Код њих је јасна подела. Код нас имамо:
-СНС који је catch all без јасне идеологије осим популизма
-СПС који као негује тековине СКЈ(С), КПЈ, НОП, интернационале, а опет њихов члан гради Дражину спомен собу
-ДС који је до распада имао и проевропејце равногорског педигреа, и проевропекце партизанског педигреа, и гађење према КПЈ, југословенству и титоизму (Ђинђић ту најексплицитнији) и неговање као тих неких тековина самоуптављања, идентична је ситуација у свим дериватима распада ДС (ЛДП, Зеленовић и Заједно за Србију, Нова од Живковића, Tадићева СДС, Боркова левица, Јеремићева Народна, Ђиласова ССП ) и изотопима (ДЈБ, ПСГ).
-ДСС који је као конзервативна странка са нагињањем ка равногорским баштинама
-бивши Г17/УРС који су били нешто као Европа по сваку цену али само да смо ми на власти уствари
-СРС који су као четници али нису монархисти, путинофилифили, милитантни
-СПО који су као монархисти и равногорци али су више евроатлантисти
-ПОКС који глуми монархизам
-Вулинова странка који су као шизоидни чегеваристи који су за некакав српски свет
-Заветници и Двери као традиционалисти и псеудодесница (као и сва наша десница), путинофили-анти еу/нато
У глобалу нема јасне идеолошке поделе.
