Нека моја виђења:
1. Студентска листа не мора да се објави до избора. Као што ни гласачи СНС-а, ССП-а и било којих других партија/блокова не знају више од првих 20 кандидата на листи, и то они који активно прате, тако ни нама који мислимо да гласамо за студентску листу не мења ништа што бисмо сазнали ко је на њој.
2. Ако некоме смета неко са те листе имаће можда опцију да гласа за неког другог, ако буде других. Ако је томе некоме та друга листа боља, нека му је. Сва остала опозиција се доказала и показала ових година, као и власт.
3. Опозиција која мисли да изађе на изборе уз разлог да они од тога живе играју опасну игру. Они:
а) Ризикују да зло опет победи;
б) Ако прођу цензус неће имати више од двадесетак посланика, колико им се то исплати?
в) Ако зло победи неће имати нове изборе можда четири године;
г) Ако не прођу цензус нису ништа урадили а зло свакако победи;
ђ) Ако студентска листа победи и избори буду за годину дана, ко ће гласати за ту опозицију која је ставила угрозила и умало упропастила?
4. Ако опозиција има капацитет да мисли барем два корака, односно изборна циклуса унапред, искулираће наредне изборе и позвати своје чланове и симпатизере да дају глас СЛ.
5. Избори се ближе, ванредни нам више ни не требају.
6. За председничке изборе постоји једна личност којој никаква кампања не треба, сви знају ко је, цео свет то зна. Ко год да изађе против ње, осуђен је на пораз, можда и у првом кругу. Да ли је та личност, а знамо да је то Новак Ђоковић у питању, спреман на тако нешто? До 2027. може да заврши спортску каријеру, победи на изборима, ослободи место председника од трулежи вероватно на 10 година јер нема ко да му парира и ма изборима 2032.