Pokusacu svima da odgovorim u jednom postu, posto mi nesto ne ide multi-citiranje.
Malo cu da otegnem i da se ponavljam, no nadam se da ce mi biti oprosteno.
Slazem se u potpunosti da 'drzava - to smo mi gradjani' i da ne treba sedeti i cekati da nesto samo od sebe postane bolje ili da nam to bolje neko drugi obezbedi, naprotiv, tako ocito ne ide.
S druge strane mi vec decenijama aktivno ili pasivno cekamo da budemo drzava u kojoj ce postojati nekakav standard, a to se uprkos svim potencijalima kojima posedujemo ne desava.
Ja mogu da razumem ljude koji ne mogu biti "ponosni" na Srbiju i da im se sve odavno zgadilo tj. ne mogu lako da osudim takvo razmisljanje, niti da ih nazovem "izdajnicima" ili "autosovinistima" (totalno izmisljen i promasen termin) jer za sve postoji neki vrlo jasan opsti uzrok, a osuditi nekog je vrlo lako.
Ne moze se ocekivati od svih gradjana da budu patriote i domoljubi uprkos svemu.
Postoji gradjani koji izgradjuju svoj odnos prema drzavi (i drzavnim simbolima) samo u odnosu na to sta im je ta ista drzava donela u ovom zivotu i to je prosto tako.
Postoji, dakle, nemali deo gradjana koji nemaju narocita patriotska osecanja tj. da ona zavise od onog sto im je ta drzava donela, a ne od onog sto je nekad bila ili simbolicno predstavlja. Ako se pomirimo sa tim tek tada mozemo ocekivcati da ce ljudi koji i nisu srbi po nacionalnosti, ili nemaju narocita nacionalna osecanja, drzavnim simbolima dati neki legitimetet (kao sto je, recimo, slucaj sportista bosnjaka iz Sandzaka koji su pod srpskom zastavom postigli uspehe, pa nemaju nedoumicu oko toga da li ce s ponosom podici srpsku zastavu i pevati himnu ili nece.)
Ja smatram da je i takav odnos prema drzavi takodje ispravan, ako ne i pozeljan u manjoj ili vecoj meri, jer je i to motor drustvu da napreduje, njihov odnos prema drzavnim simbolima je na nultoj poziciji i zavisi direktno od mogucnosti koje im se nude i od blagostanja u kome zive i niceg drugog!
Ne zelimo da imamo scenario kao kod albanaca kod kojih se zastave viore na svakom koraku, a po pitanju standarda, sociajalne ravnopravnosti i pravde, bezbednosti, prava gradjana i slobode izrazavanja...su na totalnom dnu lestvice u Evropi, zadovoljni su sve dok imaju etnicku drzavu, a sve ostalo kao da je manje bitno ili je satro bitno.
Srbija ne moze da priusti da se deli na 'patriote i nepatriote' u sitiaciji u kojoj smo sada , jer je svaki gradjanin bitan da ostane i barem placa poreze ako ne moze necim boljim da doprinese kako sebi tako i drugima. Mislim da vecina ljudi ipak zeli da prosperira u svom zivotu, mnogima zaista nije bitno da li ce to postici u Srbiji ili u Kandi, ali to ne treba osuditi, vec obezbediti uslove da to ipak bude u Srbiji.
Postavljanje zastave na svojoj terasi ne vidim kao neki cin koji pokazuje da sam gradjanin koji i dalje aktivno ucestvuje u politicko-drustvenm desavanjima ili kao izrazavanje nacionalnog ponosa, vec kao cin podrske drustvu kakvo je sada.
Ko je ponosan neka je stavlja, ne treba bojkotovati zastavu, ali ne treba ni osudjivati one koje to ne interesuje, jer prosto nisu zadovoljni drzavom koju ti simboli predstavljaju.
Nema tu neke velike filozofije. Licno smatram da su stvari jako proste i da njih ne treba gledati kroz emocije.
Ne zelim ni da ulazim u poteskoce koje ljudi imaju sa drzvnim simbolima samo zato sto ih neki zloupotrebljavaju u esktremnim slucajevima kao sto je mrznja prema drugom i prema drugacijem.
Mogu zamisliti da ovakav stav nekom moze zvucati krajnje materijalisticki, licno smatram da se neka 'duhovna' dimenzija drustva ogleda u ekstenziji onog sto smo pri rodjenju dobili (nacionalnost ili kulturno nasledje), a to je obrazovanje, koliko smo knjiga procitali, kultura komunikacije, snaga empatije... jer nacionalnu ili religijsku pripadnost moze imati svako, i onaj ko u zivotu knjigu otvorio nije, stavise nekima je to jedino sto imaju, pa kad bi im nekim cudom to oduzeo ne bi znali ni kako se zovu, a kamo li da imaju izgradjen identiet mimo tih nekih baznih obelezaja.
Bilo bi bolje da malo manje brinemo o nacionalnom identitetu koji nam nikud nece pobeci, malo vise o uredjenju drzave, poziciji u modernom vremenu i u buducnosti, pa ce onda biti i vise postavljenih zastava, i to na nacin na koji vecina ovde prizeljkuje - nezavisno od toga kojoj ideloskoj opciji smo okrenuti ili kojoj etnickoj grupi pripadamo.
