Dabome, trebalo bi se ubrzano odvikavati od maštanja o međunardnim institucijama, ali mogu se razumeti ljudi koji se inima obraćaju. Pragmatično gledano, ne može da škodi što se diže dževa i van granica zemlje, mada mi javlja drugar da na vestima Srbija ne postoji, govorim o Nemačkoj. Logično, samo su velike svetske klanice u vestima, obaška što protežiraju naše krimose i prave se mutavi. Verujem da se to malo promenilo u proteklih par nedelja, ali ipak je nebitno. Elem, uleti mi na vajber grupi (društvo iz gimnazije, ništa politika) od drugarice ovaj poziv:
Dragi Svi,
Već nekoliko dana ljudi u raznim krajevima sveta razmišljaju šta može da se uradi kako bi se stalo na put teškim kršenjima ljudskih prava i nasilju koje se od 28. juna sprovodi nad studentima, srednjoškolcima i građanima Srbije. Grupa naših ljudi zaposlenih u međunarodnim organizacijama iz Ženeve i Strazbura se udružila i pripremila pisma za:
- Volkera Türka: United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR): https://forms.gle/jSaveX624BUDPXdh9
- Ginu Romero, United Nations Special Rapporteur on the Rights to Freedom of Peaceful Assembly and of Association (OHCHR): https://forms.gle/N4DxAtbSK8WHdptR6
- Mary Lawlor, Special Rapporteur on human rights defenders (OHCHR): https://forms.gle/mZSi5eZvHsoStADZA
- Michael O’Flaherty, Commissioner for Human Rights (COE): https://forms.gle/7xcveQjsmuuxMzuj9
Pisma su napravljena u obliku Google formulara, nije potrebno da se logujete ili ostavite vašu mejl adresu, već samo da upišete vaše ime, prezime, grad i državu u kojoj živite (inostranstvo) i potvrdite vaš odgovor pritiskom na Submit.
Molim vas da se potpišete što pre, najkasnije do sutra u 11h, kako bi već oko podne pisma bila poslata. Hvala vam puno i delite informaciju, kako bi što više ljudi potpisalo!
Zakasnio sam sa otvaranjem i nisam pročitao šta piše u tim pismima, ali je lako pretpostaviti. Znači, smatram da nikakvi mogući odzivi i reakcije sa tih adresa ne mogu bitno da pomognu u našoj borbi za slobodu i novo društvo. Ali istovremeno znam da pojačavaju nadu i održavaju snagu onih koji žele da učine ono što mogu, pa im zato i pišu, ok.
Lajkovao sam istovremeno postove
@Koniljo @Kailan mada iskazuju suprotstavljene poglede na stanje. Zbog toga što mislim da je istinito i jedno i drugo, jer se odvija istovremeno. Potpuno ogoljavanje bojnog polja nam je poslednjih meseci otvorilo oči za sve ono od čega se sklanjao pogled. Postali su očigledni i odnosi snaga, koje svako tumači prema sopstvenom znanju i osetljivosti.
Ljudi, čak i kada su 'utrenirani građani' uređenih društava, teško se pokreću na akciju, ali i kada to najzad čine, mogu da budu sigurni u dve stvari: da će se suočiti sa brutalnošću institucija sile, ali i da će moći da se brane i pravdaju pred institucijama pravde.
Kod nas to nije slučaj, jer država ne postoji, a krimosi su preuzeli sve poluge moći. Huligani su u pandurskim uniformama, a hitna pomoć i vatrogasci ne dolaze. Možda će ovaj proces samoodbrane od nasilja brzo uveriti građane da se moraju organizovati i braniti sa nivoa komšiluka, mesnih zajednica, zborova i sl. Borbu je jedino još i moguće voditi sa grasroots nivoa, i ona će vremenom, ako ne umine, postati vezivno tkivo i tlo za nastajanje političke snage (partija, pokreta), koja će biti spremna za uspostavljanje i održavanje države. Nadam se.
Kapiram one kojima se kidaju živci i obuzima ih bes i očajanje. Iz dubine kala u kojem stojimo, refleksije na sopstveno nečinjenje, slabosti i strahove sada, kao i na propuštene decenije, po prirodi stvari i ljudskoj psihologiji, samo tako i mogu da se doživljavaju. No, borba je uvek put samoodricanja i patnje, ulazak u neizvesno i strah od sopstvene propasti. Šta činiti? Ne znam, a voleo bih da znam.
Recimo.. sanjarim kako građani sve bolje uspevaju da se organizuju, da stvaraju načine i puteve trajne samopomoći; da horizontalna solidarnost učvršćuje ljude 'u veri da možemo'; da će uspeti spoj između znanja i energije mladosti, sa odlučnošću građana spremnih za beskonačni niz bitaka. Jer, nasuprot sveprisutnim pokličima o čistki, lustraciji, zatvorima - u vidu jedne velike metle, velike kofe i velike krpe koji će
to da počiste, pa da nam svane (takav je ton većine tih poruka) - treba znati da onog dana
kada ova vlast padne, tek će da počne rovovski rat protiv i dalje ušančenih krimosa i njihovih mnogobrojnih pomagača. Koji će nužno duuugo da traje, ne moram da elaboriram zbog čega sve.
Svakome od nas je ostavljeno ponaosob, da upravlja svojim životom kako zna i ume. Sa savešću, ili bez nje, sa strašću, ili bez nje. Ovo bih podvukao: nije vreme da se živi odokativno. Ne treba gubiti vreme i energiju na iluzije, treba učiti brzo i donositi odluke.
