Ako hoćete informacije za Aerodrom pitajte, a ovo zemljište iza Novog bežanijskog groblja je takođe meni poznat teren. Prvo, zemljište kod IMT-a ne može biti nikako, jer je to zemljište u drugoj zoni i nemoguće je da se zgrade Grujićevog kompleksa i zgrade sa stanovima kod fabrike IMT dodiruju maltene sa cenama od 2000 evra kvadrat i 400 evra kvadrat. To je debilno i nećemo nadam se dalje o tome pričati. Ovo gore zemljište na Bežaniji iza groblja ima drugačije namene. Po kilometar od autoputa sa leve i desne strane prostire se Privredna zona Autoput, pokrivena je PDR-om i tu je predviđena gradnja privrednih objekata. Ta zona ide do polovine trase od Kvantaša do Grandkafe a u drugoj polovini je buduće Novo bežanijsko groblje broj 2. Kada gledate od postojećeg groblja prema Aerodromu, taj pojas se prostire u dužini od 1 kilometra. E iza tog pojasa groblja i privredne zone nalazi se zona moguće gradnje ovih jeftinih stanova, ali sad lepo pogledajte tu njivoliku vukoje*******inu (bez pežorativnosti, jer i sam sam poreklom seljak, seljačko dete) bez ikakve infrastrukture, kakva se samo infrastrukturetina (može i infrastrut-kuretina) tu mora dovući, aman - zaman, za koju naš "hero", naša nada u bolje sutra, kaže da će (valjda on sam) država "samo izgraditi neodstajuću infrastrukturu".
Pa od 2003. godine se pokušava 3 puta da izgradi saobraćajnica od Kvantaške pijace do Grandkafe i dole do kružnog toka u Vojvođanskoj i država tačnije Direkcija za građevinsko zemljište odustaje jer nema pare da isplati naknadu za eksproprijaciju zemljišta bivšim vlasnicima. Samo saobraćajnicu od tih potrebnih 1,6 kilometara dužine, šta ćemo za ostalo? Moj prvi utisak je da se neko zaje*******ava sa nama, kao Alisa u zemlji čuda, u toku je jedno istraživanje Aleksandra Vučića kako izgleda biti premijer i šta se može naučiti o konkretnoj privredi, radu, imovini, kad si permijer. Nešto gotovo identično kao i Zoran Đinđić. Ma šta gotovo identično, - identično. Upoznavanje, saznavanje, učenje, vežbanje, lupetanje, blamiranje, neznanje, ponovo lupetanje, pa učenje, pa opet vežbanje, pa saznavanje. Jedan potpun debilizam. I još jedan dokaz za osnovnu tezu: premijeru, šta si radio u životu? Ništa, ja sam bio filozof (Đinđić). Marš, ne možeš da budeš premijer. Prvo deste godina da radiš negde i nešto, pa da budeš premijer. Predsedniče bivši Tadiću, šta si radio u životu? Ništa, ja sam bio profesor psihologij u školi, inače sam završio fakultet za sociologiju. Marš, ne možeš da budeš predsednik. Prvo da deset godina radiš negde u privredi, pa da budeš predsednik. Premijeru šta si ti radio u životu? Ništa, ja sam bio dobar student, najbolji pravnik i bio sam političar opozicioni dvadeset godina (Vučić). Odgovor napišite sami.
Da dodamo još nešto i iznerviramo sve živo. Predsedniče Miloševiću, šta ste vi radili u životu? Ja sam radio u bankarstvu i privredi pre nego što sam postao predsednik. E tako predsedniče, vi možete da budete predsednik. Vi znate.