За демократске изборе процес најважнија је слободна атмосфера у току читавог предизборног и изборног процеса. То се постиже:
- независним и слободним РЕМ-ом, који ће успоставити надзор над медијима, забрану и жестоко кажњавање тровачница (да их не именујем), и нову расподелу фреквенција.
- комплетном контролом бирачких спискова по местима пребивалишта.
- успостављање механизама за креирање независних изборних комисија и осталих институција које спроводе изборни процес.
- промена законодавства и праксе да се злоупотребљавају називи туђих листа, странака, а нарочито мањинских странака.
То је све далеко важније од саме контроле на изборним местима, јер се избори намештају и краду много пре него што гласачи дођу на бирачко место. И за све ово потребно је неко време од око 12 месеци, до одржавања првих како-тако демократских избора, на којима би учествовале класичне политичке организације. Наравно, познати су и моји општи принципи, које бих јако волео да уведемо као друштво у неком тренутку:
- цензус од 10%.
- горња старосна граница (нпр. 65 година).
- горња граница бављења политиком (нпр. 10 година).
Иначе, тренутно је атмосфера у друштву таква, да би чак и у оваквим изборним условима власт пала ко гњила крушка, уколико би се власти супротставила јединствена неполитичка листа, уз подршку студентских покрета. Зато власт више нагиње ка некој форми прелазне владе (коју ће наравно назвати победа пристојне Србије).