Glavni cilj studenata je da se povećaju njihovi benefiti i to je u redu. Koliko ja shvatam po svemu što su mi priložili i neki od vas, a i drugi. Bore se ljudi za poboljšanja u onome što je njima važno, u čemu ih potpuno podržavam. Samo mi se ne sviđa to što je stavljeno u prvi plan da im je najvažnije da se kazne odgovorni za tragediju u NS i ostalo slično, a kao ovo prvo je uz put, a u stvari, to je glavno za šta se bore. Ne kažem da im do ostalog nije stalo, ali redosled nije takav kako je opisano. Nisam političar, ali životno iskustvo imam.
Poštujem svakoga u smislu da se bori da mu bude bolje, ali ovo kako se oni bore, nije način. Kada se strajkuje u firmi, zarad povecanja plata, to se radi tako da onaj ko treba da donese tu odluku bude pod pritiskom i to jedino može da bude delotvorno. A studenti ovim što rade nikoga od onih koji treba da ispune njihove zahteve ne stavljau pod pritisak.
Mene je briga što kasnim nedge zbog njihovih protesta, a to što nikog drugog nije briga, to je već njegova stvar. A oni meni slične i mene ugrožavaju time. Jer možda radim dva posla, jurim sa jednog na drugi, gubim zaradu i snosim sankcije, ako kasnim i egzistencija moje porodice se ugrožava. Ja nemam vremena da protestujem zbog toga što moram da radim dva posla, jer od jednog ne mogu ni na ivici normalnog da živim. Imam mnogo poslovnih i van poslovnih obaveza na dnevnom nivou, koje moram da završim, a vreme mi je najbitniji resurs i ono koje provedem u putovanju od tačke A do tačke B, vaćno mi je da što više skratim, da bi isto upotrebio za nešto korisnije. Nisam jedini naravno, to je problem velikog broja ljudi u ovoj zemlji.
Ovde se uopšte ne radi o politici, u koju sam rekao da se ne razumem najbolje i da me ne zanima, u suštini.
E sada, ako na ovo reši da odgovara neki dežurni dušebrižnik, filozof i veliki zaštitnik studentskih prava, neka pročita ovaj post još 2-3 puta, da mu bude jasan, a ne da odgovara kao konj sa amovima, koji je video samo ono što on hoće da vidi, nego neka vidi širu sliku. To ne znači da imam problem da se neko ne složi sa napisanim. Ali neka mi argumentovano napiše zašto misli da nisam u pravu i spreman sam da mu pružim ruku i to priznam. Možda neke stvari ne vidim dobro i kakve zaista jesu, dešavalo mi se i to, ne smatram sebe ni najpametnijim, ni najobrazovanijim.
