Ne znam da li iko ko je svesno proživeo 90-te može da bude za Slobu.
Ima ih, itekako.
To su oni koji su se razočarali u demokrate i uopšte u demokratiju i moderno društvo, kojima se srušio Sneško kad su spoznali kako svet (ne)funkcioniše i da nije sve kao u bajkama ili epskim pesma. Pa pošto nisu bili sposobni da to afirmišu i prihvate kao odrasle osobe, oni su obrnuli krug i usvojili stav da Miloševića nije trebalo ni skidati jer je makar bio istinski Srbin i poslednja veća prilika za Veliku ili Nebesku ili tako neku njihovu Srbiju.
Kad smo kod toga, ti koji se lože na Slobu, ali i oni koji se ne lože na njega ali niko im nikad nije dovoljno dobar, imaju taj neki narativ kojim se teše i stalno lože. A narativ je da svi ovi ljudi u Srbiji koji su za SNS ali i svi koji su protiv njega ( studenti i opozicija) nisu pravi predstavnici njihovog naroda, to nisu pravi Srbi, to su sve neki moderni izrodi, mešanci i "gosti". SNS su izdajnici, opozicija su izdajnici, studenti su izdajnici, čak i neutralci su izdajnici. Svi koji ne Srbuju na njima prihvatljiv način su izdajnici. Nego oni imaju svoj narod, koji je za sada u manjini i tišini, ali jednog dana će se podići, namnožiti i pobediti i onda će Srbija napokon biti ona prava zemlja i nacija koju oni čekaju već decenijama.
Nisu uvek toliko upadljivi i nisu uvek svi po pravilu Slobisti ali imaju neke zajedničke crte i navike koje ih odaju i povezuju - fanatična opsednutost ćirilicom, opsednutost srpstvom, Miloševićem, Principom, Kraljevinom, Jugoslavijom, Kosovom, Republikom Srpskom, Vojvodinom, Miroljubom Petrovićem i sličnim dijabolama, natalitetom, ratovanjem, vojnim rokom, izolacionizmom, teokratijom, tradicijom, teorijama o antičkim Srbima, raznim teorijama zavere protiv Srba i slično.
Takođe potajno smatraju da 95% ljudi oko njih nisu dostojni da se nazivaju i smatraju Srbima. Mogu ti ljudi oko njih da budu za ili protiv SNS, za ili protiv radikala... nebitno je. Ako ne rade proaktivno na svom "Srpstvu", smatra se da nisu dovoljno dostojni.
Jedino smešnije od svega toga je što oni misle da će se posle dovoljno vremena i potajnih napora iza kulisa (čitaj - nepostojećih, eventualno poneki Ravnogorski sabor i poneki forum) jednog dana sve to iz korena promeniti, pa će doći njihovo vreme i njihova vlast. Uz podršku i blagoslov majke Rusije, Svetog Božjeg carstva na Zemlju. I onda će oni napokon moći da od 6 i kusur miliona ljudi koji se nazivaju Srbima, deo deportuju, deo streljaju, deo stave u radne logore a deo upute u kampove za prevaspitavanje i instaliranje "pravih Srpskih vrednosti". I posle naravno da ponovo uspostave Dušanovo carstvo.
Možda zvuči suludo, ali ima i takvih ljudi, vidljivi su i ovde na forumu. Samo treba obratiti pažnju malo, posebno na one opsesije koje sam gore nabrojao a koje onu često pominju, i vremenom krene da se uočava obrazac i da se izdvaja njih par koji bukvalno žive i nastupaju sa tim stavom da sem njih par, niko ovde nije pravi Srbin i dostojan da se smatra Srbinom.
Evo pre par godina sam video čoveka kako prolazi pored spomenika Principu u Nemanjinoj, zastaje na trotoaru, okreće se prema njemu, krsti se, i produžava dalje. To ti je na primer jedan primerak takvog mozga.
Naravno, cela ta filozofija i deluzija je kao kad bi par stotina modernih Skandinavaca smatrali ove oko sebe nedostojnim i tripovali se da će se jednog dana vratiti Vikinška kultura i nacija. E tako bi i ovi neki naši da vrate Dušanovo carstvo. Svakome je jasno da niti im smisla u tome, niti će se to ikad desiti. Ali njima je lakše da žive tako jer se onda distanciraju od kompleksnog zamršenog modernog života, moderne politike i problema, i štite sebe od razočarenja.
