Kanal Morava-Vardar - Luda ideja ili realna mogucnost?

[jovanovm]

Vec duze vreme citam o kanalu Morava-Vardar. U 70-tim godinama, ta se mogucnost ozbiljno razmatrala u SFRJ, ali je vremenom izgubila na znacaju... Prilazem neke isecke iz clanka Dobrivoja Jovanovskog o tome - sta mislite?

Basic elements of the navigable canal Morava-Vardar (Axios)

Total length 650,10 km
Length of canal in the Morava area 345,74 km
Length of canal in Vardar area 274,68 km
Section on water parting 29,68 km
Total length of the regulated river courses of the Morava, the Vardar (Axios) and the Pčinje 483,60 km
Total length of lateral canals 166,50 km
Total number of steps 63
- dams with ship locks 58
- ship lifts 5
Number of steps within sea area:
- dams with ship locks 37
- ship lifts 1
Number of steps within the Vardar area:
- dams with ship locks 21
- ship lifts 4
Length of canal branch along the river Zapadna Morava up to Kraljevo 73 km
Length of canal branch along the river Nišava up to Niš 15 km
Length of canal branch along the river Vardar up to Skoplje 35 km


* The river Morava, its present state and possibilities of navigation by A. Aleksić, Beograd 1879.
* Project of the navigable routes Danube-Thesalonike by Prof. Dr. N. Stamenković, Beograd 1909.
* Preliminary project of the navigable route Danube-Thessalonike, made by Projektantski Zavod Rečnog Saobraćaja, Beograd 1961.
* Economic studies of the river Vardar catchment area, made by Zavod za vodostopanstvo S.R.Makedonija.
* Study of navigation on the rivers Velika Morava, Južna Morava and Zapadna Morava, made by Projektantski zavod "Ivan Milutinović", Beograd 1964.
* Study of the problems of traffic in connection with arrangement of Morava catchment area, made by Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" of Beograd, 1964.
* The economic base of the river Morava catchment area, made by Združeno opšte vodoprivredno preduzeće "Morava" of Beograd, 1971.
* Supplement to the preliminary project Morava-Vardar (Axios) navigable route, made by Projektantski zavod "Ivan Milutinović of Beograd, 1973.
* Navigable route Morava-Vardar (Axios), Report of United Nations Experts, Beograd 1973.

Main elements of the canal are: depth of water in the middle of cross section 4,00 m
depth of water in the edge of the bottom 3,75 m
maximum width at draught level 43,00 m
minimum width at draught level 28,00 m
side slope up to the height of 1 m above the bottom 1:4
side slope over the height of 1 m above the bottom 1:3
minimum radius of curve R=800 m


Minimum over-all size under bridges: Free height above normal water level 5,25-10,0 m
Free opening under bridge 50-70 m
Minimum height under high voltage transmission line 10-13 m

Izvor i dodatne info: http://www.danube-cooperation.com/library/93jovanovski.htm

Prednost ovog kanala ne bi bila samo transformacija 7 gradova u Srbiji i 2 u Makedoniji u luke, vec i razvoj juga Srbije uopste, ukljucujuci i Presevsku dolinu. Takodje, ovo bi otvorilo mogucnost ne samo transformacije Koridora 10 u vodeni koridor, vec i otvaranje prostora za smestaj fibro-opticke mreze (backbone) juzne Evrope. Mislim da korist samo od ovog zadnjeg visoko prevazilazi troskove.

Sto se njih tice:
Trenutna cena velikih projekata kanala (kao sto je Seine-Nord Europe Canal) je oko 2 milijarde EUR za 100km, sto bi znacilo da bi ukupna cena ovog kanala bila oko 18 milijardi EUR, koja bi logicki bila podeljena izmedju EU, Srbije, Makedonije i Grcke, koja bi sada imala direktnu vezu sa Severnim morem preko kanala Dunav-Rajna-Majna.

 

[Milance]

Jel bi mogao neko da nabaci neku sliku/mapu kako bi to izgledalo? Ideja je jako interesantna.

 

[GOJE]

Zanimljiva i veoma kompleksna tema,

Zaštita od poplava, regulacija tokova, navodnjavanje i ogromna korist za poljoprivredu, značajne logističke prednosti, zapošljavanje privrede... ima tu itekako računice, međutim, treba imati u vidu da Morava ima jako malo vode, ne znam u letnjim i zimskim mesecima koliko bi kanal bio uopšte plovan.

 

[boris73]

сматрам да није немогуће реализовати овај пројекат, али већ видим противљење великог дела јавности због нарушавања природних амбијената горепоменутих река... ни мени се, искрено, не свиђа та замисао...

 

[Nenad]

Secam se da sam o tome ucio u skoli. Na zalost, ideja nikada nije stigla do nekog stadijuma blizeg realizaciji. Ovo bi bila interesantna ideja za period kada se zavrse prioriteti na KX, a to su autoputevi, zeleznica, aerodromi, industrijske zone. Nakon toga, kada se ulaganja u infrastrukturu svedu na odrzavanje vec izgradjenog, a i kada Srbija vec bude bila u EU i kanal postane pan-evropski projekat, moze da se krene u realizaciju.

Naravno, ovakvim stvarima moraju da se bave najvisi strucnjaci na medjudrzavnom nivou koji bi onda ideju dobro prezentovali u Briselu.

 

[jovanovm]

GOJE je vec naveo samo neke od prednosti izgradnje ovog kanala, a hteo bih da napomenem i ekoloski momenat - 5 transportnih brodova prenosi robu 1000 kamiona uz mnogo manji energetski utrosak. To su ukapirali i Francuzi koji gledaju da se spoje sa Beneluksom preko kanala koji sam spominjao...

Jos 1966 je poceo projekat melioracije Velike Morave, koja nije plovna upravo zbog covekovog uticaja, tako da izgradnja kanala bi u sustini ispravila covekovo skrnavljenje recnog toka. Zbog raskrcavanja suma oko Juzne Morave, ona sada nanosi velike kolicine sedimenta, i stoga je korito VM dosta smanjeno.

Naravno, ovo je skup, evropski projekat, i to Srbija sigurno sama ne bi mogla da uradi, ali bi bio veoma koristan, ne samo zbog ustanovljenja Koridora X kao najjaceg koridora na kontinentu. Roba iz Centralne Azije i Bliskog Istoka bi mogla direktno ici do Severnog mora i dalje do Amerike bez obilazenjenja Gibraltara. Ovim bi bukvalno Dunav postao jedan od najjacih plovnih puteva na svetu. Od ovog projekta, ne samo da bi Srbija i Makedonija imale najvise koristi, vec i Grcka, Turska, Madjarska, Austrija, Slovacka, Nemacka, Kipar, Sirija, Izrael, Egipat... u poredjenju sa pogodnostima ovog projekta, investicije su minimalne...

Evo male seme kako bi kanal izgledao - treba napomenuti da su se mnoge sluzbe bavile time, ali da se odustalo zbog nedostatka sredstava - naravno to je bilo pre EU. Voleo bih da se dokopam studije UN iz 1973....

 

[ретардињо]

...treba imati u vidu da Morava ima jako malo vode, ne znam u letnjim i zimskim mesecima koliko bi kanal bio uopšte plovan.

Ја сам пре десетак година, лети у сред суше, прелазио Јужну Мораву...тако да ми вода долази до пола бутине...с обзиром да су мостови у Поморављу ретки, стари, заборављени, људи се сналазе за прелазак на другу страну тако што познају где је плитко корито...
Велика Морава је доста већа, али, мислим да је далеко од довољне количине воде за овако нешто...

 

[jovanovm]

Vidite, stvar je u tome sto su recni tokovi Morava potpuno unisteni krcenjem suma, tako da Juzna Morava nanosi previse sedimenta nego sto recno korito moze da ponese... Velika Morava je nekad bila plovna do Cuprije, a projekat melioracije iz 1966 (koji je napusten, jer .. ipak je to bila SFRJ) je trebao da resi problem sve do Stalaca.

E sad, da ce korito morati da se siri celim tokom JM, to je isto tacno.... ali taj posao je mnogo laksi nego pravljenje novog kanala...

U svakom slucaju, studije i izvestaju kazu da je izvodljivo...Koliko im treba verovati to je drugo pitanje...

EDIT: Nasao sam u ovoj knjizi da je i Energoprojekt razmatrao ovaj kanal u 1993

http://books.google.com/books?id=HB...X&oi=book_result&resnum=5&ct=result#PPA393,M1

Zeleo bih da napomenem da projekat podrazumeva i sistem hidroelektricnih "lock"-ova koji bi sluzili za proizvodnju el. energije i navodnjavanje i tako regulisali nedostatak vode u periodu suse...

 

[bigvlada]

Jako interesantna tema, nisam znao za ovaj projekat. Evo jednog članka (iz Galaksije, iz 1995) o završetku RMD (Rajna-Majna-Dunav) kanala. Ako ne možemo da obezbedimo prolaz bar ovim Evropa 1 brodovima, onda cela stvar nema nekog smisla.

Ovakav projekat bi mogao da bude predstavljen kao vodena komponenta Koridora 10 i da na taj način skupi novac. Podrazumevao bi i masovnu i plansku sadnju šuma radi sprečavanja naslaga sendimenata.

 

[jovanovm]

Tako je, ovo bi u isto vreme bio i ekoloski projekat... Ne samo saobracajno-koridorske prednosti, koje su nesumnjivo visoke, i koje bi najzad dovele do ekonomskog oporavka juga Srbije, vec tu ima mnogo drugih pozitivnih efekata. Hidro-energija koja se stvara u sistemu prevoda vode, zaustavljanje erozije i ublazavanje neg. efekta klimatskih promena... Ne treba se brinuti zbog vodostaja, on se vrlo lako regulise sredjivanjem dna reke i dopunjavanjem iz gorespomenutih rezervoara...

Ne znam, sto vise citam o ovoj ideji, to mi je primamljivija, posebno jer je sistem dolina Morava-Vardar nama vec obezbedio vecinu gradjevinskog posla (ne treba nista probijati, za sve to su se vec pobrinule reke u hiljadama godina svog postojanja...

 

[weseli]

Ova tema je veoma zanimljiva i bilo bi divno da to moze da se ostvari u Trubiji ali mnogo je to para. Stvar je uoliko zanimljivija zato sto je i grandiozan ekoloski projekat ( hidroelektrane umesto termoelektrana, sume, sprecavanje poplava...), uz to navodnjavanje bi moglo biti mnogo bolje za okolne useve u sve susnijoj Srbiji...
Nasao sam neki clanak iz NIN-a i jednu studiju koja se bavi tom problematikom

http://www.nin.co.yu/2002-12/19/26450.html

http://www.grf.bg.ac.yu/mjovanovic/PapersS/MoravaBMJSistem.pdf

ja se unapred izvinjavam ako nisam nesto uradio kako treba i ne budu ovo linkovi nego samo tekst

 

[jovanovm]

Tacno je to, ali nesumnjivo EU, Turska i bliskoistocne zemlje (buduca Mediteranska unija?) imaju dovoljno novca za ovakav projekat...

Ovako nesto je upravo razlog zbog cega postoji Evropska unija...

 

[HenkMan]

Da li bi Turskoj koristio ovaj kanal uopste? Zar njima ne odgovara vise da saobracaj ide preko Dardanela i Bosfora?

 

[jovanovm]

To uopste nema smisla, a gde bi isao preko Dardanela i Bosfora? Kakve to ima veze sa ostatkom Evrope?

Lepo od zap. obale Turske, ka Grckoj i onda gore za Nemacku, Austriju, cent. Evropi ili za Sev. More. Ovaj kanal samo ne bi odgovarao Englezima (Gibraltar)...

 

[Nenad]

Kako gde bi isao preko Dardanela? Pa Crnim morem do Dunava i onda dalje. Obilazi se dosta, ali je alternativa.

Verovatno bi veliki brodovi isli do Soluna, tamo se pretovarivali na barze pa se onda dalje novim kanalom.

Turcima bi kanal koristio tako sto bi se i njima skratio put do najvecih evropskih luka, Hamburg, Roterdam itd.

 

[jovanovm]

Hm, u pravu si... nekako u mojoj glavi su prednosti ovog puta daleko vece za njih,pa sam zanemario ovu dosta znacajnu cinjenicu...

 

[Vocar]

Mislim da ona skica ne odgovara stvarnosti, jer se pominje i reka Pčinja, tj. njena dolina. Dakle, pretpostavljam da se ne razmatra da kanal ide ka Skoplju, već ka Kumanovu. U nekoj dalekoj budućnosti zanimljiva investicija, ali mislim da ima mnogo više problema nego olakšavajućih okolnosti. Pre svega, u odnosu na ukupnu dužinu, premalo je plovnih kilometara. Zatim, tu su i postojeći mostovi ( sistem kanala D-T-D nije upotrebljiv, upravo jer su postojeći mostovi preniski ) a šta tek pričati za mostove preko dve Morave.

 

[Nikola]

S obzirom na velicinu projekta i sirinu Morave, 40-ak(nemam pojam koliko ih sad ima) novih mostova bi kostalo tek mozda 5% investicije.

Cuo sam za ovaj projekat i ranije i uvek je problem naravno bio sto je to neverovatno velika investicija. Mada kad/ako za 10-ak godina udjemo u EU ne mislim da je nemoguce da se iz evropskih fondova ovo veliki delom finansira, jer bi mnogo znacilo velikom broju zemalja kroz koje protice Dunav.

 

[Milance]

Ja bas vidim veliku sansu ovog projekta upravo u tome sto se svet i naravno evropa sve vise okrecu "zelenijim" vidovima transporta, proizvodnje energije tako da kad jednog dana udjemo u EU ovo bi bio veliki evropski projekat upravo jer bi mnogo zemalja imalo koristi od toga. Velike kolicine tereta ne bi vise isle zemljanim transportnim sistemom vec rekama. Ideja mi je odlicna.

 

[IJS]

Poštovana gospodo,
Poštujući vašu dobronamernost, znatiželju i duhovitost slobodan sam da vas obavestim da je Rotari klub Leskovca 2005. godine, na stogodišnjicu osnivanja Rotari pokreta, pokrenuo projekat "Socijalna mobilizacija za izgradnju plovnog puta Dunav-Morava-Vardar/Aksios-Egejsko more" kako bi se tokom narednih petnaestak godina kreirao ambijent za realizaciju ovog projekta. Naoružani iskustvom socijalne mobilizacije tokom iskorenjivanje dečje paralize na ovim prostorima, pomognuti od strane prijatelja iz Rotari kluba Beograda, Rotari kluba Beograda-Stari grad i drugih, planiramo da kroz lične profesionalne i poslovne kontakte promovišemo ovu ideju u vremenskom toku koji nadilazi političke angažmane i koji traži sabornost i saglasje različitih struktura uključujući i one koje će se na političkoj sceni neminovno smenjivati tokom perioda realizacije. Ohrabrujuće je saznanje da je našom inicijativom ideja na "na stolu" Predsednika Republike - po njegovoj sopstvenoj izjavi tokom sastanka u Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu - te da je razmatra sa saradnicima. Sa idejom je upoznat i Kraljevski Dom Karađorđevića i mnogi drugi duž buduće trase ovog plovnog puta koji su svojim profesionalnim i poslovnim angažmanom, smislom za autonomno promišljanje civilizacijskih tokova i sposobnošću da svoje sredine integruišu u te tokove pokazali kapacitet društvene elite. Baš kao i vi, na čemu vam čestitam.

 

[sizif]

A da i ja dosolim malo:

Pre tridesetak godina bio je aktuelan plan da u okviru ovog projekta i Zapadna Morava bude plovna, sve do Kraljeva. Ccak je i generalni urbanisticcki plan ovog grada poccetkom osamdesetih predvidjao luku u selu Ratina, 5 kilometara od centra grada. U to vreme zapadnomoravska dolina (100 kilometara od Cacka, preko Kraljeva i Vrnjacke Banje, pa do Trstenika i Krusevca) bila je ekonomska kicma Srbije, sa tadasnjim velikim izvoznicima poput Prve Petoletke, Magnohroma, Slobode, 14. oktobra, Fabrike vagona, Zupe, Trajala... i citava stvar nije zvucala glupo i nerealno.

 

[IJS]

Odsustvo optomizma na ovim prostorima posledica je okolnosti da politička pseudoelita silovito nameće predstavu o mogućnostima po meri vlastite nesposobnosti. Zato mnoge stvari danas zvuče "glupo i nerealno". Naravno, moji prijatelji i ja ne računamo na kriterijum "uspešnosti" pobrojanih firmi od pre tridesetak godina jer da to tada "nije bilo glupo i nerealno" - danas bi postojalo! Računamo na preduzetnički duh naroda koji je - verovali ili ne - opstao. Zahvaljujući toj duhovnoj tradiciji u ovom trenutku je milion srpskih porodica spremno da u svoj bolji život investira između pedeset i sto hiljada evra. To je investicioni ciklus "težak" između pedeset i sto milijardi evra (ne pišem brojkama da ne mislite da je greška u broju nula - moja ili vaša, sve jedno). Sada zamislite da je bar polovina od tih narodnih investitora spremna da svom detetu, umesto auta niže srednje klase (petnaestak hiljada evra) kupi deonice privrednog društva "Plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more a.d.". Baš toliko treba za izgradnju kroz Srbiju, a auto će za desetak godina završiti u starom gvožđu, a deonice će svoju vrednost uvišestručiti! Pitate se zašto se onda to ne radi.
Pa zbog politike i političara! Ponikli iz ideologije podaništva, opstajući podaništvom, nemaju snage da se emancipuju i u političkoj utakmici odigraju - ne na podaništvo - već na lojalnost. Lojalnost onih milion porodica koje su spremne da investiraju ne samo u bolje živote svoje dece već i u bolju Srbiju koja bi toj deci trebalo da štiti interese i prava. Lojalnost bi bila zaslužena time što bi se uprava zaularila da ih "ne koči uzbrdo" u preduzetničkom poslanju. Kada se pokaže da je takvo poslanje moguće i poželjno u Srbiji, veći deo birokratskog aparata bi se prelio u taj tok pa bi dobili i efikasnu i jeftinu državu i onda bi mogli gde god hoćemo, pa i u Evropu. "A šta ako političari to neće"" - pitate s razlogom. Odgovor je prost - na narodu je da ih natera ili da ih promeni. Lično mislim da prva mogućnost nije toliko bezizgledna. Bar dok i zadnji od njih nisu dospeli na platni spisak onih koji su taj isti narod opljačkali devedesetih. Do tada izloženo nije ni glupo, ni nerealno!

 

[jovanovm]

Interesantna je to "lukifikacija" unutrasnjosti Srbije, uticaj na ekonomiju bi bilo fenomenalan....

Razmisljam se, kako bi dosli do ovih dokumenata?

* Supplement to the preliminary project Morava-Vardar (Axios) navigable route, made by Projektantski zavod "Ivan Milutinović of Beograd, 1973.
* Navigable route Morava-Vardar (Axios), Report of United Nations Experts, Beograd 1973.

 

[Vlada Kalif]

Pitate se zašto se onda to ne radi.

Četiri reči: Zajam za preporod Srbije. Fool me once, shame on you, fool me twice, shame on me.

 

[IJS]

Ako "jovanovm" dostavi svoju e-adresu dobiće traženi tekst koji smo preveli na engleski kako bi naše grčke prijatelje podstakli na angažman. Originalnu verziju trenutno nemamo u elektronskoj formi pa možemo da je pošaljemo samo poštom. Možda će neko od vas mlađih da zablista baš na tom projektu!.