Mislim da je bilo relativno očekivano ovo što se trenutno dešava sa blokadama, ali je opet razočaravajuće videti da su studenti opet nekako ostavljeni sami od strane naroda. A druge strane, ne vidim smisao blokada fakulteta tokom leta, osim održavanja kontinuiteta, ali trenutno su ljudi okupirani... odmorima. Mada i nastavak blokada na jesen bi bilo čudno, ali zašto da ne. Mene samo brine šta će biti na upisu zimskog semestra - ne da li će studenti imati uslov (imaće), niti da li će morati da plate školsku godinu (verujem da će se organizovati doniranje ako bude potrebno), nego se plašim da ne bude "spiskova" studenata kojima će se protivzakonito i iz odmazde uskratiti pravo na nastavak studija.
Ako pogledamo ceo ovaj period od novembra do danas, ja ceo ovaj proces, koji još traje, mogu oceniti samo kao izuzetno uspešnim. Oboreni su rekordi, videli smo istorijske scene i događaje, ali najvažnije od toga je da su studenti uspeli da pokrenu narod, ali i da istovremeno praktično okupiraju svaki minut naših života. Za ovo vreme je čak i uspela za "polarizacija" društva da se ostvari, iako ne volim da koristim taj termin jer on nema nikakvog smisla jer je društvo u svakom slučaju podeljeno oko raznih pitanja, samo se u javnosti daleko više diskutuje i iznosi mišljenje - sve ono što postoji inače, samo "tiho". Dakle sad je jasno ko je ko, i jako je bitno bilo identifikovati "neutralne" i konačno vratiti mišljenje u javnosti da neutralnost ne postoji, i da je ćutanje odobravanje (ne uvek, u ovom slučaju jeste). Jasno je bilo od početka da ni zahtevi neće biti ispunjeni, ni prva 4 ni sadašnji za izbore. Ali pokretanje svih tih pitanja, koja su direktno ili indirektno sadržana u zahtevima, je jako značajno jer je to sa sobom dovelo do toga da se ljudi bolje informišu, da se upoznaju sa određenim terminima, zakonima, pa i na kraju sa Ustavom.
Ja iskreno u celom ovom procesu ne vidim nijednu fatalnu grešku studenata. Tu su bile sitnice i pojedinci, ali celokupno udruženje i sve akcije su bile na mestu. I ono početno ograđivanje od opozicije i drugih NVO je bila prava odluka, jer sam ubeđen da bi saradnjom dobar deo naroda odustao.
Svaki korak studenata, bilo fizički ili figurativno, je istorijski. Za pešačenja, te suze i smeh i radost kada prolaze kroz sela i gradove, ti protesti, solidarnost, toplina. Pre neki dan je udruženje srednjoškolaca napisalo javno pismo studentima i ja nisam mogao da zadržim suze. Ako Srbija pusti ovu decu da odu iz nje, onda Srbija više ne treba da postoji.
Ne volim da vidim defetizam koji s vremena na vreme se pojavi jer se dešava nešto što nije u korist studenata. Neko je lepo napisao, ovo više nije samo studentski bunt i protest, nego i narodni.
