Šta je novo?
Od:
Filteri

Intermodalni terminal

K

kikiriki011

Novice
Učlanjen(a)
23.06.2013.
Poruke
3
Pohvaljen
0
Da li neko moze da mi kaze nesto vise o intermodalnom terminal koji bi trebalo da se gradi u Batajnici?
 
Кикирики011, добро дошао на форум.

Кад укуцаш "Интермодални терминал" на "Претрага" добићеш све постове на форуму где је спомињан овај терминал, па наравно и твој. Да се сад не би мучио ево погледај на: search.php?keywords=intermodalni+terminal&terms=all&author=&sc=1&sf=all&sr=posts&sk=t&sd=d&st=0&ch=300&t=0&submit=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0, ту имаш све где су чланови писали о томе, а има и једна постављена мапа, где ће терминал бити.

Ево и те мапе коју је поставио Едгеман:

Ако имаш ти нека сазнања, напиши.
 
Jel bi mogao neko detaljnije da objasni zašto se intermodalni terminal gradi baš u batajnici, a ne pored makiške ranžirne stanice. Tamo mi nekako deluje bliže i logičnije, a blizu su i sve ostale vrste saobraćaja. Hvala
 
Vlada :)

Karlo del Ponte":s9c40h8b je napisao(la):
....Дунав је ужи, нема клизишта, не требају тунели, нема уситњених парцела као у Гроцкој, избегавају се успони, што је важно за теретне железнице. Једино што је мало дуже, али друга важна тачка је планирани контејнерски терминал у Батајници....
Kliknite za proširenje...
I na to sve dodaj ono po čemu je važno Beogradu da se u Makišu ne dogadjaju železničke havarije
pri koima opasne materije dospevaju u zemljište i vodu :)
 
Terminal u Batajnici ce biti mnogo dalje od Dunava. Zar nije njegova gradnja planirana ove godine?
 
Као лаику, чини ми се да је важно да буде и близу луке, па да се обједине авион, лука, железница и друм.
 
Уторак, 09. јун 2015.

Мали: Изградња интермодалног терминала добра порука за инвеститоре

1677523_7___v.jpg


Градоначелник Београда Синиша Мали, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и директор Дирекције за грађевинско земљиште Бранислав Поповић потписали су данас у Влади Србије Протокол о сарадњи на изградњи првог интермодалног терминала са логистичким центром у Србији.

– Ако желимо да Београд постане светска престоница и да привлачимо инвеститоре, неопходно је да имамо овакав интермодални терминал. Ми смо решили да се заједно са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре позабавимо тиме иако од 2008. године нико није радио на том пројекту – рекао је Мали.

Он је истакао да је Град Београд преузео на себе обавезу да до краја овог месеца усвоји план детаљне регулације тог дела града где ће бити логистички Центар и до краја септембра покрене утврђивање јавног интереса и процеса експропријације земљишта.

– Ово је веома важна порука за инвеститоре. Ми желимо да се бавимо решавањем њихових проблема и на тај начин ће бити више заинтересовани да инвестирају у нашу земљу – рекао је Синиша Мали и прецизирао да је интермодални терминал место где се сусрећу железница и пут како би све оне фирме које се баве логистиком имале могућност да са контејнера из железнице преместе своју робу на камионе и обрнуто, како би убрзали транспорт и тиме повећали своју конкурентност.

– Веома ми је драго да смо ово покренули заједно са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Као што смо заједно урадили пројекат који је везан за Икеу, тако ћемо и ово завршити – рекао је Синиша Мали.

Зорана Михајловић је нагласила да ће овај терминал у Батајници бити први такве врсте у нашој земљи и не постоји ниједан разлог да Србија нема такав центар.

– Ово је веома важно јер се на тај начин смањују трошкови превоза робе који у укупним трошковима у Србији учествују са око 25 одсто, а у другим земљама око 12 процената што директно утиче на конкурентност наших производа које желимо да извозимо. На тај начин повећаћемо проток робе кроз Србију и нашу земљу ставити на мапу земаља Европске уније које имају овекве интермодалне терминале. Пројекат је вредан 20 милиона евра – рекла је Зорана Михајловић.
Kliknite za proširenje...

Grad Beograd
 
A kakve su sanse da se tu negdje blizu napravi i luka?
 
Prava luka ne.
Batajnička strana obale Dunava je okomito otsečena i visinska razlika je desetak metara
ako terminal bude dobro radio nije nemoguce da se napravi pristupačan manji dok (sa kranom) za potrebe terminala
 
Mislim da je za intermodalni terminal osnova veza drumskog i železničkog saobraćaja, tako da nije veliki problem što nije do luke (iako bi bolje bilo da jeste). Ova lokacija u bataji preko novog mosta će generalno biti ok povezana sa lukom u Pančevu kada se dovrši obilaznica, a većina novih skladištenih kapaciteta koje će opsluživati terminal je ionako zapadno od Beograda (Stara pazova, Dobanovci, Šimanovci). U svakom slučaju železnica i rečni transport više služe za duže relacije i hrane drumski transport, tako da mu dođu po meni skoro pa i konkurencija.

Mislim da je firma Železnički integralni transport pre 5-6 godina imala plan da napravi privremeni terminal na Rakovici, ali je iz nekog razloga to zaustavljeno.
 
Iz današnje Politike, para ce dakle biti ove godine:

"Давенпорт је подсетио да је ЕУ, прошле године у Бечу определила једну милијарду евра за инвестиције у повезивање у региону, а првих 200 милиона је одређено за десет пројеката – пет из енергетике и пет из саобраћаја.

Два пројекат се односе на Србију, а један је интерконекција железница између Србије и Македонији, пројекат у вредности од 36 милиона евра, у оквиру којег ће допринос ЕУ бити 75 одсто, објаснио је он.

Други пројекат, према његовим речима, је Интермодални железнички терминал у Београду у вредности од 16 милиона евра, од чега ће 80 одсто финансирати ЕУ."



Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
 
Ugovor o transportnoj zajednici

"Inicijativa Srbije je da se učini sve da se smanje "nefizičke barijere", da roba ne stoji satima na granici.
Važno je što je Srbija prisutna na ovom Samitu, gde ćemo potpisati Ugovor o transportnoj zajednici i
tako napraviti jedinstveno transportno tržište zemalja Zapadnog Balkana.

Za Srbiju, koja se graniči s velikim brojem zemalja, veoma je važno da se povezuje. Važno nam je da
gradimo puteve i modernizujemo pruge, jer to donosi više investicija i bolji život za građane Srbije."
rekla je Mihajlović koja je već u Trstu....http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1281832
 
Nelt otvorio Intermodalni terminal u Dobanovcima

Kompanija Nelt otvorila je u petak (3. marta 2016. godine) prvi privatni železnički logistički terminal u svom
Centralnom distributivnom centru u Dobanovcima.Trenutni kapacitet terminala iznosi 400 TEU (kontejnera),
dok je plan da u narednom periodu bude proširen na kapacitet od više hiljada kontejnera.

"Intermodalni transport je sinonim za ekonomično, efikasno i ekološki održivo globalno kretanje svih vrsta roba.
Nelt teži da naše poslovanje bude prepoznato upravo po tim atributima. Novim setom logističkih usluga koje
pokrećemo aktiviranjem intermodalnog terminala, omogućićemo našim klijentima smanjenje logističkih troškova, ali
i doneti brži, sigurniji i kvalitetniji transportni servis" - rekao je Ivan Milićević, menadžer operacija i razvoja Nelt LSP.

http://www.ekapija.com/news/1687093/nel ... -2017-foto
 
Saradnja NELTa i COSCO

Pristizanjem teretnog voza iz luke Pirej u Grčkoj na intermodalni železnički terminal kompanije NELT u Dobanovcima,
zvanično je počela saradnja između kineske pomorske logističke kompanije COSCO (China Ocean Shipping Group) i NELT-a.

"Skraćenje tranzitnog vremena u odnosu na severne luke Jadrana predstavlja benefit korisnicima ali i oslanjanje
na intermodalni terminal NELT-a sa kojim povezujemo luku Pirej jer pruža široku logističku podršku potrebnu za
uspostavljanje ovog toka”, naglasio je g-din Erich Cossutta ispred kompanije Dragon Maritime, agenta kompanije
COSCO za Srbiju i Zapadni Balkan.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Txy7SAR_2GQ[/youtube]

COSCO SHIPPING linije opslužuju 332 međunarodne i domaće pomorske rute, uključujući 209 međunarodnih servisa
(kao i servis međunarodnog razvoza), 37 domaćih servisa, 86 prevoznih servisa na rekama Jangce i Bisernoj reci,
čime je pokriveno 254 luka u 79 država i regiona u celom svetu.
Kupovinom većinskog udela u luci Pirej u Grčkoj, COSCO je napravio jednu od najbrže rastućih luka na svetu i obezbedio
kontrolu nad jednom od ključnih ulaznih tački u Evropi preko koje namerava da stimuliše robne tokove u uvozu i izvozu.

http://www.nelt.rs/sr/news/details/127/ ... M+GIGANTOM
 
Fercam otvorila predstavništvo u Beogradu

Italijanska transportno-logistička kompanija Fercam nastavila je ekspanziju u Evropi
otvaranjem predstavništva 1.avgusta 'Fercam d.o.o.' u Beogradu.

Hansjoerg Faller, dir. transporta Fercam, uveren je da predstavništvo u Srbiji ima velike izglede za rast.
"Želimo da budemo blizu naših kijenata u Evropi, sada i onih koji su svoju proizvodnju preselili u Srbiju.
Naš cilj je da im iz Srbije i susednih zemalja ponudimo pouzdane transportne usluge sa sopstvenom flotom i
partnerskim transportnim kompanijama. U ovom periodu naš fokus je na drumskom transportu, ali u
srednjem roku planiramo da proširimo ovu uslugu na intermodalni sistem železnica-drum."– izjavio je Faller.

Kompanija je osnovana u Italiji, a ima ukupno 89 ekspozitura. Trenutno broji oko 1.900 zaposlenih i dodatno
obezbeđuje posao za još 3.000 ljudi. U 2016. godini kompanija je imala promet od gotovo 700 mil EUR.
http://www.ekapija.com/news/1842155/ita ... u-beogradu
 
Srbija bi da bude centar zajednice

Premijerka Ana Brnabić je izjavila da je Srbija zvanično podnela kandidaturu da sedište
'Sekretarijata Transportne zajednice Jugoistične Evrope' bude u Beogradu.

Ona je na sastanku predsednika vlada regiona u Draču rekla da je Beograd važno saobraćajno
čvorište i da ima odlične veze sa celim regionom, saopštila je Vlada Srbije. ...

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1297569
 
Može li se ubrzati transport robe u regionu?
Cargo free Balkanika

Mišetić u izjavi za Tanjug ističe da nema velike mudrosti u tome da se izračuna koliko košta
zadržavanje robe na granici jedan, dva dana ili pet dana...Kompanije zbog toga, objašnjava on,
moraju da prave zalihe, što povećava troškove, a sve plaća krajnji potrošač, tj. građani iz regiona.

Njegov stav dele gotovo svi poslovni ljudi u regionu, zbog čega su na nedavno održanom Samitu100
poslovnih lidera, u Skoplju, podržali projekat Cargo free Balkanika, koji podrazumeva protok robe
kamionima u regionu bez zaustavljanja na ulaznim i izlaznim granicama EU. ....
https://www.ekapija.com/news/1916091/mo ... ci-placaju
 
Nelt i Dachser u European Food Network

Kompanija Nelt, jedan od regionalnih lidera u oblasti distribucije, logistike i trade marketinga, ostvarila je
saradnju sa globalnim liderom specijalizovanim za logistiku hrane, nemačkom kompanijom Dachser.
Zahvaljujući tome omogućena je nedeljna isporuka komadnih pošiljki prehrambenih proizvoda iz cele Evrope
u Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, preko Nelt logističkih i distributivnih kanala.

Kako je saopšteno iz kompanije, Nelt je ove godine postao član Evropske mreže za distribuciju prehrambenih
proizvoda (The European Food Network) na čijem je čelu nemački Dachser. Ova mreža pokriva 34 zemlje EU i
raspolaže sa oko 1,74mil. kvadratnih metara prostora za skladištenje hrane i oko 10.500 kamiona hladnjača.
https://www.ekapija.com/news/1930039/ne ... dni-balkan
 
Nove poslovne zgrade u Logističkom centru

Javno-komunalno preduzeće Parking servis završilo je izgradnju poslovne zgrade u Logističkom centru
u Bloku 43 u Novom Beogradu, vredne 60 miliona dinara.
U novom objektu, površine 840m2, 28 špediterskih kompanija dobiće kancelarije i početi rad 1. decembra.

– U pitanju je najveći ovakav centar u Srbiji. Samo u prvih šest meseci, ovde smo imali 150.000 carinskih deklaracija, a
ovde dnevno prođe između 400 i 500 kamiona. Kada ne bi postojao ovakav centar i kada ovde ne bismo širili kapacitete,
kamioni bi prolazili kroz centar Beograda i roba bi se carinila u Luci Beograd. To je ono što je suprotno našoj politici
izmeštanja kamionskog saobraćaja iz centra grada – rekao je gradski menadžer Goran Vesić. ....
https://www.ekapija.com/real-estate/194 ... ri-pocinju
 
Loša infrastruktura obara logističke performanse Srbije
Dobar geografski položaj i kvalitetni operateri vraćaju robu na domaće puteve

Svetska banka je snizila ocenu logistike u Srbiji, a prema svojim performansama naša zemlja je daleko ispod Slovenije i Hrvatske i nešto iznad Bosne i Hercegovine. Logistics performance index (LPI) je razvijen u cilju upoređivanja logističkih performansi u 160 zemalja sveta. U kreiranje indeksa uključeni su carina, infrastruktura, međunarodni transport, logističke kopetence, praćenje robe i isporuka pošiljki u okviru planiranog ili očekivanog roka. Srbija je zauzela 76. mesto, a u odnosu na rezultate istraživanja iz 2014. godine pala je za 13 mesta. Najveći pad zabeležili smo po pitanju razvoja infrastrukture, dok je u pogledu efikasnosti carina zabeležen veći učinak u odnosu na 2014. godinu.

Da bi se iskoristio povoljan geografski položaj i poboljšale ukupne logističke kopetencije neophodno je ulaganje u infrastrukturu, usklađivanje zakona sa propisima Evropske unije, kao i spremnost logističkih operatera da odgovore na sve zahtevnije potrebe tržišta.

Infrastruktura je izuzetno važna za razvoj logistike, smatra Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika.

- Osnovna obaveza države je razvoj infrastrukture, kako železničke i drumske, tako i vodne i telekomunikacione. Samo razvijena infrastruktura uz primenu adekvatne zakonske regulative stvara preduslove za razvoj logističkih kapaciteta, kako u podsistemu transporta, tako i u domenu drugih usluga koje naša industrija pruža svojim klijentima. To se pre svega odnosi na one kapacitete koji se koriste u lancima snabdevanja.

On navodi da moderna logistika traži, kako razvijenu infrastrukturu, tako i adekvatna transportna sredstva koja su primaran činilac za uspešnu realizaciju lanaca snabdevanja.

- Ako je posao države da obezbedi adekvatnu infrastrukturu, onda je posao provajdera da obezbedi adekvatna transportna sredstva i opremu.

Slavoljub Jevtić navodi da je srpsko tržište relativno malo, uprkos tome što se nalazimo na strateškim putevima. Smatra da bi trebalo da se bolje pozicioniramo, pre svega u tranzitu masovnih roba kako železnicom, tako i međunarodnim plovnim putevima.

- Naš pogodan geografski položaj bi svakako trebalo iskoristiti i kao distributivni potencijal za zemlje u okruženju, jer sa dobrim infrastukturnim konekcijama Srbija treba da nastoji da bude čvorište za ceo Zapadni Balkan. Ono što bi posebno trebalo naglasiti je usklađivanje propisa, pre svega sa propisima Evropske unije. To je ključna karika saradnje države sa logističkom industrijom. Naše kompanije trebalo bi da budu uključene u sve segmente odlučivanja države na formalan način.

Dobar geografski položaj Srbije doveo je i tursku firmu TURKRAIL iz Istambula, koja umesto dosadašnjeg konkurentnog pravca, koji vodi preko Rumunije, otprema kontejnerske vozove našim prugama.

- Da je klijent izuzetno zadovoljan uslugama Srbija Karga govori podatak, da je do sada kroz Srbiju prevezeno 6 kontejnerskih vozova ove kompanije, dok je sedmi otpremljen iz Turske. Prema najavama ove kompanije, budući planovi su im čak 10 do 15 vozova nedeljno. Takođe, u toku su intenzivni pregovori sa brojnim klijentima u vezi novog prevoza u tranzitu za 2018. godinu – kažu za eKapiju u preduzeću Srbija Kargo.

Kako navode u toj kompaniji, u prvih devet meseci 2017. godine prevezeno je 9,133 miliona tona robe, a do kraja godine, procena je da će biti ostvareno 12,5 miliona tona. U narednoj 2018. godini, planirano je da bude prevezeno nešto više od 13 miliona tona robe.

- S obzirom na sve veći broj zahteva tržišta, odnosno klijenata, a u cilju povećanja obima prevoza, najvažnija aktivnost Srbija Karga u narednom periodu biće remont, tj. opravka teretnih kola, i to onih za kojima postoji najveća potreba. U pitanju su plato kola (vagoni) za prevoz kontejnera, otvoreni vagoni za prevoz rasutog tereta, kao i zatvoreni vagoni za prevoz žitarica. Na ovaj način, ne samo da će se odgovoriti zahtevima postojećih klijenata, već se otvaraju mogućnosti i za privlačenje novih.

Geografski položaj Srbije obezbeđuje prirodne pogodnosti za intenzivni vodni transport zahvaljujući rekama (Dunav, Sava, Tisa), kao i mreži kanala, među kojima se ističe Dunav-Tisa-Dunav, smatra Slavica Hajder, sekretar Udruženja usluga u Privrednoj komori Vojvodine.

- Saobraćaj na unutrašnjim plovnim putevima u Srbiji nedovoljno je iskorišćen u odnosu na svoje potencijale, pa se unapređenje ovog oblika transporta postavlja kao jedan od prioriteta celokupnog saobraćajnog sistema. Uprkos prirodnom potencijalu i svojim prednostima koji se ogledaju u najekonomičnijem, najbezbednijem i ekološki najprihvatljivijem vidu saobraćaja, rečni transport ima minornu važnost u strukturi ostvarenog transporta.

Da bi se povećalo učešće vodnog saobraćaja u ukupnom saobraćaju RS, navodi naša sagovornica, potrebna su značajna ulaganja u modernizaciju i razvoj luka, te modernizaciju flote čime će se povećati cenovna konkurentnost i kvalitet usluga brodarskih kompanija.

Tržišne promene koje se dešavaju decenijama unazad, uslovile su i promene zahteva, kako u proizvodnji i trgovini, tako i za logističkim uslugama. Slavoljub Jevtić navodi parametre koji su imali uticaja na razvoj novih logističkih usluga: globalizacija tržišta, velika konkurencija na tržištu logističkih uluga, promene u strukturi i karakteru roba, promene u robnim tokovima, promene u količinama roba za transport i distribuciju, zahtevi za objedinjenom logističkom uslugom, zahtevi za odvajanje segmenta logistike od proizvodnje ili trgovine, konstantan rast zahteva za razvoj novih servisa, smanjenje ukupnih troškova logistike, razvoj IT podrške, dostupnost informacija krajnjim korisnicima logističkih usluga…

- Dolazak globalnih logističkih provajdera koji se na regionalnom nivou desio sredinom devedesetih, odnosno na tržištu Srbije posle 2000. godine, uslovio je drugačiji pristup domaćih logističkih kompanija koje su počele intenzivan razvoj sopstvenih segmenata logistike.

On navodi da je sadašnje stanje kod logističkih subjekata na zavidnom organizacionom i tehnološkom nivou i to, kako u domenu transporta, tako i u domenu skladištenja i distribucije. To znači da se i najkomplikovaniji logistički zahtevi mogu realizovati u skladu sa svim zadatim parametrima.

- S obzirom na trend rasta zahteva za logističkim uslugama, možemo zaključiti da su uska grla skladišni kapaciteti, kontrola skladišnih procesa, kao i vremena distribucije. Isti zaključak se može dati i za parametre povratne logistike. Ozbiljan problem je i distribucija u urbanim sredinama gde nisu na adekvatan način rešeni prilazi maloprodajnim objektima, što izaziva dodatne troškove, kao i gubitke u vremenu distribucije.

Kako navodi naš sagovornik, novi zahtevi korisnika svakako će usloviti promenu pristupa rešavanju problema. U skladu sa globalnim trendovima, i na tržištu Srbije, kao i regiona, svakako treba očekivati dalji razvoj inteligentnih transportnih sistema koji će dati nove tehničke-tehnološke mogućnosti u realizaciji naprednijih zahteva.

Najveći rast u prevozu robe beleži avio, najveći pad vodni transport
Količina robe prevezene u prvom polugodištu 2017. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, beleži rast od 4,4%. U istom periodu, obim rada, iskazan u tonama po kilometru (tkm), veći je za 9%. Prosečan put jedne tone robe iznosi 336 km. Samo rečni saobraćaj beleži pad u količini prevezene robe. Prevoz robe železnicom veći je za 10%, a obim rada, iskazan u tkm, je porastao za 12,4%. Drumski transport robe je porastao za 7,6%, a obim rada, iskazan u tkm, povećan je za 14,5%. Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima beleži pad u količini prevezene robe od 38,5%, a obim rada, iskazan u tkm, smanjen je za 29%. Transport robe avionom iskazuje rast u količinama prevezene robe od 69,3%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, rast iznosi 295,5%. https://www.ekapija.com/news/1968265/lo ... -operateri
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh