Šta je novo?

Izbori 2024

Da li su 1996. postojale SPS-JUL paramilicije oko izbornih mesta (drugim rečima: da li se glasalo pod budnim okom i džipom batinaških odreda), matičari Paralelnog Biračkog spiska, ad hoc baze pozivnih centara i sve ostalo što sada imamo?

Pitam ovako iz radoznalosti, u to vreme još sam bio vlasništvo države, što bi rekao principal Bizon.
 
Ja sam brojao glasove u centru Beograda, na opozicionom biračkom mestu, tako da nije bilo tih stvari. I sps-jul biračima je bilo jasno da nemaju mnogo prostora da se kur.., tako da je brojanje prošlo bez problema. Više se ne sećam kako je bilo na jugu/vojvodini/istočnoj Srbiji gde se tradicionalno najviše krade. Ovo su bili lokalni izbori, pa je tenzija bila manja.
 
Mene i dalje kopka posle 15 dana, koji je to trenutak kada je sprint prešao u maraton, odnosno da li je ikada i trebao da bude sprint. Neverovatna je energija bila tih dana, tog jutra pogotovo. u vazduhu se osecala takva euforija, da mislim da je gosn predsednik licno prosao tada ulicama da bi zatrubio i vikao pumpaj. Ljudi definitivno nisu krenuli samo da se prosetaju do centra, kao sto se ni vlast nije ponasala kao da je to bila setnja do centra. E sad šta se desilo i da li se uopste desilo saznacemo deo verovatno u necijim memoarima za par godina, a mozda ni tada. Naravno da vec postoji vise verzija srpskih kafanskih prica.
Mi smo otprilike nedelju dana pre toga glasali da se iskomunicara kako to neće biti ,,dan D"
Nikad nije ni planiran sprint, nikad nije ni planirano nasilje (s nase strane)
Ali džabe, tad je postalo veće od nas i izhajpovali se ljudi
 
Da li su 1996. postojale SPS-JUL paramilicije oko izbornih mesta (drugim rečima: da li se glasalo pod budnim okom i džipom batinaških odreda), matičari Paralelnog Biračkog spiska, ad hoc baze pozivnih centara i sve ostalo što sada imamo?

Pitam ovako iz radoznalosti, u to vreme još sam bio vlasništvo države, što bi rekao principal Bizon.
Sigurno ne ovako. Ovo je kriminalizacija najvišeg nivoa. Izborni proces mora da se oslobodi. Mi smo u septembru 2000-e na lokalnim i predsedničkim izborima imali jasnu sliku u celoj NV do 23 h, za obe liste.
Koliko se strah već bio uvukao u ljude znam i iz 2016-e sa lokalnih izbora. Bio sam na Tadićevoj listi. U jednom selu imali smo odličnog mladog kandidata za odbornika (sad je u Beogradu, pobegao odavde). Za njega su samo glasali članovi njegove porodice, a komšije, rođaci su slagali. Čak napominjem da i njegov čovek iz biračkog odbora nije glasao za njega. Zato ističem reč pouzdani, odgovorni ljudi, jer ako te najbliži izdaju i čak ne učestvuju u brojanju i uzimanju zapisnika onda smo džabe krečili. Ovi mogu da pišu i zaokružuju šta hoće.
 
To je neki nesrećnik ko Čeda Jovanović, što ni žena nije htela da glasa za njega. I ona se mučenica garant uplašila.
 
Nije to čudno. To je jedini način kao trojanski konj. Prvo moraš da se infiltriraš u sistem. Onda play low neko vreme i posle kad je nešto definitivno u prevedu na nas obične zaposlene (koji nismo na nekom položaju) ekvivalent tome je je ugovor na neodređeno, tek onda kreni svoju agendu... Iako ni tad nisi sasvim zaštićen, svakako moraš malo da se prodaš u početku, ako ti je cilj da ikad tvoja skrivena agenda dođe do izražaja.

A to ih najviše boli kad ti malo šta mogu kad im je teško da te smene a pustili te sami unutra... Onda krene teško blaćenje.
A jeste sad, lik je Dzejms Bond 🤣
 
За демократске изборе процес најважнија је слободна атмосфера у току читавог предизборног и изборног процеса. То се постиже:

- независним и слободним РЕМ-ом, који ће успоставити надзор над медијима, забрану и жестоко кажњавање тровачница (да их не именујем), и нову расподелу фреквенција.
- комплетном контролом бирачких спискова по местима пребивалишта.
- успостављање механизама за креирање независних изборних комисија и осталих институција које спроводе изборни процес.
- промена законодавства и праксе да се злоупотребљавају називи туђих листа, странака, а нарочито мањинских странака.

То је све далеко важније од саме контроле на изборним местима, јер се избори намештају и краду много пре него што гласачи дођу на бирачко место. И за све ово потребно је неко време од око 12 месеци, до одржавања првих како-тако демократских избора, на којима би учествовале класичне политичке организације. Наравно, познати су и моји општи принципи, које бих јако волео да уведемо као друштво у неком тренутку:

- цензус од 10%.
- горња старосна граница (нпр. 65 година).
- горња граница бављења политиком (нпр. 10 година).

Иначе, тренутно је атмосфера у друштву таква, да би чак и у оваквим изборним условима власт пала ко гњила крушка, уколико би се власти супротставила јединствена неполитичка листа, уз подршку студентских покрета. Зато власт више нагиње ка некој форми прелазне владе (коју ће наравно назвати победа пристојне Србије).
 
Poslednja izmena:
Мислим да вучић тренутно највише разматра опцију сопствене "експертске" владе којом би покушао да замаже очи народу и заустави круњење подршке међу његовим бирачима, а упоредо да појачава репресију над онима који протестују и да тиме полако гуши протесте у комбинацији са протоком времена и природним слабљењем енергије. Због свега тога, сматрам да смо у кључном тренутку када се мора усвојити стратегија даљег деловања и кренути са њом јер настављање протеста на исти начин као до сада је самоубилачка стратегија, и то она најгора, постепена, која се врло лако отргне контроли, а да се то ни не осети. Дакле, или трансформација начина протестовања или озбиљна политичка артикулација или, најбоље, комбинација та два.
 
Да, Паровић је већ причао, наводно је декан ФТН УНС Думић требао да буде нови мандатар.
 
Једино што ме чуди је да и даље нису кренули озбиљније да пуштају пробне балоне у том смеру, као да је за сада сва енергија усмерена на репресију. Да ли је то ствар неке тактике или се његова сујета потпуно отргла контроли, не знам... Оно што ме брине је да сам већ са неколико страна чуо да постоји озбиљно нејединство међу студентима по питању политичке артикулације што је погубно с обзиром на тренутак у ком се налазимо
 
Иду сад неке ретардиране рекламе на радију у фазону "без насиља, достојанствено, уједињени. Видимо се"
 
Да, видео сам, мада сам ипак очекивао нешто конкретније јер је време ограничено, али видећемо шта ће бити до и на том фамозном скупу за десетак дана
 
Стаљин можда. Мада је он један од ретких диктатора победника.
 
Мислим да вучић тренутно највише разматра опцију сопствене "експертске" владе којом би покушао да замаже очи народу и заустави круњење подршке међу његовим бирачима, а упоредо да појачава репресију над онима који протестују и да тиме полако гуши протесте у комбинацији са протоком времена и природним слабљењем енергије. Због свега тога, сматрам да смо у кључном тренутку када се мора усвојити стратегија даљег деловања и кренути са њом јер настављање протеста на исти начин као до сада је самоубилачка стратегија, и то она најгора, постепена, која се врло лако отргне контроли, а да се то ни не осети. Дакле, или трансформација начина протестовања или озбиљна политичка артикулација или, најбоље, комбинација та два.
Друштвена криза је толико озбиљна, и немогуће је да се реши на начин козметичке експертске владе. Постоје два класична начина, један је низ длаку (захтеви, прелазна влада и слично), а други је репресија. У оба случаја власт губи. Постоји и тај трећи начин, а то су избори, и ту опет има два исхода - активно спречавање лажних избора и репресија, или наступ неполитичке листе, и опет власт губи и у том сценарију.
 
Jel postoji u istoriji neki diktator da nije odlepio i sve vise gubio dodir sa realnoscu kako je vreme prolazilo?
Не сме се потценити вучићева намазаност када има довољно времена да размисли и није натеран да импровизује у тренутку. Ова студентска акција са бициклима по Европи је по мени промашај и губљење времена и генерално новосадски универзитет се до сад најслабије показао и константно је у раскораку са осталима. Такође, даље блокаде саобрћајница, нажалост, мислим да имају контраефекат код народа јер народ просто није спреман да се одрекне комфора, поготово по већим градовима. Због тога, мада невољно, мислим да би политичка артикулација била најбољи начин за наставак и очување енергије и незадовољства које постоји.
 
Jel postoji u istoriji neki diktator da nije odlepio i sve vise gubio dodir sa realnoscu kako je vreme prolazilo?

Na pamet mi dolaze aktuelni postsovjetski diktatori Lukašenko, Alijev i Rahmon. Za sad se još uvek dobro drže što se dodira sa realnošću tiče.
 
побio je dosta svojih građana
Истина, ал није отишао у лудило као Мусолини, Хитлер, Пиноче. Убијање је било чисто револуционарна метода у духу комунистичке партије.
 
Не сме се потценити вучићева намазаност када има довољно времена да размисли и није натеран да импровизује у тренутку. Ова студентска акција са бициклима по Европи је по мени промашај и губљење времена и генерално новосадски универзитет се до сад најслабије показао и константно је у раскораку са осталима. Такође, даље блокаде саобрћајница, нажалост, мислим да имају контраефекат код народа јер народ просто није спреман да се одрекне комфора, поготово по већим градовима. Због тога, мада невољно, мислим да би политичка артикулација била најбољи начин за наставак и очување енергије и незадовољства које постоји.
Наш народ је импулсиван и има нагле скокове и падове емоција и енергије. Не треба потценити утицај лагане пропаганде о вучићевој експертској влади и константне репресије. Какав ће наш одговор бити ако он заиста крене у формирање такве владе уз ломљење кичме универзитетима? Да ли студенти и професори имају стратегију? Мени је жао што је све спало на њих, али је просто тако и политички капитал који тренутно имају ставља ту одговорност на њихова леђа, од широких народних маса не треба очекивати неку већу, смислену организацију и акцију.
П.С. Одговор је био на поруку од ГОЈЕ, случајно сам цитирао себе.
 
За демократске изборе процес најважнија је слободна атмосфера у току читавог предизборног и изборног процеса. То се постиже:

- независним и слободним РЕМ-ом, који ће успоставити надзор над медијима, забрану и жестоко кажњавање тровачница (да их не именујем), и нову расподелу фреквенција.
- комплетном контролом бирачких спискова по местима пребивалишта.
- успостављање механизама за креирање независних изборних комисија и осталих институција које спроводе изборни процес.
- промена законодавства и праксе да се злоупотребљавају називи туђих листа, странака, а нарочито мањинских странака.

То је све далеко важније од саме контроле на изборним местима, јер се избори намештају и краду много пре него што гласачи дођу на бирачко место. И за све ово потребно је неко време од око 12 месеци, до одржавања првих како-тако демократских избора, на којима би учествовале класичне политичке организације. Наравно, познати су и моји општи принципи, које бих јако волео да уведемо као друштво у неком тренутку:

- цензус од 10%.
- горња старосна граница (нпр. 65 година).
- горња граница бављења политиком (нпр. 10 година).

Иначе, тренутно је атмосфера у друштву таква, да би чак и у оваквим изборним условима власт пала ко гњила крушка, уколико би се власти супротставила јединствена неполитичка листа, уз подршку студентских покрета. Зато власт више нагиње ка некој форми прелазне владе (коју ће наравно назвати победа пристојне Србије).

Ovde mislim da je korupcija sudske vlasti najveći problem i predstavlja blokadu mogućnosti smene režima demokratskim putem.

Jedini način da se to dokaže jeste kroz izbore. Režim će naći milion načina da promeni izbornu volju naroda - mogu da hapse opozicionare, zabranjuju političke stranke, obaraju liste, uvoze birače iz susednih država, i na kraju jednostavno da manipulišu listićima. Ukoliko je sudska vlast potpuno korumpirana, nema načina da se spreče ovakve zloupotrebe.

Ako je režim nemoguće smeniti demokratskim putem, onda nedemokratska sredstva postaju legitimna. Ali kao što sam napisao, postoji samo jedan način da se ta teza testira, a to su izbori.
 
Слажем се, већ сам негде и написао, уколико јединствена листа уз подршку студената очигледно победи на изборима, а вучић одлучи да то игнорише и прогласи своју победу, игра мења правила и иде на виши ниво.
 
Vrh