogla da nastavi sa redovnom isplatom plata iz budžeta, itd...bila bi u poziciji u kojoj je Srbija bila. Ne bi više mogla da finansira svoje budžetske rashode.
Ali, ne bi mogli Grci (poverioci) onda da tuže Grčku (dužnika) i da npr. svakih 1.000 budžetskih korisnika dobije na sudu po jedan Mirage 2000 (borbeni avion u sastavu grčkog ratnog vazduhoplovstva, dakle imovina države Grčke, dužnika), i onda ga prodaju debelo ispod cene kako bi ga što pre prodali, i od tako dobijenih para pokriju svoja potraživanja koje im država nije isplatila. Ne bi mogli to da urade, nego bi se samo odložilo njihovo potraživanje...bez obzira da li oni žele da se odloži ili ne. Niko ih ne bi ni pitao...jer država ne može da bude bankrot. :wink:

 

[Борчанац]

Лепо си написао Нешо. Него, ако немаш довољно средстава за и аутопут и за железницу, чему дајеш приоритет?
Који је вид транспорта више исплатив?
И ту лежи одговор

Prioritet je tamo gde više ljudi gine.

Ponovo sa tim ''isplativ''...Država nije preduzeće, njen motiv nije da ostvari profit, pa zato nije odlučujući kriterijum ''tamo gde je isplativije.'' Ako je već tu isplativije, onda ae da pravimo to preko koncesije ili nekog drugog oblika partnerstva sa privatnim kompanijama, investicionim fondovima...jer ionako je tu ''isplativije'', samim tim nema razloga da ne prihvate onda našu ponudu da oni prave baš to što je isplativije, zar ne?
Tako onda imaš pare za obe stvari...

Наравно да су животи у питању. Али и кроз бољу егзистенцију се чувају животи.
Треба да узмеш у обзир да би једно испадање воза у летњој сезони трајно окренуло причу о ономе где се више гине.
Држава није предузеће али одређује приоритете у инфраструктури, тако је параметар и то што доноси више пара.
У реду су концесије и партнерства, ако постоји такав избор, а направиће додатне вредности у земљи.
Свако би волео да се ради све, а плашим се да плански идемо ка ничему.

 

[neshaoct]

Наравно да су животи у питању. Али и кроз бољу егзистенцију се чувају животи.

Da, ali bolja egzistencija neće neutralisati činjenicu da običan put sa po jednom trakom po smeru (kao što je Ibarska) odnosi živote. Deblji novčanik onih koji se slupaju vozeći se takvim putnim pravcem ne menja činjenicu da su oni i dalje mrtvi. Samo bi ih bilo još više jer bi gužve bile još veće (bolji standard, više automobila, više nervoze, više novca za putovanja...)

Треба да узмеш у обзир да би једно испадање воза у летњој сезони трајно окренуло причу о ономе где се више гине.

Ne bi.
Statistike se rade tako što se uzima duži vremenski period (srednjoročni/dugoročni), a tu jedno izletanje voza ne napravi razliku. Mislim da nema potrebe da sada krenemo sa ciframa, da brojimo mrtve na asfaltu u odnosu na prugu npr. u poslednjih 5 ili 10 godina. Neosporno je da se neuporedivo više gine na asfaltu.

Држава није предузеће али одређује приоритете у инфраструктури, тако је параметар и то што доноси више пара.

Slažem se da država ima prioritete, ali nikako kriterijum prilikom definisanja tih prioriteta nije ''šta donosi više para'' jer cilj države nije da ostvari profit. Svuda tamo gde je profit treba uključiti privatni kapital, on zato i postoji. Privatni kapital neće tamo gde profita nema. Npr. neće da pravi osnovu školu i da onda nema školarina u toj školi.
Zato onda tu dođe država i kaže evo ja ću da pravim osnovne škole i da ih održavam i da plaćam svima plate i sve to će me svake godine terati u debeli minus, ali ionako mi nije cilj profit već obrazovanje nacije.

 

[Борчанац]

Мислио сам у смислу транспорта, бољих услова за посао. То шта доноси више пара, нисам мислио за државу, већ за инвеститоре којима је држава створила климу за профитабилан посао. Ти укључујеш привлачење пара у сам пројекат градње инфраструктуре. А ја га постављам као пратећу појаву, нових или модернизованих саобраћајница, због побољшања могућности стварања профита. Нови инвеститори значе и профит државе, тиме и не профитне активности државе, кроз рецимо образовање, или побољшање услова на ризичној саобраћајници попут ове, могу да се финансирају. Шта је образован човек у мртвој држави, без привреде. Ако можеш да објасниш како би због Ибарске, више привукли инвестиција или више подигли привреду или више убрзали саобраћај.
Немам ништа против коридора 11, из мог насеља директно до цг?! Али, не знам да ли је то дугорочно повољно, да нам деци на плећа не падају нове обавезе, које неће моћи да буду регулисане због тога што не постоји привреда? Да нису пуко само потрошене паре, већ да створе неку вредност, корист за експлоатацију.
Да не бројимо мртве, бројимо сате. Дуж тог пута би се брже стизало до разних места, модернијим возом или новим аутопутем?
То јест, да ли ћеш са исте тачке, до исте тачке, стићи пре са 120 или 160 км на сат.
Плус, ако је железница безбеднија, као што и сам кажеш, зар не треба опет њу форсирати?

 

[hazard]

Ne može.

Kada država više ne može da finansira svoje obaveze, ona ih samo odloži za neko povoljnije vreme bez obzira na volju poverilaca (da li oni žele da bude odloženo). Kao što je kod nas država odložila staru deviznu štednju, ko zna koliko penzija, dečijih dodataka, plata iz budžeta, vraćanje nekadašnjeg ''zajma za Srbiju'', itd. Sve je to isplaćivano posle 2000. godine. Npr. u sklopu toga napravljen je sistem sa obveznicama za isplatu stare devizne štednje, itd, itd...

Sa druge strane, kada firma ne može da ispuni svoje obaveze, ona ne može da ih odloži bez obzira na volju, želju poverilaca (kao što država može), već se otvori odgovarajući postupak, dođu poverioci, sve završi na Sudu, formira se redosled poverioca shodno važećim propisima i oni se naplate (po pravilu samo deo svog potraživanja, ali je i to bolje nego ništa) od imovine preduzeća. I to je to, preduzeće nestane kao da ga nikada nije bilo, imovina nekadašnjeg preduzeća se razdeli poveriocima shodno odlukama nadležnih državnih ograna i fajront.

Da li je bilo koji penzioner kome je Srbija dugovala penzije, ili štediša kome je država dugovala staru deviznu štednju mogao da se naplati iz imovine države Srbije? Da li je mogao na Sudu da dobije određeni deo vlasništva npr. EPS-a ili nekog drugog dela od brojne državne imovine? Možda par kvadrata neke vile u državnom vlasništvu?
Naravno da nije mogao jer država ne može da bude bankrot.

Džaba mi objašnjavaš stvari koje već znam. Prvo, države kada bankrotiraju ne samo da odlažu vraćanje dugova, već često poništavaju dugove (tj. ne vrate ih nikad). Primera ima koliko hoćeš. Kada neko kaže za nekoga da je ,,bankrotirao'', naročito u kolokvijalnom smislu, to znači da je taj neko ,,ostao bez para'' tj. da ne može da servisira svoje tekuće obaveze (što uključuje i vraćanje dugova). Dakle, država itekako može da dođe u tu situaciju - da ostane bez para i da ne bude u mogućnosti da vraća svoje dugove (sad ćeš reći da država ne može tehnički ostati bez para jer ih ona štampa - da, ali ako ljudi procene da za to štampanje nema pokrića - u devizama, u imovini, u poreskim prihodima, u realnoj privrednoj aktivnosti zemlje - taj novac ubrzo postaje skoro pa bezvredan, kao što smo imali priliku da vidimo u Srbiji 90ih). I to je ono o čemu Delija priča kada kaže da će ,,država bankrotirati'' - i to je valjda svima jasno. Ono o čemu ti pričaš je činjenica da država ne može otići u stečaj i da se nad njom ne može sprovesti likvidacioni postupak, kao sa firmama (pritom, izjednačavaš bankrotiranje firme tj. odlazak u stečaj sa likvidacijom tj. prinudnom naplatom iz imovine, i ako je čest ishod stečaja reorganizacija gde se dugovi ne naplaćuju već se otpisuju a zauzvrat poverioci preuzimaju vlasništvo nad firmom) - što je opet, valjda svima jasno.

I to što državu niko ne može da natera da vrati svoje dugove ne znači da kada država bankrotira - tj. prestane da plaća dugove - to nema ozbiljne posledice i po tu državu, i njene građane i privredu. Uostalom, hiperinflaciju smo već preživeli u ovoj zemlji i videli kako ti izgleda.

Dakle, jasno je na šta Delija misli, a ti kada mu odgovaraš ovako previše filozofiraš i dosađuješ s tehnikalijama, tj. drugim rečima - troluješ.

 

[neshaoct]

Dakle, jasno je na šta Delija misli, a ti kada mu odgovaraš ovako previše filozofiraš i dosađuješ s tehnikalijama, tj. drugim rečima - troluješ.

Član sam ovog foruma nepunih 600 dana. Ukupno imam napisanih 39 postova.
To mu dođe da na otprilike svakih mesec dana napišem po dva odgovora. Dakle, pišem samo baš, baš, baaaaš kad mislim da mogu nešto argumentovano da napišem. Tako ne rade ''trolovi''.
Sa druge strane, do sada sam pohvaljen 11 puta na osnovu tih samo 39 postova.
I, tako pišu trolovi???

Trolovanje je ostavljanje komentara koji potencijalno izaziva nepozeljnu i nepotrebnu raspravu koja nema veze sa temom ili nije konstruktivna. Takvi komentari će biti obrisani, a biće preduzete i mere saglasno ovom Pravilniku.

Evo i tog pravilnika:
http://www.fiat-lancia.org.rs/forum/ind ... opic=37773
Šta misliš, ko ga je pisao?
http://www.fiat-lancia.org.rs/forum/ind ... showuser=3

I, ti meni pričaš šta je trolovanje? Je l' tako da je to smešno...

Na ostalo neću da odgovaram, nije ovde mesto za to.
Ako hoćeš o dugu, stečaju, bankrotu fizičkih / pravnih lica / države (koji ne postoji)...otvori novu temu, pa ćemo tamo.

 

[Delija]

Ево шта нам следи

http://www.b92.net/biz/vesti/region.php ... _id=762560

 

[Гага]

Па то се знало да "њихова лепа" то мора да уради.

 

[laki72]

Samo kreteni mogu to da urade...
U stvari ispravljam se, kreteni i oni koji ne zele dobro svojoj zemlji.
Licno nemam nista protiv koncesija, cak sam pristalica takvog nacina finansiranja, ali ne nakon zavrsene izgradnje koja je pri tom finansirana kreditom!

 

[Борчанац]

http://mondo.rs/a653347/Info/Ekonomija/ ... vropu.html

 

[tragac]

laki, hrvatski AP su medju najboljima u Evropi a pritom su bili veoma zahtevni zbog konfiguracije terena, oni su upali u velike dugove zbog njih, a opet brzo im vraćaju pare jer dovode više turista, to što su dali na koncesiju nešto za šta vraćaju kredit je posledica istog idiotskog šablona upravljanja javnim finansijama koji vlada i kod nas.

 

[orion]

Да ли је још неко приметио да су у кинеским радњама почели да издају фискалне рачуне. Сећам се да сам зимус ушао у једну радњу купио неке ситнице и онако из хобија тражио фискални рачун. Кинез се избезумио, почео да листа по неким свескама, тражећи шифре, и то издавање рачуна је трајало пар минута.
Скоро одем у исту радњу купим нешто, рачун моментално откуцан, био сам и у другој радњи и тамо уредно добијем рачун.

 

[loyola]

Poceli da zatvaraju sve redom po gradu, pa se opametili...

 

[Slobo]

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/...uto-put+četiri+i+po+kilometra+preko+reke.html

Još jedan u nizu poduhvata kineskih građevinara. Obzirom da se pominje kako se ovakvim rješenjem štiti životna sredina, da li bi neko od stručnijih ljudi iz ove oblasti mogao da pojasni koliko se na ovaj način štiti okolina, a koliko sa druge strane može biti narušena prirodna sredina u rijeci, kako u smislu samog toka rijeke, tako i što se tiče flore i faune u istoj?

 

[MilisaV]

Sad se vidi da su sve ove "kineske kompanije" zapravo bile marketinški trik vaginoustog.

Posle nekoliko godina vladavine vaginousti ponovo raspisuje prevremene izbore zato što nijedno obećanje nije ispunio. pri tome mnogo je i lagao (ikarbus-mercedes, beograd na vodi...). Vaginousti želi da na krilima stare slave što pre još jednom osvoji većinu jer zna ako bi sačekali kraj mandata da bi laži dostigle kritičan nivo i da bi loše uticale na njegov rejting.

 

[tragac]

Čovek ne mora ništa ni da radi jer ne postoji opozicija. Žuti su isto što i naprednjaci, samo malo obrazovaniji. Ostaju još samo fašisti i NATO stranke kojima je cenzus najviši domet. Narod je digao ruke od političkog sistema, stranke umesto ideologije sada nude radna mesta članovima a svaki pozitivni pomak nastaje pod inostranom prinudom.