U iole normalnom drustvu, cak i onom pod DSSom, DSom i G17, uvek postoji mogucnost za stvaranje normalnih politickih opcija, bez da te mediji sutra nazivaju ustaskim siptarima i razbijaju ti glavu bejzbol palicama.
Bez srama udaraju na decu, nasu decu. Bez ikakvog razloga, divljaju i podmecu im da su separaristi, teroristi itd.
To sprecava normalne ljude da se bave politkom pa nam situacija takva kakva je. To je sve plod radikalstine.
Da su DS i DSS ostali zajedno, ne znam sto bi neko imao strah, pa recimo i mi odavde da se kandidujemo na nekim izborima, BG ili opstinskim i onda ih pocistimo. Kandiduj se ti sad da te razvlavi Informer da si Siptar i da ti prete, tuku te i sta sve ne.
DS je 2000. godine prebrzo krenuo u sve i sve je to praceno i kradjom, DSS je jeo govna i sprecavao ono sto je i danas najbitnija stvar da se uradi. I zbog cega je premijer ocigledno i izgubi glavu.
2003. DSS nece sa DS vec oni tada su povampirili SPS i usli sa njima u vladu.
2008. godine DSS nece sa DS vec ide da pravi vladu sa SRS-om i SPS-om, pa se Dacic ipak okrece DS-u.
2012. opet na nastupaju zajedno, ni pre ni posle izbora vec daju slobodan prostor za koaliciju SNS-SPS-URS.
I sad imamo sta imamo, bravo mi. Poenta je da naucimo iz toga i da ta Srbija sto je nekada bila DS i DSS mora da saradjuje. Pa onda korak po korak ka boljem drustvu.
A sa smrdljivim radikalcinama raskrstiti za sva vremena.